Пређи на садржај

Шенџен

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 11. јул 2024. у 22:49; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Шенџен (О овој звучној датотеци 深圳市)
Префектурални и субпровинцијални град
Шенџен на карти Кине
Шенџен
Шенџен на мапи Кине
Локација Шенџена у покрајини Гуангдунг
Локација Шенџена у покрајини Гуангдунг
ДржаваКина Кина
ПокрајинаГуангдунг
Основан331.
Село1953.
Град23. јануар 1979.
СЕЗ1. мај 1980.
Влада
 • ТипСубпровинцијални град
 • ГрадоначелникЧен Ругуи
Површина
 • Префектурални и субпровинцијални град2.050 км2 (790 сq ми)
 • Урбано1.748 км2 (675 сq ми)
Надморска висина0–943,7 м (0–3.145,7 фт)
Становништво (2017)[1]
 • Префектурални и субпровинцијални град12,528,300
 • Густина6,100/км2 (16,000/сq ми)
 • Урбана (2018)[2]12,905,000
 • Урбана густина7,400/км2 (19,000/сq ми)
 • Метро23,300,000
 • Најзаступљенија етничка заједницаХан
Временска зонаУТЦ + 8
Поштански број518000
Позивни бројеви755
БРП (Номинални)2018[3]
 - Укупан¥2.42 триллион
$361 биллион
 - По глави становника¥193,338
$29,217
 - РастРаст 7.7%
Регистарска ознака粤Б
ЦветБугенвилија
ДрвоЛичи и Мангрове[4]
Вебсајтсз.гов.цн

Шенџен је град у Кини, у њеној јужној покрајини Гуангдунг. Граничи се с Хонгконгом на југу (преко реке Шам Чун), Хуејџоуом на североистоку, Дунгуаном на северозападу, а морску границу дели с градовима Гуангџоу (Кантон), Џунгшан и Џухај на западу и југозападу. Ови градови заједно чине мегалополис познат под називом Делта Бисерне реке.

Водећи је светски технолошки центар, а често га називају и кинеском Силицијумском долином.[5][6] Статус града добио је 1979. године, а 1980. постаје прва специјална економска зона у Кини.

Према попису из 2017, на територији града живи 12.905.000 становника,[7] док локална полиција и власти процењују да се стваран број креће око 20 милиона.[8] Површина града износи 2050 км², а густина насељености је око 7400 становника по км².

Седиште је Шенџенске берзе и бројних мултинационалних компанија, као што су Хуавеј, ЗТЕ, ОнеПлус, Ванке, ЦИМЦ, Непстар, Хасее.

Шенџен је трећа најпрометнија лука на свету.[9]

Топоним

[уреди | уреди извор]

Најстарије забележено име највероватније потиче из 1410. године, из периода владавине династије Минг.[10] Локално становништво одводе у пиринчаним пољима назива џен (кинески: 圳; буквалан превод: јарак, одвод). Верује се да је град добио име по дубоком одводу који се налазио унутар овог подручја.[11][12]

Историја

[уреди | уреди извор]

Праисторија–Минг ера

[уреди | уреди извор]

Најранији докази о насељености данашњег Шенџена датирају још из средњег неолита.[11][13] Људска активност на овом подручју присутна је више од 6700 година, а стари градови Нантоу и Дапенг, који се данас налазе на његовој територији, основани су пре 1700 и 600 година, респективно.[14] Народ Хака доселио се на овај простор пре више од 300 година.

Након што је цар Ћин Ши Хуанг ујединио Кину под династијом Ћин, ово подручје потпада под јурисдикцију новооснованог округа Нанхаи, 214. године пре нове ере.[12] Године 331, управа династије Источни Ђин поделила је Нанхаи на два округа: Дунгуан на северу и Бао’ан на југу, а оба су била под управом префектуре Дунгуан.[15] Године 590. управа династије Суеј поново је објединила ова два округа у округ Нанхаи, са седиштем у граду Нантоу, што је 757. године поништено од стране династије Танг.

