Пређи на садржај

Кирик и Јулита — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
 
Ред 3: Ред 3:
'''Свети Кирик и Јулита''' ({{јез-гр|Κηρύκος, Ἰουλίττα}} су [[Хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељи]] и [[рано хришћанство|ранохришћански]] [[Mučenik|мученици]].<ref>{{cite web |title=Sts. Cyricus and Julita the Martyrs of Tarsus |url=http://www.spc.rs/sr/node/58929 |website=SPC |access-date=19. 1. 2021 }}{{Мртва веза}}{{en}}</ref>
'''Свети Кирик и Јулита''' ({{јез-гр|Κηρύκος, Ἰουλίττα}} су [[Хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељи]] и [[рано хришћанство|ранохришћански]] [[Mučenik|мученици]].<ref>{{cite web |title=Sts. Cyricus and Julita the Martyrs of Tarsus |url=http://www.spc.rs/sr/node/58929 |website=SPC |access-date=19. 1. 2021 }}{{Мртва веза}}{{en}}</ref>


Јулита је била племићког рода. Рано је остала без мужа са својим новорођеним сином Кириком.<ref>{{Cite web|url=https://www.crkvaub.rs/vesti/zitija-svetih/sveti-mucenici-kirik-i-julita-sveti-vladimir-veliki-knez-ruski|title=СВЕТИ МУЧЕНИЦИ КИРИК И ЈУЛИТА; СВЕТИ ВЛАДИМИР ВЕЛИКИ КНЕЗ РУСКИ|date=2019-09-29|website=Црква Христа Спаситеља у Убу|access-date=2024-01-23}}</ref> Живели су у граду Иконији у [[Ликаонија|Ликаонији]]. Свога сина Кирика је крстила одмах по рођењу, а када му је било три године, научила га је вери и молитви. Када је [[диоклецијан|цар Диоклецијан]] наредио гоњење хришћана, у граду Иконији, Јулита се са сином склони у град Селевкију. Тамо је Јулита ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита је тамо храбро исповедила своју веру у Господа [[Isus Hrist|Исуса Христа]], судија јој узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се расрдио и треснуо Кирика о земљу који се скотрља низ камене степенице и умре.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.spc.rs/sr/sveti_muchenici_kirik_julita.html|title=Свети мученици Кирик и Јулита {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=arhiva.spc.rs|language=sr|access-date=2024-01-23}}</ref> Видећи како Кирик пострада света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена, [[304|304.]] године.
Јулита је била племићког рода. Рано је остала без мужа са својим новорођеним сином Кириком.<ref>{{Cite web|url=https://www.crkvaub.rs/vesti/zitija-svetih/sveti-mucenici-kirik-i-julita-sveti-vladimir-veliki-knez-ruski|title=СВЕТИ МУЧЕНИЦИ КИРИК И ЈУЛИТА; СВЕТИ ВЛАДИМИР ВЕЛИКИ КНЕЗ РУСКИ|date=2019-09-29|website=Црква Христа Спаситеља у Убу|access-date=2024-01-23}}</ref> Живели су у граду Иконији у [[Ликаонија|Ликаонији]]. Свога сина Кирика је крстила одмах по рођењу, а када му је било три године, научила га је вери и молитви. Када је [[диоклецијан|цар Диоклецијан]] наредио гоњење хришћана, у граду Иконији, Јулита се са сином склони у град Селевкију. Тамо је Јулита ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита је тамо храбро исповедила своју веру у Господа [[Isus Hrist|Исуса Христа]], судија јој узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се расрдио и треснуо Кирика о земљу који се скотрља низ камене степенице и умре.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.spc.rs/sr/sveti_muchenici_kirik_julita.html|title=Свети мученици Кирик и Јулита {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=arhiva.spc.rs|language=sr|access-date=2024-01-23}}</ref> Видећи како Кирик пострада света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена, [[304|304.]] године.<ref>{{Cite web|url=https://www.crkva.se/slave/slava_kirik_julita.htm|title=Свети мученици Кирик и Јулита|website=www.crkva.se|access-date=2024-01-23}}</ref>


[[Мошти]] светих мученика Кирика и Јулите сматрају се за чудотворне до данашњег дана. Један део моштију ових светитеља налази се у [[Охрид]]у у цркви св. Богородице Болничке.
[[Мошти]] светих мученика Кирика и Јулите сматрају се за чудотворне до данашњег дана. Један део моштију ових светитеља налази се у [[Охрид]]у у цркви св. Богородице Болничке.

Тренутна верзија на датум 23. јануар 2024. у 17:51

Свети мученици Кирик и Јулита

Свети Кирик и Јулита (грч. Κηρύκος, Ἰουλίττα су хришћански светитељи и ранохришћански мученици.[1]

Јулита је била племићког рода. Рано је остала без мужа са својим новорођеним сином Кириком.[2] Живели су у граду Иконији у Ликаонији. Свога сина Кирика је крстила одмах по рођењу, а када му је било три године, научила га је вери и молитви. Када је цар Диоклецијан наредио гоњење хришћана, у граду Иконији, Јулита се са сином склони у град Селевкију. Тамо је Јулита ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита је тамо храбро исповедила своју веру у Господа Исуса Христа, судија јој узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се расрдио и треснуо Кирика о земљу који се скотрља низ камене степенице и умре.[3] Видећи како Кирик пострада света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена, 304. године.[4]

Мошти светих мученика Кирика и Јулите сматрају се за чудотворне до данашњег дана. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви св. Богородице Болничке.

Православна црква прославља свете мученике Кирика и Јулиту 15. јула по јулијанском календару.

Посвећен им је Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.

Напомене

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sts. Cyricus and Julita the Martyrs of Tarsus”. SPC. Приступљено 19. 1. 2021. [мртва веза](језик: енглески)
  2. ^ „СВЕТИ МУЧЕНИЦИ КИРИК И ЈУЛИТА; СВЕТИ ВЛАДИМИР ВЕЛИКИ КНЕЗ РУСКИ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-23. 
  3. ^ „Свети мученици Кирик и Јулита | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  4. ^ „Свети мученици Кирик и Јулита”. www.crkva.se. Приступљено 2024-01-23. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]