Пређи на садржај

Привреда Грчке

С Википедије, слободне енциклопедије
Привреда Грчке
Пољопривреда, бродарство и туризам Грчке
Валута1 евро (ευρώ) = 100 центи (λεπτά)[1]
Фискална годинаКалендарска година [2]
Чланство у организацијамаЕвропска унија, Светска трговинска организација, Организација за економску сарадњу и развој, Банка за међународна поравнања, Организација за црноморску економску сарадњу[2]
Статистика
БДП (номинална)Раст$200.690 милијарде(2017)[3]
Раст$298.678 милијарде(PPP, 2017)[3]
БДП растРаст1,9% (Q4 2017)[4][5]
БДП по становникуРаст$18,637 (2017)[3]
Раст$27,737 (PPP, 2017)[3]
БДП по сектору82,8%; индустрија: 13,3%; пољопривреда: 3,9% (2015)
Инфлација (ИПЦ)−0,2% (Март 2018)[6]
Становништво
испод линије сиромаштва		Позитиван пад35,6% у ризику од сиромаштва или социјалне искључености (2016)[7][8]
Џини индексНегативан раст0.343 (2016)[9][10]
Радна снага4,732,649 (Јануар 2018)[11]
Радна снага
по занимањима		услуге: 72,4%; индустрија: 15%; пољопривреда: 12,6% (2015)
Главне индустријеshipping and shipbuilding(4th; 2011),[12][13] tourism, food and tobacco processing, textiles, chemicals, metal products; mining, petroleum[2]
Размена
Извоз€28.8431 милијарде (Раст13,3%; 2017)[14]
Извозна добранафтна уља (не сирова), итд 38,88%, алуминијум и производи од алуминијума 4,38%; електрична, електронска опрема 3,75%; фармацеутски производи 3,48%; пластика и њени производи 3,32%; поврће, воће итд 3,18%; производи од гвожђа и челика 3,03% (2012)[15]
Главни извозни партнери Италија 11,2%
 Немачка 7,3%
 Турска 6,6%
 Кипар 5,9%
 Бугарска 5,2%
 Сједињене Америчке Државе 4,8%
 Уједињено Краљевство 4,2%
 Египат 4% (2015)[2]
Увоз€50.2730 милијарде (Раст13,8%; 2017)[14]
Увозна добрасирова нафтна уља, итд 37,47%; електрична, електронска опрема 6,48%; фармацеутски производи 5,92%; машине, итд 4,2%; бродови, чамци итд 4,13%; пластика и њени производи 2,72%; аутомобили, ауто делови, мотоцикли, итд 2,72% (2012)[15]
Главни увозни партнери Немачка 10,7%
 Италија 8,4%
 Русија 7,9%
 Ирак 7%
 Кина 5,9%
 Холандија 5,5%
 Француска 4,5% (2015)[2]
Бруто спољни дугПозитиван пад€436.071 милијарде (Q2 2016)[16]
Јавне финансије
ПриходиПад48,8% од БДПа (2017)[17]
РасходиПозитиван пад48,0% од БДПа (2017 )[17]
Кредитни рејтинг68
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Привреда Грчке је 48. највећа привреда на свету са номиналним бруто домаћим производом (БДП) од 192.691 милијарди долара годишње.[18] То је такође 55. највећа привреда на свету по паритету куповне моћи, на 288.418 милијарди долара годишње.[19] Од 2017. године Грчка је седамнаеста највећа привреда у Европској унији од 28 чланица. Према проценама ММФ-а за 2017. годину, Грчка се налази на 39. и 49. месту на свету са 18.637 долара и 27.737 долара за номинални БДП по глави становника и паритету куповне моћи по глави становника.[20]

Грчка је развијена земља са привредом заснованом на услугама (82,8%) и индустријским секторима (13,3%). Пољопривредни сектор је у 2015. години допринео 3,9% националне економске производње.[2] Важне грчке индустрије укључују туризам и транспорт. Са 18 милиона међународних туриста у 2013. години, Грчка је била седма најпосећенија земља у Европској унији и 16. на свету.[21] Грчка трговачка морнарица је највећа на свету, а бродови у власништву Грчке чине 15% укупне глобалне тонаже од 2013. године.[22] Повећана тражња за међународним поморским саобраћајем између Грчке и Азије резултирала је без преседана у инвестицију у поморској индустрији.[23]

Земља је значајан пољопривредни произвођач унутар ЕУ. Грчка има највећу привреду на Балкану и она је важан регионални инвеститор.[24][25] Грчка је била највећи страни инвеститор у Албанији 2013. године,[26] трећи у Бугарској, налази се у топ 3 у Румунији и Србији и најважнији је трговински партнер и највећи страни инвеститор у Македонији.[27][28][29] Грчка телекомуникацијска компанија ОТЕ постала је снажан инвеститор у бившој Југославији и у другим балканским земљама.[27]

Грчка је класификована као напредна[30] привреда са високим приходима[31] и била је оснивач Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Организације црноморске економске сарадње (БСЕЦ). Земља се придружила ономе што је сада Европска унија 1981. године.[1] 2001. године, Грчка је усвојила евро као своју валуту, замењујући грчку драхму по курсу од 340,75 драхма по евру.[1][32] Грчка је чланица Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације, а рангирана је на 34. месту на Ернст & Јанговом индексу глобализације 2011. године.[33]

Други светски рат (1939—1945) је уништио привреду земље, али високи нивои економског раста који су уследили од 1950. до 1980. године називани су грчким економским чудом.[34] Од 2000. године Грчка је забележила висок ниво раста БДП-а изнад просека Еврозоне, који је износио 5,8% у 2003. и 5,7% у 2006. години.[35] Последична велика светска економска криза и грчка криза владиног дуга, централни фокус на ширу европску дужничку кризу, снизили су привреду у оштар пад, са реалним стопама раста БДП-а од -0,3% у 2008. години, -4,3% у 2009. години, -5,5% у 2010. години, -9,1% у 2011. години, -7,3% у 2012. години и -3,2% у 2013. години.[36] Током 2011. године јавни дуг земље достигао је 356 милијарди евра (172% номиналног БДП-а).[37] Након преговора о највећем реструктурирању дуга у историји са приватним сектором, Грчка је у првом кварталу 2012. године смањила оптерећеност државног дуга на 280 милијарди евра (137% БДП-а).[38] Грчка је остварила реалну стопу раста БДП-а од 0,7% у 2014. години, након 6 година економског опадања, али се смањила за 0,3% у 2015. години и за 0,2% у 2016. години.[39][40][41]

Историја

[уреди | уреди извор]

Еволуција грчке привреде током 19. века (период који је трансформисао велики део света због индустријске револуције) је мало истраживан. Недавна истраживања из 2006. године[42] истражују постепени развој индустрије и даљи развој бродарства у претежно пољопривредној привреди, израчунавајући просечну стопу раста БДП-а по становнику између 1833. и 1911. године, где је нешто нижа од оних других западноевропских земаља. Индустријска активност (укључујући и тешку индустрију попут бродоградње) била је очигледна, углавном у Ермуполију и Пиреју. Без обзира на то, Грчка се суочила с економским тешкоћама и изгубила је парницу због изостанка својих екстерних зајмова из 1826, 1843, 1860 и 1893. године.[43]

Друге студије подржавају горњи поглед општих трендова у привреди, пружајући компаративне мере животног стандарда. Доходак по глави становника (по куповној моћи) Грчке био је 65%, а у Француској 1850. године, 56% - 1890. године, 62% - 1938. године,[44][45] 75% - 1980. године, 90% - 2007. године, 96,4% 2008. године и 97,9% - 2009. године.[46][47]

Развој државе после Другог светског рата у великој мери је повезан са грчким економским чудом.[34] Током тог периода, Грчка је у Европи била рангирана на првом месту у погледу раста БДП-а.[34] Индикативно је да је грчка привреда у периоду од 1960. до 1973. године порасла за 7,7%, за разлику од 4,7% за ЕУ15 и 4,9% за ОЕЦД.[34] Такође је током тог периода извоз порастао за просечну годишњу стопу од 12,6%.[34]

Предности и слабости

[уреди | уреди извор]

Грчка је високо рангирана у животном стандарду и има веома висок индекс хуманог развоја, при чему је 2014. године била рангирана на 29. месту на свету.[48] Међутим, тешка рецесија последњих година је забележила пад БДП-а по глави становника са 94% просека ЕУ у 2009. години на 68% у 2016. години.[49][50] Стварна индивидуална потрошња по глави становника опала је са 104% просека ЕУ на 77% током истог периода.[49][51]

Главне индустрије у Грчкој су туризам, шпедиција, индустријски производи, прерада хране и дувана, текстил, хемикалије, метални производи, рударство и нафта. Грчки раст БДП-а такође је, као просек, од раних деведесетих био већи од просека ЕУ. Међутим, грчка привреда наставља да се суочава са значајним проблемима, као што су висока стопа незапослености, неефикасна бирократија јавног сектора, утаја пореза, корупција и ниска глобална конкурентност.[52][53]

Грчка се налази на 59. месту на свету по Индексу перцепције корупције уз Румунију, с тим да су само Мађарска и Бугарска лошије рангиране међу чланицама ЕУ.[54] Грчка такође има најнижи индекс економске слободе и глобалне конкурентности у ЕУ, где се налази на 115. и 87. месту на свету.[55][56]

Стопа раста БДП-а грчке привреде између 1961. и 2010. године

После четрнаест узастопних година економског раста, Грчка је 2008. године доживела Светску економску кризу.[57] До краја 2009. године грчка привреда суочила се са највећим буџетским дефицитом и односом државног дуга према БДП-у у ЕУ. После неколико ревизија, буџетски дефицит за 2009. годину је процењен на 15,7% БДП-а.[58] Ово, у комбинацији са брзим растућим нивоом дуга (127,9% БДП-а у 2009. години) довело је до наглог пораста трошкова задуживања, чиме је Грчку ефикасно избацило из глобалног финансијског тржишта и резултирало је озбиљном економском кризом.[59]

Грчка је оптужена за покушај прикривања степена њеног масовног буџетског дефицита након глобалне финансијске кризе.[60] Наводи су изазвани огромном ревизијом буџетског дефицита за 2009. годину од стране нове владе ПАСОК-а која је изабрана у октобру 2009. године, од "6-8%" (процењено од стране претходне владе Нове демократије) на 12,7% (касније ревидирано на 15,7%). Међутим, прецизност ревидираних података је такође доведена у питање и у фебруару 2012. године Хеленски парламент је гласао за службену истрагу након оптужби бившег члана Грчке статистичке управе да је дефицит био вештачки направљен како би оправдао строже мере штедње.[61][62]

Просечни раст БДП-а у периодима[35]
1961–1970 8,44%
1971–1980 4,70%
1981–1990 0,70%
1991–2000 2,36%
2001–2007 4,11%
2008–2011 −4,8%
2012–2015 −2,52%

Грчка радна снага, са око 5 милиона радника, и са просечно 2.032 радних сати по раднику годишње у 2011. години, била је на четвртом месту међу земљама ОЕЦД-а, након Мексика, Јужне Кореје и Чилеа.[63] Центар за раст и развој Гронингена објавио је истраживање у којем се открива да је између 1995. и 2005. године, Грчка била земља чији су радници имали највећи број радних сати годишње међу европским земљама; Грци су радили просечно 1.900 сати годишње, а затим Шпанци (са просечно 1.800 сати годишње).[64]

Као резултат текуће економске кризе, индустријска производња у земљи се смањила за 8% у периоду од марта 2010. до марта 2011. године.[65] Обим грађевинских активности у 2010. години забележио је смањење од 73%.[66] Поред тога, промет у малопродаји забележио је пад од 9% у периоду од фебруара 2010. до фебруара 2011. године.[67]

Између 2008. и 2013. године незапосленост је порасла, са већ ниског нивоа од 7,2% у другом и трећем кварталу 2008. године на 27,9% у јуну 2013. године, што је оставило више од милион људи без посла.[68][69][70] Незапосленост младих у мају 2013. достигла је 64,9%.[71] У 2015. години стопа незапослености је процењена на око 24%, а незапосленост младих око 47%. Међутим, до јула 2017. стопа се побољшала и износила је 21,7%.[72]

Улазак у Еврозону

[уреди | уреди извор]
Грчка је ушла у Еврозону 2001. године

Дана 19. јуна 2000. године Европски савет је прихватио Грчку у Економску и монетарну унију Европске уније на основу бројних критеријума (стопа инфлације, буџетски дефицит, јавни дуг, дугорочне каматне стопе, девизни курс), користећи 1999. годину као референтну годину. Након ревизије коју је наредила долазна влада Нове демократије 2004. године, Еуростат је открио да статистика за буџетски дефицит није пријављена.[73]

Већина разлика у ревидираном броју буџетског дефицита уследила је због привремене промене рачуноводствених поступака од стране нове владе, тј. трошкова евидентирања када је војни материјал наручен, а не примљен.[74] Међутим, то је ретроактивна примена методологије ЕСА95 (примењује се од 2000. године) од стране Еуростата, која је коначно подигла буџетски дефицит референтне године (1999) на 3,38% БДП-а, чиме је премашио границу од 3%. То је довело до тврдњи да Грчка (сличне тврдње су постојале о другим европским земљама попут Италије)[75] заправо није испунила свих пет критеријума за приступање, као и заједничку перцепцију да је Грчка ушла у Еврозону кроз "фалсификован" број дефицита.

