Пређи на садржај

Фибер оптички кабл

С Википедије, слободне енциклопедије
Више оптичких влакана које чине језгро оптичког кабла

Оптички кабл се користи у телекомуникацијама за пренос сигнала. Преносни медијум је оптичко влакно, а информација се преноси путем светлости. У Србији се највише користе оптички каблови капацитета од 6 до 240 оптичких влакана. На уласку у оптичко влакно електрични сигнал се конвертује у светлост, а на пријему се претвара поново у електрични сигнал. Предност оптичких каблова су:

  • њихове далеко мање димензије у односу на бакарне каблове,
  • могућност преноса велике количине информација,
  • мало слабљење сигнала што дозвољава домете и до 200 km без појачања сигнала
  • мања тежина по дужном метру
  • лакше полагање како у земљу, тако под воду, на стубове или далеководе
  • све нижа цена
  • неосетљивост на електричне сметње, воду, ниске и високе температуре.

Оптички каблови су једино осетљиви на радиоактивно зрачење.

Први оптички кабл у Србији је положен октобра 1984. на релацији Телекомуникациони центар Београд - Централа Коњарник у дужини од 5,5 километара. Године 2010. Србија има преко 15.000 километара положених оптичких каблова.

Због своје мале тежине оптички каблови се полажу у, раније закопане пластичне цеви, методом удувавања.

Настављање оптичких каблова

Спајање оптичких каблова, Београд

"Фабричка дужина"оптичког кабла, дужина која се испоручује из фабрика је око 2100 м. Због тога се оптичке деонице настављају једна за другом. Поступак је назван "сплајсовање" а састоји се у заваривању дефакто стаклених влакана. Поступак се изводи под микроскопом при чему се за заваривање користи електрична енергија. Потребно је обезбедити велику чистоћу при раду.

Спајање оптичких каблова, Београд

Види још

Спољаше везе