Википедија:Трг/Правописна питања

Википолитика

Техника

Идеје

Правопис

Новости

Помоћ

Ауторско право

Ботови

Разно

Other languages

 Увод

Правопис је подстраница Трга на којој се расправља о правописним питањима и недоумицама.

Овај веб-сајт је издање Википедије, онлајн-енциклопедије, на српском језику. Стога, сви чланци морају да се придржавају Правописа српскога језика из 2010. или новије године.

Овде можете пронаћи основе правописа. Погледајте и најчешће правописне и језичке недоумице. Обавезно транскрибујте лична имена и топониме (више информација).

Списак транскрипционих система:

• са албанског
• са арапског и персијског
• са грчког
• са енглеског
• са италијанског
• са јапанског
• са кинеског
• са класичних (старогрчки и латински)
• са мађарског
• са немачког
• са португалског
• са румунског
• са скандинавских језика
• са словенских језика
  • са пољског
  • са руског
  • са словачког
  • са чешког
• са турског
• са француског
• са холандског
• са шпанског

Покрени расправу

---

« Архиве 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45

Архивирај

ФК Манчестер Сити

Приметио сам велико слово ”С” у имену чланка ФК Манчестер Сити. На први поглед, очигледно противно правопису, зато што су фудбалски клубови организације, а организације се пишу великим словом прве речи, а у осталима малим словом, осим ако наставак је лична именица. Погледао сам историју на СзР, и биле су две расправе о томе пре 3-4 године: прво на Тргу (Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/42 § Сити?), затим на СзР чланка (Разговор:ФК Манчестер Сити/Архива 1 § Промена имена из „Манчестер Сити” у „Манчестер сити”), али изгледа да нису довеле до никаквог закључка.

Један од аргумената је био да Сити у називу потиче од званичног имена града (Manchester City), а касније се аргумент померио да је клуб назван по делу града (градском средишту, Manchester City centre): ”Дакле, Сити у овом случају се односи на конкретан део града и зато би требало великим словом.”

Мислим да је логика за велико слово погрешна: ”Сити” није део имена града, као што и ”Град Београд” је званично име управе, али град је и даље ”Београд”, без префикса. Друго, није тачно да је тим назван по делу града. Званични веб сајт тима каже:

Ardwick AFC reforms as Manchester City Football Club, in a bid to represent the whole city.

— Manchester City History

Мени то изгледа да City овде игра придевску улогу: нешто као ”градски” тим. Нарочито када се види да оригинални назив ставља F. C. на крај. Дословни превод би био ”Манчестерски градски фудбалски клуб”.

Дакле, укратко речено, чланак треба преименовати у ”ФК Манчестер сити”.

Додатни чланци са истим проблемом су десетине других чланака за фудбалске клубове у Британији који имају ”Сити” на крају:

• ФК Лестер Сити
• ФК Хал Сити
• ФК Ковентри Сити
• ФК Кардиф Сити
• ФК Бирмингем Сити
• ФК Бристол Сити
• ФК Бредфорд Сити
• ФК Свонзи Сити
• ФК Стоук Сити
• ...

Бонус:

• БиХ клуб ФК Тузла Сити

— Ђидо (разговор) 05:13, 5. фебруар 2024. (CET)

 Коментар: Сагласан сам с изреченим, као и пре пар година кад сам потегао поновно ово питање. Исто тако је кренуто у акцију преименовања чланака у мало „сити”, али нисмо то до краја изгурали и на крају је превагнуо облик с великим С. У расправи на страници за разговор тада је једино @НиколаБ: био против па би било добро уколико би могао поновити своју аргументацију за великим „Сити”. — Вукан ® 20:05, 5. фебруар 2024. (CET)

 Коментар: Сагласан сам са датом анализом и подржавам акције. Требамо да хармонизујемо и уједначимо именовања клубова. — Садко (ријечи су вјетар) 20:17, 5. фебруар 2024. (CET)

ФК Париз Сен Жермен

Чланак о овом тиму се треба преименовати у ФК Пари Сен Жермен. По правопису, изговор речи Paris је основа за транскрипцију, правећи изузетак само за град Париз, као устаљени назив. Иако би се могло поставити да име града треба очувати када се преноси у друге сложенице, ми исто тако треба да се водимо другим принципом правописа, да се устаљена имена не мењају. Наши новинари, већ деценијама (ја памтим уназад 50+ година, откад сам жив) користе само назив Пари Сен Жермен, проста претрага новинских сајтова ће то показати. — Ђидо (разговор) 00:07, 10. фебруар 2024. (CET)

@Ђидо: Уколико погледаш, одавно се водила полемика око тога и видим да су у прошлости људи се просто држали устаљеног назива који, по мени, има смисла јер ако погледаш страницу о транскрипцији француског језика, лепо каже ...

Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима помињати Париз, Бастиља, Тиљерије, Пикардија, Вандеја, Бретања, Рона, Лоара, мада би називи сковани према изговору били Пари (Paris), затим Бастиј (Bastille), Тилри (Tuileries), Пикарди (Picardie), Ванде (Vendée), Бретањ (Bretagne), Рон (Rhône), Лоар (Loire). Пример традиционалног посрбљавања је и превод Балзаковог дела Eugénie Grandet као Евгенија Гранде (не Ежени).

... и слажем се с тим.

По овоме што ти кажеш, требало би онда и чланак о Паризу да се пребаци на Пари јер се тако правилно каже, чланак о Бастиљи да се преправи у Бастиј, итд. Онда и сви чланци који су имали те исте речи би требали да се преправљају јер не би више нпр. био Трг Бастиље него Трг Бастиј (?). Ја дефинитивно нисам граматички зналац и овде само исказујем своје мишљење у вези овога што си навео.

Боки ☎ ✎ 00:52, 10. фебруар 2024. (CET)

чланак о Паризу да се пребаци на Пари јер се тако правилно каже

То уопште не кажем, Боки, не стављај ми речи у уста. И Париз и Пари Сен Жермен, и Бастиља, су устаљени облици, који не требају да се мењају. — Ђидо (разговор) 00:59, 10. фебруар 2024. (CET)

@Ђидо: Извини, онда сам ја погрешно протумачио шта уствари ти желиш од свега овога. Ја колико сам видео је да је твој примарни циљ да преименујеш Париз Сен Жермен на Пари ... ја сам се тим поводом и водио кад сам одговорио на твоје питање шта да се ради. Боки ☎ ✎ 01:11, 10. фебруар 2024. (CET)

 Коментар: @Ђидо: Како би се онда транскрибовао тениски турнир Paris Masters? У тениским круговима свакако је устаљено Париз мастерс, а не Пари мастерс (премда би граматички правилнија конструкција гласила Мастерс Париз или још боље Мастерс у Паризу...). — Вукан ® 18:17, 20. фебруар 2024. (CET)

Опет, по мени, устаљено... Париз мастерс. — Ђидо (разговор) 18:37, 20. фебруар 2024. (CET)

ФК Тотенхем хотспер ⇒ ФК Тотенам хотспур

По Прчићу и правопису:

а) Tottenham ⇒ Тотенам (Енг-срп. речник географских имена, стр. 131)

б) hotspur ⇒ хотспур (Правопис, т 211, стр. 191: Ненаглашен шва/ə се преноси по оригиналном слову (у овом случају ”у”).

— Ђидо (разговор) 05:47, 10. фебруар 2024. (CET)

@Ђидо:

Колега, видим да си решио изгледа да пречешљаш целу српску Википедију и да неке ствари промениш :) Ценим то и веома поштујем.

У много наврата сам у прошлости водио ратове са људима овде што се тиче тога да ли да се иде правописом или да се иде устаљеним речником. На крају дана сам увидео да једино шта сам добио од тога је да сам изгубио своје драгоцено време тако да се слажем са тобом да треба да се иде по правопису али онда буди спреман да 90 посто чланака треба да се промене имена а самим тим и навике неких људи како да зову те исте ствари а на то многи људи нису навикли и биће безброј ратова измена и свега што дође уз то.

Боки ☎ ✎ 15:34, 10. фебруар 2024. (CET)

Не пречешљавам све, већ, као патролер, погледам чланке где патролирам измене новајлија и ИПоваца. Мени је запело за око ово ”хотспер”, и видим да је противно правопису.

Већина чланака је добро именована. Највећи проблеми су, као што кажеш, шта је ”устаљено”, где људи тврде да је 60 година премало да би се нешто прогласило за устаљено... — Ђидо (разговор) 19:21, 10. фебруар 2024. (CET)

@Ђидо: Кажеш добро именовани? Не бих се усудио то рећи јер је чисти пример чланак који си именовао а гарантујем да постоје и многи други чланци који су, благо речено, рогобатно преведени или написани са неким изразима који немају везе. Тај чланак постоји већ дуги низ година на српској Википедији и ретко ко је уопште и гледао те неке правописне ствари а доста пута се патролирало и поништавало оно што други напишу од стране многих корисника који итекако добро баратају правописом.

Тај највећи проблем о којем причамо је(сте) и чињеница због које и долази до аргумената и неслагања кад су у питању неке ствари на српској Википедији и писању чланака. Ја нпр. не разумем чињеницу зашто се лепо не направи неко правило да не постоји ништа друго што може да побије правопис српског језика и да се по тој основи буквално у опису премештања странице наведе део из правописа српског језика и да се наведе страница на Википедији као правилник који каже да се од тада користи то и то и крај приче.

