Пређи на садржај

Фокси Браун

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 14. јул 2024. у 02:18; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Спашавам 12 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Фокси Браун
Фоки 1998. године
Лични подаци
Пуно имеИнга ДеКарло Фунг Марчанд[1][2]
Надимци
  • Dutchess
  • Fox Boogie
  • Ill Na Na[3]
Датум рођења(1978-09-06)6. септембар 1978. (46 год.)
Место рођењаЊујорк, Сједињене Државе
Занимање
Породица
ПартнериКурупт (1999–2000)
Spragga Benz (2001)
Деца1
Музички рад
Активни период1995—данас
Жанр
Издавачке кућеBlack Rose
Ba Boy
Koch
S. Carter
Rush
Def Jam
Violator
Остало
Повезани чланци

Инга ДеКарло Фунг Марчанд, познатија као Фокси Браун (Њујорк, 6. септембра 1978) је америчко-тринидаска реперка.[4] Након што је потписала уговор са издавачком кућом Def Jam 1996. године, објавила је први студијски албум под називом Ill Na Na и била део краткотрајне реп групе the Firm. Други студијски албум под називом Chyna Doll, Фокси је објавила 1999. године, а трећи Broken Silence 2001. године и он је добио номинацију за Греми награду, за песму Na Na Be Like.[5] Албум бенда the Firm под називом The Album објављен је 1997. године. Од 2001. године наступала је у песмама, али није објавила ниједан студијски албум.

Године 2003. напустила је Def Jam и отказала издање свог албума Ill Na Na 2, али се 2005. године вратила, када ју је позвао Џеј-Зи, тадашњи председник и извршни директор издавачке куће и поново потписала уговор за почетак рада на другом необјављнеом албуму под називом Black Roses. Фокси је објавила микстејп Brooklyn Don Diva у мају 2008. године, док је њен албум King Soon Come требао да буде објављен 2019. године, али је његов излазак одложен на неодређено време.[6][7][8][9]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 6. септембра 1978. године у Њујорку. Фокси је Дугла (мешавина афро и индо тринидадског порекла), као и кинеско-тринидадског порекла.[10] Њен ујак, Федерико де ла Асункион један је од 265 погинулих у авионској несрећи лета 587 у Њујорку, 12. новембра 2001. године.[11] У периоду од 1999. до 2000. године бил аје верена за репера Курпута. Средином 20001. године била је верена за музичара Spragga Benza.[12] Године 2000. изјавила је да се бори са депресијом. Након тога отишла је рехабилитациони центар на Медицинском колеџу Универзитет Корнел, како би се лечила од зависности и истакла да није могла више да снима или наступа без коришћења морфијума.[13]

Фокси је претпела губитак слуха од маја 2005. до 2006. године. Одлучилаа се за слушни апарат и снимала је музику.[14][15] Такође јој је више пута прећено, а често је нападана физички.[16] Дана 13. јануара 2017. године добила је ћерку.[17] Поређење између Лил Ким и Фокси довело је до жестоке конкуренције.[18] Фокси је стала на страну Ники Минаж током њене свађе са Лил Ким.[19] Након изласка из затвора, Ким јој није опростила, јер ју је Фокси често помињала на својим наступима у негативном смислу, док је она била у затвору.[20][21][22][23][24][25][26]

Дана 7. септембра судија Њујоршког кривичног суда Мелиса Џексон осудила је Фокси на годину дана затвора због кршења условне казне која је проистекла из туче 2004. године са две маникирке у салону за нокте у Њујорку.[27] Дана 12. септембра 2007., њени представници изјавили су да реперка није трудна као одговор на тврдње њеног адвоката да јесте.[28]

Браунова је 23. октобра 2007. године добила 76 дана самице због физичке препирке која се догодила 3. октобра 2007. године са другом затвореницом. Према затворским властима, Фокси је, сутрадан након инцидента, такође вербално злостављала службенике за поправне поступке и одбила је да изврши насумични тест на дрогу.[29] Затворске власти известиле су 27. новембра да је пуштена „из самице због доброг понашања“, а Браунова је коначно пуштена из затвора 18. априла 2008. године.[30][31] Дана 22. јула 2010. године Фокси је ухапшена и птужена за једну тачку кривичног дела за непоштовање суда, што је кривично дело класе Е (најмање тешко), због кршења налога за заштиту. Оптужба потиче из инцидента током вечери 21. јула 2010. године, у којем се тврдило да се Браунова 2007. године опсовала, а потом и насмнула на њену комшиницу Арлен, на коју је бацила свој мобилни телефон.[32] Након инцидента, Арлен је тражила и добила забрану приласка. Након хапшења, Браунова се појавила на суду где се изјаснила да није крива за оптужбу и пуштена је уз кауцију од 5.000 америчких долара. Дана 12. јула 2011. оптужбе су одбачене.[33][34]

