Пређи на садржај

Штампарска машина

С Википедије, слободне енциклопедије
Штампарска машина из 1811. године у Немачкој

Штампарска машина представља скуп система који обављају функције неопходне за добијање отиска. Рад ових система је међусобно усклађен.

Историја

У Европи је проналазач штампања био Немац Јохан Гутенберг. Гутенберг је 1440. године дошао на идеју да излива појединачна слова из метала и да од слова саставља редове и странице. Конструисао је и дрвену пресу за машину помоћу које се отисак добијао притиском равне плоче преко листа папира. Тако је 1455. године објавио чувену Библију, штампану по новој техници.

Гутенбергов је слог био изливен у калупу, и то свако слово посебно. Извађен из калупа, слог се лако могао слагати или постављати у речи, редове и странице.

Штампарска техника се брзо ширила и усавршавала. Само неколико деценија после Гутенберга јавила се и прва штампарија у јужнословенских народа на Ободу, недалеко од Цетиња у Црној Гори, године 1493. Тамо је одштампан Октоих у јануару 1494. године, а идуће године, у првој хрватској штампарији у Сењу, Глаголски мисал.

Штампарска машина

Штампарска машина представља скуп система који обављају функције неопходне за добијање отиска. Рад ових система је међусобно усклађен. Ови системи се, у складу са потребама за штампање одређеног тиража посебно припремају и подешавају независно један од другог. Због тога су ови системи у технолошком смислу независни, па се могу назвати и независним системима. Рад ових система је међусобно усаглашен и синхронизован захваљујући погонском механизму. Све штампарске машине поседују три система и то:

Код штампарских машина различитих конструкција, могу да буду присутни и неки други системи, као што су:

Систем за вођење подлоге

У зависности од материјала дефинишу се захтеви за органе вођења материјала у штампарској машини. На улазу орган за вођење, материјал се налази у облику табака или ролне.

Конструкција улазног и излазног система зависи од облика материјала (ролна или табаци ) на почетку и на крају процеса. Према томе на крају штампања материјал може бити у истом или различитом облику.

Поступак штампања табака на табачној штампарској машини почиње раздвајањем табака и завршава се слагањем табака на гомилу. У међувремену се одвијају потребне радне и контролне операције.

Системи за боју

Поступци наношења слоја боје на форму се знатно разликују код различитих техника штампе, иако се наношење боје на форму помоћу система ваљака примењује само код офсет и високе штампе, одређене аналогије се могу извести и за друге технике.

Наношење боје на штампарску форму припада одређеној фази при штампању. Оно се изводи у систему за боју, састоје се у:

  • дуготрајном лагеровању боје у бојанику
  • дозирању количине боје
  • разрибавању боје и краткотрајном задржавању боје у систему ваљака
  • наношење боје на штампарску форму помоћу ваљака за наношење боје

Ако се посматра једно наношење боје на штампарску форму у стабилном поступку штампања, тада се може утврдити да после отиснутог слоја боје на штампарску подлогу остаје мала количина боје прилепљена за штампајуће елементе. Слој заостале боје на штампарској форми је тањи од слоја боје на ваљку за наношење.Боја се са дуктора преноси на преносни ваљак, а овај је даље преноси до ваљка разрибача. Како систем за боју поседује велики број ваљака, то се дебљина слоја боје, преласком са једног ваљка на други смањује.

Систем за штампање

Задатак система за штампање у штампарској машини је да боју која је из система за боју нанета на штампарску форму, пренесе на материјал за штампање под дејством притиска. У већини поступка штампања ради се о директном преношењу боје. Код поступка офсет штампе боја се преноси индиректно.

Код директног штампања за отискивање штампарске боје на материјал за штампање потребно је одредити силу, сведену на јединицу површине, тзв. Напон или притисак штампања. Притисак штампања настаје када крута штампарска форма притискује и сабија еластичну пресвлаку цилиндра покривке.

Код индиректног штампања преношење боје на подлогу се изводи у две фазе. Прво се боја преноси са штампарске форме на гумену подлогу, а затим са гуме на подлогу за штампање. С обзиром на принцип рада, са три цилиндра формирају се две зоне притиска, по једна на сваком месту преношења боје.