Овако долазимо до чињенице да се многим корисницима дају нека права као да су они неки филолози или Бог зна шта и онда се овде дискутује о неким стварима а уствари ствар је веома јасна, правопис српског језика каже да на српској Википедији треба да се каже то и то тако и тако. Ја први сам у не тако давној прошлости био за то да се устаљени изрази користе јер ето људи навикли на те изразе али кад човек мало боље размисли, па због чега је онда Вук Караџић гледао да нам направи ову нашу азбуку коју користимо и с којом би требали да се поносимо? Због чега је писан тај исти ПСЈ ако ће неко покушавати да га скрнави и да прави неке своје изразе.

Као што постоји (неписано) правило да без референце не може да се уноси ништа важно на чланцима и свака таква измена ће бити поништена, тако треба да постоји и правило да уколико нешто није написано по ПСЈ, да се просто то преименује са разлогом преименовања написаног у (нпр.) страници за разговор и објашњењем.

Проста ствар, барем ја мислим да јесте.

Боки ☎ ✎ 20:29, 10. фебруар 2024. (CET)

Преименовање на устаљене облике је подржан правописом, експлицитно. Све што предлажем је подржано правописом. Једине расправе се овде воде о колико далеко идемо ка устаљености. Као што сам раније рекао, било је пуно отпора (и ту сам расправу изгубио) када сам хтео да преименујем чланак у име које се 60 година и више користи у српском језику. — Ђидо (разговор) 21:14, 10. фебруар 2024. (CET)

Не знам колико дуго, али је израз Тотенхем дефинитивно устаљен. Можда би требало прво одредити границу устаљености, али би свакако било тешко пронаћи ране изворе за било који израз. Батавеле има те спортске новинске чланке из периода Југославије, па се можда ту помиње неки од израза. Ја свакако нисам за преименовање, барем што се тиче првог дијела. За други дио чешће се у медијима користи хотспур, а још ако је по правопису онда нема неке дилеме. -- Vux33 (разговор) 06:41, 11. фебруар 2024. (CET)

И мени хотспер највише боде очи. — Ђидо (разговор) 07:09, 11. фебруар 2024. (CET)

Може ли неки админ да обрише преусмерење ФК Тотенхем хотспур, бар да променимо другу реч, која никако не може бити ништа друго него хотспур (и по правопису, и по устаљености)? — Ђидо (разговор) 00:07, 12. фебруар 2024. (CET)

ИПА запис речи spur је /spɜː/, без /ə/, што би пратећи транскрипцију било спер. Вероватно су се уредници тиме водили при именовању чланка. Можеш ли објаснити зашто је то неправилан приступ у транскрипцији ове речи? — Вукан ® 09:17, 12. фебруар 2024. (CET)

Oxford English Dictionary каже да се hotspur изговара са шва:

How is the word hotspur pronounced?

BRITISH ENGLISH /ˈhɒtspəː/ HOT-spur

U.S. ENGLISH /ˈhɑtˌspər/ HAHT-spuhr

Merriam Webster каже да spur има шва:

spur ˈspər

Самогласник /ɜ/ није /е/, који је посебан глас у енглеском језику. /ɜ/ је просто малчице отворенији шва, и типично се јавља у наглашеним слоговима, где би иначе било /ə/.

Овај одговор на ELL Stack Exchange даје мало детаљнију слику:

The key difference between /ɜː/ and /ə/ (schwa) is that /ɜː/ chiefly occurs in stressed syllables while /ə/ occurs in unstressed syllables at least in British English. [...] /ɜ/ is located a tiny bit lower than /ə/, meaning the mouth is a bit more open while articulating /ɜ/, [...] But this distinction is incomprehensibly minuscule.

Што се слаже како ја то чујем када слушам енглески језик, који разумем и причам на нивоу домаћег говорника.

— Ђидо (разговор) — — Ђидо (разговор) 10:08, 12. фебруар 2024. (CET)

Аха, онда је јасно... Ја сам гледао ИПА запис искључиво на Викиречнику на енглеском језику. Добро је знати за убудуће да би код оваквих случајева увек требало проверити на више места, посебно у поузданим речницима као што су Оксфордов и Вебстеров. У том случају преименовању је и те како оправдано, а за Тотенем/Тотенхем искрено нисам сигуран... Можда би одговор требало потражити од Одбора. — Вукан ® 09:21, 13. фебруар 2024. (CET)

Основне школе

Поздрав. Не могу наћи расправу везану за ово питање, иако знам да је била пре пар година. Шта рекосмо, да ли је нпр. ОШ „Никола Тесла” Београд или Основна школа „Никола Тесла” Београд? Укратко, да ли у насловима чланака пишемо „ОШ” или пуно „Основна школа”? — ‎רוח חיים (разговор) 00:08, 16. фебруар 2024. (CET)

 Коментар: Раније смо чешће писали ОШ. Не проналазим везу расправе у овом тренутку. — Садко (ријечи су вјетар) 00:25, 16. фебруар 2024. (CET)

Велика већина чланака о основним школама почиње са "ОШ", само неколико је названо са "Основна школа", које вероватно треба преименовати да се уклопе у остатак. — Ђидо (разговор) 03:33, 16. фебруар 2024. (CET)

 Коментар: За називе чланке не знам, али једно што знам да прва реченица мора почети са пуним именом, типа: Основна школа „...” једна је од основних школа...

Алиса од Батенберга

Радим на чланку Алиса од Батенберга. Жена је удајом за Prince Andrew of Greece and Denmark узела грчки обичај и постала Princess Andrew of Greece and Denmark. Шта урадити са именом? Занемарити како је сама себе звала, насловити је са Андреја, по мужу Анреју од Грчке, или оставити у мушком облику, или нешто пето? — MikyM (разговор) 03:42, 16. фебруар 2024. (CET)

ВП:ПРЕПОЗНАТЉИВОСТ -- Оставити "Алиса од Батенберга". Енглеска енциклопедија је исто тако зове: Princess Alice of Battenberg, као и грчка: Πριγκίπισσα Αλίκη του Μπάττενμπεργκ. — Ђидо (разговор) 04:47, 16. фебруар 2024. (CET)

Заправо енг. је у тексту називају Andrew, бар у оном делу живота после удаје (иначе рођена је у енг), што је заправо већи део текста. Ја питам за тај део живота/текста, када је она променила има.--MikyM (разговор) 05:09, 16. фебруар 2024. (CET)

Док Грци, колико ја видим, не користе Πριγκίπισσα Ανδρέα нигде у тексту чланка... Тај стил именовања је еквивалент енглеског Mrs John Smith, стран је нашем језику, и ја се не бих секирао око тога. — Ђидо (разговор) 05:41, 16. фебруар 2024. (CET)

Превод румунског "Județul"

Marco Mitrovich, видим да си кренуо у велику акцију преименовања округа Румуније у жупаније. Имаш ли ти неке основе у нашој литератури да обавиш то преименовање? Județul се на енглески преводи као county, што, код нас се често преводи као округ. — Ђидо (разговор) 02:32, 24. фебруар 2024. (CET)

На страници коју си поменуо је окачена референца. Уосталом, има ли основа у нашој литератури за реч округ? Изгледа је овде то неко по слободној вољи крстио румунске административне јединице, односно како је превео. Зар мислиш да Срби у Румунији не знају како се зову административне јединице у којима живе, па ће неко одавде да их учи или да у Министарству спољних послова Србије исто не знају како се зову административне јединице па пишу жупанија Караш-Северин? Сви они користе реч жупанија, и са овим округ ср.вики испада смешна. Тако да се то мора исправити. Марко Митровић (разговор) 11:44, 24. фебруар 2024. (CET)

Зашто такав тон, свађалачки? Нико ти није ништа поништио, нити је те оптужио са ишта, само питам за више информација, што радимо када неко крене у масовне промене без икакве расправе унапред. — Ђидо (разговор) 16:53, 24. фебруар 2024. (CET)

 Коментар: Легитимно је и више него пожељно питати другог уредника по којем основу врши масовно преименовање. Штавише, није лоше пустити кратко обавјештење прије сличних акција. Иначе, одличан је чланак о Србима у Румунији. — Садко (ријечи су вјетар) 11:59, 26. фебруар 2024. (CET)

Финијас О’Конел

„Финијас” или „Финеас”? — ‎רוח חיים (разговор) 09:37, 27. фебруар 2024. (CET)

По овоме, Финијас. Ја у овоме нигде не чујем звук слова Е у имену. Боки ☎ ✎ 18:02, 27. фебруар 2024. (CET)

Finnegan је засигурно Финеган, име Phineas је Финеас, тако да ми је логичније да је О’Конел ипак Финеас. — Садко (ријечи су вјетар) 19:22, 27. фебруар 2024. (CET)

@Sadko: Колега, мало си помешао имена.

Конкретно за ову особу о којој се приче, његово име се пише Finneas док за особу о којој ти причаш, име се пише Phineas. То нису иста имена. Уосталом на сајту који сам поставио изнад могу се укуцати и једно и друго име и да се преслуша како се тачно кажу имена. Боки ☎ ✎ 19:38, 27. фебруар 2024. (CET)

Баш на сајту су дате 2 варијанте изговора, преслушао сам. Гугл каже Финијас и слични сајтови како изговорити, мада се не можемо уздати до краја у њихову поузданост. Покушавам да нађем конекцију и да видимо сродне примјере, први горњи примјер је према др Прћићу. Не видим конкретно име као наведено у књизи нити везу у домаћој литератури, што је кључно недостајуће. — Садко (ријечи су вјетар) 19:46, 27. фебруар 2024. (CET)

@Sadko:

Најпростија ствар коју можемо да урадимо је да пратимо на слогове

Finneas

F је Ф

inn је ин (Quinn - Квин)

eas испред слова н термин се користи доста у речима, нпр. полипнеје (polypNEAS), хипопнеја (hypopneas) ... ако чујеш за све те речи изговор је ијас.

