Пређи на садржај

Владислава Полит-Десанчић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 39: Ред 39:
}}
}}


'''Владислава Беба Полит Десанчић''' ([[Нови Сад]], [[1886]] — [[Темишвар]], [[1949]]) била је једна од првих жена [[Доктор наука|доктора наука]] у [[Србија|Србији]], књижевница, [[професор]], [[преводилац]] и [[Феминизам|борац за женска права]]. Велики утицај на њу имала је њена тетка [[Савка Суботић]], српска добротворка и једна од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]]<ref name="vladislava1">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/lifestyle.505.html:622524-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D1%84%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0 |title=Владислава Беба Полит, једна од првих жена доктора наука: Родољубива феминисткиња|publisher=[[Вечерње Новости]] |date = |accessdate = 3. 9. 2016.}}</ref> .
'''Владислава Беба Полит Десанчић''' ([[Нови Сад]], [[1886]] — [[Темишвар]], [[1949]]) била је једна од првих жена [[Доктор наука|доктора наука]] у [[Србија|Србији]], књижевница, [[професор]], [[преводилац]] и [[Феминизам|борац за женска права]]. Велики утицај на њу имала је њена тетка [[Савка Суботић]], српска добротворка и једна од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]].<ref name="vladislava1">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/lifestyle.505.html:622524-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D1%84%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0 |title=Владислава Беба Полит, једна од првих жена доктора наука: Родољубива феминисткиња|publisher=[[Вечерње Новости]] |date = |accessdate = 3. 9. 2016.}}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 47: Ред 47:
== Образовање ==
== Образовање ==


Након завршетка основне школе, уписује ''Вишу женску школу'' у [[Нови Сад|Новом Саду]] коју завршава са одличним оценама. Њен отац је био изузетно имућан човек, па је због тога, као и због изузетне љубави Владиславе према учењу, уписана у приватну ''Велику Гимназију'', коју као једина девојка у одељењу такође завршава са највишим оценама. Након тога, стекла је услов за похађање студија, па је у [[Будимпешта|Будимпешти]] [[1912]]. године дипломирала славистику, а потом докторирала дисертацијим ''Петефи код Срба'', на [[Мађарски језик|мађарском језику]], са највишом оценом<ref name="vladislava1"/>. Завршавањем студија оправдала је све своје дотадашње успехе и скренула пажњу јавности и народу, како и жене могу бити успешне и требају да се школују. Студије које је завршила била су компилативне по радовима ''Благоја Бранчића'' и ''Милана Л. Поповића'', за којег се Владислава удала<ref name="vladislava2"/>.
Након завршетка основне школе, уписује ''Вишу женску школу'' у [[Нови Сад|Новом Саду]] коју завршава са одличним оценама. Њен отац је био изузетно имућан човек, па је због тога, као и због изузетне љубави Владиславе према учењу, уписана у приватну ''Велику Гимназију'', коју као једина девојка у одељењу такође завршава са највишим оценама. Након тога, стекла је услов за похађање студија, па је у [[Будимпешта|Будимпешти]] [[1912]]. године дипломирала славистику, а потом докторирала дисертацијим ''Петефи код Срба'', на [[Мађарски језик|мађарском језику]], са највишом оценом.<ref name="vladislava1"/> Завршавањем студија оправдала је све своје дотадашње успехе и скренула пажњу јавности и народу, како и жене могу бити успешне и требају да се школују. Студије које је завршила била су компилативне по радовима ''Благоја Бранчића'' и ''Милана Л. Поповића'', за којег се Владислава удала<ref name="vladislava2"/>.


