Битка код Клушина

Битка код Клушина
Део времена Смутње
Јуриш пољске хусарије.
Време септембар 4. јул 1610. Место Русија, 15 km североисточно од Смоленска Исход Пољска победа
Сукобљене стране
Руско царство	Пољско-Литванска унија	Шведско царство
Команданти и вође
војвода Димитрије Шујски	Станислав Жолкевски	гувернер Јакоб де ла Гарди
Јачина
око 30.000 ратника са 11 топова	око 5.100 коњаника и 200 пешака са 2 топа	око 8.000 шведских и немачких најамника
Жртве и губици
око 5.000	око 400	већина дезертирала у току битке
Шведска војска била је савезник Русије.

Битка код Клушина (1610) била је одлучујућа битка Времена смутње и Пољско-руског рата (1605—1618).

Увод

Димитријаде

Током Времена Смутње, Пољско-Литванска унија војно је подржала Лажног Димитрија (1605—1606) и Тушинског Разбојника (1607—1610). Инвазија двојице узурпатора био приватни подухват неколицине пољских и литванских великаша, који су деловали независно (или чак противно) од краља и Сејма: Лажног Димитрија подржао је сандомирски војвода Ђорђе Мнишек, док су Тушинског Разбојника подржале приватне војске кнеза Романа Рожинског и Јана Сапјехе.

Шведска интервенција

Политичка ситуација изменила се у пролеће 1609, када је цар Василије Шујски склопио савез са Карлом IX, личним непријатељем краља Жигмунда, и то у току Пољско-шведског рата (1600—1611). Шведска интервенција у Русији (1609—1610) довела је до отвореног рата са Пољском и крајем септембра 1609. војска краља Жигмунда опсела је Смоленск. Планови краља Жигмунда били су далекосежни: уједињење Пољске и Русије и превођење Руса у католицизам.

Опсада Смоленска

Град се упорно бранио, под вођством дотле непознатог војводе Михаила Шејина. Руски ратници, који су у току Времена Смутње претходних година изгубили небројене битке, показали су изненађујућу упорност и неустрашивост у одбрани својих домова, жена и деце.

Парадоксално, опсада Смоленска олакшала је положај цара Василија, пошто је довела до повлачења већине пољских савезника Тушинског Разбојника под Смоленск. Тако је у пролеће 1610. растурен Тушински логор и прекинута опсада Москве, захваљујући шведским најамницима које је предводио Михаил Скопин-Шујски. Амнестија већине Тушинаца и повлачење самозванца у Калугу ослободило је главнину руске војске у Москви да у јуну 1610. крене у помоћ Смоленску, али је ова помоћна војска дошла под команду царевог брата Димитрија, уместо способног и искусног војводе Михаила Скопин-Шујског, који је умро 23. априла 1610. под неразјашњеним околностима.

Пољски хусари.

Руска коњица.

Супротстављене снаге

Главни чланак: Земљопоседничка војска

Главни чланак: Стрелци

Главни чланак: Кварћана војска

На руској страни, војвода Димитрије Шујски, поражен више пута од побуњених сељака и козака у устанку Болотњикова, располагао је са око 30.000 руских ратника, 8.000 шведских и немачких најамника и 11 топова. Руске снаге чинила је племићка коњица наоружана луком и стрелом, са неколико одреда стрелаца. Најамничке трупе чинили су мускетари и копљаници, са неколико одреда рајтара (тешких коњаника наоружаних ватреним оружјем).

На пољско-литванској страни, велики хетман Станислав Жолкевски, искусни ратник још из времена Стефана Баторија, имао је око 5.100 коњаника и 200 пешака са 2 топа. Већину коњице чинили су оклопљени пољски хусари, наоружани копљима од скоро 7 m, уз неколико одреда драгона, док је пешадија била наоружана пушкама. По пољској тактици оног времена, бројна надмоћ непријатеља није узимана у обзир (по речима Жолкевског: "Прво их побити, онда бројати."), пошто се битка решавала јуришом тешке коњице и борбом прса у прса.

Битка

Станислав Жолкевски.

