Пређи на садржај

Геј икона

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 3. фебруар 2022. у 10:58; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.6)

Геј икона је јавна личност, историјска или фиктивна, која ужива велики број обожавалаца и обожаватељки унутар ЛГБТ заједнице. Квалитети који их најчешће истичу као такве су гламур, ексцентричност, борбеност, андрогинија и други. Оне могу и не морају бити неког од не-хетеро сексуалних опредељења, а исто тако могу а и не морају се борити за права ЛГБТ заједнице и пружати им подршку. Историјске личности којима је додељен епитет геј иконе најчешће су трагичне, осуђиване, контроверзне, патничке фигуре (свеци, владари и владарке, књижевници), док модерне геј иконе углавном долазе из света забаве и поп културе.

Историјске личности

Свети Севастијан, прва у историји забележена мушка геј икона

Једна од првих геј икона у историји је Свети Севастијан, хришћански мученик и светац.[1] Његово снажно, голо тело, приказивано са стрелом дубоко забоденом у месо, и лице које се не грчи у болу већ изгледа занесено, вековима су инспирисали сликаре, а у деветнаестом веку његово обожавање постало је прави култ.[2] Публициста Ричард Кеј, написао је да су савремени хомосексуалци у њему видели диван приказ хомосексуалне жеље, као и прототип човека који потискује своју хомосексуалност. Британски писац Оскар Вајлд, који је и сам био геј, користио је име Себастијан за неке своје ликове,[3] док је амерички писац и драматург Тенеси Вилијамс (такође геј), Себастијаном назвао главног лика у својој представи Изненада, прошлог лета.[4] У филмској верзији из 1959. године, Себастијана је играо Монтгомери Клифт, један од првих америчких глумаца који је признао да има бисексуалне склоности. Енглеска краљица Ана Болен, призната икона феминизма, знала је за хомосексуалност свог брата, Џорџа Болена, али јој то није сметало. Користећи сопствени утицај, Боленова га је уздигла у један од највећих положаја на двору.[5][6]

Међу најпознатије геј иконе давнијих времена, поред светог Севастијана и енглеске краљице Ане Болен, убрајају се и египатске владарке Хатшепсут, Нефертити, Клеопатра, грчка песникиња Сапфа, римски цар Хадријан, Микеланђело, енглеске краљице Елизабета I и Викторија, књижевници Маркиз де Сад, Оскар Вајлд, Шарл Бодлер, Гертруда Стајн, Жан Жене, Вирџинија Вулф и други.[тражи се извор]

Геј иконе данашњице

Највеће геј иконе су велика имена поп културе. То су најчешће глумице или глумци (попут Барбре Страјсенд, Марлен Дитрих, Џејка Џиленхола, Бети Дејвис, Мерилин Монро, Елизабет Тејлор, Џули Ендруз, Лајзе Минели) или певачице и групе (Бет Мидлер, Пинк, Шер,[7] Синди Лопер, Глорија Гејнор, Елтон Џон, Дона Самер, Дајана Рос, Кристина Агилера, Бритни Спирс, Фреди Меркјури, Дејвид Боуи, АББА, Кајли Миног, Доли Партон, Витни Хјустон, Џорџ Мајкл[8]). Највећим геј иконама свих времена сматрају се Џуди Гарланд[9] и Мадона[7].Највећа геј икона данашњице је певачица Лејди Гага.

Геј иконе у Србији

У Србији су се, због политичких и социјалних прилика, геј иконе појавиле релативно скоро. То су најчешће певачице популарне музике, глумице, спортисти, књижевници, ређе политичари или глумци. Од 2007, једном годишње се званично бира српска геј икона. Неке од изабраних су Биљана Србљановић,[10] Индира Радић,[11] Мирјана Карановић,[12] Јелена Карлеуша,[13] Марина Перазић,[14] Марко Караџић,[15] Андреја Пејић,[16] премијерка Ана Брнабић, Небојша Глоговац, мајорка у пензији Хелена Вуковић и глумци Славен Дошло и Милош Тимотијевић.[17] Хрватска геј икона Северина[18] ужива велики број ЛГБТ обожавалаца и у Србији, где је изабрана за лице календара Пријатељство које траје, а чија је тема била пријатељица геј мушкарца,[19] док је 2015. године за највећу геј икону унутар српске ЛГБТ заједнице изабрана Кончита Вурст.

