Пређи на садржај

Сурфовање

С Википедије, слободне енциклопедије
Сурфовање

Сурфовање је површински водени спорт, који спада у екстремне спортове који је у последњих пар деценија доживео велику експанзију. Таласи и посебна даска са изузетним пловним својствима захваљујући којој је омогућено одржавање на површини воде, основни су детаљи за овај вид спортске забаве. Опрему представља посебно дизајнирана даска, везицом закачена за чланак ноге сурфера. Везица је задужена за спречавање губљења даске у моментима када сурфер услед губитка равнотеже заврши у води. За маневарске способности даске и њену управљивост задужен је бочни лук, којим је сурфер усеца у таласе, а управљивост обезбеĎују пераја са доњег дела крме. Таласи погодни за сурфовање су првенствено у океану, али се могу наћи у језерима или рекама. Међутим, сурфери могу да користе вештачке таласе, као што су они који настају услед бродова и таласи настали у вештачким базенима. Сурфовање се дели на две основне врсте према дизајну даске за сурф: лонгбординг (енгл. longboarding) и шортбординг (енгл. shortboarding)

Током зимске сезоне на северној хемисфери, Северна обала Оахуа, трећег по величини острва Хаваја, позната је по неким од најбољих таласа на свету. Сурфери из целог света хрле у брејкове као што су Бакдор, Вајмија Беј и Пајплајн. Међутим, има много других популарних места за сурфовање широм света: Теахупо, који се налази на обали Тахитија; Маврикс, Калифорнија, Сједињене Државе; Клаудбрејк, острво Таваруа, Фиџи; Супербанк, Златна обала, Аустралија.[1]

Међународни олимпијски комитет (МОК) је 2016. године додао сурфовање као олимпијски спорт у коме су почела такмичења на Летњим олимпијским играма 2020. у Јапану.[2] Прве златне медаље на сурфовању Токио 2020. освојили су Бразилац Итало Фереира и Американка са Хаваја Кариса Мур.[3][4]

Историја и развој

Сурфовање је један од најстаријих спортова на планети. Јахање на таласима је настало у западној Полинезији пре три хиљаде година. Први сурфери су били рибари који су открили вожњу на таласима као ефикасан метод доласка на обалу са својим уловом. На крају ухватити таласе се развијало до тога да да након свакодневног посла буде разонода. Ова промена је покренула револуцију сурфовања. Не постоји тачан запис о томе када је сурфовање постало спорт. Познато је да су током 15. века, краљеви, краљице и људи из Сендвич острва били велики у спорту “хе’еналу” или клизних таласа. Рани историјски записи о сурфовања појављују се крајем 1700 год., када су Европљани и Полинежани направили први контакт на Тахитију. Навигатор Капетан Џејмс Кук је описао како је Тахити ухватио таласе својим кануом само из забаве. Први Полинежани досељеници су дошли на Хаваје веома вешто јашући таласе тј. сурфовањем и на тај начин је то постао главни и веома познат спорт на Хавајима. Они су развили своје молитве, Управни одбор који обликују, дрво и плаже где би се окупила група талентованих сурфера који би вежбали без икаквог страха за свој живот. Њима је то било уживање. За сурфборд (енгл. surf board) тј. даску за сурфовање су се користиле три врсте дрвећа. Након што би извадили дрво које би користили, у рупи где је био корен дрвета су закопавали рибу као жртву за исечено дрво.

Џорџ Фрет

Постојала су четири основна типа даски које су се користила у древним Хавајима:

  • Паипо или киое, од дужине 2-4 метра, које се обично користе за децу.
  • Алаиа (Ах-лаи-Ах) или Омо (О-МО), даска средње величине, око 8 метара или дуже.
  • Кико, већи од Алаиа, између 12 и 18 метара; добра за захтевно сурфовање, и захтева висок ниво вештине за руковање.
  • Оло (О-Ло), веома дуга даска за сурфовање резервисана за племство, које би могле бити све док 18-до-24 метра дужине.[5]