По свему овоме кад се споји се добије Финијас

Боки ☎ ✎ 21:17, 27. фебруар 2024. (CET)

N/A

Имамо ли наш устаљен еквивалент енглеског N/A? — Садко (ријечи су вјетар) 00:56, 6. март 2024. (CET)

Не верујем да имамо одговарајућу скраћеницу. Зависи од контекста, али недоступно или непознато ми звуче сасвим у реду. Технички посматрано, ако би се користио неки акроним и слично, али не у потпуности устаљена скраћеница, није лоше користити шаблон скраћеница. — Lotom (разговор) 09:28, 6. март 2024. (CET)

Н/П или Н/Д? — --Kizule (разговор) 09:30, 6. март 2024. (CET)

Nailazio sam na N/D (nije dostupno) ili N/P (nije primenljivo) zavisi od konteksta. često se i ostavlja u n/a obliku.--MikyM (разговор) 09:31, 6. март 2024. (CET)

Хвала обојици. — Садко (ријечи су вјетар) 10:39, 6. март 2024. (CET)

 Коментар: Н/Д — IмSтevan 18:36, 13. март 2024. (CET)

Титаник анд

Здраво. Пишем текст(ове) о Титанику, броду, и пошто смо ми усвојили изговор Титаник, интересује ме да ли наставити са тим и код сродних термина и имена настала по броду (нпр. Titanic Belfast, Titanic memorial, Titanic Foundation Limited). Да ли транскрибујемо као Титаник или Тајтаник? Знам да се према правилу који је у процесу промене пише изворно, али очекујем да ће се ово променити ускоро па зато питам. Хвала у напред. — MikyM (разговор) 20:07, 17. март 2024. (CET)

С обзиром да смо усвојили Титаник, рекао бих да су имена Титаник Белфаст, Титаник меморијал и Титаник фаундејшн лимитед — IмSтevan 20:53, 17. март 2024. (CET)

Правописни речник од Шипке каже ”Титаник”. Тако да је Титаник правилна транскрипција. Тајтаник није. — Ђидо (разговор) 23:55, 17. март 2024. (CET)

Hvalaa. Pre nekih 14-15 godina, ako se ne varam, vođena je diskusija ovde i rečeno je da je Titanik ustaljeni (nepravilan) oblik i slučaj tipa Vošington i Vašington. Zato sam i pitao. Sad je sve jasno. Hvala još jednom :o) — MikyM (разговор) 10:47, 18. март 2024. (CET)

Принц или кнез од Монака

Ппринц може бити и јесте у неким случајевима синоним за кнеза, и обрнуто, а некада и не. Што се Кнежевине Монака тичем, доста извора наводе као принц/принцеза од Монака. Да ли имамо неко правило/препоруку чега се држати? Кнеза или принца или какогод? — MikyM (разговор) 00:29, 20. март 2024. (CET)

Гледајући наше новине, постоји и једно и друго: И кнез и принц. Постојећи наши чланци га зову ”кнез”, и ја бих томе дао предност. Домаћа реч, на крају крајева. — Ђидо (разговор) 05:08, 20. март 2024. (CET)

Ако је држава Кнежевина Монако, логичније би ми било кнез — — IмSтevan 18:46, 20. март 2024. (CET)

Наравно. И већ је тако овде. Чланак Алберт II од Монака га назива кнезом. Мислим да постоје два разлога збуњивања:

а) Карађорђевићи су користили ”принц” у смислу ”престолонаследник”, а ”кнез” у смислу највишег невладарског племићког чина.

б) Тенденција у нашој јавности да преузима енглеске речи без размишљања, чак и када има одговарајућих домаћих речи.

— Ђидо (разговор) 18:51, 20. март 2024. (CET)

Исламска Држава => Исламска држава

Покренуо сам расправу о преименовању овог чланка. Није у питању суверена држава, већ терористичка организација, тако да ”држава” би требало бити малим словом. Наставити расправу на СзР: Разговор:Исламска Држава § Преименовање у Исламска држава. — Ђидо (разговор) 19:02, 24. март 2024. (CET)

Гордана Силјановска Давкова

Силјановска или Сиљановска (1)? — ‎רוח חיים (разговор) 12:43, 24. април 2024. (CEST)

Абослутно без сумње, Сиљановска, као што каже примарни извор. Македонски језик има слово и глас Љ са разлогом, иако има речи које имају сугласнички склоп ”ЛЈ” (као Билјана). — Ђидо (разговор) 18:25, 24. април 2024. (CEST)

О, ипак је компликованије. Њена Фејсбук страница (https://www.facebook.com/siljanovskadavkova/) каже СИЛЈАНОВСКА. — Ђидо (разговор) 18:31, 24. април 2024. (CEST)

Petrus Christus

Како ћемо овог холандског сликара, као Петруса или као Петра? Сад видим да и презиме негде са Х негде са К. — MikyM (разговор) 15:33, 24. април 2024. (CEST)

У начелу, правопис налаже да се избегава превођење имена. Дакле, Петрус. — Ђидо (разговор) 18:28, 24. април 2024. (CEST)

Нови Мексико или Њу Мексико

Прћићев Енглеско-српски речник географских имена препоручује Њу Мексико, а Нови Мексико се ни не спомиње. No.cilepogača (разговор) 15:22, 4. мај 2024. (CEST)

Њу Мексико. Шипкин Правописни речник (стр. 713) и Географски атлас за основну школу тако кажу. — Ђидо (разговор) 23:05, 4. мај 2024. (CEST)

Правописци... конзистентност им није јача страна. Мало овако мало онако. А шта је са Нова Енглеска? Хоће ли и то бити Њу Инглнд.— Владимир Нимчевић (разговор) 23:15, 4. мај 2024. (CEST)

Нова Енглеска је дата тако код Прчића. Вероватно што је укорењено име, по аналогији са оригиналном Енглеском, коју не зовемо Ингланд. Иначе би било Њу Ингланд. — Ђидо (разговор) 23:18, 4. мај 2024. (CEST)

По географским именима могу да брљају до миле воље. Не могу их спречити сироти географи. Али зато програмски језици, ту се не усуђују... Не могу се тренутно сетити, има сигуран сам на сијасет немачких, француских покрајина, регија, које имају Ново у свом имену. Ето Нова Каледонија итд. Nouvelle-Aquitaine о којој чак немамо ни чланак. Ху ху ху! Па ми само имамо Прћићев транскрипциони речник.— Владимир Нимчевић (разговор) 23:34, 4. мај 2024. (CEST)

Нова Каледонија је устаљено име, сећам се из мојих атласа када сам био дете, давних дана... А Нову Аквитанију имамо. — Ђидо (разговор) 23:39, 4. мај 2024. (CEST)

Ето гледам. Нова Шкотска је заправо Nova Scotia. Колико год се правописци трудили, влада и владаће шаренило у превођењу транскрипцији страних појмова. Енглески јесте у просеку јачи страни језик Србима, али не треба потцењивати остале језике.— Владимир Нимчевић (разговор) 23:39, 4. мај 2024. (CEST)

Исто тако, Нова Шкотска је име из атласа из 1980-их. — Ђидо (разговор) 23:40, 4. мај 2024. (CEST)

Колега, не може једном атлас, а други пут Прћић, Шипка итд. То је већ седење на две столице. Покојни Слаја (звали смо га Злаја) је говорио да Правопис има предност у односу на друге књиге. Чак је сам почео да пише речник транскрипција, јер је видео да нормативисти нису све превели. Мени се чини да нормативисти узимају у обзир само оних неколико имена која су њима позната. Ето знају за Гвам, Гуам, како год. Ипак је тамо америчка ваздухопловна база, упориште америчке моћи у источном Пацифику. Није их брига за гомилу других топонима, од којих неки и нису на енглеском језику.— Владимир Нимчевић (разговор) 23:47, 4. мај 2024. (CEST)

Сви називи које си до сада ископао (Нова Шкотска, Северозападне територије...) су тако дефинисане и код Прчића. Гвам је, нажалост, пример где је устаљени облик Гуам намерно игнорисан од стране појединих уредника, који су инсистирали на Гвам. Лингвисти ту се нису изјаснили, ни Клајн, ни Прчић, ни Шипка. — Ђидо (разговор) 23:58, 4. мај 2024. (CEST)

Ево примера коришћења имена Гуам у књизи из 1957. године, пре 67 година, што правобраниоци правописа не сматрају довољно старим да би било устаљено (у истом даху говорећи да је граница устаљености 50-70 година). — Ђидо (разговор) 00:07, 5. мај 2024. (CEST)

Гвам наводим као пример једне расправе око које су се ломила копља. Или је то био Ер Србија. Хе хе! Не желим да улазим у та замршена правила. Живот је довољно компликован и без тога. Видим да правила нису уједначена и природно постоје различита тумачења. Указао сам такође на недоследност у адаптацији имена страних покрајина. Тиме би се могли позабавити и правописци. Релативно близу Њу Мексика налази се мексичка покрајина Нови Леон. Зашто Нови Леон, а не Нуово Леон, како је ближе систему? — Владимир Нимчевић (разговор) 00:28, 5. мај 2024. (CEST)

Северозападне територије су Northwest Territories. Ма може да се нађе контрадикторних примера..— Владимир Нимчевић (разговор) 23:42, 4. мај 2024. (CEST)

Такође устаљено име. Увек су се звале Северозападне територије. Ево атласа за разгледање. — Ђидо (разговор) 23:48, 4. мај 2024. (CEST)