Нантоу и околина постају важан центар трговине сољу и зачинима у Јужном кинеском мору за време владавине династије Сунг. Ово подручје постаје познато по производњи бисера за време династије Јуан. Битка код Тунмена, у којој је династија Минг поразила португалску морнарицу, водила се јужно од Нантоуа. Године 1573. управа династије Минг распустила је округ Бао’ан и формирала округ Син'ан са седиштем у Нантоу, из којег се управљало областима данашњег Шенџена и Хонгконга. Округ Син’ан је трговао превасходно сољу, чајем, зачинима и пиринчем.

Ћинг ера–1940-е

[уреди | уреди извор]

Како би спречила побуну лојалиста династије Минг на кинеској обали, које је предводио Џенг Ченгунг (Коксинга), недавно формирана управа династије Ћинг одлучила је да реорганизује приобалне провинције, услед чега је округ Син’ан изгубио две трећине своје територије на рачун округа Дунгуан.[12] Године 1669. Син’ан је у потпуности инкорпориран у округ Дунгуан, да би 1684. округ Син’ан био поново успостављен. Од 1688. у округу Син’ан постојало је 28 градова, од којих се један звао Шенџен.

Након што је у оба Опијумска рата (1842. и 1860) поражена од стране Уједињеног Краљевства, династија Ћинг је, према мировном споразуму из Нанкинга и Пекиншкој конвенцији, била приморана да Британцима трајно преда полуострво Каулун и острво Хонгконг, који су до тада били у саставу округа Син’ан. Године 1898. Уједињено Краљевсто је закупило остатак Хонгконга – Нове територије – на 99 година. Од 3076 км², колика је била површина округа Син’ан, чак 1055,61 км² је предат Британцима.[15]

Године 1913. управа Републике Кине преименовала је округ Син’ан у Бао’ан, како би се избегла забуна с истоименим округом у покрајини Хенан.[12]

Током Другог светског рата Јапанци су окупирали Шенџен и Нантоу, присиливши управу округа Бао’ан да се премести у суседни Дунгуан.[16][17] Године 1941. јапанска војска покушала је да уђе у Хонгконг преко моста Ло Ву у Шенџену, што су Британци онемогућили детонирањем моста.[18] Након предаје Јапана у мају 1945, управа округа Бао’ан поново је враћена у град Нантоу.

1950–1970-е

[уреди | уреди извор]

Четири године након успостављања Народне Републике Кине, седиште округа Бао’ан премештено је из Нантоуа у економски развијенији Шенџен.[19] Од 1950-их до краја 1970-их, Шенџен и округ Бао’ан примили су између 100.000[20] и 560.000[21] избеглица које су се запутиле у Хонгконг након преврата у континенталној Кини.

Године 1979. округ Бао’ан преименован је у Град Шенџен.[22] Исте године Централни комитет Комунистичке партије Кине одобрио је план за оснивање Шекоу индустријске зоне у Шенџену ради обављања домаће и прекоморске трговине, по узору на Хонгконг и Макао.[23] Почетком априла 1979, Стални одбор покрајине Гуангдунг предлаже Централном комитету да се оснује „зона трговинске сарадње” у Шенџену, Џухају и Шантоуу. Истог месеца, одлучено је да прве економске зоне буду успостављене у Шенџену, Џухају, Шантоуу и Сјамену.

У новембру 1979. Шенџен је уздигнут на статус града на нивоу префектуре.[24]

Специјална економска зона (1980–данас)

[уреди | уреди извор]

У мају 1980. године Шенџен постаје прва специјална економска зона (СЕЗ) у Кини.[12] Донете су регулативе које су се односиле на привлачење страних инвестиција, аутономију пословања, опорезивање, девизно тржиште, коришћење земљишта и продају производа.