Џорџ Фрет (енгл. George Freeth, 8 новембар 1883 - 7. април 1919) назива се "оцем модерног сурфовања". Године 1907., барона Хенри D. Хантингтон је донео древну вештину сурфовања на калифорнијску обалу. Док је био на одмору, Хантингтон је видео хавајске сурфере. Тражио је начин како би намамио посетиоце на подручје Редондо Бича (енгл. Redondo Beach), где је инвестирао у некретнине, те је ангажовао младог Хавајца да сурфује, тако је оживео сурфовање. У почетку је имао мало успеха са даском од 16 метара од тврдог дрвета, која се користила у то време, те је он те даске преполовио и створио данашњу даску за сурфовање. Године 1975, почела су професионална такмичења. Те године Марго Оберг, постала је прва жена професионални сурфер.[тражи се извор]

Са Западно Америчке обале, сурф је брзо дошао до Европе годину дана касније основана је ИБСА, прва велика међународна организација једрења на дасци. Спорт је званично постао олимпијска дисциплина на Олимпијади у Лос Анђелесу 1984. године. На развој спорта, који је омасовљен средином седамдесетих година прошлог века, доста су утицали произвођачи опреме који су из године у годину пратили нове технологије трудећи се да осавремене опрему.

Култура сурфовања

Сурф представља културу засновану на јахању таласа. Одређена групи људи практикује сурф као рекреативни спорт, постоје људи којима је сурфовање главни фокус у животу. Култура сурфовања најдоминантнија је на Хавајима и Калифорнији, ове две државе нуде најбоље услове за сурфовање. Овај спорт је такође важан део субкултуре источне обале Аустралије, посебно у Новом Јужном Велсу, где су временски и водени услови повољни за сурфовање. Одређени број сурфера гради каријеру склапајући спонзорске уговоре са са фотографима и видеографима, наступајући на атрактивним локацијама. Називају се слободним сурферима.

Сурф као спорт сада представља индустрију која вреди више милијарди долара, посебно у одећи и модном тржишту. Светска сурф лига представља главно такмичење у сурфу, окупља најбоље такмичаре на најатрактивнијим локацијама.[6]

Многи сурфери тврде да имају духовну везу са океаном, описујући сурфовање као врсту духовног искуства и религије.[7]

Техника сурфовања

Маневри сурфера

Стојеће сурфовање почиње када сурфер весла према обали у покушају да одговара на брзину таласа. Када талас почиње да носи сурфера напред, сурфер устане и наставља да "вози" талас. Основна идеја је да се постави даска тако да је само испред таласа ивични део. Највећи проблем за почетнике јесте да ухвате талас.
Вештина сурфера се тестирају контролисањем даске у тешким условима, јахањем изазовних таласа и маневрисању, као што су јака скретања, смањене потрошње (окретање даске у тренутку ломљења таласа) и јахање више узастопних таласа. Крајњи маневар у сурфовању се назива Цев вожња (енгл. The tube ride). Уколико су услови идеални, талас ће се преломити на правилан начин од средине до рамена, омогућавајући искусном сурферу да се позиционира унутар таласа, познато као "разбијање". Гледано од обале, сурфер се губи из вида када се талас ломи преко главе возача. Што дуже сурфер остаје у таласу то се сматра успешнијом вожњом.

Учење

Многе популарне сурф дестинације имају сурф школе и кампове које нуде лекције из сурфовања, које се базирају на основним принципима учења. Већина лекција почињу са упознавањем безбедносних мера, а затим инструктор помаже ученицима на софтборду. Ова даска је намењена учењу због своје сигурности, брзине и стабилности.[8] Инструкције за сурфовање се најбоље изводе у ситуацијама један на један, али могу се одвијати и у групном окружењу. Најпопуларније локације за сурфовање представљају идеална места за почетнике, а као адекватни услови за нове сурфере сматрају се мали таласи. Када је могуће, пешчано морско дно је сигурније.