То "увек" је такође релативан појам. :)) Код адаптације страних имена наравно да постоји шароликост. Различити принципи. Енглески појмови су ту и тамо уједначени. А шта ћемо са француским, шпанским, холандским? То да препустимо случају?— Владимир Нимчевић (разговор) 00:11, 5. мај 2024. (CEST)

Колико је Срба чуло за Нови Леон у Мексику? Је л и то укорењено? Значи бивша мексичка провинција Нуево Мексико мора да буде Њу Мексико, а мексичка провинција Нуево Леон може да буде Нови Леон? Кажем ја, то је права папазјанија. Немамо романисту адекватне величине и онда нормално влада конфузија.— Владимир Нимчевић (разговор) 23:52, 4. мај 2024. (CEST)

Nueva Galicia... Немамо чланак о Новој Галицији.— Владимир Нимчевић (разговор) 23:54, 4. мај 2024. (CEST)

Нови Леон с једне стране, Нуева Еспарта с друге стране. Нема нормативисте из области романистике да води српске енциклопедисте...— Владимир Нимчевић (разговор) 00:03, 5. мај 2024. (CEST)

Деклинација

Имамо ли неке активне лингвисте да утврдимо како би биле промене по падежима за Балзаковог чичу (Чича Горио)? Сусрећем се са различитим тврдњама (Горио у Горија или Гориа, или Гориота или), па зато питам. Хвала унапред. — MikyM (разговор) 03:14, 11. мај 2024. (CEST)

Нисам лингвиста, али мени најбоље звучи ”Горија” -- као ”радио” > ”радија”. — Ђидо (разговор) 09:11, 11. мај 2024. (CEST)

Moralo bi "Gorioa" jer je O naglašeno u svim padežima i stoga se ne može izostavljati. — KWiki (разговор) 14:53, 13. октобар 2024. (CEST)

Ево, чланак Девет живота Онореа де Балзака, кога је написала Данка Ивановић са Филолошког факултета и објавила у часопису Књижевна историја, каже:

Жак Колен (стр. 131–154), познатији као Вотрен, али и свештеник Карлос Херера, својим бројним лицима из Чича Горија, Изгубљених илузија и Сјаја и беде куртизана

Ваљда лектори часописа о науци о књижевности знају падеже :)

— Ђидо (разговор) 07:18, 14. октобар 2024. (CEST)

To je "pretjerano" prilagođavanje i bilo bi tačno kad posljednje O ne bi bilo naglašeno u svakom padežu. Ovako se kvari i korijen i izgovor (Goriot - Goriota - Goriotu...). P. S.: I ja sam lektor (a učio sam i francuski). ;-) Uzmi bilo koje francusko ime ili riječ koji u izgovoru završavaju na O. Siguran sam da niko ne bi nivo rekao nivu u dativu ili Klemanso - Klemansa - Klemansu (Clemenceau). Naglašeni vokal mora se pisati upravo zbog toga što je naglašen. — KWiki (разговор) 13:21, 14. октобар 2024. (CEST)

Ради се о специфичној деклинацији имена која завршавају на -ио, тако да примери као Клемансо нису релевантни.

Ево још једног чланка, ауторка је са Института за српски језик САНУ, специфично о деклинацијама имена из страних језика. За завршницу -ио каже:

Уколико се име завршава вокалском секвенцом -ио појављује се ирегуларна основа. У зависним падежима често се јавља хијатско ј измећу основинског вокала и падежног наставка. Тако добијамо консонантску основу.

12. ангажовање Дарија Фоа (В 8. 3. 2001, 58); 13. према тренеру Фабију Капелу (В 8. 3. 2001, 58); 14. „Телевизија иде у рат" Енија Ремондина (ВН 5. 9. 2002, 15); [...]

Спасојевић, Марина (2004). „Перципирање финалних вокала у деклинацији страних мушких имена и презимена на вокал” (PDF). Наш језик. XXXV (1-4): 145. 

Претраживање books.google.com показуje многе примере коришћења деклинације "Чича Горија”, и ниједне где је ”Гориоа”

Уосталом, кроз маглу се сећам да су наше књиге из 50-их чак и звале роман ”Чича Горије”, али не могу да нађем пример. На ту транскрипцију алудира и чланак Гудурићеве изнад, где она каже:

У пракси се намеће питање: да ли би било практичније и једноставније прописати доследан изговор ије у свим случајевима у којима је у француском језику присутна графија i + самогласник

— Ђидо (разговор) 18:52, 14. октобар 2024. (CEST)

A kako se u srpskom izgovara Goriot, tj. je li naglasak na posljednjem slogu? Ako nije, onda stoji sve ovo što si naveo, a ako jest, onda pada u vodu jer se naglašeni samoglasnik ne može izostaviti zato što je nosilac sloga i naglaska, šta god ko tvrdio ili napisao; jednostavno, takav je naš jezik po prirodi. A francuski je u tome potpuno drugačiji (jer je naglasak UVIJEK na posljednjem slogu; nema čak ni izuzetaka od toga) i zbog toga nastaju ovakve začkoljice. Ovdje je poenta gdje je naglasak jer to utječe na deklinaciju i pisanje. — KWiki (разговор) 12:52, 15. октобар 2024. (CEST)

Пази, када ја кажем "Чича Гóрио", нагласак је на првом "о". Нашем језику је стран нагласак задњем самогласнику.

Друго, навео сам ти два научна рада наших филолога који деклинују -ио ... -ија. Шта има више да се ту каже? Ако ти мислиш да су у криву, објави научни рад у Нашем језику који их побија. Ми имамо довољно извора за "Горија" деклинацију, и ниједан за "Гориоа", тако да ће се то променити само конзенсусом у струци.

— Ђидо (разговор) 18:10, 15. октобар 2024. (CEST)

Оноре де Балзак

Ако неко има кући (или приступ) Људску комедију, радим на Нацрт:Шаблон:Људска комедија. Потребни су преводи дела. На нету углавном има делимична сх/хр издање. Може и слика садржаја па ћу попунити, а можете и да се прикључите и допуните сами :) Хвалааа. — MikyM (разговор) 22:31, 11. мај 2024. (CEST)

Немам књигу. Надам се да си се снашао. — Садко (ријечи су вјетар) 11:03, 19. мај 2024. (CEST)

Nisam, šablon je i dalje u nacrtu. Našao sam hr. verziju online, a vrlo je moguće da nisu sva dela iz šablona prevedena na srpski.--MikyM (разговор) 09:24, 29. мај 2024. (CEST)

Тренутно имам роман, издање из 1961, Ријека. Пиши ми на мојој СЗР шта да ти пошаљем или провјерим. — Садко (ријечи су вјетар) 15:40, 29. мај 2024. (CEST)

Роалд Амундсен

Зар име овог истраживача не би требало транскрибовати као Руал Амундсен, или је можда у питању устаљени облик у српском језику? — Boja02 (разговор) 09:56, 19. мај 2024. (CEST)

Твоја сугестија ми звучи смисленије. — Садко (ријечи су вјетар) 11:04, 19. мај 2024. (CEST)

Српско име за ток-шоу?

Има ли бољи превод ове рогобатне позајмљенице? — Ђидо (разговор) 22:54, 8. јун 2024. (CEST)

Tako je nevedeno i u Srpskom rečniku novijih anglicizama (od Prčića i Co). Da ne delim link, ima pdf na netu. — MikyM (разговор) 23:25, 8. јун 2024. (CEST)

Хвала... Не морамо скривати линк, није неки илегални, већ званично дигитално издање:

• Српски речник новијих англицизама

— Ђидо (разговор) 03:39, 9. јун 2024. (CEST)

Имена исељеника са наших простора?

Шта ћемо са тачком 199. д. Правописа (стр. 177)?

Наша имена у другим земљама (људи у дијаспорама и расејању) писаћемо како заиста гласе: Мuлорадовић (у Русији), Петровић, Томић (у Румунији) и сл.

Да ли то значи да људе несумљивог нашег порекла, као што су Питер Богданович или Лолита Давидович, треба писати са -ић? Са друге стране, имамо чланак о Мили Јововић, која је исто тако рођена у иностранству од стране наших исељеника. Да ли она треба да буде Јовович? Да ли да Милорада Чавића прекрстимо у Чавич? Исто као и Питер Боганович, и он је рођен у Америци од родитеља исељеника? Или Кристијана Пулишића да променимо у Пулисик? На крају крајева, тако он изговара своје презиме.

Мало смо инкозистентни, ваљало би то мало појаснити....