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

1996—1997 : албум Ill Na Na и група The Firm

[уреди | уреди извор]

Године 1996. Фокси је објавила свој први студијски албум под називом Ill Na Na и добила мешовите критике од стране музичких критичара, али је албум остварио добру продају. Продат је у више од 109.000 примерака током прве недеље од објављивања, а дебитовао је на седмом месту музичке листе Билборд 200.[35] Албум је у великој мери продуциран од стране Тракмастерса, а на њему су гостовали Џеј-Зи, Блекстрит, Метом Мен и Кид Капри.[36] Добио је платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа и лансирао хит синглове као што су Get Me Home и I'll Be.[37]

Након изласка албума Ill Na Na, Фокси се придружила колегама хип хоп уметницима у Њујорку, Насом, Натуром и А3 како би оформили супергрупу The Firm. Снимили су албум пореко издавачке куће Aftermath records, а продуцрао га је тим Др. Дреа. Поред албума објавили су неколико песама и ремикса песама.[38] Албум под називом The Album био је на првом месту музичке листе Билборд 200.[39] У марту 1997. године Фокси се придружила пролећној манифестацији коју је организовао МТВ у Панама Ситију на Флориди, заједно са Снуп Догом, Spice Girls и рок бендом Stone Temple Pilots.[40] Након тога придружила се турнеји the Smokin' Grooves кој у је организовао House of Blues са групом Cypress Hill. Турнеју је требала да започне у Бостону, међутим након што је пропустила неколико састанака везаних за турнеју, напустила ју је.[41][42]

1998—2003 : Други и трећи студијски албуми

[уреди | уреди извор]
Браунова 2007. године.

Албум Chyna Doll објављен је у јануару 1999. године и дебитовао је на првом месту листе Билборд 200.[43] Албум је продат у 173.000 примерака током прве недеље од објављивања.[44] However, its sales quickly declined in later weeks.[45] Ипак, продаја албума је знатно опала током каснијих недеља. Водећи сингл албума, под називом Hot Spot није успео да се пласира међу 50 најбољих на Билборд поп листи, као ни сингл I Can't. Албум је добио платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа, након што је продат у више од милион примерака.[46]

Године 2001. Фокси је објавила албум Broken Silence. Након тога објавила је сингл BK Anthem. Први албумски сингл са албума био је Oh Yeah, на којем је гостовао њен тадашњи партнер Spragga Benz.[12] На албуму се нашла песма Na Na Be Like, која је послужила као саундтрек за филм Blue Streak . Албум је дебитовао на петом месту Билбордове листе, а продат је у 130.000 примерака током прве недеље од објављивања. Као и претходни албум, Broken Silence је такође продат у 500.000 примерака и добио је златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа. Исте, 2001. године Браунова је снимила песму Blow My Whistle, за потребе филма Гас до даске 2 у сарадњи са јапанско-америчком кантауторком Утада Хикаром. Песму је написала Утада, заједно са Фарелом Вилијамсом и Чад Хугом. Албум саундтрека заузео је једанаесто место на листи Билборд 200 и нашла се на листи Топ ритам и блуз / Хип хоп албума.[47]

Након паузе, Фокси се накратко вратила на музичку сцену 2002. године са синглом Stylin у чијем ремиксу су гостовали Бирдмен, њен брат Гавин, Лун и N.O.R.E.[48] Сингл је требао да се нађе на њеном новом албуму, који ипак није издат.[49] Наредне, 2003. године представљена је на синглу диск-џокеја Кајслаја, Too Much for Me. Такође, Фокси се појавила на последњем студијском албуму Лутера Вандора, под називом Dance with My Father.[50] Након тога појавила се у популарној њујоршкој радио емисији коју је водио диск џокеј Венди Вилијамс. Браунова је након тога оптужена за илегалну трговину њених ауторских права. Након тога отказала је промоцију свог новог албума, због личних неслагања.[51] Због тога, песма Stylin објављена је на компилацијском албуму The Source Presents: Hip Hop Hits Vol, 6. децембра 2005. године.[52]

