Пређи на садржај

Епархија диселдорфска и њемачка

С Википедије, слободне енциклопедије
Епархија диселдорфска и њемачка
Српска православна црква
Симбол Епархије диселдорфске и њемачке
Основни подаци
СједиштеДиселдорф
ДржаваЊемачка
Основана1969.
Број манастира2
eparhija-nemacka.com
Архијереј
АрхијерејГригорије (Дурић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејаархиепископ диселдорфско-берлински и митрополит њемачки
ВикарЈован Станојевић
Титула викараепископ хумски

Епархија диселдорфска и њемачка (раније Епархија франкфуртска и све Њемачке и Епархија средњоевропска) епархија је Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је митрополит Григорије (Дурић), а сједиште епархије се налази у Диселдорфу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Прва епархија Српске православне цркве која је имала јурисдикцију над западном Европом и Аустралијом са првобитним сједиштем у Лондону основана је 12. марта 1969. године под називом Епархија западноевропска и аустралијска. Године 1972. епархијско сједиште је премјештено у њемачки град Диселдорф. Сљедеће године епархија је подијељена на Епархију западноевропску и Епархију аустралијско-новозеландску. Године 1979. сједиште Епархије западноевропске је премјештено у манастир Химелстир у граду Хилдесхајму код Хановера.

Средњоевропска епархија (њем. Diözese für Mitteleuropa) основана је 6. децембра 1990. на ванредном засједању Светог архијерејског сабора. Од тадашње Западноевропске епархије конституисане су двије самосталне епархије: Британско-скандинавска са сједиштем у Стокхолму и Средњоевропска са сједиштем у Хилдесхајму. У састав Средњоевропске епархије ушле су сљедеће државе: Њемачка, Аустрија, Швајцарска, Шпанија и Италија. За епископа Средњоевропске епархије, 23. маја 1991, изабран је протосинђел Константин Ђокић.

Епархија је временом претрпјела извјесне територијалне промјене. Године 1994. подручје Италије припојено је Загребачко-љубљанској митрополији, а Шпанија потпуно новој Западноевропској епархији. У саставу Средњоевропске епархије остале су црквене општине и парохије у Њемачкој, Аустрији и Швајцарској. Јула 2011. територија Аустрије и Швајцарске издвојена је из Епархије средњоевропске и припала новооснованој Епархији аустријско-швајцарској.

Одлуком Светог архијерејског сабора са редовног засједања од 14. до 29. маја 2015. Епархија средњоевропска је преименована у Епархију франкфуртску и све Њемачке[1] (њем. Diözese von Frankfurt und ganz Deutschland) са сједиштем у Франкфурт на Мајни. На саборском засједању од 24. маја 2017. епископ франкфуртски Сергије (Карановић) је изабран за епископа бихаћко-петровачког, а за администратора Епархије франкфуртске и све Њемачке постављен је владика аустријско-швајцарски Андреј (Ћилерџић).[2]

Одлуком Светог архијерејског сабора са редовног засједања од 29. априла до 10. маја 2018. године за епископа франкфуртског и све Њемачке изабран је Григорије (Дурић), дотадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски. Саборском одлуком од новембра исте године Епархија франкфуртска и све Њемачке је преименована у Епархију диселдорфску и њемачку (њем. Diözese von Düsseldorf und Deutschland) са сједиштем у Диселдорфу.[3]

Епархија диселдорфска и њемачка је 2019. године свечано обиљежила 50 година свог постојања.[4]

Епископи

[уреди | уреди извор]

Западноевропски (и аустралијски)

[уреди | уреди извор]
Портрет Име и презиме Време службе
Лаврентије Трифуновић 1969—1989, Епископ

Средњоевропски

[уреди | уреди извор]
Портрет Име и презиме Вријеме службе
Константин Ђокић 1991—2013, Епископ
Патријарх српски Иринеј 2013-2014, администратор
Сергије Карановић 2014—2015, Епископ

Франкфуртски и све Њемачке

[уреди | уреди извор]
Портрет Име и презиме Вријеме службе
Сергије Карановић 2015—2017, Епископ
Андреј Ћилерџић 2017-2018, администратор
Григорије Дурић 2018-2019, Епископ

Диселдорфски и њемачки

[уреди | уреди извор]
Портрет Име и презиме Вријеме службе
Григорије Дурић 2019-, Епископ

Викарни епископи

[уреди | уреди извор]
Портрет Име и презиме Вријеме службе
Јован Станојевић 2021-, Епископ

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]