У марту 1981. добија статус субпровинцијалног града.[11] Постојали су планови за увођење посебне валуте у Шенџену, али се од њих одустало јер се сматрало да држава не треба да користи две валуте.[25]

У децембру 1990. године основана је Шенџенска берза, која је у надлежности Кинеске комисије за хартије од вредности.[26] У фебруару 1992. Стални комитет Свекинеског народног конгреса дао је влади Шенџена овлашћење да доноси локалне законе и прописе.[12]

Услед наглог економског развоја града, све већи број миграната из континенталне Кине иде у Шенџен, за разлику од ранијих година где су забележени бројни илегални покушаји прелаза у Хонгконг.[27]

У Шенџену је одржана 26. Летња универзијада (август 2011).[28]

Године 2019, централна влада у Пекингу представила је детаљан план реформи које ће се спровести у Шенџену, укључујући економски, политички, друштвени и здравствени сектор. Циљ је да до 2025. године Шенџен постане лидер у иновацијама, јавном сектору и заштити животне средине.[29]

Географија

[уреди | уреди извор]

Смештен је у делти Бисерне реке, око 100 км југоисточно од Гуангџоуа, главног града покрајине Гуангдунг.

У граду има преко 160 река и канала, а најпознатије су Шенџен, Мауџоу и Лунгганг.[30] Река Шенџен извире у подножју планине Вутонг, која истовремено представља највишу планину у Шенџену (943,7 м). Постоји 24 вештачка језера, чија је укупна запремина 525 милиона кубних метара.[31] Град је окружен бројним острвима, од којих највећи део припада Хонгконгу и Хуејџоуу.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Шенџен је подељен на 10 округа:[32]

Мапа Назив округа Број становника
(2014)[33] 		Површина
(км²)
Футиан 1.357.103 78,65
Луоху 953.764 78,75
Наншан 1.135.929 185,49
Јантиан 216.527 74,63
Бао'ан 2.736.503 398,38
Лунгганг 1.975.215 387,82
Пингшан 311.557 167,00
Лунгхуа 1.434.593 175,58
Гуангминг 504.203 155,44
Дапенг 133.821 295,05
Укупно 10.779.215 1996,78

Клима

[уреди | уреди извор]

Иако се Шенџен налази на око степен јужно од северног повратника, захваљујући сибирском антициклону има топлу, монсунску и влажну суптропску климу. Просечна годишња температура је 22,9 °Ц. Најнижа температура од 0,2 °Ц измерена је 11. фебруара 1957, а највиша 10. јула 1980 - 38,7 °Ц.[34] Зиме су веома благе и релативно суве, а мразови ретки, на шта делимично утиче и близина Јужног кинеског мора. Лета су топла. Магла се најчешће јавља у зиму и пролеће, а годишње има негде око 106 магловитих дана. Сезона киша почиње у Априлу и траје до краја септембра или почетка октобра. Годишња количина падавина је око 1970 мм.