2004—2006 : Black Roses

[уреди | уреди извор]

Након одласка из Jaf recordsa и након отказивања промоције њеног студијског албума Ill Na Na 2: The Fever, Фокси је почела да снима 2004. године. Неколико месеци након тога, поново се састала са Џеј-Зијем и они су се вратили у Def Jam под својим режимом. Браунова је у том периода гостовала на песмама великог броја музичара.[53] У том пероду, Браунова је изгубила слух, па је одложила објављивање албума. Након тога по други пут напустила је Def Jam records и покренула сопствену, независну издавачку кућу Black Rose Entertainment у сарадњи са Koch records издавачком кућом.[54]

У новембру 2004. године Фокси је објавила да ће наслов њеног предстојећег албума бити Black Roses.[55] Најавила је да ће бити прва уметница која ће потписати уговор са издавачком кућом Џеј-Зија. У међувремену, Џеј-Зи је постао председник и извршни директор компаније Def Jam.[56] Дана 8. децембра 2005. године, Фокси је објавила да је доживела озбиљан и изненадни губитак слуха и да ништа није чула шест месеци.[57] У јуну 2006. године изјавила је за медије да јој је слух враћен операцијом и да планира да нстави снимање. У новембру 2006. године спекулисало се да је Џеј-Зи разочаран недостатком продуктивности Браунове и да планира да је избаци из Def Jam recordsa.[58] Планирано издање албума Black Roses отказано је у децембру 2006. године.[56]

Дана 22. маја 2007. године Black Hand Entertainment најавила је уговор о управљању дела Браунове, а Чаз Вилијамса као њеног менаџера.[59] Ни тада није речено када би требало да буде готов њен нови албум, али је Фокси истакла да је он скоро завршен. Као датум изласка најављен је 6. септембар 2007. године. Black Hand Entertainment објавио је да ће Фокси напустити Def Jam и покренути независну издавачку кућу Black Rose Entertainment, дистрибуирану од стране Koch recordsa.[60] Албум Brooklyn Don Diva заказан је за 4. децембра 2007. године, али ипак ни тада није објављен.[61]

2007—данас : Нови пројекти и албум

[уреди | уреди извор]

Браунова је потписала уговор са издавачком кућом Koch Records у августу 2007. године. Brooklyn's Don Diva албум објављен је као улични албум 13. маја 2008. године након много година одлагања.[61] Албум садржи две раније необјављене песме, а заузео је осамдесет и треће место на листи Билборд 200, док је био осми на листи Независних ритам и блуз / хип хоп албума.[62] Браунова је објавила дискографску нумеру Massacre, као одговор на песму Black Friday, певачице Лил Ким.[63] Дана 14. августа 2012. године, појавила се као специјална гошћа на турнеју Ники Минаж у Њујорку. Репер А3 наговестио је да са Минаж ради на новом материјалу.[64] У августу 2018. године Браунова је гостовала на албуму Queen, Ники Минаж.[65]

Према изворима из медија, Браунова ради на свом четвртом студијском албуму.[6][8][9][66] Године 2019. одрадила је ремикс песме репера Казанове, So Brooklyn.[67] У августу 2020. године, Браунова се поново окупила са музичара из групе the Firm, како би снимили песму Full Circle, која се нашла на албуму King's Disease репера Наса.[68]

Умешност и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Текстови Браунове описани су као „разуздани“ и „прекомерни“ са „оскудном одећом која се поклапа са тим.“[69] Њена музика често је усресређна на теме као што су секс, мода и мафија и описана је као „интригантно заводљива и савремена музичарка".[70] Њен рад за деби албум описан је као храбар, а продат је у више од милион примерака, уз подршку музичара као што су Нас и А3.[70] Њен глас је описан као „хаски флоу” са денсхол свагером.[65] Иако је њен рад често упоређиван са Лил Ким, писац Дејвид Опи изјавио је : „Само зато што су обе биле прве даме својих посада, не значи да су Фокси или Ким на било који начин биле идентичне, а било је крајње мизогино да се сугерише другачије [...] У индустрији која се и даље активно руга рањивости и слабости, хип-хопу треба још репера који су спремни да се отворе на овај начин, а чињеница да је Фокси то учинила тако давно довољно, то говори о њеној уметности.”[65] Браунова је као своје утицаје навела Наса, Емси Лајта и Salt-N-Pepa.[71]