Неке од геј икона у Србији још су и Славица Ђукић-Дејановић,[20] Беби Дол,[20][21] Весна Пешић,[20] Исидора Бјелица, Весна Вукелић Венди[22] и друге.. Славица Ђукић је 2010. отворено подржала Поворку поноса у Београду,[23] а у центру Drop-In у Крагујевцу је 2011. године ЛГБТ особама пружала услуге бесплатног психосоцијалног саветовања.[24] Певачица Беби Дол ужива популарност геј мушкараца захваљујући својим кемп аутфитима и изгледом једне drag краљице још од евровизијске песме Бразил. Године 2012. она је била специјална гошћа у културном центру Град, на промоцији књиге фотографија Beneath the Shadows аутора Предрага Пејића, а која је била саставни део Недеље поноса. Организатори ове манифестације су обележили певачицин рођендан и поклонили јој чоколадно срце са вишњама, захваливши јој се притом на њеном доприносу у борби за права геј популације.[21] Исидора Бјелица је још са осамнаест година објавила Памфлет против прогањања геј особа у Југославији, сматрајући их највећим и најбољим уметницима, аристократског духа. Када се уз то додају и њен ексцентрични модни стил, у романима често пропагирање лезбејске и хомосексуалне љубави, и неретки сукоби са познатима који према ЛГБТ популацији гаје негативне ставове, не изненађује чињица да Бјелица важи за геј икону.[25] Пешићева је оснивач неколико организација за људска права и један од оснивача Либералне странке у Србији. Године 2012. је на састанку Геј стрејт алијансе говорила о правима ЛГБТ заједнице,[26] а на сајту Пешчаник се том темом бавила у неколико наврата. Познат је њен чланак Да ли је српски бити геј?[27] Популарна Венди се за права сексуалних мањина залаже на себи својстен начин. Поред наступа у геј клубовима, забележена је и њена изјава да би људима којима сметају гејеви откинула главу.[28] Индира Радић је 2008. године постала прва домаћа музичка звезда у чијем су се споту љубила два мушкарца, и прва која је за хомосексуалце снимила песму (Упаљач).[11]

Поред поменутих, на домаћој сцени је све више особа (најчешће певачица популарне музике) које проналазе начине да кроз свој рад промовишу права ЛГБТ људи. Грандова звезда Милица Павловић се декларише као бисексуалка и изјављује да тражи момка или девојку. Наташа Беквалац годинама важи за геј икону, Гоца Тржан је још 2005. изјавила да воли да излази у тада једини постојећи београдски клуб јер сматра да је ту најбољи и најопуштенији провод. Тржанова је исте године бранила права ЛГБТ заједнице и у емисијама Пирамида и Браво шоу. Ана Михајловски и Маријана Мићић стекле су ЛГБТ обожаваоце као протагонисткиње Једноставног живота, у коме су као девојке из урбаног Београда путовале кроз руралну Србију.

Листу допуњују и председник либерално-демократске странке Чедомир Јовановић, Тања Војтеховски која је деведесетих урадила интервју са убијеним Вјераном Миладиновићем - Мерлинком, првим јавно декларисаним трансвеститом Југославије, Наташа ДНК, Марина Туцаковић, Оливер Мандић, Наташа Мићић, Бошко Јаковљевић, Бранкица Станковић, Срђан Драгојевић, глумци и глумице Христина Поповић, Светлана Бојковић, Сека Саблић, Бранка Катић, Мира Фурлан, Милена Дравић, Јова Радовановић и Ружица Сокић која је тај епитет стекла захваљујући улози у филму Жута, певачице Ана Николић, Николија, победница Евровизије Марија Шерифовић, Тијана Дапчевић, као и Весна Змијанац и Зорица Брунцлик - због својих ексцентричних одевних стилова и личних сукоба.

Највећа српска геј икона свих времена је Јелена Карлеуша.

Међу поменуте се често убрајају и Цеца и Лепа Брена, које с друге стране никада нису пружиле јавну подршку ЛГБТ заједници. Многе геј иконе дискриминисале су или омаловажиле своје обожаваоце другачијег сексуалног опредељења. И Сека Алексић и Дара Бубамара су, прва у сукобу са Миланом Станковићем, друга са Миланом Калинићем, употребиле пејоративну реч педерчина. Дара Бубамара покушала је да се исправи и рекла: Немам ништа против педера. Жељко Јоксимовић изгубио је свој статус највеће српске геј иконе изневши неколико дискриминишућих ставова о трансродним особама у једној од емисија српског X фактора. Бранко Цвејић, проглашен за геј икону због улоге коју је одиграо, покушавао је да се одбрани говорећи да није геј и да је срећно ожењен. За познате српске хомофобе често се узимају Иван Ивановић, Бора Чорба, Драган Марковић Палма, Велимир Илић, Амфилохије Радовић, Војислав Шешељ, Бошко Обрадовић, Александар Мартиновић, Александар Шапић и други.