У извештају ОЕЦД-а за Грчку из 2005. године[76] јасно је наведено да "утицај нових рачуноводствених правила на фискалне цифре за период од 1997. до 1999. године износио је од 0,7 до 1% БДП-а"; ова ретроактивна промена методологије била је одговорна за ревидирани дефицит који је прелазио 3% 1999. године, што је била година квалификације за чланство Грчке у Економску и монетарну унију Европске уније. Наведено је довело до тога да је грчки министар финансија разјаснио да је буџетски дефицит за 1999. годину био испод прописане границе од 3% када се рачуна са методологијом ЕСА79 која је била на снази у време подношења захтева Грчке и стога су испуњени критеријуми.[77]

Првобитна рачуноводствена пракса за војне трошкове касније је обновљена у складу са препорукама Еуростата, чиме се теоретски смањио чак и прорачунски дефицит Грчке за 1999. годину на испод 3% (званична обрада Евростата још увек се чека за 1999. годину).

Понекад се направи грешка у расправи о улазу Грчке у Еврозону са полемиком у погледу коришћења уговора о дериватима са америчким банкама од стране Грчке и других земаља Еврозоне како би се вештачки смањили њихови пријављени буџетски дефицити. Валутна размена договорена са групацијом Голдман Сакс дозволила је Грчкој да "сакрије" 2,8 милијарди евра дуга, међутим, то је утицало на вредности дефицита након 2001. године (када је Грчка већ била примљена у Еврозону) и није повезана са уласком Грчке у Еврозону.[78]

Студија судских рачуновођа за период од 1999. до 2009. године показала је да су подаци које је Еуростат доставио Грчкој, између осталог, имала статистичку дистрибуцију која указује на манипулацију; "Грчка са средњом вредношћу од 17,74 показује највеће одступање од Бенфордовог закона међу чланицама Еврозоне, а затим следе Белгија са вредношћу 17,21 и Аустрија са вредношћу 15,25".[79][80]

Криза државног дуга за период 2010–2015.

[уреди | уреди извор]

До краја 2009. године, као резултат комбинације међународних и локалних фактора, грчка привреда суочила се са најтежом кризом од рестаурације демократије 1974. године, док је грчка влада ревидирала свој дефицит предвиђен на 3,7% почетком 2009. и 6% у септембру 2009. године, на 12,7% бруто домаћег производа (БДП).[81][82]

Почетком 2010. године откривено је да су уз помоћ Голдман Сакса, Моргана и многих других банака развијени финансијски производи који су владама Грчке, Италије и многих других европских земаља сакрили задуживање.[83][84] Десетине сличних споразума закључено је широм Европе, при чему су банке испоручиле новчану накнаду у замену за будуће уплате од стране укључених влада; заузврат, обавезе укључених земаља су држане "изван књига".[84][85][86][87][88][89]

Према Шпигелу, кредити дати европским владама били су прикривени као "размена" и стога нису регистровани као дуг, јер је Еуростат у то време игнорисао статистике који укључују финансијске деривате. Немачки трговац деривата је коментарисао за Шпигел да "Мастрихтска правила могу бити изузетно легална путем размена", и "У претходним годинама, Италија је користила сличан трик да маскира свој прави дуг уз помоћ друге америчке банке".[89] Ови услови омогућили су Грчкој и многим другим европским владама да троше изван својих средстава, уз истовремено остваривање циљева дефицита Европске уније и смерница о монетарној унији.[84][90] У мају 2010. године, дефицит грчке владе поново је ревидиран и процењен на 13,6%[91] што га чини највећим у односу на БДП, при чему је Исланд на првом месту са 15,7%, а Уједињено Краљевство је на трећем месту са 12,6%.[92] Према неким проценама, јавни дуг је предвиђен да ће достићи 120% БДП-а током 2010. године.[93]

Као последица тога, дошло је до кризе у међународном поверењу у способност Грчке да отплати свој државни дуг, што се огледа у порасту стопе задуживања земље (иако је њихов спорији раст - 10-годишњи принос државних обвезница у априлу 2010. године премашио је 7% - поклапајући се са великим бројем негативних чланака, довело је до аргумената о улози међународних медија у еволуцији кризе). Да би се спречило неизвршење обавеза (као што су високе стопе задуживања ефикасно забраниле приступ тржиштима), у мају 2010. године остале земље Еврозоне и ММФ су се сложиле са "пакетом за спашавање", који је укључивао давање Грчкој 45 милијарди евра као зајам, од којих је било потребно више средстава у укупном износу од 110 милијарди евра.[94][95] Да би осигурала финансирање, Грчка је морала да усвоји строге мере штедње како би њен дефицит био под контролом.[96] Њихову имплементацију требало је да прати и оцењује Европска комисија, Европска централна банка и ММФ.[97][98]

Финансијска криза, нарочито пакет штедње ЕУ и ММФ-а, наишла је на бес код грчке јавности, што је довело до немира и друштвених устанака, док су биле теорије о ефектима код међународних медија. Упркос - други кажу због - дугог низа мера штедње, државни дефицит се није смањио у складу с тим, углавном, према многим економистима, због накнадне рецесије.[99][100][101][102][103]

Радници из јавног сектора кренули су да штрајкују како би се супротставили смањењу броја запослених и смањењу плата, јер је влада обећавала да ће се убрзати велики програм приватизације.[104] Неколико десничарских екстремиста су понекад третирали имигранте као жртвене јарце за економске проблеме.[105]

Године 2013, Грчка је постала прво развијено тржиште које би се рекласификовало као ново тржиште финансијских компанија МСЦИ и С&П Дов Џоунс Индицес.[106][107][108]

До јула 2014. године још увек се осећао бес и организовали су се протести због мера штедње, уз 24-часовни штрајк међу владиним радницима који су се временом подударали са ревизијом инспектора Међународног монетарног фонда, Европске уније и Европске централне банке пре одлуке о другој позајмици у износу од милијарду евра (1,36 милијарди долара), који је уследио крајем јула.[109]

Грчка је изашла из своје шестогодишње рецесије у другом кварталу 2014. године,[40][110] али изазови осигурања политичке стабилности и одрживости дуга су остали.[111]

У јуну 2017. године, медијски извештаји указују на то да се "оптерећивање дуга" није ублажило и да је Грчка била у ризику од неплаћања неких исплата.[112] Међународни монетарни фонд је изјавио да земља треба поново да буде способна да позајми "у догледно време". У то време Еврозона је Грчкој дала још један кредит од 9,5 милијарди долара, 8,5 милијарди долара зајмова и кратке детаље о могућем смањењу дуга уз помоћ ММФ-а.[113] Грчка влада је 13. јула упутила писмо о намерама ММФ-у, са 21 обавезама које је обећала да ће испунити до јуна 2018. године. Они укључују промене у законима о раду, план за закључивање уговора о раду у јавном сектору, претварање привремених уговора у трајне споразуме и да прерачунају исплате пензија како би смањиле трошкове социјалног осигурања.[114]

Примарни сектор

[уреди | уреди извор]

Пољопривреда и рибарство

[уреди | уреди извор]
Виноград у Његушу, централна Македонија.

Грчка је 2010. године била највећи произвођач памука у Европској унији (183.800 тона) и пистаћа (8.000 тона)[115] а друга у производњи пиринча (229.500 тона)[115] и маслина (147.500 тона),[116] трећа у производњи смокава (11.000 тона ) и[116] и бадема (44.000 тона),[116] парадајза (1.400.000 тона)[116] и лубеница (578,400 тона)[116] и четврта у производњи дувана (22.000 тона).[115] Пољопривреда доприноси 3,8% БДП земље[2] и запошљава 12,4% радне снаге земље.[2]

Грчка је главни корисник Заједничке пољопривредне политике Европске уније. Као резултат уласка земље у Европску заједницу, већина пољопривредне инфраструктуре је надограђена и пољопривредна производња је повећана. Између 2000. и 2007. године органска пољопривреда у Грчкој порасла је за 885%, што је највећи проценат промена у ЕУ.[117]

У 2007. години Грчка је имала 19% рибарског извора ЕУ у Средоземном мору,[118] при чему је била на трећем месту са 85.493 тона[118] и прва међу чланицама Европске уније по броју рибарских бродова на Медитерану.[118] Поред тога, земља је у категорији укупних количина риба уврштена на 11. место у ЕУ, са 87.461 тона.[118]

Секундарни сектор

[уреди | уреди извор]

Индустрија

[уреди | уреди извор]
Фабрика дувана Карелија Тобако у Каламати
Труп авиона за летелицу БПЛ неурон произведи се у Грчкој од стране Хеленик Авиоиндустрије.

Између 2005. и 2011. године, Грчка је имала највећи процентуални раст индустријске производње у поређењу са нивоима из 2005. године од свих чланица Европске уније, са повећањем од 6%.[119] Статистике Еуростата показују да је грчка финансијска криза погодила индустријски сектор током читаве 2009. и 2010. године,[120] док је домаћа производња пала за 5,8%, а индустријска производња уопште за 13,4%.[120] Тренутно је Грчка трећа у Европској унији у производњи мермера (преко 920.000 тона), након Италије и Шпаније.

Између 1999. и 2008. године обим трговине на мало у Грчкој повећао се у просеку за 4,4% годишње (укупан пораст од 44%),[120] док је у 2009. години смањен на 11,3%.[120] Једини сектор који у 2009. години није имао негативан раст био је сектор администрација и услуга, са маргиналним растом од 2,0%.[120]

У 2009. години, продуктивност рада у Грчкој била је 98% у односу на просек ЕУ,[120] али је његова продуктивност радног сата била 74% у односу на просек Еврозоне.[120] Највећи индустријски послодавац у земљи (2007. године) била је прерађивачка индустрија (407.000 људи),[120] праћена грађевинарством (305.000)[120] и рударством (14.000).[120]

Грчка има значајну индустрију бродоградње и одржавања бродова. Шест бродоградилишта око луке Пиреј се воде међу највећим у Европи.[121] Последњих година, Грчка је постала лидер у изградњи и одржавању луксузних јахти.[122]

Индустријска производња у Грчкој (2009)[123]
Ранг Производња Ранг Производња
Индустрија Вредност Индустрија Вредност
1 Портланд цемент €897,378,450 6 Дуван €480,399,323
2 Фармацеутска индустрија €621,788,464 7 Пиво €432,559,943
3 Готови бетон €523,821,763 8 Млечни производи €418,527,007
4 Безалкохолно пиће €519,888,468 9 Алуминијумске плоче €391,393,930
5 Арматурна трака €499,789,102 10 Кока-кола производи €388,752,443
– Укупна вредност производње: €20,310,940,279
Индустријска производња у Грчкој (2010; привремени подаци)[124]
Ранг Производња Ранг Производња
Индустрија Вредност (€) Индустрија Вредност(€)
1 Портланд цемент 699.174.850 6 Готови бетон 438.489.443
2 Фармацеутски производи (лекови мешовитих или нефреквених производа (остали) ) 670,923,632 7 Пиво направљено од слада (искључујући безалкохолно пиво, пиво које садржи <= 0,5% алкохола, алкохолна обавеза) 405,990,419
3 Воде, са додатим шећером, другим средствима за заслађивање или укусом, тј. безалкохолна пића (укључујући минералне и газиране воде) 561.611.081 8 Млеко и павлака са садржајем масти од > 1%, али <6%, да није концентровано нити да садржи додати шећер или друга средства за заслађивање, у непосредном паковању нето садржаја <= 2л 373.780.989
4 Вруће ваљане бетонске арматуре 540.919.270 9 Цигарете које садрже дуван или мешавине дувана и супститута дувана (искључујући царину дувана) 350,420,600
5 Рендани, у праху, плави и други непрерађени сир (осим свежег сира, сурутке и сировог сира) 511.528.250 10 Сир фонди и други прехрамбени производи 300,883,207
– Укупна вредност производње: €17,489,538,838

Рударство

[уреди | уреди извор]

Терцијални сектор

[уреди | уреди извор]

Поморска индустрија

[уреди | уреди извор]
Лука Солун
Бродоградилиште Неорион, налази се у Ермуполису
23% светске трговачке флоте је у власништву грчких компанија, што га чини највећим у свету. Грчка се налази на врху за све врсте бродова, укључујући прво место за танкере и теретне носаче.

