Роберт II Шкотски

Роберт II Шкотски
Роберт II Шкотски
Лични подаци
Датум рођења	2. март 1316.
Место рођења	Пејсли,
Датум смрти	19. април 1390. (74 год.)
Место смрти	Dundonald Castle, Ayrshire,
Породица
Супружник	Elizabeth Mure, Euphemia de Ross
Потомство	Роберт III од Шкотске, Robert Stewart, Duke of Albany, Alexander Stewart, Earl of Buchan, David Stewart, Earl of Strathearn, Walter Stewart, Earl of Atholl, Elizabeth Stewart, Countess of Crawford, Walter Stewart, Lord of Fife, Thomas Stewart
Родитељи	Волтер Стјуарт; Марџори Брус
Династија	Стјуарт
Краљ Шкотске
Претходник	Давид II Шкотски
Наследник	Роберт III Шкотски

Роберт II Шкотски (Пејсли, 2. март 1316 – Dundonald Castle, Ayrshire, 19. април 1390) је био краљ Шкотске од 1371. до 1390. Био је син Волтера Стјуарта и Марџори Брус.

Роберт је био први монарх из династије Стуарт, али кад се након пуних педесет година проведених као престолонаследник коначно као старац успео на престо, готово да није ни владао већ су то уместо њега радили његови синови као регенти.

Биографија

Након смрти свог оца - Волтера 1326. који је био мајордом (стјуард) (због тог породица носи презиме стјуард) на шкотском двору, и Роберт је са само десет година, постао седми наследни мајордом. Од 1318 словио је као престолонаследник јер је деда његове мајке био краљ Роберт Брус (умро 1329). Положај мајордома (стјуарда) изгубио је 1324, кад је Роберт Брус добио сина Давида (каснији краљ Давид II), али је две године касније Шкотски парламент потврдио Робертово насљедно право на положај мајордома (стјуарда) без обзира на Давида.

Од 1334. до 1335. за вријеме кад је Давид II био енглески затвореник, Роберт је управљао Шкотском као регент заједно са Џоном Рандофом, 3. грофом од Мореја, а у периоду 1338−1341, и поновно од 1346. до 1357. као једини регент. Кад су Шкоти напокон (делимично) платили откупнину за Давида II и ослободили га из заробљеништа, Роберт се побунио против њега и водио неуспешну буну од 1362−1363 Али је у спору са њим ипак успио одбранити своје пријестолонасљедничко право, кад је Давид II предложио да се остатак његове откупнине Енглезима намири тако да син енглеског краља Едварда III постане шкотски Престолонаследник.

Роберт се коначно успео на престо - 22. фебруара 1371, кад је 22. фебруара 1371. умро Давид II, али како је већ био онемоћао период његове владавине, био је силазна фаза његовог живота. Није активно учествовао у обновљеном рату с а Краљевином Енглеском који се водио од 1378. до 1388. А већ од 1384. Шкотском је управљао његов прворођени син, Џон, гроф од Карика (каснији краљ Роберт III ), а од 1388. млађи син Роберт, гроф од Фајфа (касније 1. војвода од Олбенија).

Роберт II направио је праву - правничку заврзламу, јер се оженио са првом женом - Елизабетх Муре, тек негдје око 1348. кад су већ изродили четворо синова и пет кћери, па у складу с тадашњим моралом, нису сматрани законитом дјецом и насљедницима који имају право на Престо. Легитимит два сина и двије кћери које је добио у браку са другом женом Еупхемиом Росс, с којом се оженио 1355. нитко није доводио у питање. Управо због тога је Wалтер еарл од Атхолла његов син из брака са Еупхемиом, организовао заверу 1437, која је довела до убиства његовог полубратића Џејмса И, унука Робета II и Елизабет Мјур.

Роберт је поред законите имао још најмање осам незаконитих синова.