Пређи на садржај

Љубомир Максимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 9. фебруар 2020. у 19:07; аутор: Autobot (разговор | доприноси) (razne izmene; козметичке измене)
Љубомир Максимовић
Лични подаци
Датум рођења(1938-11-27)27. новембар 1938.(86 год.)
Место рођењаСкопље, Краљевина Југославија

Љубомир Максимовић (Скопље, 27. новембар 1938) је српски историчар византолог, професор емеритус на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на предмету Историја Византије, директор Византолошког института и члан САНУ, почасни доктор наука Универзитета у Атини и дописни члан Атинске Академије. Био је декан Филозофског факултета (1994—1996) и председник Удружења историчара Србије (1978—1980). Један је од најистакнутијих српских византолога. Од 1996. потпредседник је Association Internationale des Etudes Byzantines.

Учествовао је у стварању „Историје српског народа од досељавања на Балкан до 1918.“ у 10 томова.

Награде

Изабрани радови

  • Максимовић, Љубомир (1964). „О времену доласка Неретљана на далматинска острва”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 145—152. 
  • Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 69—76. 
  • Максимовић, Љубомир (1981). „Тријумф Византије почетком XI века”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 170—179. 
  • Максимовић, Љубомир (1982). „Структура 32. главе списа De administrando imperio”. Зборник радова Византолошког института. 21: 25—32. 
  • The Byzantine Provincial Administration Under the Paloiologoi, Adolf Hakkert, 1988
  • Максимовић, Љубомир (1996). „Покрштавање Срба и Хрвата”. Зборник радова Византолошког института. 35: 155—174. 
  • The Historical Atlas of Eastern and Western Christian Monasticism, Liturgical Pr, 2003.
  • Град у Визатији: Огледи о друштву позновизантијског доба, Плато, 2003.

Извори

  1. ^ „Академику Максимовићу награда „Владимир Ћоровић. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 9. 2010. Приступљено 26. 9. 2011. 
  2. ^ „Репортажа: Ћоровићеви сусрети”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 9. 2011. Приступљено 28. 9. 2011. [мртва веза]

Спољашње везе