Шпедиција је традиционално била кључни сектор у грчкој привреди од давнина.[125] Године 1813, грчка трговачка морнарица састојала се од 615 бродова.[126] Укупна тонажа износила је 153.580 тона и запошљавала је 37.526 чланова посаде и имала је 5.878 топова.[126] Године 1914. бројке су износиле 449.430 тона и 1.322 бродова (од чега је 287 било парних бродова).[127]

Током шездесетих година, величина грчке флоте се скоро удвостручила, првенствено кроз улагање које су преузели бродски велепоседници Оназис, Вардинојанис, Ливанос и Ниархос.[128] Основа модерне грчке поморске индустрије формирана је након Другог светског рата, када су грчки бизнисмени из области бродоградилишта успели да набаве вишак бродова које им је продала влада Сједињених Држава кроз Закон о продаји бродова из 1940.их година.[128]

Грчка има највећу трговачку морнарицу на свету, чинећи више од 15% укупне тонаже у свету према Конференцији Уједињених нација о трговини и развоју.[22] Укупна тонажа грчке трговачке морнарице од скоро 245 милиона је упоредива само са Јапаном, који је рангиран на другом месту са скоро 224 милиона.[22] Поред тога, Грчка представља 39,52% од укупне тонаже Европске уније.[129] Међутим, данашњи попис возних паркова је мањи од укупног броја од 5.000 бродова седамдесетих година.[125]

Грчка је на четвртом месту по броју бродова (3,695), иза Кине (5,313), Јапана (3,991) и Немачке (3,833).[22] Извештај о удружењима бродара у Европској заједници за период 2011-2012. открива да је грчка застава седма најчешће коришћена на бродоградилишту, док је рангирана на другом месту у ЕУ.[129]

Што се тиче бродских категорија, грчке компаније имају 22,6% светских танкера[129] и 16,1% светских теретних бродова (у тонажи).[129] Испорука чини око 6% грчког БДП-а,[130] запошљава око 160.000 људи (4% радне снаге),[131] и представља 1/3 трговинског дефицита земље.[131] Приходи од испоруке у 2011. години износили су 14,1 милијарди евра,[129] док је између 2000. и 2010. године грчки превоз допринео укупно 140 милијарди евра[130] (што је половина државног дуга у 2009. години и 3,5 пута више од примања из Европске уније за период 2000-2013).[130] Извештај из 2011. године показује да у Грчкој постоји око 750 грчких бродских компанија.[130]

Најновији доступни подаци Удружења грчких бродовласника показују да "грчке океанске флоте имају 3,428 бродова, укупно 245 милиона носивих тона капацитета. То је 15,6% носивости читаве глобалне флоте, укључујући 23,6% светске флоте танкера и 17,2% сувог терета ".[132]

По бројању бродова као квази-извоза и по питању новчане вредности, Грчка је 2011. године била рангирана на 4. месту на свету и извозила је бродске услуге у вредности од 17.704,132 милиона долара; само су Данска, Немачка и Јужна Кореја у тој години биле рангиране изнад Грчке.[12] На сличан начин пребројавање услуга превоза у Грчкој од стране других земаља као квази-увоза и разлике између извоза и увоза као трговинског биланса, рангирали су Грчку у 2011. години на друго место, иза Немачке, која је увозила услуге бродова у вредности од 7.076.605 милиона америчких долара и водила трговински суфицит од 10.712.342 милиона долара.[133][134]

Грчка, бродске услуге
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006–2008 2009 2010 2011
Извоз:
Глобално рангирање[12] 5. 5. 5. 4. 3. 5. -b 5. 6. 4.
Вредност (у милионима америчких $)[12] 7,558.995 7,560.559 7,527.175 10,114.736 15,402.209 16,127.623 -b 17,033.714 18,559.292 17,704.132
Вредност (у милионима евра)[12] 8,172.559 8,432.670 7,957.654 8,934.660 12,382.636 12,949.869 -b 12,213.786 13,976.558 12,710.859
Вредност (% БДП) 5.93 5.76 5.08 5.18 6.68 6.71 n/a 5.29 6.29 6.10
Увоз:
Глобално рангирање[133] 14. 13. 14. -b 14. 16. -b 12th 13th 9th
Вредност (у милионима америчких $)[133] 3,314.718 3,873.791 3,757.000 -b 5,570.145 5,787.234 -b 6,653.395 7,846.950 7,076.605
Вредност (у милионима евра)[133] 3,583.774 4,320.633 3,971.863 -b 4,478.129 4,646.929 -b 4,770.724 5,909.350 5,080.720
Вредност (% БДП) 2.60 2.95 2.54 n/a 2.42 2.41 n/a 2.06 2.66 2.44
Трговински биланс:
Глобално рангирање[134] 1. 2. 1. 1ste 1. 1. -b 2. 1. 2.
Вредност (у милионима америчких $)[134] 4,244.277 3,686.768 3,770.175 10,114.736e 9,832.064 10,340.389 -b 10,340.389 10,380.319 10,712.342
Вредност (у милионима евра)[134] 4,588.785 4,112.037 3,985.791 8,934.660e 7,904.508 8,302.940 -b 7,443.063 8,067.208 7,630.140
Вредност (% БДП) 3.33 2.81 2.54 5.18e 4.27 4.30 n/a 3.22 3.63 3.66
БДП (милиони €)[135] 137,930.1 146,427.6 156,614.3 172,431.8 185,265.7 193,049.7b n/a 231,081.2p 222,151.5p 208,531.7p
b изворни извештаји преломљени у временске серије;; p извор карактерише податке као привремене; e пријављени подаци могу бити погрешни због релевантног прекида у временској серији "Увози"

Телекомуникације

[уреди | уреди извор]
Седиште ОТЕ-а у Атини

Између 1949. и 1980. године телефонске комуникације у Грчкој биле су државни монопол од стране Хеленик Телекомуникационе организације, која је познатија по акрониму ОТЕ. Упркос либерализацији телефонских комуникација у земљи током осамдесетих година, ОТЕ и даље доминира на грчком тржишту у својој области и појављује се као једна од највећих телекомуникационих компанија у југоисточној Европи.[136] Од 2011. године највећи акционар компаније је Дојче телеком са 40% удела, док грчка држава и даље поседује 10% акција компаније.[136] ОТЕ поседује неколико подружница широм Балкана, укључујући Космоте, највећег грчког провајдера мобилних телекомуникација, Телеком Румунија и Албанских мобилних комуникација.[136]

Друге компаније мобилне телекомуникације које су активне у Грчкој су Винд Хелас и Водафоне Грчка. Укупан број активних рачуна мобилних телефона у земљи у 2009. години, на основу статистичких података пружалаца мобилних телефона у земљи, износио је више од 20 милиона,[137] са продором на 180%.[137] Поред тога, у земљи постоји 5,745 милиона активних фиксних линија.[2]

Грчка је углавном заостајала иза својих партнера у Европској унији у погледу коришћења интернета, при чему се јаз у последњих неколико година брзо затварао. Проценат домаћинстава са приступом интернету се више него удвостручио у периоду од 2006. до 2013. године, са 23% на 56% (у поређењу са просеком ЕУ од 49% и 79%).[138][139] Истовремено, дошло је до великог повећања учешћа домаћинстава са широкопојасном везом од 4% у 2006. на 55% у 2013. години (у поређењу са просеком ЕУ од 30% и 76%).[138][139] Међутим, Грчка такође се налази на трећем месту са највећим процентом људи у ЕУ који никада нису користили Интернет: 36% у 2013. години, са 65% у 2006. години (у поређењу са просеком ЕУ од 21% и 42%).[138][139]

Туризам

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Туризам у Грчкој
Порто Карас ризорт, Халкидики
Храм Посејдона у Соуниону, популарна туристичка дестинација.

Туризам, у савременом смислу, почео је да се шири у Грчкој у периоду после 1950. године,[140][141] иако је туризам у давним временима документован и за религијске или спортске фестивале као што су Олимпијске игре.[141] Од 50-их година прошлог века, туристички сектор је доживео невероватан подстицај јер су доласци порасли од 33.000 током 1950. године на 11,4 милиона у 1994. години.[140]

Грчка привлачи више од 16 милиона туриста сваке године, тако да доприноси 18,2% БДП-а нације у 2008. години према извештају ОЕЦД-а.[142] Иста истраживања показују да је просечна туристичка потрошња у Грчкој била 1.073 долара, што је уједно чинило Грчку 10. на свету.[142] Број послова који су директно или индиректно повезани са сектором туризма износили су 840.000 у 2008. години и представљају 19% укупне радне снаге земље.[142] Грчка је 2009. године угостила више од 19,3 милиона туриста,[143] што је значајан пораст од 17,7 милиона туриста које је земља угостила 2008. године.[144]

Међу државама чланицама Европске уније, Грчка је била најпопуларнија дестинација за становнике Кипра и Шведске током 2011. године.[145]

Министарство надлежно за туризам је Министарство културе и туризма, док Грчка такође поседује Грчку националну туристичку организацију која има за циљ промовисање туризма у Грчкој.[142]

Последњих година велики број познатих организација везаних за туризам поставио је грчке дестинације на врху својих листа. Лонли планет је 2009. године рангирао Солун, други по величини град у држави, као пети најбољи светски град журки, заједно са градовима као што су Монтреал и Дубаи,[146] док је у 2011. години острво Санторини проглашено за најбоље острво на свету по америчком часопису Травел+Лејжур.[147] Суседно острво Миконос је рангирано као 5. најбоље острво Европе.[147] Солун је била европска престоница младих у 2014. години.

Трговина и инвестиције

[уреди | уреди извор]
Графички приказ извоза производа у Грчкој у 2012. години у 28 категорија обележених бојама

Стране инвестиције

[уреди | уреди извор]

Од пада комунизма, Грчка је у великој мери уложила у суседне балканске земље. Између 1997. и 2009. године 12,11% капитала директних страних инвестиција у Републици Македонији било је грчко, чиме је рангирало на четврто место. Само 2009. године, Грци су уложили 380 милиона евра у земљу,[148] са компанијама као што је Хеленик Петролеум који је направио важне стратешке инвестиције.[148]

Грчка је уложила 1,38 милијарди евра у Бугарску у периоду између 2005. и 2007. године[149] и многе важне компаније (укључујући Бугарску Постбанку, Уједињену Бугарску банку, Кока-кола Бугарска) су у власништву грчких финансијских група.[149] У Србији је активно 250 грчких компанија са укупним улагањем од преко 2 милијарде евра.[150] Румунска статистика из 2005. године показује да су грчке инвестиције у земљи премашиле 3 милијарде евра.[151] Грчка је највећи инвеститор у Албанији од пада комунизма са 25% страних инвестиција у 2016. години које долазе из Грчке, а пословни односи између њих су изузетно јаки и континуирано расту.[152]

Трговина

[уреди | уреди извор]

Од почетка дужничке кризе, негативно трговинско билансирање Грчке значајно се смањило са 44,3 милијарде евра у 2008. на 21,4 милијарди евра у 2017. години.[153][154] У 2017. години увоз је порастао за 13,8%, а извоз је порастао за 13,3%.[153]

Увоз и извоз у 2008. години; вредности у милионима[154]
Ранг Увоз Ранг Извоз
Порекло Вредност Дестинација Вредност
1  Немачка €7,238.2 1  Данска €2,001.9
2  Италија €6,918.5 2  Италија €1,821.3
3  Русија €4,454.0 3  Француска €1,237.0
4  Кина €3,347.1 4  Холандија €1,103.0
5  Француска €3,098.0 5  Русија €885.4
–  Европска унија €33,330.5 –  Европска унија €11,102.0
– Укупно €60,669.9 – Укупно €17,334.1
Увоз и извоз у 2011. години; вредности у милионима[155]
Ранг Увоз Ранг Извоз
–  Европска унија €22,688.5 –  Европска унија €11,377.7
– Укупно €42,045.4 – Укупно €22,451.1

Грчка је такође највећи увозни партнер Кипра (18,0%)[156] и највећи извозни партнер Палауа (82,4%).[157]