Руска претходница

На вести о доласку руске војске, пољски велики хетман Станислав Жолкевски напустио је логор под Смоленском и пошао у сусрет нападачу са 12.000 најбољих војника. 24. јуна потукао је руску претходницу и опсео је код Царевог Зајмишта, али је сазнао да се руска главнина (око 35.000 људи) налази на неколико дана хода.

Пољски напад

Дана 3. јула 1610, оставивши пешадију да опседа руски логор, хетман Жолкевски је са коњицом (око 5.000) кренуо у напад. Војске су се среле усред ноћи, што је одложило пољски напад и дало времена Русима да поставе утврђени логор, док су се шведски најамници постројили на левом крилу. Први напади пољских хусара одбијени су ватром из пушака, али је противнапад руске коњице пропао: руска лака коњица и шведска коњица наоружана пиштољима лако је прегажена од хусара и натерана у бекство. Најамничка пешадија издржала је дуже, али је са доласком пољске пешадије и топова потиснута назад у логор, који је био одвојен од руског.

У суштини, лака руска коњица наоружана луком и стрелом била је беспомоћна у борби прса у прса против оклопљених хусара, док стрелци нису имали друге заштите од коњичког јуриша осим колског логора. Најамничка пешадија имала је копља, али су она била знатно краћа од хусарских, док је шведска коњица, наоружана пиштољима, избегавала борбу прса у прса.

Опсада логора и преговори

Малобројна пољска армија опсела је оба логора, и хетман Жолкевски понудио је преговоре Швеђанима: већина најмника одмах је прешла на пољску страну, док је неколико стотина преосталих добило слободан пролаз у Шведску. Издана од најамника, преостала руска војска успела је да се повуче, оставивши логор, топове и око 5.000 мртвих у сукобу који је трајао свега 5 сати, док су Пољаци изгубили само 400 људи.

Василије Шујски пред краљем Жигмундом (Јан Матејко).

"Битка код Клушина" из 1620. (рад пољског сликара Симона Богушовича, по упутствима Станислава Жолкевског). Пољска војска је лево, руски логор је десно, а шведски горе.

Последице

Ингријски рат

Након што се шведска војска побунила и прешла непријатељу, Де ла Гарди је склопио примирје са хетманом Жолкевским, у замену за слободан пролаз до Виборга и обећање да више неће ратовати за руског цара. Био је то увод у Ингријски рат.

Пад цара Василија и окупација Москве

Пораз код Клушина довео је до побуне у Москви и збацивања цара Василија (27. јула 1610) од стране Бољарске думе ( "Седморица бољара"). После битке малобројна пољска војска је кренула на Москву и заузела Можајск, а Бојарска дума, без војске и у страху од Тушинског Разбојника, упустила се у преговоре са хетманом Жолкевским, нудећи царску круну пољском краљевићу Владиславу. У току преговора, пољски хетман је на превару заузео Москву (21. септембра 1610). У Москви је остао пољски гарнизон од 3.000 људи.

У јесен 1610. у логору под Смоленском краљ Жигмунд је примио заробљенога цара Василија и делегацију Бољарске думе, предвођену патријархом Филаретом. Краљ Жигмунд захтевао је круну за себе, и преговори су пропали због његове познате нетрпељивости према православљу. Руска делегација је затворена и рат је настављен, а Русија је све до 1613. била без владара.

Литература

• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 242—243. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678. 
• Гажевић, Никола, ур. (1974d). Војна енциклопедија. 4. Београд: Војноиздавачки завод. 
• Гажевић, Никола, ур. (1974e). Војна енциклопедија. 5. Београд: Војноиздавачки завод. 
• Гажевић, Никола, ур. (1974g). Војна енциклопедија. 7. Београд: Војноиздавачки завод. 
• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. стр. 326. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
• Дјурант, Вил. Почетак доба разума : историја европске цивилизације у доба Шекспира, Бејкона, Монтења, Рембранта, Галилеа и Декарта : 1558-1648 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 518—519. ISBN 978-86-335-0165-1.  COBISS.SR 115976204
• The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. стр. 429. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
• Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.