Галерија

  • Производња штампаних књига до 1800. године[1]
    Производња штампаних књига до 1800. године[1]
  • Ширење штампарства у 19. веку[2]
    Ширење штампарства у 19. веку[2]
  • Продукција штампаних књига у 15. веку по регионима[2]
    Продукција штампаних књига у 15. веку по регионима[2]
  • Продукција штампаних књига у 15. веку према језику[2]
    Продукција штампаних књига у 15. веку према језику[2]
  • Штампарска преса Josef Anger & Sohne
    Штампарска преса Josef Anger & Sohne
  • Штампарска машина Augusta
    Штампарска машина Augusta
  • Ротација из 1915. године
    Ротација из 1915. године

Види још

Референце

  1. ^ Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten: "Charting the “Rise of the West”: Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries", . The Journal of Economic History. 69 (2). 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) , pp. 409–445 (417, table 2)
  2. ^ а б в Incunabula Short Title Catalogue Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2021), consulté le 2 mars 2011

Литература

  • Boruchoff, David A. (2012), „The Three Greatest Inventions of Modern Times: An Idea and Its Public”, Ур.: Hock, Klaus; Mackenthun, Gesa, Entangled Knowledge: Scientific Discourses and Cultural Difference, Münster: Waxmann, стр. 133—163, ISBN 978-3-8309-2729-7 
  • Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten (2009), „Charting the "Rise of the West": Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries”, The Journal of Economic History, 69 (2): 409—445, doi:10.1017/s0022050709000837 
  • Eisenstein, Elizabeth L. (1980), The Printing Press as an Agent of Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29955-8 
  • Eisenstein, Elizabeth L. (2005), The Printing Revolution in Early Modern Europe (2nd, rev. изд.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60774-2  [More recent, abridged version]
  • Febvre, Lucien; Martin, Henri-Jean (1997), The Coming of the Book: The Impact of Printing 1450–1800, London: Verso, ISBN 978-1-85984-108-2 
  • Man, John (2002), The Gutenberg Revolution: The Story of a Genius and an Invention that Changed the World, London: Headline Review, ISBN 978-0-7472-4504-9 
  • McLuhan, Marshall (1962), The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man (1st изд.), University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-6041-9 
  • Bechtel, G. (1992), Gutenberg et l'invention de l'imprimerie, Paris: Fayard, ISBN 978-2-213-02865-1 
  • Bolza, Hans (1967), „Friedrich Koenig und die Erfindung der Druckmaschine”, Technikgeschichte, 34 (1): 79—89 
  • Borsa, Gedeon (1976), „Druckorte in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 311—314 
  • Borsa, Gedeon (1977), „Drucker in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 166—169 
  • Brekle, Herbert E. (1995), „Eine weitere Spur einer typographischen Werkstatt beim Kloster Prüfening im 12. Jahrhundert”, Gutenberg-Jahrbuch, 70: 23—26 
  • Brekle, Herbert E. (1997), „Das typographische Prinzip. Versuch einer Begriffsklärung”, Gutenberg-Jahrbuch, 72: 58—63 
  • Brekle, Herbert E. (2005), Die Prüfeninger Weihinschrift von 1119. Eine paläographisch-typographische Untersuchung (brief summary), Regensburg: Scriptorium Verlag für Kultur und Wissenschaft, ISBN 978-3-937527-06-2 
  • Burns, Robert I. (1996), „Paper comes to the West, 800–1400”, Ур.: Lindgren, Uta, Europäische Technik im Mittelalter. 800 bis 1400. Tradition und Innovation (4th изд.), Berlin: Gebr. Mann Verlag, стр. 413—422, ISBN 978-3-7861-1748-3 
  • Childress, Diana (2008), Johannes Gutenberg and the Printing Press, Minneapolis: Twenty-First Century Books, ISBN 978-0-7613-4024-9 
  • Ch'on Hye-bong: "Typography in Korea", . Koreana. 7 (2). 1993.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) , pp. 10–19
  • Шаблон:Worldhistory
  • Crompton, Samuel Willard (2004), The Printing Press. Transforming Power of Technology, Philadelphia: Chelsea House Publishers, ISBN 978-0-7910-7451-0 