Клима Шенџена (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) 29,1
(84,4) 		28,9
(84) 		32,0
(89,6) 		34,0
(93,2) 		35,8
(96,4) 		36,9
(98,4) 		38,7
(101,7) 		37,1
(98,8) 		36,9
(98,4) 		35,2
(95,4) 		33,1
(91,6) 		29,8
(85,6) 		38,7
(101,7)
Максимум, °Ц (°Ф) 19,8
(67,6) 		20,2
(68,4) 		22,7
(72,9) 		26,3
(79,3) 		29,5
(85,1) 		31,1
(88) 		32,3
(90,1) 		32,3
(90,1) 		31,3
(88,3) 		29,2
(84,6) 		25,4
(77,7) 		21,5
(70,7) 		26,6
(79,9)
Просек, °Ц (°Ф) 15,4
(59,7) 		16,3
(61,3) 		19,0
(66,2) 		22,7
(72,9) 		26,0
(78,8) 		28,0
(82,4) 		28,9
(84) 		28,7
(83,7) 		27,7
(81,9) 		25,3
(77,5) 		21,2
(70,2) 		17,0
(62,6) 		23,0
(73,4)
Минимум, °Ц (°Ф) 12,5
(54,5) 		13,8
(56,8) 		16,5
(61,7) 		20,3
(68,5) 		23,6
(74,5) 		25,6
(78,1) 		26,3
(79,3) 		26,1
(79) 		25,0
(77) 		22,5
(72,5) 		18,2
(64,8) 		13,8
(56,8) 		19,6
(67,3)
Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) 0,9
(33,6) 		0,2
(32,4) 		3,4
(38,1) 		8,7
(47,7) 		14,8
(58,6) 		19,0
(66,2) 		20,0
(68) 		21,1
(70) 		16,9
(62,4) 		9,3
(48,7) 		4,9
(40,8) 		1,7
(35,1) 		0,2
(32,4)
Количина кише, мм (ин) 26,4
(1,039) 		47,9
(1,886) 		69,9
(2,752) 		154,3
(6,075) 		237,1
(9,335) 		346,5
(13,642) 		319,7
(12,587) 		354,4
(13,953) 		254,0
(10) 		63,3
(2,492) 		35,4
(1,394) 		26,9
(1,059) 		1.935,8
(76,214)
Дани са кишом (≥ 0.1 мм) 7,1 10,1 10,8 12,7 15,6 18,5 17,0 18,3 14,8 7,6 5,6 6,0 144,1
Релативна влажност, % 71,7 76,8 79,5 81,0 81,7 81,8 80,5 81,8 78,8 72,4 68,4 67,1 76,8
Сунчани сати — месечни просек 138,7 92,4 94,9 104,6 146,4 160,3 215,6 182,5 169,9 189,6 175,8 166,9 1.837,6
Сунчано време — месечни проценти 44 31 27 29 37 43 53 47 49 55 56 53 43,7
Извор: Схензхен Метеорологицал Буреау[35]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Шенџен је побратимљен са следећим градовима:[36]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 2017年深圳经济有质量稳定发展 [Ин 2017, Схензхен ецономy wилл хаве стабле qуалитy анд девелопмент] (на језику: кинески). Приступљено 23. 2. 2018. 
  2. ^ Цоx, W (2018). Демограпхиа Wорлд Урбан Ареас. 14тх Аннуал Едитион (ПДФ). Ст. Лоуис: Демограпхиа. стр. 22. Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 05. 2018. г. Приступљено 15. 6. 2018. 
  3. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2018. г. Приступљено 23. 2. 2018. 
  4. ^ „СхенЗхен Говернмент Онлине”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2015. 
  5. ^ „Схензхен ис а хотхоусе оф инноватион”. Тхе Ецономист (на језику: енглески). 2017-04-06. „Wелцоме то Силицон Делта” 
  6. ^ Риверс, Матт. „Инсиде Цхина'с Силицон Валлеy: Фром цопyцатс то инноватион”. ЦНН. Приступљено 2019-09-01. 
  7. ^ 2017年深圳经济有质量稳定发展 [Ин 2017, Схензхен ецономy wилл хаве стабле qуалитy анд девелопмент] (на језику: кинески). 
  8. ^ „Дебате рагес овер Схензхен популатион сизе ас сервицес цоме ундер страин”. Соутх Цхина Морнинг Пост (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28. 
  9. ^ „Топ 50 Wорлд Цонтаинер Портс | Wорлд Схиппинг Цоунцил”. Wорлд Схиппинг Цоунцил. Архивирано из оригинала 04. 07. 2012. г. Приступљено 2019-10-16. 