Увоз и извоз у 2012. години[15]
Увоз Извоз
Ранг Порекло Вредност
(€ мил.) 		Вредност
(% од укупног)		 Ранг Дестинација Вредност
(€ мил.) 		Вредност
(% од укупног)
0 a 0 -1 0 a 0 -1
1  Русија 5,967.20132 12.6 1  Турска 2,940.25203 10.8
2  Немачка 4,381.92656 9.2 2  Италија 2,033.77413 7.5
3  Италија 3,668.88622 7.7 3  Немачка 1,687.03947 6.2
4  Саудијска Арабија 2,674.00587 5.6 4  Бугарска 1,493.75355 5.5
5  Кина 2,278.03883 4.8 5  Кипар 1,319.28598 4.8
6  Холандија 2,198.57126 4.6 6  САД 1,024.73686 3.8
7  Француска 1,978.48460 4.2 7  УК 822.74077 3
#α ОЕЦД 23,849.94650 50.2 #α ОЕЦД 13,276.48107 48.8
#β Г7 11,933.75417 25.1 #β Г7 6,380.86705 23.4
#γ БРИКС 8,682.10265 18.3 #ε БРИКС 1,014.17146 3.7
#δ БРИК 8,636.02946 18.2 #ζ БРИК 977.76016 3.6
#ε ОПЕК 8,090.76972 17 #γ ОПЕК 2,158.60420 7.9
#ζ НАФТА 751.80608 1.6 #δ НАФТА 1,215.70257 4.5
#a  Европска унија 27 21,164.89314 44.5 #a  Европска унија 27 11,512.31990 42.3
#b  Европска унија 15 17,794.19344 37.4 #b  Европска унија 15 7,234.83595 26.6
#3 Африка 2,787.39502 5.9 #3 Африка 1,999.46534 7.3
#4 Америке 1,451.15136 3.1 #4 Америке 1,384.04068 5.1
#2 Азија 14,378.02705 30.2 #2 Азија 6,933.51200 25.5
#1 Европа 28,708.38148 60.4 #1 Европа 14,797.20641 54.4
#5 Океанија 71.70603 0.2 #5 Океанија 169.24085 0.6
# Свет 47,537.63847 100 # Свет 27,211.06362 100
24 z 1000000000000000000 101 24 z 1000000000000000000 101
листе и рангирања међународних организација или држава група приказаних изнад (тј. #ггрчка слова и / или #латинска слова),,
није индикативна за целу слику о трговини Грчке;
ово је у ствари само некомплетан избор неких великих и добро познатих таквих организација и група;
могуће грешке заокруживања

Транспорт

[уреди | уреди извор]
Коринтски канал
Ауто-пут А2 Грчка, део Европског пута Е90

Од 2012. године, Грчка има укупно 82 аеродрома[2] од којих је 67 поплочано, а шест има писте дуже од 3.047 метара.[2] Од ових аеродрома, од стране Хеленске управе за цивилно ваздухопловство, два су класификована као "међународни",[158] али 15 њих нуде међународне услуге.[158] Поред тога, Грчка има 9 хелипорта.[2] Грчка није "носилац заставе", али доминантан превозник у ваздушној индустрији у земљи је Иџијан ерлајнс и његова подружница Олимпик ер.

Између 1975. и 2009. године, Олимпик Ервејс (након 2003. године познат под називом као Олимпик ерлајнс) био је државни "носилац заставе", али су финансијски проблеми довели до његове приватизације и поновног покретања као Олимпик ер 2009. године. Обе компаније Иџијан ерлајнс и Олимпик ер су освојиле награде за своје услуге; 2009. и 2011. године, Иџијан ерлајнс је награђен наградом Скајтракс за "Најбољу регионалну авио-компанију у Европи",[159] а такође има и две златне и једну сребрну награду добијену од Удружења авиокомпанија европских региона,[159] док Олимпик ер има једну сребрну награду Удружења авиокомпанија европских региона за "Авио-компанију године"[160] као и награду коју додељује Конде Наст Травелер, избор читалаца "Најбоља домаћа авио-компанија".[161]

Грчка путна мрежа састоји се од 116.986 km путева,[2] од којих је 1863 km ауто-путева, који су рангирани 24. на светском нивоу, од 2016. године.[2] Од уласка Грчке у Европску заједницу (сада у Европску унију), велики број значајних пројеката (као што су Егнатиа Одос и Атики Одос) суфинансира организација, помажући у надоградњи путне мреже земље. Грчка је 2007. године била рангирана као осма у Европској унији у категорији транспорт робе која се превози путем у скоро 500 милиона тона.

Грчка железничка мрежа процењује се на 2,548 km.[2] Железничким саобраћајем у Грчкој управља ТраинОСЕ, подружница организације Хеленик Раилвејс (ОСЕ). Већина Грчке мреже је стандардног колосека (1.565 km),[2] док земља такође има 983 km пруге узаног колосека.[2] Укупно 764 km железнице се електрифизира.[2] Грчка има железничке везе са Бугарском, Републиком Македонијом и Турском. Укупно три приградске железничке мреже (Проастиакос) су у функцији (у Атини, Солуну и Патрасу), док један метро систем, метро Атина, је повезан у Атини са другим, Солунским метроом, који се налази у изградњи.

Према подацима Еуростата, највећа лука у Грчкој по тони робе која је превезена 2010. године је Лука Свети Теодори са 17,38 милиона тона.[162] Лука Солун је на другом месту са 15,8 милиона тона,[162] након чега следи Лука Пиреј са 13,2 милиона тона,[162] и лука Елефсина, са 12,37 милиона тона.[162] Укупан број роба транспортованих преко Грчке у 2010. години износио је 124,38 милиона тона,[162] што представља значајан пад од 164,3 милиона тона који је у 2007. транспортован преко земље.[162] Од тада, Пиреј је постао трећа по величини лука Медитерана захваљујући великим улагањима кинеског логистичког гиганта КОШКО-а. У 2013. години, Пиреј је проглашен за најбрже растућу луку на свету.[163]

Године 2010, Пиреј је руководио са 513.319 ТЕУ,[164] а затим Солун, који је руководио 273.282 ТЕУ.[165] Исте године, преко грчких лука прошло је 83,9 милиона људи,[166] 12,7 милиона долара кроз луку Палукиа на острву Саламина[166] још 12,7 у луци Перама,[166] 9,5 милиона кроз Пиреј[166] и 2,7 милиона путем Игуменице.[166] Пиреј је 2013. године остварио рекордних 3,16 милиона ТЕУ-а, што је трећа највећа цифра на Медитерану, од којих је 2,52 милиона превезено преко Пиер II, у власништву КОШКО-а, а 644.000 је транспортовано преко Пиер I, у власништву грчке државе.

Енергија

[уреди | уреди извор]
Потенцијал производње соларне енергије у Грчкој

Главни произвођач енергије у Грчкој је Јавна Енергетска корпорација (позната углавном по акрониму ΔΕΗ). У 2009. години ΔΕΗ је обезбедио 85,6% укупне потражње енергије у Грчкој,[167] док је број у 2010. пао на 77,3%.[167] Скоро половина (48%) ΔΕΗ-ове излазне снаге генерише се користећи лигнит, пад од 51,6% у 2009. години.[167] Још 12% долази из хидроелектрана[168] и још 20% од природног гаса.[168] Између 2009. и 2010. године производња енергије независних компанија повећана је за 56%,[167] од 2.709 Гигават сати у 2009. години до 4.232 Гигават сати у 2010. години.[167]

У 2008. години, обновљиви извори енергије чине 8% укупне потрошње енергије у земљи,[169] што је повећање од 7,2% у 2006. години,[169] али и даље испод просека ЕУ од 10% у 2008. години.[169] 10% обновљиве енергије земље долази из соларне енергије,[117] док већина долази од рециклаже биомасе и отпада.[117] У складу са Директивом Европске комисије о обновљивим изворима енергије, Грчка има за циљ да добије 18% своје енергије из обновљивих извора до 2020. године.[170] У 2013. години и за неколико месеци, Грчка је произвела више од 20% електричне енергије из обновљивих извора енергије и хидроелектрана.[171] Грчка тренутно нема ниједну нуклеарну електрану у функцији, али је 2009. године Атинска академија предложила истраживање могућности да крену са радом Грчке нуклеарне електране.[172]

Грчка је од 1. јануара 2012. имала 10 милиона барела доказаних резерви нафте.[2] Хеленик Петролеум је највећа нафтна компанија у држави, а затим Мотор Оил Хелас. Производња нафте у Грчкој износи 1.751 барела дневно, чиме се налази на 95. месту широм света,[2] а извози 19.960 барела на дан, рангирајући се на 53. место,[2] а увози 355.600 барела на дан, где је на 25. месту.[2]

У 2011. години грчка влада одобрила је почетак истраживања и бушења нафте на три локације унутар Грчке,[173] са процењеном производњом од 250 до 300 милиона барела у наредних 15-20 година.[173] Процењена производња у еврима од три депозита износи 25 милијарди евра у периоду од 15 година,[173] од чега ће 13 до 14 милијарди евра ући у државну касу.[173] Грчки спор са Турском око Егеја представља значајне препреке у истраживању нафте у Егејском мору.

Поред наведеног, Грчка ће такође започети истраживање нафте и гаса на другим локацијама у Јонском мору, као и у Либијском мору, у оквиру грчке ексклузивне економске зоне, јужно од Крита.[174][175]

Министарство животне средине, енергетике и климатских промена објавило је да постоји интересовање разних земаља (укључујући Норвешку и Сједињене Државе) у истраживању,[175] а први резултати у вези са количином нафте и гаса на овим локацијама очекивани су у лето 2012.[175] У новембру 2012, извештај који је објавио Дојче Банк проценио је вредност резерви природног гаса јужно од Крита на 427 милијарди евра.[176]

У току је изградња или је у току планирање низа нафтовода и гасовода. Овакви пројекти укључују гасоводне цевоводе Међуконектора Турска-Грчка-Италија и Јужни ток.[168]

Међуконектор ЕвроАзија ће електрично повезати Атику и Крит у Грчкој са Кипром и Израелом са подводним напојним каблом од 2000 мега вати.[177][178] Међуконектор ЕвроАзија је посебно важан за изоловане системе, попут Кипра и Крита. Крит је енергетски изолован од копнене Грчке и Грчка Република покрива трошкове електричне енергије у Криту од око 300 милиона евра годишње.[179]

  • Аминтео Електрана
    Аминтео Електрана
  • Свети Димитрије Електрана
    Свети Димитрије Електрана
  • Поглед на фарму ветрова, планина Панахеко
    Поглед на фарму ветрова, планина Панахеко
  • Принос поље уље у близини Кавале
    Принос поље уље у близини Кавале
  • Постројење за дестилацију у власништву компаније Хеленик Петролеум
    Постројење за дестилацију у власништву компаније Хеленик Петролеум

Опорезивање и утаја пореза

[уреди | уреди извор]
Приходи Грчке између 1999. и 2010. године као проценат БДП-а, у поређењу са просеком ЕУ.

Грчка има вишеслојни порески систем заснован на прогресивном опорезивању. Грчки закон препознаје шест категорија опорезивог прихода:[180] непокретне имовине, покретне имовине (инвестиције), прихода од пољопривреде, од пословања, од запослености и приходи од професионалних делатности. Стопа пореза на доходак у Грчкој донедавно се кретала од 0% за годишње приходе испод 12.000 €[180] до 45% за годишње приходе изнад 100.000 €.[180] У складу са новом пореском реформом из 2010. године укинуте су пореске олакшице.[180] Такође, под новим мерама штедње и међу осталим променама, горња граница личног пореза на доходак је смањена на 5.000 евра годишње[181] док су даље будуће промене тек у плану, на пример укидање те границе.[182]

Грчки порез на добит предузећа пао је са 40% у 2000. години[180] на 20% у 2010. години.[180] Само за 2011. годину, порез на добит је планиран да буде 24%.[180] Порез на додату вредност (ПДВ) повећао се у 2010. у односу на 2009. годину: 23% насупрот 19%.[180]

Најнижи могући ПДВ је 6,5% (раније 4,5%)[180] за новине, часописе и улазнице за културне приредбе, док се стопа пореза од 13% (са 9%)[180] односи на одређене професије сектора услуга. Поред тога, и послодавци и запослени морају да плаћају порез на социјалне доприносе, који се примењује по стопи од 16%[180] за рад "белих оковратника" и 19,5%[180] за "плаве крагне" и користе се за социјално осигурање. 2017. године стопа пореза на ПДВ је 24%[183] са мањим изузецима, 13% смањена за неке основне намирница која ће ускоро бити укинуте и све ће, како се чини, ускоро ићи на 24% у циљу борбе против "фантома" утаје пореза.