Референце

  1. ^ „Subjects of the Visual Arts: St. Sebastian”. glbtq.com. 2002. Архивирано из оригинала 01. 09. 2007. г. Приступљено 1. 8. 2007. 
  2. ^ „Subjects of the Visual Arts: St. Sebastian”. glbtq.com. 2002. Архивирано из оригинала 01. 09. 2007. г. Приступљено 1. 8. 2007. 
  3. ^ Vatican comes out of the closet and embraces Oscar; Richard Owen, The Times; January 5, 2007., Приступљено 14. 10. 2007.
  4. ^ „Tiny Rep presents Suddenly, Last Summer” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2007. г. Приступљено 1. 8. 2007. 
  5. ^ „Shana Ting Lipton: Boleyn for Concubine”. Приступљено 17. 9. 2011. 
  6. ^ Gregory, Philippa (2002). The other Boleyn girl: a novel. New York: Scribner Paperback Fiction. ISBN 978-0-7432-2744-5. 
  7. ^ а б Michael Abernethy (16. 11. 2006). „Gay Icons: Judy Who?”. Приступљено 2. 9. 2010. „„Younger gay men turn to women who have no problems being “in your face” for their gay icons. The attitude of rejecting social conventions comes in many forms for these gay icons. Most notable is Madonna, who even in her proper English motherhood, manages to illicit controversy; her entire career has been built around the premise that what ever society expected of her, she would defy, particularly in terms of sex. Cher, Christina Aguilera, and Fergie are seen as being open about the sexuality, as well as being talented women..“” 
  8. ^ Michael Abernethy (16. 11. 2006). „Gay Icons: Judy Who?”. Приступљено 2. 9. 2010. „„This Kylie was a slutty, gyrating sexpot. And gay men loved her, vaulting her to the same exalted status as Madonna and Cher. “”  line feed character у |quote= на позицији 128 (помоћ)
  9. ^ Michael Abernethy (16. 11. 2006). „Gay Icons: Judy Who?”. Приступљено 2. 9. 2010. „„It is her perseverance in the face of seemingly insurmountable odds that has earned Garland her status as a Gay Icon.“” 
  10. ^ BILJANA SRBLJANOVIĆ: PODRŠKA MORA BITI BEZREZERVNA, 2008, Архивирано из оригинала 26. 09. 2015. г., Приступљено 31. 5. 2011 
  11. ^ а б Queeria: Indira Radić gej ikona, 2009, Архивирано из оригинала 21. 04. 2012. г., Приступљено 31. 5. 2011 
  12. ^ Mirjana Karanović ženska gej ikona 2009, 2011, Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г., Приступљено 7. 4. 2013 
  13. ^ Jelena Karleuša gej ikona godine, 2011, Приступљено 31. 5. 2011 
  14. ^ Марина Перазић геј икона за 2011. годину, 2012, Приступљено 7. 4. 2013 
  15. ^ Марко Караџић најфрајер, 2013, Архивирано из оригинала 08. 02. 2013. г., Приступљено 7. 4. 2013 
  16. ^ Андреј Пејић геј икона за 2011. годину, 2012, Приступљено 7. 4. 2013 
  17. ^ „Милош добитник награде “Дуга””. Н1 инфо. Приступљено 5. август 2020. 
  18. ^ „img224.imageshack.us”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2013. г. Приступљено 7. 4. 2013. 
  19. ^ „Severina na kalendaru beogradske gay organizacije - Internet Monitor”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 7. 4. 2013. 
  20. ^ а б в „Stari ALO! - Mirjana Karanović nova gej ikona!”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  21. ^ а б „Nova gej ikona - Bebi Dol sa perikom | Vesti | Nadlanu.com”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  22. ^ „Ko je ženska gej ikona 2011. godine? - Tračara”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  23. ^ „Slavica Đukić-Dejanović podržala gay paradu”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  24. ^ „Špijunka: Slavica savetuje gejeve | Aktuelno | Novosti.rs”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  25. ^ „GAY-SERBIA.COM | Intervju sa Isidorom Bjelicom”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  26. ^ „Gej strejt alijansa | GSA | Vesna Pešić gošća GSA na sastanku “U sred srede””. Приступљено 25. 5. 2013. 
  27. ^ „Vesna Pešić: Da li je srpski biti gej? | CKS”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  28. ^ „Ivica Dačić - Dragan Marković Palma - Vesna Vukelić Vendi - Gejevi | Tračevi iz zemlje i sveta | Nadlanu.com”. Приступљено 25. 5. 2013. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геј_икона&oldid=24354011”