  10. ^ 深圳地名. Схензхен Пеопле'с Говернмент. 27. 5. 2010. Архивирано из оригинала 4. 10. 2011. г. Приступљено 14. 11. 2011. 
  11. ^ а б в https://web.archive.org/web/20111104124510/http://www.sz.gov.cn/cn/zjsz/szgl/201107/t20110712_1675686.htm
  12. ^ а б в г д ђ http://www.cctv.com/life/20030807/100997.shtml
  13. ^ „Archived copy” 深圳的前身并不是"小渔村". Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018. 
  14. ^ 深圳概貌. Shenzhen People's Government. 2016-08-26. Архивирано из оригинала 2017-03-02. г. Приступљено 2016-10-25. 
  15. ^ а б https://web.archive.org/web/20080416045925/http://english.sz.gov.cn/gi/200708/t20070822_229175.htm
  16. ^ 秦志勇 (2003-06-24). 台盟深圳市委筹委会呼吁缅怀三洲田起义丰功. 中国政协新闻. Архивирано из оригинала 2014-02-03. г. Приступљено 2011-10-22. 
  17. ^ 惠州三洲田起义 (на језику: зх:今日惠州). 2011-05-31. Архивирано из оригинала 2012-05-25. г. Приступљено 2011-10-22. 
  18. ^ 李南玲 (2003-08-21). „百年罗湖桥走进历史”. Xинхуа. Архивирано из оригинала 2004-06-27. г. Приступљено 2011-10-22. 
  19. ^ 央视国际 (2003-08-07). 深圳历史沿革. Цхина Централ Телевисион. Приступљено 2011-10-25. 
  20. ^ 中国青年报 (2010-12-08). „学者记录深圳30年大逃港 百万内地人曾越境香港”. 新浪新闻. Архивирано из оригинала 2010-12-11. г. Приступљено 2011-10-22. 
  21. ^ 武汉晨报 (2010-12-08). „"大逃港"催生深圳经济特区”. 网易新闻. Архивирано из оригинала 2017-09-07. г. Приступљено 2011-10-22. 
  22. ^ 深圳特区建立过程中惠阳地区的历史作用. 中共惠州市委党史研究室课题组. 2015-12-07. Архивирано из оригинала 2017-04-18. г. 
  23. ^ „Арцхивед цопy” 1月31日，中央决定成立招商局蛇口工业区. 深圳特区报. 2010-01-31. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2019. 
  24. ^ „龙华革命烈士卓凤康. 宝安日报” (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 2017-08-31. г. Приступљено 2012-02-18. 
  25. ^ „2006年1月”. мјлсх.усц.цухк.еду.хк. Приступљено 2019-08-05. 
  26. ^ 关于本所. Схензхен Стоцк Еxцханге. Архивирано из оригинала 2011-10-26. г. Приступљено 2011-10-22. 
  27. ^ Перрy, Алеx (2001-05-07). „Цроссинг Тхе Лине”. Тиме Асиа. св. 157 бр. 18. Архивирано из оригинала 3. 6. 2001. г. Приступљено 2018-11-15. 
  28. ^ „Ремемберинг тхе Схензхен 2011 Суммер Универсиаде”. www.фису.нет (на језику: енглески). 
  29. ^ „Цхина унвеилс детаилед реформ план то маке Схензхен модел цитy фор wорлд”. Соутх Цхина Морнинг Пост (на језику: енглески). 2019-08-18. Приступљено 2019-08-19. 
  30. ^ „Арцхивед цопy” 深圳310条河流 173条黑脏臭 径流小是先天的硬伤. Архивирано из оригинала 27. 2. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2016. 
  31. ^ 市情概貌. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 9. 9. 2016. 
  32. ^ „Дистрицтс оф Схензхен”. www.сз.гов.цн (на језику: енглески). 
  33. ^ 深圳政府在线 [Схензхен говернмент оффициал]. Архивирано из оригинала 24. 7. 2005. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  34. ^ „Еxтреме Температурес Ароунд тхе Wорлд” (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2014. 
  35. ^ [气候统计] 深圳市气候资料（来源：深圳市气象局） (на језику: кинески). Схензхен Метеорологицал Буреау. Архивирано из оригинала 3. 7. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  36. ^ „Систер цитиес”. www.сз.гов.цн (на језику: кинески). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šendžen&oldid=27931604”