Министарство финансија је очекивало да ће порески приходи за 2012. годину бити 52,7 милијарди € (23,6 милијарди директних пореза и 29,1 милијарди индиректних пореза),[184] што чини повећање од 5,8% од 2011.[184]

Очекивало се да ће 2012. године Влада имати знатно веће пореске приходе него у 2011. години у више сектора, пре свега у сектору становања (повећање од 217,5% у односу на 2011. годину).[184]

Утаја пореза

[уреди | уреди извор]

Грчка пати од веома високих нивоа пореске утаје. У последњем кварталу 2005. године, пореска утаја је достигла 49%,[185] док је у јануару 2006. године пала на 41,6%.[185] Вреди напоменути да су новине Етнос, које су објавиле ове бројке, банкротирале; више се не издају новине и неки извори упућују да су информације које су објавили биле врло дискутабилне.[186] Студија истраживача са Универзитета у Чикагу закључила је да је утаја пореза у 2009. години од стране самозапослених професионалаца само у Грчкој (рачуновођа, стоматолог, адвокат, лекар, лични тутор и независни финансијски саветници) износила 28 милијарди евра или 31% буџетског дефицита те године.[187].

Мрежа за пореску правду проценила је 2011. године да је на швајцарским банковним рачунима, које су држали Грци, било више од 20 милијарди евра.[188] Бивши министар финансија Грчке, Евангелос Венизелос, изјавио је: "Око 15.000 људи и компанија дугује порезнику 37 милијарди евра".[189] Поред тога, ТЈН је објавио је да број грчких офшор компанија износи више од 10.000.[190]

Швајцарске процене су 2012. године показале да су Грци имали око 20 милијарди евра у Швајцарској од којих је само један проценат проглашен опорезивим у Грчкој.[191] Процене у 2015. години биле су још драматичније. Навели су да је износ због грчке владе од рачуна Грка у швајцарским банкама износио око 80 милијарди евра.[192][193]

Извештај средином 2017. године показује да су Грци "опорезовани у руку", а многи сматрају да је ризик од кажњавања за утају пореза мање озбиљан од ризика од банкрота. Један од начина избегавања је црно тржиште, сива привреда или сенка привреда: рад се врши за готовинско плаћање које се не декларише као приход; Такође, ПДВ се не прикупља и исплаћује.[194] Извештај из јануара 2017. године[195] од стране истраживачког центра "ДиаНЕОсис"а указао је на то да су неплаћени порези у то време укупно износили око 95 милијарди евра, што је више од 76 милијарди евра у 2015. години, већина од њих се очекује да ће бити неисплаћена. Још једна рана студија из 2017. године проценила је да је губитак владе као резултат избегавања пореза био између 6% и 9% БДП-а земље, или око 11 милијарди и 16 милијарди евра годишње.[196]

Недостатак наплате ПДВ-а (порез на промет) такође је значајан. У 2014. години, влада је прикупила 28% мање него што јој се дуговало; овај дефицит је био двоструко већи од просека за ЕУ. Неприкупљен износ у тој години био је око 4,9 милијарди евра.[197] Студија ДиаНЕОсис проценила је да је губитак од 3,5% БДП-а због преваре за ПДВ, док су губици због кријумчарења алкохола, дувана и бензина износили отприлике још 0,5% БДП-а земље.[196]

Планирана решења

[уреди | уреди извор]

Након сличних акција Уједињеног Краљевства и Немачке, грчка влада је у разговорима са Швајцарском 2011. покушала да примора швајцарске банке да открију информације о повратним рачунима грчких грађана.[198] Министарство финансија је изјавило да ће Грци са швајцарским банковним рачунима бити у обавези да плаћају порез или открију информације као што је идентитет носиоца рачуна грчким службама унутрашњих прихода.[198] Грчке и швајцарске владе требало је да постигну договор о овом питању до краја 2011. године.[198]

Решење које је тражила Грчка и даље није извршено до 2015. године. Те године су процене показале да је износ избегнутих пореза ускладиштених у швајцарским банкама око 80 милијарди еура. Међутим, до тада је уговор о порезу за решавање овог питања био под озбиљним преговорима између грчке и швајцарске владе.[192][193] Швајцарска је коначно ратификовала споразум 1. марта 2016. године, стварајући нови закон о пореској транспарентности који би омогућио ефикаснију борбу против утаје пореза. Почевши од 2018. године, банке у Грчкој и Швајцарској размењују информације о рачунима грађана других земаља како би смањиле могућност сакривања неопорезивог прихода.[199]

Током 2016. и 2017. године, влада је подстицала коришћење кредитних картица или дебитних картица приликом плаћања робе и услуга како би смањила плаћања само у готовини. До јануара 2017. године, пореским обвезницима је одобрено пореско одобрење или одбици само када су плаћања извршена електронским путем, са "папирном траком" трансакција које би влада могла лако да испита ревизијом. Тиме се очекује да ће се смањити проблем предузећа која врше плаћања, али не издају фактуре;[200] ту тактику су користиле разне компаније како би избегле плаћање пореза на ПДВ (продају), као и порез на доходак.[201][202]

До 28. јула 2017. године, законом је било неопходно да бројна предузећа инсталирају уређај за продају како би омогућила плаћање путем кредитне или дебитне картице. Непоштовање електронске могућности плаћања може довести до новчаних казни до 1.500 евра. Захтев се примењује на око 400.000 фирми или појединаца у 85 сектора. Већа употреба картица је један од фактора којим су већ постигли значајно повећање прикупљања ПДВ-а 2016. године.[203]

Богатство и животни стандард

[уреди | уреди извор]

Национални и регионални БДП

[уреди | уреди извор]
БДП по глави становника у регионима Грчке у 2008. години.
Две највеће метрополе у земљи чине готово 62% националне привреде.

Најважнији економски региони Грчке су Атика, која је у 2014. години допринела привреди са 85,579 милијарди евра, и централна Македонија, која је допринела са 23,859 милијарди евра.[204] Најмање регионалне привреде су Северни Егеј (2.545 милијарди евра) и Јонска острва (3.137 милијарди евра).[204]

У погледу БДП по глави становника, Атика (22.200 евра) далеко надмашује било који други грчки регион.[204] Најсиромашнији региони у 2014. били су Источна Македонија и Тракија (11.200 евра) и Епир (11.400 евра).[204] На националном нивоу, БДП по становнику у 2014. години износио је 16.200 €.[204]

Регионални БДП, 2014[204]
Ранг Периферија БДП
(€, милијарди)		 БДП
(% од тотала) 		БДП
годишњи раст
(%)		 БДП
по глави становника
(€) 		БДП
по глави становника
(Паритет куповне моћи, % Просек ЕУ)
0 a 0 0 -100 0 0
1 Атика 85.579 48.20 −1.72 22,200 99
2 Средишња Македонија 23.859 13.44 −2.90 12,500 56
3 Тесалија 9.085 5.12 −4.25 12,300 55
4 Крит 8.934 5.03 −0.18 14,100 63
5 Западна Грчка 8.181 4.61 −5.87 12,100 54
6 Средишња Грчка 7.734 4.36 −3.00 13,800 61
7 Пелопонез 7.611 4.29 −5.23 13,000 58
8 Источна Македонија и Тракија 6.820 3.84 −8.04 11,200 50
9 Јужни Егеј 6.045 3.40 +0.92 18,000 80
10 Западна Македонија 4.125 2.32 +3.83 14,800 66
11 Епир 3.904 2.20 −9.52 11,400 51
12 Јонска острва 3.137 1.77 −3.39 15,100 67
13 Северни Егеј 2.545 1.43 −6.19 12,800 57
– Грчка 177.559 100 −2.67 16,200 72
– Европска унија 13.959,739 7862.03 3,27% 27,500 100
100 z 1000000000000000 1000 100 1000000000 1000

Стање благостања

[уреди | уреди извор]

Грчка је социјална држава која пружа низ социјалних услуга као што су квази универзална здравствена заштита и пензије. У буџету за 2012. годину издаци за државу благостања (без образовања) износе око 22.487 милијарди евра[184] (6.577 милијарди € за пензије[184] и 15.910 милијарди € за трошкове социјалне и здравствене заштите), или 31,9% свих државних трошкова.[184][184]

Највеће компаније према приходима 2016.

[уреди | уреди извор]

Према индексу Форбс Глобал 2000 за 2016. годину, највеће компаније у Грчкој које јавно тргују су:

Форбс Глобал 2000[205]
Ранк Компанија Приходи
(€ милијарде)		 Добит
(€ милијарде)		 Средства
(€ милијарде)		 Тржишна вредност
(€ милијарде)
1 Грчка банка
2 Национална Грчка банка
3 Пиреус банка
4 Еуробанка
5 Алфа банка
6 Јавна Енергетска корпорација

Радна снага

[уреди | уреди извор]

Радни сати

[уреди | уреди извор]

Просечан грчки радник је током 2012. године радио 2034 годишње; ова цифра је била трећа највиша међу земљама ОЕЦД-а.[206]

Валута

[уреди | уреди извор]

Између 1832. и 2002. године валута Грчке била је драхма. Након потписивања Мастрихтског уговора, Грчка је затражила чланство у Еврозони. Два главна конвергентна критеријума била су максимални буџетски дефицит од 3% БДП-а и опадајући јавни дуг ако је био изнад 60% БДП-а. Грчка је испунила критеријуме приказане на годишњем јавном рачуну за 1999. годину. Дана 1. јануара 2001. године Грчка је приступила Еврозони, усвајањем евра по фиксном курсу од 340,75 драхми за 1 евро. Међутим, 2001. године евро је постојао само електронски, тако да је физичка размена од драхме до евра само трајала 1. јануара 2002. године. Након тога је следио десетогодишњи период за прихватљиву размену драхме у евро, која се завршила 1. марта 2012. године.[207]

Пре усвајања евра, 64% грчких грађана је позитивно гледало на нову валуту,[208] али је у фебруару 2005. ова бројка пала на 26%, а до јуна 2005. године пала је на 20%.[208] Од 2010. године број се поново повећао, а истраживање у септембру 2011. године показало је да 63% грчких грађана позитивно гледа на евро.[208]

Галерија графика

[уреди | уреди извор]
  • Грчки друштвени трошкови као проценат БДП-а (1998–2009)
    Грчки друштвени трошкови као проценат БДП-а (1998–2009)
  • Запосленост и незапосленост у Грчкој од 2004. године
    Запосленост и незапосленост у Грчкој од 2004. године

Стопа незапослености

[уреди | уреди извор]

Прогноза ММФ-а је да ће стопа незапослености у Грчкој у 2012. години пасти на највише 14,8% и да се смањити на 14,1 у 2014. години.[209] Али заправо је грчка привреда претрпела дуготрајну високу незапосленост.[210] Цифра незапослености била је између 9 и 11% у 2009. години, а у 2013. години је порасла на 28%. Стопа незапослености у Грчкој у 2015. години износила је око 24%. Сматра се да је потенцијална производња Грчке пропала овом дуготрајном масовном незапосленошћу услед повезаних ефеката хистерезе.[210]

Сиромаштво

[уреди | уреди извор]