== Рад ==
== Рад ==


Владислава је била стручњак из области [[Славистика|славистике]], а поред матењег [[Српски језик|српског]], владала је и [[Немачки језик|немачким]], [[Енглески језик|енглеским]] и [[Мађарски језик|мађарским језиком]]. Била је заинтересована за [[књижевност]], превођење и одлучила да почне каријеру у писању, што јој је ишло од руке. Писала је песме и објављивала их у неколико часописа потписујући се као ''Беба Полит'', на [[Мађарски језик|мађарском]] и [[Српски језик|српском језику]].<br />Написала је и предговор који је издат у књизи, коју је посветила свом оцу ''Како сам век свој провео'', [[1925]]. године. Њен отац [[Михаило Полит-Десанчић]] преминуо је [[1920]]. године, а последњих година живео је са њом у ''Жебељу'' код [[Темишвар]]а<ref name="vladislava2"/>. Сачувала је све његове рукописе и радове и поклонила их [[Матица српска|Матици српској]]<ref name="vladislava1"/>.<br />Познавање више језика користило јој је да олако преводи разна књижевна дела, па је између осталог превела и драму ''Мандарин'', ''Харија М. Вернона'' и ''Харолда Овена'', која је изведена у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]], [[1924]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]]<ref name="vladislava2">{{cite web|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14372 |title=ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ Владислава - Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=[[Српско народно позориште]]|date = |accessdate =}}</ref>.
Владислава је била стручњак из области [[Славистика|славистике]], а поред матењег [[Српски језик|српског]], владала је и [[Немачки језик|немачким]], [[Енглески језик|енглеским]] и [[Мађарски језик|мађарским језиком]]. Била је заинтересована за [[књижевност]], превођење и одлучила да почне каријеру у писању, што јој је ишло од руке. Писала је песме и објављивала их у неколико часописа потписујући се као ''Беба Полит'', на [[Мађарски језик|мађарском]] и [[Српски језик|српском језику]].<br />Написала је и предговор који је издат у књизи, коју је посветила свом оцу ''Како сам век свој провео'', [[1925]]. године. Њен отац [[Михаило Полит-Десанчић]] преминуо је [[1920]]. године, а последњих година живео је са њом у ''Жебељу'' код [[Темишвар]]а.<ref name="vladislava2"/> Сачувала је све његове рукописе и радове и поклонила их [[Матица српска|Матици српској]].<ref name="vladislava1"/><br />Познавање више језика користило јој је да олако преводи разна књижевна дела, па је између осталог превела и драму ''Мандарин'', ''Харија М. Вернона'' и ''Харолда Овена'', која је изведена у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]], [[1924]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref name="vladislava2">{{cite web|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14372 |title=ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ Владислава - Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=[[Српско народно позориште]]|date = |accessdate =}}</ref>


Иако се бавила великим бројем ствари у пољу [[књижевност]]и, одувек је тежила да се придружи и пружи подршку борцима за женска права. Под утицајем своје тетке [[Савка Суботић|Савке Суботић]], једне од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]] и свог оца, вође српских либерала који се борио против [[Мађаризација|мађаризације]] [[Срби|Срба]], Владислава се прикључила борби за еманципацију жена<ref name="vladislava3">{{cite web |url=http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/savka-subotic/ |title=Savka Subotić - biografija |publisher=knjizenstvo.etf.bg.ac.rs |date= |accessdate= |archive-date=18. 11. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171118221858/http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/savka-subotic/ |url-status=dead }}</ref> .<br />Своје деловање спроводила је преко образовања, настојала да им убеди и помогне им да се школују, настојећи да их створи свестраним и самосталним<ref name="vladislava1"/>.
Иако се бавила великим бројем ствари у пољу [[књижевност]]и, одувек је тежила да се придружи и пружи подршку борцима за женска права. Под утицајем своје тетке [[Савка Суботић|Савке Суботић]], једне од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]] и свог оца, вође српских либерала који се борио против [[Мађаризација|мађаризације]] [[Срби|Срба]], Владислава се прикључила борби за еманципацију жена.<ref name="vladislava3">{{cite web |url=http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/savka-subotic/ |title=Savka Subotić - biografija |publisher=knjizenstvo.etf.bg.ac.rs |date= |accessdate= |archive-date=18. 11. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171118221858/http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/savka-subotic/ |url-status=dead }}</ref><br />Своје деловање спроводила је преко образовања, настојала да им убеди и помогне им да се школују, настојећи да их створи свестраним и самосталним.<ref name="vladislava1"/>




Верзија на датум 10. јануар 2024. у 19:06

Владислава Полит Десанчић
Име по рођењуВладислава Беба Полит Десанчић
Датум рођења(1886-00-00)1886.
Место рођењаНови Сад, Аустроугарска
Датум смрти1949.(1949-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смртиТемишвар, Румунија
НародностСрпкиња
ЗанимањеДокторка филозофије, књижевница, професор, преводилац и борац за женска права
СупружникМилан Л. Поповић
РодитељиМихаило Полит-Десанчић

Владислава Беба Полит Десанчић (Нови Сад, 1886 — Темишвар, 1949) била је једна од првих жена доктора наука у Србији, књижевница, професор, преводилац и борац за женска права. Велики утицај на њу имала је њена тетка Савка Суботић, српска добротворка и једна од првих феминисткиња у Војводини.[1]

Биографија

Рођена је 1886. године у Новом Саду, од оца Михаила Полита Десанчића, политичара, новинара и књижевника и мајке Минодоре. За живота је достојанствено бранила свој докторат, била изузетно храбра жена, залагала се за женска права, нарочито због онемогућеног школовања жена, као и права свих других којима су била потребна. Била је доктор филозофских наука, причала је више језика, а својом борбом за права људи, подстакла је многе, који су се угледали на њу и након њеног времена примењивали њене методе у залагању против неправде.