  • Duchesne, Ricardo (2006), „Asia First?”, The Journal of the Historical Society, 6 (1): 69—91, doi:10.1111/j.1540-5923.2006.00168.x 
  • Fontaine, Jean-Paul (1999), L'aventure du livre: Du manuscrit medieval a nos jours, Paris: Bibliothèque de l'image 
  • Gerhardt, Claus W. (1971), „Warum wurde die Gutenberg-Presse erst nach über 350 Jahren durch ein besseres System abgelöst?”, Gutenberg-Jahrbuch: 43—57 
  • Gerhardt, Claus W. (1978), „Besitzt Gutenbergs Erfindung heute noch einen Wert?”, Gutenberg-Jahrbuch: 212—217 
  • Hanebutt-Benz, Eva-Maria (2000), „Gutenbergs Erfindungen”, Gutenberg. Aventur und Kunst: Vom Geheimunternehmen zur ersten Medienrevolution, Mainz: Stadt Mainz, стр. 158—189 
  • Hellinga, Lotte (2007), „The Gutenberg Revolutions”, Ур.: Eliot, Simon; Rose, Jonathan, A Companion to the History of the Book, Blackwell Publishing, стр. 207—220, ISBN 978-1-4051-2765-3 
  • Hind, Arthur M. (1963) [1935]. An Introduction to a History of Woodcut. Houghton Mifflin Co, reprinted Dover Publications. ISBN 978-0-486-20952-4. 
  • Issawi, Charles (1980), „Europe, the Middle East and the Shift in Power: Reflections on a Theme by Marshall Hodgson”, Comparative Studies in Society and History, 22 (4): 487—504, doi:10.1017/s001041750000949x 
  • Kapr, Albert (1996), Johannes Gutenberg. The Man and his Invention, Aldershot: Scolar, ISBN 978-1-85928-114-7 
  • Koch, Walter (1994), Literaturbericht zur mittelalterlichen und neuzeitlichen Epigraphik (1985–1991), Monumenta Germaniae Historica: Hilfsmittel, 14, München, стр. 213, ISBN 978-3-88612-114-4 
  • Lehmann-Haupt, Hellmut (1940), „Englische Holzstempelalphabete des XIII. Jahrhunderts”, Gutenberg-Jahrbuch: 93—97 
  • Lipinsky, Angelo (1986), „La pala argentea del Patriarca Pellegrino nella Collegiata di Cividale e le sue iscrizioni con caratteri mobili”, Ateneo Veneto, 24: 75—80 
  • Lucas, Adam Robert (2005), „Industrial Milling in the Ancient and Medieval Worlds. A Survey of the Evidence for an Industrial Revolution in Medieval Europe”, Technology and Culture, 46 (1): 1—30, doi:10.1353/tech.2005.0026 
  • Lyons, Martyn (2011), Books: A Living History, Los Angeles: Getty Publications, ISBN 978-1-60606-083-4 
  • Mahnke, Helmut (2009), Der kunstreiche Johannes Gutenberg und die Frühzeit der Druckkunst, Norderstedt: Books on Demand, ISBN 978-3-8370-5041-7 
  • Needham, Joseph: "Science and Civilisation in China", Physics and Physical Technology (Vol. 4), Mechanical Engineering (Part 2). . Cambridge University Press. 1965. 
  • Onken, Björn (2009), „Presses”, Ур.: Cancik, Hubert; Schneider, Helmuth, Brill's New Pauly 
  • Encyclopædia Britannica 2006: "Printing". Приступљено 27 November 2006
  • Roberts, Colin H.; Skeat, T. C. (1983), The Birth of the Codex, London: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-726024-1 
  • Schneider, Helmuth (2007), „Technology”, Ур.: Scheidel, Walter; Morris, Ian; Saller, Richard, The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World, Cambridge University Press, стр. 144—171, ISBN 978-0-521-78053-7 
  • Schulte, Alfred (1939), „Papierpresse, Druckerpresse und Kelter”, Gutenberg-Jahrbuch: 52—56 
  • Thompson, Susan (1978), „Paper Manufacturing and Early Books”, Annals of the New York Academy of Sciences, 314: 167—176, doi:10.1111/j.1749-6632.1978.tb47791.x 
  • Tsien, Tsuen-Hsuin (1985), Paper and Printing, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology (Vol. 5, Part 1), Cambridge University Press 
  • Weber, Johannes (2006), „Strassburg, 1605: The Origins of the Newspaper in Europe”, German History, 24 (3): 387—412, doi:10.1191/0266355406gh380oa 
  • White, K. D. (1984), Greek and Roman Technology, London: Thames and Hudson 
  • Widmann, Hans (1974), „Der koreanische Buchdruck und Gutenbergs Erfindung”, Gutenberg-Jahrbuch: 32—34 
  • Wolf, Hans-Jürgen (1974), Geschichte der Druckpressen (1st изд.), Frankfurt/Main: Interprint 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штампарска_машина&oldid=27550511”