— Ђидо (разговор) 02:12, 21. јун 2024. (CEST)

Ово је већ озбиљно питање и озбиљан проблем. Пошто иначе пишем доста чланака који захтевају транскрипције на српски језик, конкретно биографије, често се сусрећем са именима која културолошки (очито) „не одговарају” одређеном географском подручју, ја их у већини случајева транскрибујем по правилима која важе за језик тог подручја. Изузетак су они за које имам какве такве доказе о пореклу и том неком оригиналном имену. Мислим да би тако требало да радимо и са људима пореклом са ових простора који живе и раде тамо негде вани. Нпр, код Чавића постоји прегршт извора о његовом презимену, и јасно је да је Чавић на српском (на енглеском би могао бити само Кавик, никако Чавич). Пулишић је исто тако та нека друга генерација дијаспоре и верујем да није погрешно пренети презиме у облику какав је сада. Мила Јововић(ч) је опет рођена у Совјетском Савезу и њени родитељи су након одласка у САД своје презиме унели у транскрибованој форми карактеристичној за пренос руских имена у енглески језик. А и њена каријера, стваралаштво и живот уопштено су у потпуности везани за простор Сједињених Држава. Тако да је она у сваком случају Јовович. Овде је више реч о транскрибовању прилагођеном српском језику, тако да мислим да није погрешно писати њено презиме (и слична презимена) са ћ. Укратко, немогуће је направити прецизна правила која би се односила на овај проблем — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:02, 22. јун 2024. (CEST)

Imena dela

Zdravo :-) Jedan korisnik imenuje članke neobjavljenih filmova i serija u slobodnom prevodu ili na osnovu objavljenih knjiga (kada je reč o delu na osnovu kginje). To što postoji knjiga, ne znači da će i delo sa se tako zove, imamo mnogo primera. Drugi slučaj je kod filmova/serija, koje nemaju ni knjugu a članci a nazivi članak su na srpskom. Šta kažu pravila/smernice i pravopis? Da li se članci pišu sa originalnim imenom dok ne stigne zvanicni srpski prevod i sa eventualnim preusmerenjem, ili može tako nezvanično i samostalno da se prevodi? Ja sam praktikovao original + navođenje slobodnog prevoda. — MikyM (разговор) 20:19, 26. јун 2024. (CEST)

Требало би у оригиналу оставити, али мислим да није погрешно написати име филма на српском ако књига већ има превод и обрнуто — IмSтevan 15:57, 27. јун 2024. (CEST)

Za sada me interesuje (zbog uređivačkih ratova) kako je definisano i kako je po pravilima. U nekoj raspravi, ako je bude, možemo da iznosimo i lične stavove pa i da glasamo za promene.--MikyM (разговор) 19:04, 27. јун 2024. (CEST)

Верујем да је до сад остављано у оригиналу ако не постоји званичан превод — IмSтevan 20:22, 27. јун 2024. (CEST)

Уколико не постоји званичан превод на српски језик, сва имена уметничких дела (слике, романи, музичка дела), филмова, серија итд., се пишу у оригиналу. Може се навести слободан превод, то је чак и пожељно, али се мора нагласити да је реч о слободном преводу, док званичан назив остаје у оригиналу — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:44, 28. јун 2024. (CEST)

Разумем ову тачку гледишта, али не могу рећи да је одобравам. Узмемо за пример Нетфликс или Дизни+, који, колико ми је познато, нису локализовани на српски језик. Ако неко од њих одлучи да направи адаптацију под насловом 20,000 Leagues Under the Sea, да ли треба да наслов оставимо у оригиналу иако је књига на којој је филм заснован преведена код нас? Да ли наслов серије Loki треба да пишемо у оригиналу на латиници ако је чланак на ћирилици?

Такође, шта је са делима на мало "опскурнијим" језицима? Да ли је боље насловити чланак као 红海行动 или као Операција Црвено море ако није преведен код нас? Колико сам приметио само ја и @Ruach Chayim: пишемо чланке о филмовима и серијама које још нису изашле, па позивам њега да да своје мишљење на ову тему. — Boja02 (разговор) 10:08, 28. јун 2024. (CEST)

Немамо ми ту никаквог простора и слободе да одобравамо нешто или не. Ово је Википедија на српском језику и уређује се у складу са правилима које нам даје Правопис српског језика. А Правопис је што се ове теме тиче и више него јасан. Док год немамо званично име неког филма на српском језику, пишемо у оригиналу. Што се тиче, на пример филмова на кинеском, јапанском, хебрејском језику и слично, свакако наслов нећемо оставити у оригиналној графији, али ћемо зао користити оно име које је званично у међународној дистриуцији тог дела. Тако да кинески филм 红海行动 свакако у наслову нећемо писати на кинеском писму, јер је бесмислено, али хоћемо као Operation Red Sea јер то име стоји и на званичном постеру филма. Дакле, користимо оригинална имена исписана латиничним или ћириличним писмом (у случајевима код руске, украјинске, монголске кинематографија), односно грчким писмом, јер су то писма позната српском језику. Код осталих, условно речено егзотичних писама, користимо међународни дистрибутерски назив. Укратко:

Operation Red Sea (кин: 红海行动), у слободном преводу на српски језик Операција Црвено море је кинеско-хонкошки филм.... — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:03, 28. јун 2024. (CEST)

А ако нпр. неки кинески филм није уопште приказиван ван Кине, и самим тим није преведен ни на један други језик? — Boja02 (разговор) 15:58, 28. јун 2024. (CEST)

Пошто ту нема превода, онда би вероватно користили наслов који користи енглеска Википедија, пошто је то највероватније наслов преко ког би неко ко прича српски за тај филм сазнао или куцао у претраживач, а то је вероватно само романизација наслова, а ако нема ни тамо, онда сами да романизујемо наслов — IмSтevan 17:23, 28. јун 2024. (CEST)

Знам шта конкретно хоћеш да кажеш али, кинеси правопис користи пинјин као званични начин транскрипције на латинично писмо, тако да ћеш пребацити на пинјин и онда у том облику на латиничном писму (јер би то био званичан назив) и написати назив филма — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:05, 1. јул 2024. (CEST)

Ili ćeš ko neki, da odbaciš pravila i daš sebi za pravo da svoje neslaganje sa pravilima/smernicama koristiš da naslovljavaš članke kako želiš i ignorišeš ostalo. Treba pratiti rad, delovati i sankcionisati ignorisanje. --MikyM (разговор) 10:09, 1. јул 2024. (CEST)

 Коментар: Стојим иза апсолутно свега што је изнео уредник Boja02. Уколико се некад појави „кукољ” — покренути расправу. Тиме бих затворио ову тему. — ‎רוח חיים (разговор) 16:17, 28. јун 2024. (CEST)

Сијера Леоне - мушки или женски род?

Чланак је написан као да је ”Сијера Леоне” у мушком роду, али мени јако звучи као женски род. Прво, Сијера је женског рода (као Сијера Невада, која је у правописном речнику). Исто тако, налетео сам на расправу на Редиту о хрватској употреби, и тамо кажу да се њихови језикословци већ пре 50 година двоумили око истог питања, без одговора.

Мишљења?

— Ђидо (разговор) 22:27, 3. јул 2024. (CEST)

@Ђидо Делим мишљење са тобом колега. Боки ☎ ✎ 23:12, 3. јул 2024. (CEST)

У изворима на нашем језику је исто двојако, има и женског и мушког рода. Када је у номинативу, тенденција је да се користи женски род: "Сијера Леоне је повукла признање Косова"... Ако није у номинативу, изгледа да новинари често користе мушки род: "Премијер Сијера Леонеа је..."

Мислим да мени ово звучи женски јер, структурно, има облик женског имена праћено "презименом".

— Ђидо (разговор) 23:27, 3. јул 2024. (CEST)

А неки пут новинари (и лектори, ако уопште постоје) дигну руке и не мењају по падежима 🙂: "Ана Брнабић [...] састала са премијером Сијера Леоне Дејвидом Сенгехом" — нити "премијером Сијере Леоне", нити "премијером Сијера Леонеа" — Ђидо (разговор) — — Ђидо (разговор) 23:28, 3. јул 2024. (CEST)

@Ђидо Некако ми никако не може кроз грло тај Сијера Леоне ... Боки ☎ ✎ 23:32, 3. јул 2024. (CEST)

Сијера женски, Леоне мушки род, а пошто је прва реч у женском роду онда би требало све да иде у женски род. Или да их прогласимо небинарнима хехе — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:35, 4. јул 2024. (CEST)

Супербол или Супербоул или Супер боул?

Треба ми нека мишљења о транскрипцији термина "Super Bowl" (и изведеног термина "Serbian Bowl") и генерално именице "Bowl"... Тренутно имамо шарениш транскрипција:

• Супербол
• Сербијан боул
• Супербоул LIV полувреме
• Стадион Роуз боул
• ...

Мислим да би то требало то стандардизовати, али нисам сигуран како. Изговор речи "bowl" различити речници различито дају:

• "бол"
  • Merriam-Webster
  • The Free Dictionary

• "боул"
  • Vocabulary.com
  • Cambridge
  • Oxford Learner's Dictionary
  • Dictionary.com
  • Collins
  • Longman
  • Britannica

Изгледа да Викиречник даје разлог зашто:

Боул је практично свуда, али неки Американци га изговарају "бол".

Када додамо и Правопис, који каже да "ow" комбинација слова типично даје "оу" звук, изгледа да све треба да буде "боул", али бих волео да проверим мишљења пре стандардизације.

Друга ствар је да ли је име финала НФЛ-а "Супер боул" или "Супербоул"? По свему, требало би одвојено. Робна марка је експлицтно две одвојене речи, и енглеска википедија дефинише "Superbowl" као "A misspelling of Super Bowl, U.S. American football championship game of the NFL".

— Ђидо (разговор) 02:02, 23. јул 2024. (CEST)

Дефинитивно је „боул”, а не „бол”, као и правилнији и чешћи начин писања и изговарања. Брзом провером, изгледа да је „Супербоул” форма која се највише користи у српском, што би према препознатљивости био наслов чланка, а у уводнику може да се наведе да треба да се пише „Супер боул” — IмSтevan 10:48, 23. јул 2024. (CEST)

Има прилично коришћења фразе одвојено:

https://www.google.com/search?q=%22super+boul%22+-superboul+-%22super+bol%22+site%3Ars

Значи, одвојени облик није непознат код нас. Чак и РТС и Политика га (неконзистентно) користе. Радије бих назвао чланак правилно. Увек ће остати преусмерење.