Грчка је снажно погођена рецесијом и мерама штедње које су успостављене, а сиромаштво је повећано. Broj оних који живе у екстремном сиромаштву порастао је на 15% у 2015. години, са 8,9% у 2011. години, и велики раст од 2009. када није био већи од 2,2%.[211] Један од троје су били у ризику од сиромаштва или социјалне искључености односно 35,7% становништва.[212] Стопа код деце 0-17 година је 17,6%, а за младе 18-29 година стопа износи 24,4%.[211] Уз незапосленост у порасту, они без радних места имају највећи ризик од 70-75%, у поређењу са мање од 50% у 2011. години.[211] Са радним местима до којих је све теже и теже доћи, четвртина становништва је без посла, а за особе испод 25 година стопа је 50%. У неким тежим подручјима западне Грчке, стопа незапослености младих генерација је више од 60%. Када људи немају посао више од две године, они губе своје здравствено осигурање, чиме додатно повећавају проблеме оних који су у сиромаштву. Када млађи људи немају посао, они се ослањају на старије генерације својих породица како би им омогућили да преживе тешка времена. Међутим, дугорочна незапосленост широм земље доводи до смањења пензијских фондова због тога што добијају мање новца од радног становништва, тако да оне старије генерације добијају мање новца како би обезбедиле млађим генерацијама и њиховим целим породицама, што их све више ставља у категорију сиромаштва. Многи аспекти доприносе проблему. Грчки народ је наставио са губљењем послова и смањивањем плата, као и дубоким смањењем надокнаде радника и социјалних заштита. За оне који раде, њихове плате су опале. Од 2008. до 2013. године, Грци су у просеку постали сиромашнији за 40%, а у 2014. години њихов приход домаћинства пада испод нивоа из 2003. године.[213] Економско истраживање Грчке 2016. године показује оптимизам у јачем опоравку 2017. године користећи ствари као што су реформе и изван улагања на радна места како би се помогло промени курса високог нивоа сиромаштва.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Greece, country profile”. European Union. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т „CIA World Factbook: Greece, country profile”. CIA. Архивирано из оригинала 25. 08. 2016. г. Приступљено 16. 05. 2018. 
  3. ^ а б в г Request Rejected
  4. ^ „QUARTERLY NATIONAL ACCOUNTS: 4th Quarter 2017/4th Quarter 2016: +1,9%” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 5. 3. 2018. Приступљено 7. 3. 2018. 
  5. ^ „GDP and main aggregates estimate for the fourth quarter of 2017” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 7. 3. 2018. Приступљено 7. 3. 2018. 
  6. ^ „CONSUMER PRICE INDEX: March 2018, annual inflation -0,2%” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 13. 4. 2018. Приступљено 16. 4. 2018. 
  7. ^ „Risk of poverty: 2016 SURVEY ON INCOME AND LIVING CONDITIONS (Income reference period 2015)” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 23. 6. 2017. Приступљено 24. 6. 2017. 
  8. ^ „People at risk of poverty or social exclusion by age and sex”. Luxembourg: Eurostat. 7. 6. 2016. Архивирано из оригинала 14. 05. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2016. 
  9. ^ „Income inequality: 2016 SURVEY ON INCOME AND LIVING CONDITIONS (Income reference period 2015)” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 23. 6. 2017. Приступљено 24. 6. 2017. 
  10. ^ „Gini coefficient of equivalised disposable income (source: SILC)”. Luxembourg: Eurostat. 15. 6. 2017. Приступљено 24. 6. 2017. 
  11. ^ http://www.statistics.gr/documents/20181/0e2c67ab-1f82-4c04-9221-00df4cb056c7
  12. ^ а б в г д „ITC Trade Map: List of exporters for Sea Transport, i.e. country ranking in value of exports (services; data code 206; yearly times series)”. World Trade Organization-International Trade Centre. Приступљено 22. 5. 2013. 
  13. ^ Sources on Greek shipping:
  14. ^ а б http://www.statistics.gr/documents/20181/13c3e9e3-bb74-43f6-adfa-e049a18273be
  15. ^ а б в „ITC Trade Map Database”. WТО-ITC. 
  16. ^ „External Debt”. Bank of Greece. Архивирано из оригинала 28. 5. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2016. 
  17. ^ а б http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/8824490/2-23042018-AP-EN.pdf
  18. ^ „Gross domestic product 2016” (PDF). World Bank. 17. 4. 2018. Приступљено 27. 4. 2018. 
  19. ^ „Gross domestic product 2016, PPP” (PDF). World Bank. 17. 4. 2018. Приступљено 27. 4. 2018. 
  20. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. World Economic Outlook Database, April 2018. Washington, D.C.: International Monetary Fund. 17. 4. 2018. Приступљено 20. 4. 2018. 
  21. ^ „UNWTO Tourism Highlights, 2013 Edition” (PDF). Madrid: World Tourism Organization. јун 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 10. 2013. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  22. ^ а б в г „Review of Maritime Transport 2013” (PDF). Geneva: United Nations Conference on Trade and Development. Приступљено 14. 12. 2013. 
  23. ^ [1] Архивирано 2014-11-08 на сајту Wayback Machine
  24. ^ „Albania Eyes New Markets as Greek Crisis Hits Home”. Balkan Insight. 11. 7. 2012. Приступљено 16. 11. 2014. „Greece is the Balkan region's largest economy and has been an important investor in Southeast Europe over the past decade.” 
  25. ^ Keridis, Dimitris (3. 3. 2006). Greece and the Balkans: From Stabilization to Growth (lecture). Montreal, QC, CA: Hellenic Studies Unit at Concordia University. „Greece has a larger economy than all the Balkan countries combined. Greece is also an important regional investor” 
  26. ^ „Greece was the biggest foreign investor in Albania during 2013”. invest-in-albania.org. 
  27. ^ а б Bell, Imogen (2002). Central and South-Eastern Europe: 2003. Routledge. стр. 282. ISBN 978-1-85743-136-0. Приступљено 27. 5. 2013. „Greece has become the largest investor into Macedonia (FYRM), while Greek companies such as OTE have also developed strong presences in former Yugoslavia and other Balkan countries.” 
  28. ^ Aydin, Mustafa; Ifantis, Kostas (2004). Turkish-Greek Relations: The Security Dilemma in the Aegean. Taylor & Francis. стр. 266—267. ISBN 978-0-203-50191-7. Приступљено 27. 5. 2013. „second largest investor of foreign capital in Albania, and the third largest foreign investor in Bulgaria. Greece is the most important trading partner of the Former Yugoslav Republic of Macedonia.” 
  29. ^ Thompson, Wayne C. (2012). Western Europe 2012. Stryker Post. стр. 283. ISBN 978-1-61048-898-3. Приступљено 27. 5. 2013. „Greeks are already among the three largest investors in Bulgaria, Romania and Serbia, and overall Greek investment in the ... Its banking sector represents 16% of banking activities in the region, and Greek banks open a new branch in a Balkan country almost weekly.” 
  30. ^ „WEO Groups and Aggregates Information”. World Economic Outlook Database. Washington, D.C.: International Monetary Fund. 8. 4. 2014. Приступљено 13. 4. 2014. 
  31. ^ „Country and Lending Groups”. Washington, D.C.: World Bank. Приступљено 23. 10. 2013. 
  32. ^ „Fixed Euro conversion rates”. European Central Bank. Приступљено 23. 2. 2012. 
  33. ^ „Singapore takes third spot on Globalization Index 2011”. Ernst & Young. 8. 2. 2012. Архивирано из оригинала 09. 07. 2019. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  34. ^ а б в г д Allison, Graham T.; Nicolaidis, Kalypso. „The Greek paradox: promise vs. performance”. Приступљено 1. 3. 2012. 
  35. ^ а б „GDP growth rate”. World Development Indicators. Google Public Data Explorer. 12. 1. 2016. Приступљено 13. 2. 2016. 
  36. ^ „Real GDP growth rate - volume”. Luxembourg: Eurostat. Приступљено 15. 5. 2017. 
  37. ^ „Provision of deficit and debt data for 2014 - second notification” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 21. 10. 2015. Приступљено 21. 4. 2016. 
  38. ^ „Euro area government debt up to 92% of GDP” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 22. 7. 2013. Приступљено 20. 6. 2015. 
  39. ^ „ANNUAL NATIONAL ACCOUNTS Year 2016 (2nd estimate) & revision of years 2014-2015” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 17. 10. 2017. Приступљено 17. 10. 2017. 
  40. ^ а б Bensasson, Marcus (4. 11. 2014). „Greece exited recession in second quarter, says EU Commission”. Kathimerini. Приступљено 4. 11. 2014. 
  41. ^ „Eurozone recovery falters as Greece slips back into recession”. The Guardian. London. 12. 2. 2016. Приступљено 8. 3. 2016. 
  42. ^ Kostis, K.; Petmezas, S. (2006). Η Ανάπτυξη της Ελληνικής οικονομίας τον 19ο αιώνα [Development of the Greek economy in the 19th century]. Athens: Alexandria Publications. 
  43. ^ „A Greek Odyssey: 1821–2201”. Ekathimerini.com. Приступљено 19. 5. 2011. 
  44. ^ Paul Bairoch, Europe's GNP 1800–1975, Journal of European Economic History, 5. стр. 273–340 (1976)
  45. ^ Angus Maddison, Monitoring the World Economy 1820–1992, OECD (1995)
  46. ^ Eurostat, including updated data since 1980 and data released in April 2008
  47. ^ „FIELD LISTING:: GDP – PER CAPITA (PPP)”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 25. 06. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  48. ^ „Table 1: Human Development Index and its components”. Human Development Report 2014. United Nations Development Programme. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  49. ^ а б „GDP per capita in purchasing power standards” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 13. 12. 2012. Приступљено 14. 12. 2017. 
  50. ^ „Consumption per capita in purchasing power standards in 2016” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 14. 12. 2017. Приступљено 14. 12. 2017. 
  51. ^ http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/8536114/2-14122017-BP-EN.pdf
  52. ^ „Premium content”. The Economist. 9. 12. 2008. Приступљено 28. 4. 2010. 
  53. ^ Greek taxpayers sense evasion crackdown Financial Times
  54. ^ „Corruption Perceptions Index 2017”. Berlin: Transparency International. 21. 2. 2018. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 2. 2018. 
  55. ^ „Country Rankings”. 2018 Index of Economic Freedom. Washington, D.C.: The Heritage Foundation. Архивирано из оригинала 20. 07. 2009. г. Приступљено 23. 2. 2018. 
  56. ^ „The Global Competitiveness Report 2017–2018”. Geneva: World Economic Forum. 26. 9. 2017. Приступљено 27. 9. 2017. 
  57. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. World Economic Outlook Database. Washington, D.C.: International Monetary Fund. 8. 4. 2014. Приступљено 13. 4. 2014. 
  58. ^ „Provision of deficit and debt data for 2012 - second notification” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 21. 10. 2013. Приступљено 21. 4. 2016. 
  59. ^ Charter, David. Storm over bailout of Greece, EU's most ailing economy. Time Online: Brussels, 2010
  60. ^ Faiola, Anthony (10. 2. 2010). „'Greece's economic crisis could signal trouble for its neighbors'”. The Washington Post. Приступљено 19. 5. 2011. 
  61. ^ „Βουλή: "Ναι" στη σύσταση εξεταστικής για το έλλειμμα το 2009” [Parliament: "Yes" to the creation of a committee to investigate the deficit of 2009]. Skai TV. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 23. 2. 2012. 
  62. '^ „Υπόθεση ΕΛΣΤΑΤ: Για ποινικοποίηση της αλήθειας μίλησε ο Γ. Παπακωνσταντίνου” [ELSTAT case: Criminalization of the truth, says G. Papakonstantinou]. Skai TV. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 23. 2. 2012. „According to the referral of the case, 'from the entire collection of evidence, and especially from witnesses, there exists proof in relation to actions deserving of criminal punishment and with persons who held offices in the previous government of Greece' and from most interviews with witnesses it is noted that 'they speak of an artificial and arbitrary swelling of the national deficit in 2009 and for the liability of the -then- Prime Minister, members of the then-government and then-officials of the Ministry of Finance” 
  63. ^ „Average annual hours actually worked per worker” (database). OECD. Приступљено 21. 5. 2013. 
  64. ^ Growth, Groningen; Centre, Development; Interactive, Pegasus (6. 10. 2008). „v4.ethnos.gr – Oι αργίες των Eλλήνων – ειδησεις, κοινωνια, ειδικες δημοσιευσεις”. Ethnos.gr. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 6. 1. 2009. 
