Антигона (опера)

Антигона (Αντιγόνη/Antigóni) је опера у два чина Микиса Теодоракиса (Μίκης Θεοδωράκης) посвећена Винћенцу Белинију.

Либрето

Микис Теодоракис према Софокловој драми „Антигона“ и мотивима драма „Едип у Колону“ (Софокле), „Седморица против Тебе“ (Есхил) и „Феничанке“ (Еурипид)

Праизведба

7. октобар 1999, Атина

Ликови и улоге

Антигона (Αντιγόνη)	кћи Едипова	сопран
Едип (Οιδίπους)	краљ Тебе	бас
Етеокле (Ετεοκλής)	Едипов син	баритон
Полиник (Πολυνείκης)	Едипов син	баритон
Јокаста (Ιοκάστης)	жена (и мајка) Едипова, мајка Антигоне, Етеокла и Полиника	мецосопран
Креонт (Κρέοντας)	краљ Тебе након смрти Едипа, брат Јокасте	баритон
Хемон (‘Αιμόνας)	његов син и Антигонин заручник	тенор
Хоровођа (Κορύφαιος)		бас-баритон
Старци (Γέροντες)	мушки хор	6-8 баритона/баса
Жене Тебе Грађани Тебе	хор	сопрани и алти мешовити хор

Садржај

Едипов син Етеокле заузима престо и краљевска обележја Тебе док његов брат Полиник бежи из земље. Едип напушта град са својом ћерком Антигоном, али пре тога критикује Тебанце због самоиздаје и предаје града. Етеокле долази, спреман за борбу са својим братом који опседа град. Јокаста, њихова мајка, очајнички покушава да смири завађену браћу. Она не успева, браћа убијају један другог и Јокаста извршава самоубиство.

Након смрти Етеокла, на престо Тебе долази Креонт. Антигона је у дубокој жалости. Креонт даје Етеоклу државну сахрану, док Полиника оставља несахрањеног, изложеног стрвинарима и распадању. Ко прекрши овај закон, прети му смрт. Антигона ипак покуша да сахрани брата према обичајима, ухапшена је и осуђена према Креонтовом нечовечном закону. Хемон, његов син и Антигонин заручник, залуд покушава да убеди оца да је поштеди. Када овај то одбије, Хемон одлучује да умре са Антигоном.