— Ђидо (разговор) 17:45, 23. јул 2024. (CEST)

Треба ићи Супербоул, као једна реч. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:35, 23. јул 2024. (CEST)

Зашто? ”Супер боул” је исправна транскрипција, и, као што видимо, прилично присутна у нашој штампи. — Ђидо (разговор) 20:51, 23. јул 2024. (CEST)

Зато што струка тако каже, а не полуписмени новинари који данас уређују писане и електронске медије у овој морално распалој земљи. А ти ако си већ наумио да пишеш по своме, не схватам зашто си уопште и поставио ово питање. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:17, 24. јул 2024. (CEST)

Струка каже ”Супер боул”. Хтео сам да избегнем ратовање изменама, јер сам прилично сигуран да ће се неко наћи увређен. — Ђидо (разговор) 20:22, 24. јул 2024. (CEST)

Претпостављам да имаш референцу те струке. Иначе је и наше фудбалско првенство јелте Супер лига, филмски херој је Супер Мен и тако — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:30, 24. јул 2024. (CEST)

Струка (Правопис) каже, када су одвојене речи, оне се и одвојено преносе. Суперлига је име лиге, и пише се спојено (стилизовано SuperLiga). Супермен је спојено и у оригиналу (Superman). Овде, у оригиналу је ”Super Bowl", две речи. — Ђидо (разговор) 23:42, 24. јул 2024. (CEST)

Суперлига је име лиге, а Сипермен је спојено и у оригиналу??? Јел ти читаш шта пишеш? Намерно сам навео ове примере са префиксом „супер”, да бих те навео на закључак да је реч о јединственом имену догађаја, такмичења и личности. И Суперлига и Супербоул су једно те исто, спортско такмичење. Код преноса страних термина у српски језик користи се прилагођена транскрипција, кључна реч је прилагођена. А овде прилагођено може бити само као једна реч Супербоул, или да се пише са цртицом Супер−боул (што је опет прилично рогобатно, мада правописно исправно и дозвољено), односно да се назив остави у оригиналу, а чланак преведе на српски (то такође није забрањено). И даље тражим референцу из Правописа за ову твоју тврдњу, „када су овојене речи, оне се и одвојено преносе”. И немој молим те, зарад свог дигнитета овде, правити овакве закључке, јер ово је стварно бламантно — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:22, 25. јул 2024. (CEST)

Сипермен је спојено и у оригиналу???

Види en:Superman

Супер боул је једна утакмица, која се пише у оригиналу Super Bowl. Обе речи су задржале основно значење, где је Bowl врста утакмице где победник добија некакав трофеј (bowl). Имамо Шугар боул, Роуз боул, итд. Супер боул је још једна таква. Нема никакве основе спајати их, јер су и у оригиналу одвојене. Исто тако постоји Сербијан боул на крају првенства Србије у америчком фудбалу.

— Ђидо (разговор) 18:54, 25. јул 2024. (CEST)

Супермен је кованица две речи за измишљеног лига, баш као и Аквамен, Спајдрмен.... Ја теби упорно тражим референцу за то што тврдиш, ти мени упорно дајеш лаичка објашњења. Код наше Суперлиге у фудбалу стоји SuperLiga, јасно је да наш правопис не дозвољава овакве ескападе. Код Енглеза велико слово унутар речи служи да одвоји делове те речи и то се и чита као две речи, Супер лига. Али наш Правопис дозвољава прављење кованица, зато сам навео Спајдермена (човек паук). Bowl није никаква врста утакмице како си ти навео, то је обична чинија, у спортском контексту пехар, и ми то можемо превести као Велико финале, финална серија, утакмица за пехар итд. А Супербоул као једна реч је дословно властито име тог догађаја. И остали догађаји сличне тематике које си навео би требало да се пишу као једна реч, и Шугарбоул, и Сербијанбоул, и Роузбоул итд. Надам се да је сада бар мало јасније. Пусти крају енглеску википедију, а посебно пусти крају наше новинаре и новинске чланке — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:34, 26. јул 2024. (CEST)

a) У оригиналу, Super Bowl је одвојено. Спојено писање је експлицитно напоменуто као неисправно писање у контексту енглеског језика.

б) У оригиналу, Superman је спојено, тако да се преноси као Супермен.

г) Наша лига се у ствари зове Супер лига (в. ФСС). Назив SuperLiga је само стилизовање за потребе логоа/маркетинга.

д) "bowl" може да значи утакмица: Види

• Merriam-Webster: bowl [5] football: a postseason game between specially invited teams
• Cambridge Dictionary: bowl: (in the US) a special game of American football usually played after the season has finished

ђ) Уопште ме не тангирају домаћи новинари, говорим само о правопису. Подаци о броју помињања термина ”Супер боул” су ту да се отклони могућност да се ”Супербоул” третира као устаљени облик, што очигледно није.

— Ђидо (разговор) 09:26, 26. јул 2024. (CEST)

О којем правопису ти говориш? Ни једну једину референци која води на било који сајт који се бави правописом српског језика се не позиваш. Брига ме шта кажу Енглези. Да приведемо ово крају [1] — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:04, 26. јул 2024. (CEST)

Правопис, т. 197 в. : у утврђивању транскрипције начелно се полазило од изговора имена у изворном језику [...] (2) треба тражити да прилагођено писање остане у јасном односу према изворноме и да се од њега не удаљава више него што је неопходно,

Дакле, Супер боул -- изворно писање је одвојено, и изговара се одвојено (https://www.dictionary.com/browse/super-bowl). и, сходно томе, да би прилагођено писање било у јасном односу према изворном, пише се одвојено.

— Ђидо (разговор) 10:25, 26. јул 2024. (CEST)

https://imgur.com/TXLlnpC.png — Ђидо (разговор) 10:26, 26. јул 2024. (CEST)

Па ти си феномен. Али дословно. Упорно се позиваш на енглеске изворе, које нико жив не спори, из Правописа српског језика цитираш опште правило које везе са овим нема. Ти човече не разликујеш семантику од синтаксе, алооо

Prvi deo složenica super piše se spojeno: supernova, supermarket, superoksid, supersoničan, superheroj, superračunar, superveleslalom, Supermen.

Kada super dobije značenje prideva i poseban naglasak piše se odvojeno: kupio sam super računar, sinoć je bila super žurka.

— ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:34, 26. јул 2024. (CEST)

Супер у ”Супер боул” није придев. "Супер боул” је властито име манифестације, утакмице. — Ђидо (разговор) 18:32, 26. јул 2024. (CEST)

С ким ја улазим у расправе о озбиљним стварима, тачно нисам нормалан — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:58, 28. јул 2024. (CEST)

Молим да се расправа настави на Разговор:Супербол. — Ђидо (разговор) 20:34, 26. јул 2024. (CEST)

Корејанци у стреличарству

Да ли ми неко може помоћи око транскрипције корејских стрелаца? У питању су: Kim Je-deok, Kim Woo-jin (постоји чланак Ким У-Ђин, али нисам сигуран колико је тачна транскрипција), Lee Woo-seok, Lim Si-hyeon, Nam Su-hyeon и Jeon Hun-young.— Марко Станојевић (разговор) 15:33, 3. август 2024. (CEST)

@Марко Станојевић: Имена са два слога одвојена цртицом треба спајати, пошто је то једно име, а не два. Тако да (мислим) да би било:

• Kim Je-deok — Ким Ђедок
• Kim Woo-jin — Ким Уђин
• Lee Woo-seok — Ли Усок
• Lim Si-hyeon — Им Шихјен
• Nam Su-hyeon — Нам Сухјен
• Jeon Hun-young — Цон Хунјон (мада можда би због конзистенције требало Хунјонг?)

— IмSтevan 16:13, 3. август 2024. (CEST)

@ImStevan: Хвала пуно.— Марко Станојевић (разговор) 16:20, 3. август 2024. (CEST)

За корејски језик не постоје правила транскрипције, а пошто је корејски у преко 80% случајева идентичан кинеском, препоручује се кориштење правописних норми везаних за кинески, када је то могуће наравно. Мало користиит ИПА записе и то је то. Једно је сигурно, име које се у њиховој традицији пише у два слога код нас се преноси као једна реч — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:33, 3. август 2024. (CEST)

 Коментар: @ImStevan: Колико си сигуран да се код Woo губи „В” и да је код Jeon „Ц” уместо „Ђ”? — SimplyFreddie (разговор) 16:49, 25. август 2024. (CEST)

@SimplyFreddie: Слушајући како се изговара, 80% — IмSтevan 17:21, 25. август 2024. (CEST)

Јаија Синвар

„Јаија” или нешто друго? — ‎רוח חיים (разговор) 16:04, 7. август 2024. (CEST)

Јахја. Чак Правопис наводи то име као пример транскрипције. — Ђидо (разговор) 17:36, 7. август 2024. (CEST)

И РТС користи ”Јахја”...

https://www.rts.rs/vesti/svet/5367612/pojas-gaze-hamas-izrael-egipat-potera.html — — Ђидо (разговор) 17:37, 7. август 2024. (CEST)

Jahja je arapsko ime Ivana Krstitelja (H se itekako izgovara, a posljednje A ima dužinu). — KWiki (разговор) 14:50, 13. октобар 2024. (CEST)

Christopher von Uckermann

„Кристофер вон Укерман” или нешто друго? — ‎רוח חיים (разговор) 22:50, 26. август 2024. (CEST)

Мени изгледа просто "Кристофер Укерман"... У шпанском, U je У (исто и у изворном немачком), и шпанска википедија (es:Christopher Uckermann) каже да се генерално представља вез "вон" / "фон". — Ђидо (разговор) 00:29, 27. август 2024. (CEST)

Е сад, да ли је фон или вон, по шпанским правилима би било "вон", али треба знати како се стварно изговара. Не би ме зачудило уопште да је немачки изговор задржан. — Ђидо (разговор) 00:41, 29. август 2024. (CEST)

Превод

Ћао, ажурирао сам неке информације на страници Rinascita Basket Rimini користећи ChatGPT јер не говорим ваш језик. Можете ли проверити да ли има правописних грешака које треба исправити? Надам се да нема :) Текст је прилично кратак. Хвала!!! — Giallone (разговор) 08:58, 10. септембар 2024. (CEST)

Ћао, исправио сам пар граматичких/правописних грешака, тако да ми се чини да је сада текст мање-више како треба.