  65. ^ „The Production Index in Industry recorded a decline of 8,0% in March 2011 compared with March 2010.” (PDF). statistics.gr. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 9. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  66. ^ „Building Activity Survey: January 2011” (PDF). statistics.gr. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 9. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  67. ^ „The Turnover Index in Retail Trade, excluding automotive fuel, recorded a fall of 9,0% in February 2011 compared with February 2010.” (PDF). statistics.gr. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 9. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  68. ^ „LABOUR FORCE SURVEY: June 2013” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 12. 9. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2013. г. Приступљено 12. 9. 2013. 
  69. ^ „LABOUR FORCE SURVEY: 2nd quarter 2009” (PDF). National Statistical Service of Greece. 17. 9. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2011. 
  70. ^ „LABOUR FORCE SURVEY: 3rd quarter 2009” (PDF). National Statistical Service of Greece. 17. 12. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2011. 
  71. ^ „LABOUR FORCE SURVEY: May 2013” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 8. 8. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 11. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2013. 
  72. ^ Greece Is Still A 'Rich' Country
  73. ^ „Report by Eurostat on the revision of the Greek government deficit and debt figures” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 22. 11. 2004. Приступљено 20. 6. 2015. 
  74. ^ Simitis, Costas; Stournaras, Yannis (27. 4. 2012). „Greece did not cause the euro crisis”. The Guardian. Приступљено 16. 11. 2014. 
  75. ^ Story, Louise; Thomas Jr, Landon; Schwartz, Nelson D. (14. 2. 2010). „Wall St. Helped to Mask Debt Fueling Europe’s Crisis”. New York Times. 
  76. ^ OECD Economic Surveys (Greece), Vol. 2005/12, September 2005,. OECD Publishing. 22. 9. 2005. стр. 47. ISBN 9789264011748. Приступљено 25. 9. 2011. 
  77. ^ „Finmin says fiscal data saga has ended in wake of EU report”. 8. 12. 2004. 
  78. ^ „Goldman bet against Entire European Nations”. Washingtons Blog. 16. 7. 2011. 
  79. ^ Tim Harford (9. 9. 2011). „Look out for No. 1”. Financial Times. 
  80. ^ Rauch, Bernhard; Max, Göttsche; Brähler, Gernot; Engel, Stefan (2011). „Fact and Fiction in EU-Governmental Economic Data”. German Economic Review. 12 (3): 244—254. doi:10.1111/j.1468-0475.2011.00542.x. 
  81. ^ Lynn, Matthew . Bust: Greece, the Euro and the Sovereign Debt Crisis. Hobeken, New Jersey: Bloomberg Press. 2011. ISBN 978-0-470-97611-1.
  82. ^ „Greece's Sovereign-Debt Crunch: A Very European Crisis”. The Economist. 4. 2. 2010. 
  83. ^ „Rehn: No Other State Will Need a Bail-Out”. EU Observer. Приступљено 6. 5. 2010. 
  84. ^ а б в „Greece Paid Goldman $300 Million To Help It Hide Its Ballooning Debts”. Business Insider. Архивирано из оригинала 5. 3. 2010. г. Приступљено 6. 5. 2010. 
  85. ^ Story, LOUISE; Thomas, LANDON; Schwartz, NELSON D. (13. 2. 2010). „Global Business: Wall St. Helped to Mask Debt Fueling Europe’s Crisis”. The New York Times. „In dozens of deals across the Continent, banks provided cash upfront in return for government payments in the future, with those liabilities then left off the books. Greece, for example, traded away the rights to airport fees and lottery proceeds in years to come.” 
  86. ^ Dunbar, Nicholas; Martinuzzi, Elisa (5. 3. 2012). „Goldman Secret Greece Loan Shows Two Sinners as Client Unravels”. Bloomberg. „Greece actually executed the swap transactions to reduce its debt-to-gross-domestic-product ratio because all member states were required by the Maastricht Treaty to show an improvement in their public finances," Laffan said in an e- mail. "The swaps were one of several techniques that many European governments used to meet the terms of the treaty."” 
  87. ^ Economics, Edmund Conway (15. 2. 2010). „Did Goldman Sachs help Britain hide its debts too?”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 12. 04. 2016. г. Приступљено 21. 05. 2018. „One of the more intriguing lines from that latter piece says: "Instruments developed by Goldman Sachs, JPMorgan Chase and a wide range of other banks enabled politicians to mask additional borrowing in Greece, Italy and possibly elsewhere." So, the obvious question goes, what about the UK? Did Britain hide its debts? Was Goldman Sachs involved? Should we panic?” 
  88. ^ Moya, Elena (16. 2. 2010). „Banks that inflated Greek debt should be investigated, EU urges”. The Guardian. „"These instruments were not invented by Greece, nor did investment banks discover them just for Greece," said Christophoros Sardelis, who was chief of Greece's debt management agency when the contracts were conducted with Goldman Sachs.Such contracts were also used by other European countries until Eurostat, the EU's statistic agency, stopped accepting them later in the decade. Eurostat has also asked Athens to clarify the contracts.” 
  89. ^ а б Balzli, Beat (8. 2. 2010). „Greek Debt Crisis: How Goldman Sachs Helped Greece to Mask its True Debt”. Der Spiegel. Приступљено 29. 10. 2013. „This credit disguised as a swap didn't show up in the Greek debt statistics. Eurostat's reporting rules don't comprehensively record transactions involving financial derivatives. "The Maastricht rules can be circumvented quite legally through swaps," says a German derivatives dealer. In previous years, Italy used a similar trick to mask its true debt with the help of a different US bank.” 
  90. ^ Story, Louise; Thomas Jr, Landon; Schwartz, Nelson D. (14. 2. 2010). „Wall St. Helped To Mask Debt Fueling Europe's Crisis”. The New York Times. Приступљено 6. 5. 2010. 
  91. ^ „Papandreou Faces Bond Rout as Budget Worsens, Workers Strike”. Bloomberg. 22. 4. 2010. Приступљено 2. 5. 2010. 
  92. ^ Staff (19. 2. 2010). „Britain's Deficit Third Worst in the World, Table”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 5. 8. 2011. 
  93. ^ Melander, Ingrid; Papchristou, Harry (5. 11. 2009). „Greek Debt To Reach 120.8 Pct of GDP in '10 – Draft”. Reuters. Архивирано из оригинала 17. 08. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2011. 
  94. ^ „Greece Faces `Unprecedented' Cuts as $159B Rescue Nears”. Bloomberg. 3. 5. 2010. Приступљено 6. 3. 2014. 
  95. ^ Hope, Kerin (2. 5. 2010). „EU Puts Positive Spin on Greek Rescue”. Financial Times. Приступљено 6. 5. 2010. 
  96. ^ Newman, Rick (3. 11. 2011). „Lessons for Congress From the Chaos in Greece”. US News. Приступљено 3. 11. 2011. 
  97. ^ "Greece's Austerity Measures". BBC News. Приступљено 9 May 2010.
  98. ^ "Greek Parliament Passes Austerity Measures". The New York Times. Приступљено 9 May 2010.
  99. ^ Drew, Kevin (5. 12. 2011). „Times Topics European Union”. New York Times. Приступљено 8. 12. 2011. 
  100. ^ Kavoussi, Bonnie (24. 10. 2011). „Greek Austerity: Budget Cuts Deepen Recession, Quicken Reckoning”. Huffington Post. Приступљено 8. 12. 2011. 
  101. ^ „Greece: Country's Deficit Will Fall, No New Austerity Needed”. Huffington Post. 24. 10. 2011. Приступљено 8. 12. 2011. 
  102. ^ Granitsas, Alkman; Paris, Costas (6. 12. 2011). „Greek Politician Expects Recession Will Linger”. The Wall Street Journal. Приступљено 8. 12. 2011. 
  103. ^ „Greece to see out year in recession”. Financial Times. 3. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 9. 2011. г. Приступљено 8. 12. 2011. 
  104. ^ „Greek public sector workers hold 24-hour strike”. BBC News. 
  105. ^ „Greek politics: Immigrants as scapegoats”. The Economist. 6. 10. 2012. Приступљено 6. 10. 2012. 
  106. ^ „Greece First Developed Market Cut to Emerging at MSCI”. Bloomberg. 12. 6. 2013. Приступљено 6. 3. 2014. 
  107. ^ „Market Classification”. New York: MSCI. Приступљено 6. 3. 2014. 
  108. ^ „S&P Dow Jones Indices Announces Country Classification Consultation Results” (PDF). New York: S&P Dow Jones Indices. 30. 10. 2013. Приступљено 6. 3. 2014. 
  109. ^ „State workers in Greece hold strike to protest layoffs”. Greek Herald. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 9. 7. 2014. 
  110. ^ „GDP up by 0,3% in the euro area and by 0,4% in the EU28” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 6. 3. 2015. Приступљено 9. 3. 2015. 
  111. ^ „PM eyes stability, says opposition proposals could undermine debt effort”. Kathimerini. 15. 11. 2014. Приступљено 16. 11. 2014. 
  112. ^ Greek debt: IMF and EU's quick fix isn't enough | Mohamed El-Erian | World news | The Guardian
  113. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 27. 6. 2017. г. Приступљено 13. 7. 2017. 
  114. ^ [„Greece reiterates pledge to IMF to implement 21 prior actions by June 2018- Capital.gr[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2017. г. Приступљено 21. 05. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Greece reiterates pledge to IMF to implement 21 prior actions by June 2018- Capital.gr]
  115. ^ а б в „Crops products (excluding fruits and vegetables) (annual data)”. Eurostat. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2011. 
  116. ^ а б в г д „Fruits and vegetables (annual data)”. Eurostat. Приступљено 19. 10. 2011. 
  117. ^ а б в „Sustainable development in the European Union” (PDF). Eurostat. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 8. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2011. 
  118. ^ а б в г „Fishery statistics; Data 1995–2008” (PDF). Eurostat. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 7. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2011. 
  119. ^ „Industrial turnover – mining, quarrying and manufacturing”. Eurostat. Приступљено 22. 2. 2011. 
  120. ^ а б в г д ђ е ж з и „Europe in Figures – Yearbook 2011” (PDF). Eurostat. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 5. 2013. г. Приступљено 22. 2. 2011. 
  121. ^ Dubois, Jill; Skoura, Xenia; Gratsaniti, Olga (2003). Greece. Marshall Cavendish. стр. 42. ISBN 978-0-7614-1499-5. Приступљено 14. 4. 2013. „Greek ships make up 70 percent of the European Union's total merchant fleet. Greece has a large shipbuilding and ship refitting industry. Its six shipyards near Piraeus are among the biggest in Europe. As Greek ships primarily transport ...” 
  122. ^ Mega yacht owners choose Greece for construction and maintenance | Business | ekathimerini.com
  123. ^ „Βιομηχανικά Προϊόντα (PRODCOM) (Παραγωγή και Πωλήσεις)”. Hellenic Statistical Authority. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  124. ^ „Manufacturing products (PRODCOM) :Production and sales – 2010 – Provisional Data”. Hellenic Statistical Authority. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013. 
  125. ^ а б Polemis, Spyros M. „The History of Greek Shipping”. greece.org. Приступљено 9. 4. 2007. 
  126. ^ а б Ιστορία των Ελλήνων – Ο Ελληνισμός υπό Ξένη Κυριαρχία 1453–1821 [History of the Greeks – Hellenism under Foreign Rule 1453–1821]. Volume 8. Athens: Domi Publishings. стр. 652—653. ISBN 978-960-8177-93-2. 
  127. ^ „Greek Fleet”. 1914. Приступљено 9. 6. 2012. 
  128. ^ а б Engber, Daniel (17. 8. 2005). „So Many Greek Shipping Magnates ...”. Slate. Washington Post/slate.msn.com. Архивирано из оригинала 8. 6. 2007. г. Приступљено 9. 4. 2007. 
  129. ^ а б в г д „ECSA Annual report 2011–2012” (PDF). European Community Shipowners' Associations. ecsa.eu. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 12. 2013. г. 
  130. ^ а б в г „ECSA Annual report 2010–2011” (PDF). European Community Shipowners' Association. ecsa.eu. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 02. 2020. г. Приступљено 22. 05. 2018. 
  131. ^ а б „Greek shipping is modernized to remain a global leader and expand its contribution to the Greek economy”. National Bank of Greece. nbg.gr. 11. 5. 2006. Архивирано из оригинала 31. 8. 2007. г. Приступљено 8. 4. 2007. 
  132. ^ „As Greece Struggles with Debt Crisis, Its Shipping Tycoons Still Cut a Profit”. Time World. 16. 5. 2013. Приступљено 4. 6. 2013. 
  133. ^ а б в г „ITC Trade Map: List of importers for Sea Transport, i.e. country ranking in value of imports (services; data code 206; yearly times series)”. World Trade Organization-International Trade Centre. Приступљено 23. 5. 2013. 
  134. ^ а б в г „ITC Trade Map: List of markets for Sea Transport, i.e. country ranking in value of trade balance (services; data code 206; yearly times series)”. World Trade Organization-International Trade Centre. Приступљено 23. 5. 2013. 
