Акт о Дому лордова 1999.

Акт о Дому лордова 1999. (енгл. The House of Lords Act 1999) јесте закон који је усвојио Парламент Уједињеног Краљевства којим је насљедно перство изгубило право чланства у Дому лордова.

Историјат

Вијековима је Дом лордова у свом саставу имао неколико стотина чланова који су насљеђивали парламентарна мјеста. Прво је власт Дома лордова ограничена у односу на власт Дома комуна усвајањем два закона: Акта о Парламенту 1911. и Акта о Парламенту 1949. Укинут је дотадашњи апсолутни вето, а уведен је суспензивни вето лордова. Такође, Дом лордова не може на дужи период да спријечи усвајање финансијских законских предлога. Усвајањем Акта о доживотном перству 1958. поред насљедног перства установљено је и доживотно. Закон је дозволио и пересама да буду доживотне чланице Дома лордова.

Опозициона Лабуристичка партија се годинама залагала за потпуно укидање неизабраног Дома лордова. Након њене побједе на парламентарним изборима 1997, под вођством Тонија Блера, лабуристи су се почели залагати за реформу Дома лордова.

У 20. вијеку лабуристичке владе су предлагале бројне законске приједлоге који су били одбијани од стране конзервативног Дома лордова. У првим годинама Блерове владе, Дом лордова је одбио лабуристичке законе 38 пута. Најупечатљивије је било када је Дом лордова чак пет пута одбио European Elections Bill. Блер је тврдио да Конзервативна странка користи насљедно перство да би „фрустрирала“ и „одбијала вољу демократски изабраног Дома комуна“. Овдје је Блер нашао прилику да спроведе обећање лабуристичке кампање о реформи Дома лордова.

Дана 24. новембра 1998, отварајући друго засједање Парламента, краљица је прочитала своју годишњу престону бесједу. Бесједа је написана за краљицу од стране владајуће странке и предвиђа законодавни дневни ред за предстојеће године, а не личне монархове погледе на стање у земљи. У бесједи је предложено да ће Влада Њеног величанства (владајућа Лабуристичка партија) предложити реформу Дома лордова. Овај предлог је био праћен узвицима „Hear! Hear!“ од стране лабуристичких чланова Парламента, и узвицима „Shame! Shame!“ од стране конзервативних перова. Такво понашање је било преседан, будући да се краљичина бесједа слуша од стране тихог Парламента.

Законске одредбе

Акт о Дому лордова 1999. у свом првом члану је прописао да нико не може бити члан Дома лордова на основу насљедног перства. Већ у наредном члану предвиђен је изузетак од овог правила. Дозвољено је да се пословником регулише избор 90 насљедних перова који би наставили да буду доживотни чланови. Такође, изузетак су били и државни великодостојници лорд велики коморник и гроф маршал.

Закон је смањио чланство у Дому лордова од 1.330 лордова (октобар 1999) до 669 лордова (март 2000). Након доношења овог закона, већину чланова Дома лордова су састављали доживотни перови чији се број нагло повећао након Акта о доживотном перству 1958. (енгл. Life Peerages Act 1958).

Закон је такође предвидио да ће насљедни пер имати право да гласа и да буде изабран у Дом комуна уколико није члан Дома лордова. Претходно, насљедни перови су били уставно дисквалификовани да гласају или буду бирани у Дом комуна. Први насљедни пер који је освојио мјесто у Дому комуна, у складу с овим законом, био је Џон Турсо.

Прије давања краљевског пристанка, Дом лордова је усвојио Пословник који је одредио начин избора перова. Пословник је одредио да ће бити изабрано:

• два пера од стране лабуристичких перова;
• три пера од стране либерално-демократских перова;
• двадесет и осам нестраначких перова;
• четрдесет и два конзервативна пера;
• петнаест перова, да би служили као замјеници говорника, од стране цијелог Дома лордова.

Избори за функционере Дома лордова су били одржани 27. и 28. октобра 1999, док су страначки избори за перове одржани 3. и 4. новембра исте године. Резултати избора су били објављени Дому лордова 29. октобра и 5. новембра. Гласачи су се морали организовати по хијерархијској љествици, и гласали су на гласачким листићима које је припремио секретар Парламента. Кандидати који су добили највећи број гласова су били проглашени за изабране чланове. Било је одређено да уколико се упразни неко мјесто до новембра 2002, да неизабрани кандидат са највише гласова заузима упражњено мјесто.

Од новембра 2002, поновни избори су били одржавани да би се попунила упражњена мјеста. Да би неко био изабран да заузме упражњено мјесто морао је добити већину гласова у Дому лордова. Два поновна избора су била одржана 2003, и трећи поновни избор 2004. године. Надаље, четири поновна избора су била потребна 2005, док у 2006. није било избора. Најкаснији поновни избор се десио марта 2007. када је преминуо лорд Mowbray.

Лабуристичка влада је намјеравала да предложи закон који би уклонио и преостала 92 насљедна пера из Дома лордова као почетак другог ступа реформе Дома лордова. Године 2009. је представила Constitutional Reform and Governance Bill, који је предвиђао да се поновни избори за упражњена насљедна мјеста више не одржавају, што би довело до постепеног нестајања насљедних мјеста. Међутим, да би обезбиједили да се законски приједлог усвоји у Парламенту прије општих избора 2010, ова одредба је била избачена из законског приједлога, заједно са свим другим одредбама које су се тицале искључивања насљедних перова из Дома лордова.

Спољашње везе

• House of Lords Act 1999