Значило би ми да неко ко се бави спортским темама такође баци поглед. — --Kizule (разговор) 15:37, 10. септембар 2024. (CEST)

Хвала!!! — Giallone (разговор) 16:33, 10. септембар 2024. (CEST)

SEO optimalizacija veb-sajta

Поздрав, поставио сам дискусију на страници за разговор али ево да је поставим и овде да чујем ваше мишљење.

Боки ☎ ✎ 10:59, 19. септембар 2024. (CEST)

Adriaan Valckenier

Низоземски колонијални управник активан током прве половине 18. вијека: да ли је Валкенир или Валкенијер? — Садко (ријечи су вјетар) 12:33, 29. септембар 2024. (CEST)

Рекао бих Валкенијер — IмSтevan 13:32, 29. септембар 2024. (CEST)

Хвала Стеване. — Садко (ријечи су вјетар) 18:34, 29. септембар 2024. (CEST)

По правопису, Валкенир (IE се преноси као И).

https://imgur.com/417Nqyv.png

— Ђидо (разговор) 22:55, 29. септембар 2024. (CEST)

Прекурсор или прекурзор

Имамо велико шаренило у чланцима што се тиче назива овог појма (сам чланак је ословљен Prekurzor (hemija). Термин потиче од латинске речи praecursor. У Речнику МС нисам успео наћи ову одредницу као ни у Правописном речнику. Да ли се овде S пренози као С или као З? Колико видим, углавном преовладава облик са С у различитим изворима. — Вукан ® 09:35, 1. октобар 2024. (CEST)

Gore pomenuti članak je imenovan na bazi Vujaklijinog leksikona, (Milan Vujaklija (1980). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. стр. 738. ) u kome se navodi:

prekurzija (lat. praecursio) prethođenje, predgredenje.

prekurzor (lat. praecursos) prethodnik; preteča (npr. Jovan Krstitelj kao preteča Hristov).

prekurzoran (lat. praecursorius) prethodni, uvodni.

--Dcirovic (разговор) 18:13, 1. октобар 2024. (CEST)

Колико се ја сећам, прекурзор је била западна варијанта у српскохрватском језику. Претрага гомиле законске регулативе користи ексклузивно "прекурсор":

• https://pravno-informacioni-sistem.rs/unifiedSearch?q=прекурсор (11 резултата)
• https://pravno-informacioni-sistem.rs/unifiedSearch?q=прекурзор (0 резултата)

Генерална претрага домена .rs показује ~4200 резултата за прекурсор и ~480 резултата за прекурзор. Ако сузимо претрагу на домен .ac.rs (академске институције), масовно преовладава "прекурсор", има само пар докумената који садрже "прекурзор".

Такође, претражио сам мало и Google Books. Пронашао сам "прекурсор" у књизи "Микробиологија" из 1964. г. и у Пољопривредној енциклопедији из 1967. г.

Сам важећи правопис из 2010 каже, у т. 192. в:

Има извесних неуједначености с/з уз сонанте и на саставу сложених речи, али и у томе су се створиле постојане навике: ресекција - резолуција, персона - верзија, консонант - конзерватор; консултација - конзул. Све ово добро регулише спонтани изражајни обичај, који треба поштовати.

По мени, то треба бити прекурсор. Звучи боље, и много широј употреби.

— Ђидо (разговор) 19:29, 1. октобар 2024. (CEST)

Хвала на исцрпном одговору. И ја бих се пре одлучио за прекурсор. Искрено, нисам се нигде у стручној литератури сусрео с обликом на З. А у речнику, правопису, правописном речнику, речнику језичких недоумица се нигде не помиње. Осим г. Вујаклије, чини се да се и стручњаци пре опредељују за прекурсор. — Вукан ® 10:42, 2. октобар 2024. (CEST)

Цвана

Цвана језик или Цвана (језик)? — ‎רוח חיים (разговор) 19:09, 6. октобар 2024. (CEST)

Цвана (језик) — IмSтevan 19:48, 6. октобар 2024. (CEST)

Досадашња пракса:

• Коми (народ) - Коми (језик) или комски језик
• Телугу (народ) - Телугу (језик) или телушки језик
• Хмонг (народ) - Хмонг (језик) или хмоншки језик

Значи, треба бити: Цвана (народ) - Цвана (језик) или цвански језик. — Радован ⁂ 20:36, 6. октобар 2024. (CEST)

Облик „Цвана (језик)” има смисла исто колико и облик „Срби (језик)”. Језик којим говори народ који се зове Срби је српски, Пољаци говоре пољским, Јапанци јапанским, Етиопљани амхарским итд. Не видим зашто би неки мањи народи били изузетак. Дакле цвански (или цванијски) језик, комски (комијски) језик, телушки, хмоншки. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:12, 8. октобар 2024. (CEST)

Слажем се овде... Треба користити придевске облике кад год је могуће. — Ђидо (разговор) 09:27, 8. октобар 2024. (CEST)

@НиколаБ и Ђидо: Слажем се да је придјевски облик много бољи, али досадашња пракса на ср.вп нам говори нешто друго. Наравно, измене свих наслова без сагласности заједнице би биле чист авантуризам. Радован ⁂ 10:46, 11. октобар 2024. (CEST)

Коми (језик) је преименовано у Комски језик, Телугу (језик) у Телушки језик, и изгледа да се задржало. Велика већина језика има придевски облик. Можда има неколико који су за заградом (језик): Аину (језик), и наравно, Африканс, који један уредник упорно одбија да прихвати као "Африканерски језик", иако је то устаљени, старији назив језика у српском. Има вероватно још примера, али нису чести. — Ђидо (разговор) 18:55, 11. октобар 2024. (CEST)

Нашао сам облик "цвански језик" у нашим вестима, 2012. године:

РТС: Африка и Србија на вези

У Африци енглески говори 18 посто становништва, а ту су још и језици: африканс, ндебелски, педијски, свазијски, цонгајски, цвански, вендски, скоски, и зулу.

— Ђидо (разговор) 19:14, 11. октобар 2024. (CEST)

@CarRadovan: Дпсадашња пракса на ср википедији је да нема праксе, и углавном су уредници у многим темама препуштени сами себи. Наши језичари по свему судећи немају неку озбиљнију намеру да се посвете тим неким практичним језичким питањима. У 2024. години ми немамо никаква праила за транскрипције са корејског, вијетнамског, малајског и сличних језика које данас користе стотине милиона људи. А и правила која имамо су прилично јадњикава у већини случајева. Али се зато баве нечим што се зове родно осетљиви језик и измишљају занимања и појмове, па смо добили адвокаткиње, психолошкиње, боркиње, тренерке.... ред би био да смисле и контра родни назив за полне органе. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:24, 11. октобар 2024. (CEST)

Да би били поштени, наши језички стручњаци се у ствари боре против измишљених родно-осетљивих измена у закону. — Ђидо (разговор) — — Ђидо (разговор) 22:43, 11. октобар 2024. (CEST)

Тјенцин

Тјенцин или Тјенђин? Наслов нам стоји „Тјенцин”, а у чланку се помиње искључиво „Тјенђин”. — ‎רוח חיים (разговор) 16:19, 11. октобар 2024. (CEST)

Тјенђин је транскрипција по правопису, али правописни речник у додатку експлицитно наводи изузетак:

Тјенцин (трад. кин., а не "Тјенђин"), т. 228

Такође, Правописни речник исто каже:

Тјенцин (не Тјенђин)

Тачка 228. каже:

Без обзира на правила, треба изузети из њиховог деловања низ кинеских имена укорењених у нашој изражајној традицији. Ту долазе: [...] градови Пекинг (не "Бејђинг"), Нанкинг (не "Нанђинг"), Чун(г)кинг (не "Чунгђинг"), Тјенцин (не "Тјенђин"), па и Шангај (радије него прецизирано Шангхаj).

— Ђидо (разговор) 18:50, 11. октобар 2024. (CEST)

Да управу си, треба искључиво Тјенцин. Бивша уредница овог пројекта Maduixa се сасвим коректно позвала на Правопис и разлоге одступања због укорјењеног назива. Међутим, постоје неки уредници који мисли да свијет почиње од њих, па би такви транскрибовали и укорјењена имена, а у овом случају оно би заиста гласило Тјенђин. Али, то је погрешно, и по Правопису користимо само укорјењено име. Ја ћу преправити текст чланка. — Радован ⁂ 19:01, 11. октобар 2024. (CEST)

Ја већ преправио 🙂 — Ђидо (разговор) 19:03, 11. октобар 2024. (CEST)

@Ђидо: Браво! — Радован ⁂ 19:05, 11. октобар 2024. (CEST)

Овде је све јасно — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:26, 11. октобар 2024. (CEST)

Хвала уреднцима који су се огласили и Ђиду јер је преправио чланак. — ‎רוח חיים (разговор) 18:48, 13. октобар 2024. (CEST)

Категорије о сингловима по годинама

Колега KWiki је покренуо добро питање. Додуше пре две године, али сам приметио тек сад, јер је направио измену где мења "помињање".