  135. ^ L,Y,0;UNIT, L,Z,0;INDIC_NA, L,Z,1;INDICATORS, C,Z,2;&zSelection=DS-055480INDIC_NA, B1GM;DS-055480INDICATORS, OBS_FLAG;DS-055480UNIT, MIO_EUR;&rankName1=INDIC-NA_1_2_-1_2&rankName2=INDICATORS_1_2_-1_2&rankName3=UNIT_1_2_-1_2&rankName4=TIME_1_0_0_0&rankName5=GEO_1_0_0_1&sortR=ASC_-1_FIRST&sortC=ASC_-1_FIRST&rStp=&cStp=&rDCh=&cDCh=&rDM=true&cDM=true&footnes=false&empty=false&wai=false&time_mode=ROLLING&time_most_recent=true&lang=EN&cfo=%23%23%23%2C%23%23%23.%23%23%23 „GDP and main components – Current prices” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Luxembourg: Eurostat. 13. 4. 2015. Приступљено 10. 5. 2015. 
  136. ^ а б в „Company Profile”. Athens: OTE. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  137. ^ а б „Δύο φορές ο πληθυσμός μας σε συνδέσεις”. Hellenic Tellecommunications Organization (OTE). enet.gr. Архивирано из оригинала 20. 9. 2011. г. Приступљено 20. 10. 2011. 
  138. ^ а б в „Internet access and use in 2011” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 14. 12. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 1. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2013. 
  139. ^ а б в „Internet access and use in 2013” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 18. 12. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 12. 2013. г. Приступљено 19. 12. 2013. 
  140. ^ а б Jafari, Jafa. Encyclopedia of tourism. Приступљено 1. 3. 2012. 
  141. ^ а б Lytras, Miltiadis; Damiani, Ernesto; Diaz, Lily. Digital culture and e-tourism. Приступљено 1. 3. 2012. 
  142. ^ а б в г Tourism in OECD Countries 2008: Trends and Policies. OECD. 2008. Приступљено 19. 8. 2011. 
  143. ^ „Nights spent in tourist accommodation establishments – regional – annual data”. Eurostat. 2010. Приступљено 19. 5. 2011. 
  144. ^ „Tourism” (PDF). Eurostat. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2011. 
  145. ^ „Spain, Italy and France: top destinations for holiday trips abroad of EU27 residents in 2011” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 15. 4. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 4. 2013. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  146. ^ „Ultimate party cities”. Lonely Planet. Приступљено 10. 8. 2011. 
  147. ^ а б „World's Best Awards – Islands”. Travel + Leisure. Архивирано из оригинала 13. 7. 2011. г. Приступљено 10. 8. 2011. 
  148. ^ а б „Macedonia-Turkey: The Ties That Bind”. Balkan Insight. Приступљено 22. 2. 2012. 
  149. ^ а б „Greek investments in Bulgaria soar since 2005”. Sofia Echo. Архивирано из оригинала 29. 04. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  150. ^ „Greek investment in Serbia tops 2 billion euros”. Kathimerini. Приступљено 22. 2. 2012. 
  151. ^ „Global Greece: Romania”. Invest in Greece. Архивирано из оригинала 22. 09. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  152. ^ „Greqia, e para investitore në Shqipëri me 25% te totalit të investimeve”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2018. 
  153. ^ а б „COMMERCIAL TRANSACTIONS OF GREECE : February 2018” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 5. 4. 2018. Приступљено 10. 4. 2018. 
  154. ^ а б „Imports / exports”. Hellenic Statistical Authority. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  155. ^ „COMMERCIAL TRANSACTIONS OF GREECE : December 2011 ( Provisional Data )” (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 28. 2. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2014. г. Приступљено 10. 4. 2012. 
  156. ^ „The World Factbook – Cyprus”. CIA. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 22. 05. 2018. 
  157. ^ „The World Factbook – Palau”. CIA. Архивирано из оригинала 27. 05. 2016. г. Приступљено 22. 05. 2018. 
  158. ^ а б „Χάρτης Αερολιμένων”. Hellenic Civil Aviation Authority. Архивирано из оригинала 5. 10. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2011. 
  159. ^ а б „Awards”. Aegean Airlines. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2011. 
  160. ^ Shepherd, Lesley (24. 9. 2010). „Awards for Binter Canarias, Olympic and Cimber”. European Regions Airline Association. Приступљено 24. 9. 2010. 
  161. ^ „Olympic Air Take Tops In Condé Nast Traveller Awards”. Olympic Air. 14. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 15. 7. 2011. 
  162. ^ а б в г д ђ „Maritime transport – Goods (gross weight) – Annual data – All ports – by direction”. Eurostat. Приступљено 19. 10. 2011. 
  163. ^ Bellos, Ilias (30. 1. 2014). Ο Πειραιάς ανακηρύχθηκε το ταχύτερα αναπτυσσόμενο λιμάνι του πλανήτη το 2013. Kathimerini (на језику: Greek). Приступљено 12. 5. 2014. 
  164. ^ „Ενιαίος Πίνακας Στατιστικών Στοιχείων Ετών 2007, 2008, 2009, 2010”. Piraeus Port Authority. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2011. 
  165. ^ „Statistical Data 2010” (PDF). Thessaloniki Port Authority. Приступљено 19. 10. 2011. 
  166. ^ а б в г д „Maritime transport – Passengers – Annual data – All ports – by direction”. Eurostat. Приступљено 19. 10. 2011. 
  167. ^ а б в г д „Public Power Corporation S.A. Financial Report (January 1, 2010 – December 31, 2010)” (PDF). Public Power Corporation of Greece. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2011. 
  168. ^ а б в „Energy”. Invest in Greece Agency. Архивирано из оригинала 20. 8. 2011. г. Приступљено 26. 10. 2011. 
  169. ^ а б в „Share of renewable energy in gross final energy consumption %”. Eurostat. 2008. Приступљено 24. 10. 2011. 
  170. ^ „Renewable energy >> Targets by 2020”. Eurostat. Приступљено 24. 10. 2011. 
  171. ^ „Monthly Energy Balance”. Athens: Independent Power Transmission Operator. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 23. 8. 2013. 
  172. ^ „Πορίσματα της Ομάδας Εργασίας της Επιτροπής Ενέργειας της Ακαδημίας Αθηνών επί του θέματος "Πυρηνική Ενέργεια και Ενεργειακές Ανάγκες της Ελλάδος"” (PDF). Academy of Athens. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 11. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2011. 
  173. ^ а б в г „Green Light for Hydrocarbon Exploration”. Invest in Greece Agency. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 26. 10. 2011. 
  174. ^ „Μέσα στην άνοιξη οι σεισμικές έρευνες σε Ιόνιο και Ν. Κρήτη για υδρογονάνθρακες” [(Oil and gas) exploration in the Ionian Sea and Crete to start this spring]. Skai TV. Архивирано из оригинала 05. 01. 2012. г. Приступљено 6. 3. 2012. 
  175. ^ а б в „Ενδιαφέρον ξένων εταιρειών για υδρογονάνθρακες σε Ιόνιο – Κρήτη” [Interest from foreign companies for hydrocarbon exploration in the Ionian Sea and Crete]. Skai TV. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2012. 
  176. ^ „Greek natural gas reserves could reach 427 bln euros according to Deutsche Bank report”. Kathimerini. 5. 12. 2012. Приступљено 11. 12. 2012. 
  177. ^ The EuroAsia Interconnector document
  178. ^ „ENERGY: EU backs EuroAsia Interconnector with €14.5m for pre-works study”. Financial Mirror. 24. 2. 2017. Архивирано из оригинала 25. 02. 2017. г. Приступљено 4. 1. 2017. 
  179. ^ The EuroAsia Interconnector will provide energy to Crete, Crete Live, 7. February 2018 (in Greek)
  180. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Taxation trends in the European Union 2011 Edition” (PDF). Eurostat. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2011. г. Приступљено 30. 10. 2011. 
  181. ^ „Tax bill to hurt lower incomes”. ekathimerini. 2011. Приступљено 5. 3. 2012. 
  182. ^ „Tax burden to get bigger in June”. ekathimerini. 2012. Приступљено 5. 3. 2012. 
  183. ^ „Greek VAT Rates”. Avalara VATlive. 2017. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  184. ^ а б в г д ђ е Προϋπολογισμός 2012 (PDF) (на језику: грчки). Ministry of Finance. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2011. г. Приступљено 12. 10. 2011. 
  185. ^ а б „Архивирана копија” Πτώση της φοροδιαφυγής στο 41,6% από 49% το τελευταίο εξάμηνο (на језику: грчки). Ethnos. 2006. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 12. 10. 2011. 
  186. ^ Κλείνει το Εθνος (12 September 2017)
  187. ^ Inman, Phillip (9 September 2012) Primary Greek tax evaders are the professional classes The Guardian. Приступљено 6 October 2012
  188. ^ „20 δισ. ευρώ έχουν κρύψει οι Έλληνες στην Ελβετία”. Skai TV. 2011. Архивирано из оригинала 22. 12. 2011. г. Приступљено 12. 10. 2011. 
  189. ^ Boyes, Roger. „Rich greeks pack up their troubles along with their euros”. The Times. 
  190. ^ Υπερδύναμη στις οφ σορ η Ελλάδα (на језику: грчки). Ta Nea. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  191. ^ Greece and Switzerland Set to Sign Tax Treaty - SPIEGEL ONLINE
  192. ^ а б „Greek minister slams Swiss over tax evasion”. The Local ch. 24. 6. 2015. 
  193. ^ а б „Swiss await Greek input on hidden billions”. Swissinfo.ch. 25. 2. 2015. 
  194. ^ https://www.nytimes.com/2017/02/18/world/europe/greece-bailout-black-market.html
  195. ^ Tax Evasion in Greece – A Study | Dianeosis
  196. ^ а б „Tax evasion in Greece between €11bn and €16bn annually[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  197. ^ If Poland Can Fix Tax Fraud, So Can Greece - Bloomberg
  198. ^ а б в Μέχρι το τέλος του 2011 η συμφωνία για τη φορολόγηση των καταθέσεων στην Ελβετία [Deal to tax Swiss bank accounts to be reached by end of 2011] (на језику: грчки). Skai TV. Архивирано из оригинала 03. 02. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2011. 
  199. ^ European Commission - PRESS RELEASES - Press release - EU-Swiss relations
  200. ^ Tornos News | Tax evasion 'safari' in Greek tourist spots snags major violators
  201. ^ „Fin Ministry Bill Gives Tax Breaks to Greeks Making Payments With Credit and Debit Cards”. 13. 12. 2016. Приступљено 28. 8. 2017. 
  202. ^ „WORLD EUROPE Why Greeks' swap of cash for cards could end a culture of tax evasion”. 11. 4. 2016. Приступљено 28. 8. 2017. 
  203. ^ Clear incentives for greater card use | Business | ekathimerini.com
  204. ^ а б в г д ђ „2014 GDP per capita in 276 EU regions” (PDF). Luxembourg: Eurostat. 26. 2. 2016. Приступљено 26. 2. 2016. 
  205. ^ „Forbes The World's Biggest Public Companies 2016 Ranking”. Forbes. Приступљено 7. 1. 2017. 
  206. ^ OECD Factbook 2014: Economic, environmental and social statistics, OECD (2014)
  207. ^ „Deadline for the exchange of Drachma Banknotes”. Bank of Greece. Приступљено 23. 2. 2012. 
  208. ^ а б в „Οι Έλληνες, το Ευρώ και η Δραχμή Νο. 2” [The Greeks, the Euro and the Drachma No. 2] (PDF). Public Issue (Kathimerini). Приступљено 2. 11. 2011. 
  209. ^ Greece:Staff report on request for stand-by arrangement IMF, Country report No. 10/110 (2010)
  210. ^ а б Greece Comes to a Standstill as Unions Turn Against Tsipras N. Chrysoloras, Bloomberg, News, 12 Nov 2015
  211. ^ а б в Georgakopoulos, Thodoris. „Extreme Poverty in Greece”. dianeosis. dianeosis. Приступљено 1. 12. 2016. 
  212. ^ „Greece in Figures” (PDF). statistics.gr. Hellenic Statistical Authority. Приступљено 2. 12. 2016. 
  213. ^ Georgiopoulos, George. „Greeks 40 percent poorer than in 2008”. www.reuters.com. Приступљено 1. 12. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kostis, K.; Petmezas, S. (2006). Η Ανάπτυξη της Ελληνικής οικονομίας τον 19ο αιώνα [Development of the Greek economy in the 19th century]. Athens: Alexandria Publications. 
  • Bell, Imogen (2002). Central and South-Eastern Europe: 2003. Routledge. стр. 282. ISBN 978-1-85743-136-0. Приступљено 27. 5. 2013. „Greece has become the largest investor into Macedonia (FYRM), while Greek companies such as OTE have also developed strong presences in former Yugoslavia and other Balkan countries.” 
  • Thompson, Wayne C. (2012). Western Europe 2012. Stryker Post. стр. 283. ISBN 978-1-61048-898-3. Приступљено 27. 5. 2013. „Greeks are already among the three largest investors in Bulgaria, Romania and Serbia, and overall Greek investment in the ... Its banking sector represents 16% of banking activities in the region, and Greek banks open a new branch in a Balkan country almost weekly.” 
  • Aydin, Mustafa; Ifantis, Kostas (2004). Turkish-Greek Relations: The Security Dilemma in the Aegean. Taylor & Francis. стр. 266—267. ISBN 978-0-203-50191-7. Приступљено 27. 5. 2013. „second largest investor of foreign capital in Albania, and the third largest foreign investor in Bulgaria. Greece is the most important trading partner of the Former Yugoslav Republic of Macedonia.” 
  • Keridis, Dimitris (3. 3. 2006). Greece and the Balkans: From Stabilization to Growth (lecture). Montreal, QC, CA: Hellenic Studies Unit at Concordia University. „Greece has a larger economy than all the Balkan countries combined. Greece is also an important regional investor” 
Привреда Грчке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Грчке&oldid=27541406”