Када сам видео Фокси излазак њеног албума Ill Na NA, то је било уверење да су се вештине исплатиле; заправо није било важно ко помаже у римама. Реч је о испоруци и садржају и из чијих уста је то излазило. Било ми уверење као хип-хоп глави да се овај простор можда отвара за жене на начин који никада раније није био отворен. Било је нечега у ономе што је [она] рекла и како је [она] то говорила, то је наговештавало да ће доћи велика промена “

—Rolling Stone аутор Кети Ијандоли..[72]

Примећено је да је Фокси бистра, талентована, секси и што је најважније не плаши се креатовног ризика, као и да њен утицај и даље постоји.[73][65] Њени албуми повезују ритам и блуз са хип хопом. Издање албум аIll Na Na означило је монументални тренутак у историји хип-хопа, али је умеањено због поређења између ње и Лил Ким.[74] Иако Фокси није постигла култни статус као Ким, њен деби албум је био суштинска прекретница у реп музици.[75] Фокси је наведена као модна икона, списатељицаа Ели Харис написала је да је Фокси прославила лепоту своје коже.[76][77]

Други студијски албум Браунове, под називом Chyna Doll дебитовао је 1999. године на првом месту, што га чини тек другим женским реп албумом који је дебитовао на првом месту, након албума Miseducation Лорин Хил.[78][79][80][81][82] Њеном раду почаст су одали бројни уметници као што су Ники Мнаж, Кеш Дол и Малибу Миц.[67][83] Минаж је отишла толико да леко да је рекла да без Фокси можда никада не би почела да репује и назвала је најутицајнијом реперком међу женама.[84][85]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
Студијски албуми
  • Ill Na Na (1996)
  • Chyna Doll (1999)
  • Broken Silence (2001)
Колаборације
  • The Album са групом The Firm (1997)

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога
1998. Woo вереница
2004. Fade to Black саму себе

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]

Греми награде

[уреди | уреди извор]
Година Номиновани/рад Награда Резултат
2003. Na Na Be Like Најбољи реп соло перформанс Номинација[86]