Пошто би измене биле масовније, не бих ништа да радим на своју руку, те из тог разлога покрећем ову тему "да видимо шта ћемо-како ћемо". — --Kizule (разговор) 13:14, 13. октобар 2024. (CEST)

Већина категорија које се тичу година̂ користе ”Тема у XXXX." формат. — Ђидо (разговор) 07:08, 14. октобар 2024. (CEST)

No, to se ne može odnositi na djela: uvijek je "Film / pjesma / knjiga / album iz 1978." A "Film u 1978." odnosilo bi se na tu cjelokupnu umjetnost u datoj godini. Ne znam kako radi Cat-a-lot; možda je upotrebljiv za ovo. — KWiki (разговор) 13:14, 14. октобар 2024. (CEST)

Јесте употребљив, али треба и преименовати саме категорије. Пошто их има доста, најбоље под корисник-бот заставицом или помоћу бота, да се не би претрпале скорашње измене и Медијавики блокирао на пола, јер може да се деси да процени да би то преоптеретило сервере па да заустави у току преименовања.

Кад се ради под ботом или са корисник-бот правом, онда нема тих проблема. — --Kizule (разговор) 18:23, 14. октобар 2024. (CEST)

Извињавам се, ни ја нисам на време видео дискусију коју је @KWiki: покренуо на СЗР ове категорије. Начин именовања категорија не потиче од мене, већ сам се само надовезао на пређашњу праксу. За почетак ми је био циљ био да се то све сакупи и разврста на иоле доследан начин. Преименовање је заиста најмањи проблем. Уколико се одлучимо на то, ја ћу га обавити за један дан. — DJ0302 (разговор) 13:18, 2. новембар 2024. (CET)

Стари/нови градови

Шта радити са Старим и Новим градовима (проблематика се веже за оне у БиХ)? „Стари Град” и „Нови Град” или „град” остаје малим словом као и у овим општинама у Србији? — ‎רוח חיים (разговор) 16:05, 19. новембар 2024. (CET)

По правопису, општине "Стари град" и "Нови град" у Сарајеву (федерацијском и Источном) би требале бити са малим словом "град". Ја се у то нећу уплићати, јер сам био увучен у уређивачки рат око истих, где су ме убеђивали да правопис не важи за општине у Републици Српској и моје су измене поништаване, и било је администратора који су били против мене.

Види Разговор с корисником:Ђидо/Архива_4 § Погрешна_преименовања.

— Ђидо (разговор) 23:27, 19. новембар 2024. (CET)

@Ђидо Као што је Марко већ рекао у поменутој дискусији, да се не понављам

Вишечлани називи појединих јединица локалне самоуправе у Републици Српској, као и у Федерацији Босне и Херцеговине, не представљају дијелове одређених јединица локалне самоуправе, већ лична имена тих јединица локалне самоуправе. Дакле,када споменете Источни Стари Град, тиме не мислите на источни дио (неког) старог града, већ сте се реферисали на јединицу локалне самоуправе чији службени назив ,то јесте властито име (вишечлано, без помоћних ријечи) гласи „Источни Стари Град”.

Дакле, Источни Стари Град ако су у питању места у БиХ као што је већ Марко објаснио.

Колега @Садко је исто тако напоменуо следеће

Било би добро оставити сиже расправе, коментар на СЗР чланка Источно Сарајево, како не бисмо кроз неколико мјесеци или година имали нови круг дебате око затвореног питања.

Ово је написано у мају 2024. године тако да, дискусија је готова.

✨Боки✨ 💬 📝 10:26, 20. новембар 2024. (CET)

Ја се и даље не слажем са Марком. По чему су градске општине Сарајева другачије од градских општина других градова? И “Стари град” у Београду је исто тако “властито вишечлано име јединице локалне самоуправе”.

У сваком случају, те ветрењаче више нападам.

— Ђидо (разговор) 16:58, 20. новембар 2024. (CET)

@Ђидо Човек је лепо објаснио у свом исказивању, и као што видиш већина људи се сложила, не само администратори као што си ти рекао, али ти опет покушаваш да наметнеш своје а одговор који је Марко дао је сасвим јасан. Дискусија је готова још у мају ове године и нема потребе је опет потезати. ✨Боки✨ 💬 📝 19:49, 20. новембар 2024. (CET)

Колико год се људи сложило, и даље је правописно неисправно. — Ђидо (разговор) 19:55, 20. новембар 2024. (CET)

Слажем се са Ђидом. Зашто је сарејевски „Стари Град”, а београдски и новосадски „Стари град”? Чудно. — ‎רוח חיים (разговор) 21:59, 20. новембар 2024. (CET)

@Ruach Chayim А да прочиташ дискусију која је на Ђидовој страници за разговор чији је линк постављен, веруј ми веома лако ћеш наћи одговор на твоје питање. Стварно некад треба само мало погледати и одговор се нађе. ✨Боки✨ 💬 📝 23:41, 20. новембар 2024. (CET)

@Боки: Прочитао сам већ раније. Међутим, овде се не доводи у питање Сарајево у РС, него Општина Стари град (Сарајево) = Општина Стари град (Нови Сад) = Градска општина Стари град (Београд). — ‎רוח חיים (разговор) 23:56, 20. новембар 2024. (CET)

@Ruach Chayim Извини, али после овог твог одговора, ја стварно не знам шта више да кажем и на који начин да објасним оно што је већ детаљно објашњено. Препустићу другима да покушају јер су очигледно моји покушаји узалудни. ✨Боки✨ 💬 📝 00:02, 21. новембар 2024. (CET)

@Боки: Решиће се и овај проблем, у то нема сумње. До тада живели и београдски и сарајевски и новосадски Стари град. — ‎רוח חיים (разговор) 00:09, 21. новембар 2024. (CET)

@Ruach Chayim Проблем је у томе што је проблем још одавно решен и лепо је Садко рекао у прошлој дискусији да је питање решено. Једини разлог зашто се опет о овоме дискутује је због тога што си ти потегао ову тему због тога што, вероватно, ниси ни гледао да се о овоме дискутовало пре неколико месеци што је сасвим реална чињеница јер ни сам то не радим. Ја схватам да се ти слажеш са Ђидом али ти морам рећи да грешиш јер мени, као неком ко баш и није неки стручњак за српску граматику, је све кристално јасно оним што је Марко објаснио у претходној дискусији. Ја стварно не знам шта друго да кажем у вези тога. ✨Боки✨ 💬 📝 00:14, 21. новембар 2024. (CET)

@Боки: Понављам, овде су у питању Општина Стари град (Сарајево) и Општина Нови град (Сарајево). Пун фокус је на њима. У тамошњој расправи се дискутовало о Општина Источни Стари Град, Општина Источно Ново Сарајево и др. што овде не доводим у питање. — ‎רוח חיים (разговор) 00:23, 21. новембар 2024. (CET)

@Ђидо Ја стварно не разумем по којој основи ти и даље мислиш да је правописно неисправно кад се Марко стварно потрудио да и са правописне стране ти објасни да ниси у праву. Не бих стварно више да продубљујем јер је ситуација и дискусија веома јасна. ✨Боки✨ 💬 📝 23:43, 20. новембар 2024. (CET)

Правопис, т. 40:

Властита имена пишу се великим почетним словом. Властита имена могу бити једночлана и вишечлана. Вишечлана властита имена пишу се великим почетним словом прве речи, остале речи малим, осим када су саме по себи властита имена. У неким вишечланим именима, првенствено у називима држава и насељених места, све речи се пишу великим почетним словом, изузимајући у њиховом склопу помоћне ('граматичке') речи (везнике, предлоге, чланове и сл.).

Општина Стари град, Општина Источни Стари град нису ни државе нити насељена места.

— Ђидо (разговор) 07:32, 21. новембар 2024. (CET)

Правопис, т. 50:

Великим словом пишу се географска имена - имена држава, (кон)федералних и аутономних јединица, насељених места, континената, географских подручја, облика рељефа, вода и посебно именованих земљишних парцела. Ако су називи држава, (кон)федералних и аутономних јединица и насељених места (засебних насеобина) вишечлана имена, све речи пишу се великим словом, изузимајући помоћне речи (везнике, предлоге, чланове - ако нису на почетку); у осталим случајевима великим словом пише се само прва реч, друге само ако су саме по себи властита имена.

— Ђидо (разговор) 07:59, 21. новембар 2024. (CET)

Стари град (источни или не) није засебно насељено место, нити је аутономна, ни (кон)федерална јединица, ни држава. — Ђидо (разговор) 08:01, 21. новембар 2024. (CET)

Оно што је написао Марко на Ђидовој страници за разговор, која је линкована пар пасуса изнад, је исправно. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:24, 20. новембар 2024. (CET)

Александер Фан дер Белен

„Фан”, „Ван” или како? Такође, дефинитивно треба малим словом. — ‎רוח חיים (разговор) 16:12, 23. новембар 2024. (CET)

Аустријанац, дакле тренутна транскрипција је коректна. Плус, у оригиналу је великим словом, Van, тако да велико слово остаје. — Ђидо (разговор) 17:08, 23. новембар 2024. (CET)

Saraiki (Arabic script)

Назив на српском — Милићевић (разговор) 15:12, 6. децембар 2024. (CET)

@Ђидо можеш ли помоћи? — Милићевић (разговор) 17:37, 7. децембар 2024. (CET)