Понављање веслања, искакања и балансирања захтева издржљивост, експлозивност и стабилно тело. Правилна рутина загревања може помоћи у превенцији повреда.[9]

Опасности и превенција

Специфичне временске прилике и познавање технике сурфовања. Пре него што се одлучи на одлазак на таласе требало би проћи обуку сурфовања која ће помоћи да се избегну повреде које настају неправилном техником. После научених основа сурфовања уз помоћ искуснијег сурфера купити даску за сурфовање према индивидуалним способностима, јер уколико се купи даска која не одговара индивидуалним способностима већа је вероватноћа доћи до пада, а самим тим и до повређивања. Неке од повреда и опасности од сурфовања су утапање, микроорганизми, судари, морско дно, оштећења уха, оштећења ока, повреде кичмене мождине.[10]

Као вид превенције, пожељно је:

  • Користити средство за сунчање, као и заштиту за главу.
  • Хидратација пре активности је веома битна јер сурфовање укључује велики број мишића и долази до брзог замарања и губитка течности из организма, што води ка смањењу физичких способности.
  • Познавати правила сурфовања.
  • Носити серум против алергије на алге, или медузе.
  • Проверити дубину и структуру дна (песак, камен, корали) и тако спречити повреде које би настале падом у плитку воду.
  • Научити “читање” таласа који надолазе је једна од најбитнијих ствари за успешно сурфовање, јер познавањем таласа који надолазе сурфер се унапред припрема за маневар који ће извести и тиме смањује могућност од изненађења и пада.
  • Носити неопренско одело које штити сурфера од губитка телесне температуре и упадање у стање хипотермије.

За време активности

  • Сурфовати између застава које ограничавају простор дозвољен за сурфовање. Можда и најбитнији детаљ превенције повређивања у току активности, јер уколико се сурфује ван обележеног простора, не постоји могућност да спасиоци пруже помоћ после несреће.
  • Сурфовати најмање у пару. Још једно “златно” правило код екстремних активности наводи, јер је партнер тај који ће први притећи у помоћ уколико дође до незгоде.
  • Поштовати правила - ако је неко већ “на таласу”, не “хватати” исти талас, већ треба сачекати свој ред. Тиме се избегавају судари и поштују се правила сурфовања.
  • Избегавати близину стена које могу бити опасне при паду са даске.
  • Не окретати леђа океану, јер је потребна што већа прегледност надолазећих таласа.
  • Не скакати са даске у тренутку пада - конопац повлачи даску која може ударити сурфера у главу или други део тела, након чега може доћи до губитка свести и утапања. Оштри делови даске веома су опасни!
  • Погледати око себе пре пада - можда неко наилази или је туђа даска у ваздуху па постоји могућност да повреди сурфера приликом пада.
  • Ако дође до пада треба пажљиво изронити јер постоји опасност од пада даске.
  • Уколико се упадне у подводне струје не треба пливати право према обали, већ 45 или 90 степени у односу на обалу, док се не изађе из процепа.
  • Не претеривати, сурфовање укључује мишиће који се обично не користе у великој мери током других активности. Претеривање доводи до пада концентрације и умора, а то су повољни услови за повређивање.
  • У случају опасности не паничити - страх је здрав, паника није и неће помоћи при решавању проблема. У случају опасности најбоље је остати смирен и подићи руке високо како би спасилац приметио да је потребна помоћ.

По завршетку активности

По завршетку активности потребна је рехидратација, као и надокнада изгубљених минерала и енергије. Као што је поменуто, сурфовање укључује мишиће који се приликом других активности слабије активирају, па је потребна постепена адаптација на активност. Одмор после активности биће превентивна мера од повређивања услед замора. Анализа непријатних ситуација помоћи ће у осмишљавању начина како их следећи пут избећи.[11]

Сурфовање на Олимпијским играма

Сурфовање ће свој деби на Олимпијским играма имати 2020. године у Токију.

Дестинације за сурфовање

Њукеј, Уједињено Краљевство
Лагос, Португал
Ваикики, Хаваји

Аустралија има пуно сјајних локација за обожаватеље сурфовања, а Бризбејн на источној обали сјајно је мјесто за почетак. Нојса плажа (енгл. Noosa beach) је одлична плажа за почетнике, али и оне који већ имају искуства у сурфовању, док су плаже Пинкеба и Боулдерс прикладније за искусније и храбрије сурфере.