БЕТ награде

[уреди | уреди извор]
Година Номиновани/рад Награда Резултат
2002. Фокси Браун Најбољи женски хип-хоп уметник Номинација[87]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Foxy Brown Reveals That Her Dad Was Stopped From Returning to the U.S.”. Essence.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  2. ^ Brown, Scott; Serpick, Evan (9. 3. 2001). „Lil' Brown & Co.”. Entertainment Weekly (586). Архивирано из оригинала 23. 01. 2015. г. Приступљено 29. 2. 2008. 
  3. ^ „Dutchess (2)”. Discogs.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  4. ^ „Foxy Brown Instagram”. FoxyBrownOfficial. Foxy Brown. 
  5. ^ „Foxy Brown”. 22. 5. 2018. 
  6. ^ а б Winslow, Mike. „Rapper Foxy Brown Gives Birth to a Baby Girl”. Приступљено 20. 8. 2017. „Foxy Brown is working on her latest album, King Soon Come.” 
  7. ^ Loop, The Black. „Wow! Foxy Brown Just Gave Birth to a Baby Girl! Shocks Everyone!”. Архивирано из оригинала 22. 8. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017. „Congrats to Foxy Brown! Foxy Brown is working on her latest album, King Soon Come.” 
  8. ^ а б Madden, Sidney. „Happy Birthday, Foxy Brown!”. Приступљено 30. 9. 2017. „To date, Foxy is said to be working on her fourth studio album, King Soon Come.” 
  9. ^ а б Clark, Danielle Kwateng. „Foxy Brown Shares The First Photo Of Her Adorable Baby Girl”. Приступљено 30. 9. 2017. „Currently she's working on her fourth studio album.” 
  10. ^ Calloway, Sway (29. 5. 2001). „Foxy Brown – Outspoken (Part 4)”. MTV News. Архивирано из оригинала 2. 5. 2006. г. Приступљено 9. 5. 2006. 
  11. ^ „THE CRASH OF FLIGHT 587; A List of the Victims of Flight 587”. The New York Times (на језику: енглески). Associated Press. 2001-11-14. ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-09-28. 
  12. ^ а б Huey, Steve (2003). „Spragga Benz – Biography”. AllMusic. Приступљено 25. 2. 2008. 
  13. ^ Salomon, Yves (26. 12. 2000). „Foxy Brown in Rehab”. Yahoo! Music. Архивирано из оригинала 22. 9. 2005. г. 
  14. ^ Harris, Chris (15. 12. 2005). „Foxy Brown Says She Hasn't Heard A Thing For Six Months”. MTV News. Архивирано из оригинала 10. 12. 2008. г. Приступљено 8. 11. 2009. 
  15. ^ Reid, Shaheem (28. 6. 2006). „Foxy Brown Returns: Deafness Cured, She's Back To Work”. MTV News. Архивирано из оригинала 11. 03. 2008. г. Приступљено 3. 3. 2008. 
  16. ^ Larry Celona & Erin Calabrese, "Foxy Brown busted again for attacking nemesis neighbor", New York Post, July 22, 2010.
  17. ^ Kwateng-Clark, Danielle (3. 3. 2017). „Foxy Brown Welcomed A Baby Girl!”. Essence. Приступљено 17. 4. 2017. 
  18. ^ „Music's 30 Fiercest Feuds and Beefs”. Приступљено 24. 4. 2020. 
  19. ^ „Lil' Kim Vs. Foxy Brown: Rap Beef”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 24. 4. 2020. 
  20. ^ „Foxy Brown – Bust It Anywhere(Lil Kim Diss)”. YouTube. Приступљено 13. 2. 2013. 
  21. ^ „Foxy Brown Jabs Lil' Kim in New Song”. XXL. 4. 11. 2009. Приступљено 13. 2. 2013. 
  22. ^ Starbury, Allen (5. 11. 2009). „Foxy Brown Disses Lil Kim on New Track: 'You'll Never See Me 'Dancin' With The Stars'”. BallerStatus.com. Архивирано из оригинала 07. 04. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2013. 
  23. ^ „Foxy Brown – Hold Yuh (Lil Kim and Nicki Minaj diss)”. HipHop DX. 26. 11. 2010. Приступљено 13. 2. 2013. 
  24. ^ „Whoa! Foxy Brown Prepares A 'Christmas Massacre' For Lil' Kim; Dropping Diss Record X-Mas Eve”. Vibe. 20. 12. 2010. Приступљено 13. 2. 2013. 
  25. ^ „New Music: Foxy Brown – 'Massacre' (Lil' Kim Diss)”. Rap-Up. 14. 1. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  26. ^ Chandler, D.L. (18. 8. 2011). „Foxy Brown Disses Lil' Kim... Again”. RapFix. MTV.com. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2013. 
  27. ^ „Foxy Brown sentenced to a year in jail”. Today.com. Associated Press. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала 03. 10. 2015. г. Приступљено 7. 9. 2007. 