Њукеј је једна од најомиљенијих морских дестинација у Уједињеном Краљевству. Познате плаже Ватергејт (енгл. Watergate) и Фистрал само су неке од локација за сурфовање било да сте професионалац, почетник или само уживате да посматрате сурфере у акцији. Познати Боардмастерс сурф фестивал и такмичење одвијају се сваке године у августу и окупљају нека од највећих имена у свету сурфовања.

Овај историјски град уз обалу покрајине Алграве идеалан је за сурфере због близине одличних плажа за сурфовање попут Меиа Праиа плаже која има сјајне валове за спортисте, без обзира на искуство.

На највећем острву Хаваја, Оахо, налази се више од 100 локација за сурфовање. Овај спорт је некада био резервисан за припаднике високог друштва на Хавајским острвима, а данас га је готово немогуће заобићи када посетите ову локацију јер се данас тамо сматра краљем свих спортова. Ухватите таласе на Ваикики плажи где осим сурфовања можете научити један од тренутно брзорастућих спортова – веслање, стојећи на дасци за сурфање.

Сурфовање је једна од најчешћих опција забаве у сунчаном калифорнијском граду. Малибу је рај за сурфере, а окружен је савршеним локацијама за сурфовање попут Сурфридер, Зума и плажама Малибу на којима можете пробати и друге спортове сродне сурфовању.[12]

Референце

  1. ^ Бремнер, Јаде (јул 2013). „Wорлд'с 50 бест сурф спотс”. ЦНН (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-08-09. г. Приступљено 14. 07. 2021. 
  2. ^ „ИОЦ аппровес фиве неw спортс фор Олyмпиц Гамес Токyо 2020”. Интернатионал Олyмпиц Цоммиттее. 3. 8. 2016. Архивирано из оригинала 6. 8. 2021. г. Приступљено 27. 7. 2021. 
  3. ^ „Тóqуио 2020: Ìтало Ферреира цонсегуе а инéдита медалха де оуро ем Тóqуио 2020!!” [Токyо 2020: Ìтало Ферреира гетс тхе унпрецедентед голд медал ин Токyо 2020!!]. Јорнал О Марингá. 27. 7. 2021. Приступљено 21. 7. 2021. 
  4. ^ „Царисса Мооре, Итало Ферреира Wин Сурфинг Голд”. НYТимес. 27. 7. 2021. Приступљено 27. 7. 2021. 
  5. ^ http://fitneszona.rs/novosti/trening/surfovanje/ Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2016), преузето 24. Мај 2017.
  6. ^ „Евент Сцхедуле”. Wорлд Сурф Леагуе (на језику: енглески). Приступљено 13. 12. 2019. 
  7. ^ Блумберг, Антониа (3. 8. 2014). „Тхе Спиритуалитy Оф Сурфинг: Финдинг Религион Ридинг Тхе Wавес”. ХуффПост (на језику: енглески). Приступљено 13. 12. 2019. 
  8. ^ „Сурф Сциенце | А Плаце То Леарн Абоут Сурфинг & Сурфбоардс”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2017. г. Приступљено 24. 05. 2017. 
  9. ^ Цхин, Тyлер (1. 8. 2017). „Wарм Уп Со Yоу Дон’т Wипе Оут”. Мен'с Хеалтх (на језику: енглески). Приступљено 13. 12. 2019. 
  10. ^ „Тхе Дангерс оф Сурфинг”. www.сурфбоардсхацк.цом. Приступљено 13. 12. 2019. 
  11. ^ https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:8394/bdef:Content/get, Доситеј Лука Чича,Превенција специфичних опасности у екстремним активностима у води, Преузето 24. Мај 2017
  12. ^ http://magme.hr/najbolje-destinacije-za-surfanje/.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Литература

Спољашње везе

Сурфовање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Surfovanje&oldid=28372767”