  28. ^ „Jailed Foxy Brown 'not pregnant'”. BBC News. 13. 9. 2007. Приступљено 24. 2. 2008. 
  29. ^ Scharm, Jamie (23. 10. 2007). „Foxy Slammed with Solitary”. New York Post. Архивирано из оригинала 30. 04. 2009. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  30. ^ „Foxy Brown released from solitary confinemen”. Billboard. Reuters. 27. 11. 2007. 
  31. ^ McGee, Tiffany; Hopkins, Tiffany (18. 4. 2008). „Foxy Brown's Emotional Release from Prison”. People. 
  32. ^ „Foxy Brown Arrested in NY Over Order Of Protection”. Billboard.com. 14. 9. 2009. Приступљено 5. 8. 2011. 
  33. ^ Gorta, William J. (13. 7. 2011). „Over the moon!”. New York Post. Приступљено 22. 1. 2015. 
  34. ^ „Foxy Brown pleads not guilty to violating order of protection, exposing herself to Arlene Raymond”. New York: Nydailynews.com. 22. 7. 2010. Приступљено 5. 8. 2011. 
  35. ^ Bush, John (2008). „Foxy Brown – Biography”. AllMusic. Приступљено 14. 5. 2008. 
  36. ^ Erlewine, Stephen Thomas. "Ill Na Na" – overview. AllMusic
  37. ^ „Foxy Brown – Billboard singles”. AllMusic. Приступљено 10. 10. 2007. 
  38. ^ Birchmeier, Jason. „The Firm – Biography”. AllMusic. Приступљено 25. 2. 2008. 
  39. ^ „The Firm – Billboard Albums”. Billboard. Приступљено 25. 2. 2008. 
  40. ^ „Foxy Brown, Spice Girls, Snoop, STP Do Spring Break”. MTV News. 13. 3. 1997. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. Приступљено 25. 2. 2008. 
  41. ^ „Cypress Hill, Erykah Badu, Foxy Brown Join Smokin' Grooves Tour”. MTV News. 8. 4. 1997. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. Приступљено 25. 2. 2008. 
  42. ^ „Foxy Brown Bows Out of Smokin' Grooves”. MTV News. 14. 7. 1997. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. Приступљено 25. 2. 2008. 
  43. ^ „Foxy Brown Delays second album, Talks Diversity”. MTV News. 7. 12. 1998. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. Приступљено 25. 2. 2008. 
  44. ^ Boehlert, Eric (3. 2. 1999). „Silk the Shocker”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 4. 1. 2008. г. Приступљено 25. 2. 2008. 
  45. ^ Promis, Jose F. „"Chyna Doll" – Overview”. AllMusic. Приступљено 11. 10. 2007. 
  46. ^ „Foxy Brown – Gold and Platinum”. RIAA. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 23. 2. 2008. 
  47. ^ Rush Hour 2 on IMDB.com
  48. ^ Reid, Shaheem (23. 9. 2002). „Cam'ron, Foxy Brown, N.O.R.E. On Illest Tour”. MTV News. Архивирано из оригинала 30. 04. 2009. г. Приступљено 9. 3. 2008. 
  49. ^ Reid, Shaheem (20. 5. 2003). „DJ Kay Slay Says It's Mo' Artists, Mo' Problems On Legit CDs”. MTV News. Архивирано из оригинала 02. 04. 2010. г. Приступљено 25. 2. 2008. 
  50. ^ Jeffries, David (2003). „Dance with My Father – Overview”. AllMusic. Приступљено 9. 3. 2008. 
  51. ^ „Foxy Brown's "Ill Na Na 2" Shelved Indefinitely”. Yahoo! Music. 22. 4. 2003. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 29. 2. 2008. 
  52. ^ Kellman, Andy (2002). „"The Source Presents: Hip Hop Hits, Vol. 6" – Overview”. AllMusic. Приступљено 9. 3. 2008. 
  53. ^ „Foxy Brown And Jay-Z: Little Known Facts About Their Friendship”. TheThings (на језику: енглески). 2020-04-30. Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 2021-02-21. 
  54. ^ Starbury, Allen (14. 8. 2007). „Foxy Brown Leaves Def Jam; Inks Label Deal Through Koch”. Baller Status. Архивирано из оригинала 04. 02. 2015. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  55. ^ Reid, Shaheem (5. 11. 2004). „Foxy Brown Planning Comeback With Help From Jay-Z, Shyne”. MTV. Архивирано из оригинала 25. 02. 2008. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  56. ^ а б Johnson, Dick (6. 11. 2006). „Foxy Brown Served "Black Roses," Gets Axed From Label?”. SOHH. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. 
  57. ^ Harris, Chris (15. 12. 2005). „Foxy Brown Says She Hasn't Heard A Thing For Six Months”. VH1. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  58. ^ Reid, Shaheem (28. 6. 2006). „Foxy Brown Returns: Deafness Cured, She's Back To Work”. VH1. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  59. ^ Roberts, Anthony (23. 5. 2007). „Foxy Brown Under New Management, Ordered To Submit DNA Sample in Assault Case”. VH1. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. 
  60. ^ Concepcion, Mariel (24. 5. 2007). „Foxy Brown Readies Comeback With 'Black Roses'”. Billboard. 
  61. ^ а б Crosley, Hillary (15. 8. 2007). „Foxy Brown Joins Koch Records”. Billboard. 
  62. ^ „Brooklyn's Don Diva > Charts & Awards > Billboard Albums”. AllMusic. Приступљено 18. 8. 2008. 
  63. ^ „VIDEO: Nicki Minaj Speaks on Foxy Brown after her "Pink Friday Tour"”. Universal Music. 16. 8. 2012. Приступљено 22. 12. 2012. 
  64. ^ Nadine Graham Comments (22. 10. 2012). „The Firm's 'The Album' 15 Years Later: AZ Speaks on Group's First & Final Project”. The Boombox. Архивирано из оригинала 20. 04. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2012. 
  65. ^ а б в г Opie, David. „Why Foxy Brown Will Always Be the Illest”. Приступљено 29. 4. 2020. 
  66. ^ „Foxy Brown on MTV Rapfix”. MTV. 22. 10. 2012. Архивирано из оригинала 13. 10. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2012. 
  67. ^ а б „Foxy Brown Joins Casanova "So Brooklyn" Challenge”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2020. 
  68. ^ AZ [quietAZmoney] (18. 8. 2020). „Ever so often things come back full circle! It’s a blessing to be apart of Greatness., Show love this Friday 8/21 KING DISEASE! Another classic...” (твит). Приступљено 18. 8. 2020 — преко Twitter-а. 
  69. ^ Rosario, Richy. „Writers Look Back on Foxy Brown & Lil Kim's Powerful Debuts 20 Years Later: They Were 'Milestones in Hip-Hop'”. 
  70. ^ а б Team, uDiscover. „Foxy Brown”. 
  71. ^ „Foxy Brown's Biggest Music Influences”. Приступљено 22. 9. 2020. 
  72. ^ Rosario, Richy. „Writers Look Back on Foxy Brown & Lil Kim's Powerful Debuts 20 Years Later: They Were 'Milestones in Hip-Hop'”. Приступљено 29. 4. 2020. 
  73. ^ White, Brookyln. „Foxy Brown Is Still On Our Fashion Moodboards”. Приступљено 29. 4. 2020. 
  74. ^ Grove, Rashad. „'Ill Na Na': How Foxy Brown's Debut Album Changed The Game For Women in Hip-Hop”. Приступљено 29. 4. 2020. 
  75. ^ Lindsey, Treva. B. „How 'Hard Core' and 'Ill Na Na' changed the game for women in rap.”. Приступљено 29. 4. 2020. 
  76. ^ Harris, Janelle. „20 Years After Their Debuts, Lil' Kim And Foxy Brown's Style Still Feels Revolutionary”. Elle. Приступљено 2. 11. 2020. 
  77. ^ „The 20 Best Rap Albums Of All Time ... From Artists Who Just Happen To Be Women”. HipHopDx. Приступљено 12. 8. 2020. 
  78. ^ „One Of Rapper Eve's Biggest Songs Was Originally Meant For Aaliyah”. Приступљено 21. 9. 2020. 
  79. ^ „How Much Do You Know About the History of Female MCs on the Billboard Charts? Take Our 20-Question Quiz!”. Приступљено 3. 8. 2020. 
  80. ^ Jolson-Colburn, Jeffrey (2. 9. 1998). „Lauryn Hill Queen of the Music Hill”. E! Online. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2013. 
  81. ^ Caulfield, Keith. „Nicki Minaj's 'Roman Reloaded' Debuts at No. 1 on Billboard 200”. Billboard. Приступљено 11. 4. 2012. 
  82. ^ Caulfield, Keith (15. 3. 2018). „Cardi B's 'Invasion of Privacy' Debuts at No. 1 on Billboard 200 Chart”. Billboard. Приступљено 15. 3. 2018. 
  83. ^ „Maliibu Miitch Pays Homage To Foxy Brown's Chyna Doll Album With Remix”. Приступљено 29. 4. 2020. 
  84. ^ „Nicki Minaj Says Foxy Brown Is the Only Rapper She Competes With”. Приступљено 3. 8. 2020. 
  85. ^ Alexis, Nadeska. „Nicki Minaj cites Foxy Brown as one of her biggest influences”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2020. 
  86. ^ „Foxy Brown - Grammy Awards”. Приступљено 27. 9. 2020. 
  87. ^ „2002 BET Awards Red Carpet”. Приступљено 3. 10. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фокси Браун на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фокси_Браун&oldid=27954916”