Образовање

Након завршетка основне школе, уписује Вишу женску школу у Новом Саду коју завршава са одличним оценама. Њен отац је био изузетно имућан човек, па је због тога, као и због изузетне љубави Владиславе према учењу, уписана у приватну Велику Гимназију, коју као једина девојка у одељењу такође завршава са највишим оценама. Након тога, стекла је услов за похађање студија, па је у Будимпешти 1912. године дипломирала славистику, а потом докторирала дисертацијим Петефи код Срба, на мађарском језику, са највишом оценом.[1] Завршавањем студија оправдала је све своје дотадашње успехе и скренула пажњу јавности и народу, како и жене могу бити успешне и требају да се школују. Студије које је завршила била су компилативне по радовима Благоја Бранчића и Милана Л. Поповића, за којег се Владислава удала[2].

Рад

Владислава је била стручњак из области славистике, а поред матењег српског, владала је и немачким, енглеским и мађарским језиком. Била је заинтересована за књижевност, превођење и одлучила да почне каријеру у писању, што јој је ишло од руке. Писала је песме и објављивала их у неколико часописа потписујући се као Беба Полит, на мађарском и српском језику.
Написала је и предговор који је издат у књизи, коју је посветила свом оцу Како сам век свој провео, 1925. године. Њен отац Михаило Полит-Десанчић преминуо је 1920. године, а последњих година живео је са њом у Жебељу код Темишвара.[2] Сачувала је све његове рукописе и радове и поклонила их Матици српској.[1]
Познавање више језика користило јој је да олако преводи разна књижевна дела, па је између осталог превела и драму Мандарин, Харија М. Вернона и Харолда Овена, која је изведена у Српском народном позоришту, 1924. године у Новом Саду.[2]

Иако се бавила великим бројем ствари у пољу књижевности, одувек је тежила да се придружи и пружи подршку борцима за женска права. Под утицајем своје тетке Савке Суботић, једне од првих феминисткиња у Војводини и свог оца, вође српских либерала који се борио против мађаризације Срба, Владислава се прикључила борби за еманципацију жена.[3]
Своје деловање спроводила је преко образовања, настојала да им убеди и помогне им да се школују, настојећи да их створи свестраним и самосталним.[1]


Ако се женама може свако право прећи, то се не да порећи, да су оне ту. То им нико не може одузети. Ту смо! Постојимо! Живимо!. — део говора Владиславе Бебе Полит Десанчић објављен у часопису Српство, 1913. године[1].


Владислава је била свесна да је својим изјавама узбуркала јавност и народ у Србији, гнев код мушкараца, па чак и код неких жена. Да би прецизније објаснила своју изјаву, истакле је да мушкарци не требају да се плаше свестраних и образованих жена, јер се са дамама са запада, Српкиње не могу поредити, јер се оне не одричу брака и породице и сматрају дом својим храмом а не тамницом.


Српкињини осећаји су још национални, а то је нарочито код мањих народа животно питање. С тога је сасвим природно да ми Српкиње не можемо поћи истим путем еманципације као западне жене. — из записника Владиславе Бебе Полит Десанчић објављеног 1913. године


На простору тадашње Краљевине Југославије, на просторима данашње Србије, који су тада били под Аустроугарксом и Османским царством, живело је велики број различитих људи, другачијих схватања, обичаја и вероисповести, па је било изузетно тешко у јавност изнети овакве ствари и објаснити народу да се положај жена треба променити, иако је он стотинама година уназад био једнако незавидан као и тада.
Због тога, Владислава се за почетак почела борити за образовање жена, наводећи да то треба да ураде због свог квалитета живота, али и због репутације код својих мужева[1].


Српске су жене штедљивије него мушки. Оне су створене за финансијске операције. Погледајте само ону породицу која напредује. Увек јој је душа жена. Ниједан здрави и поштени мушкарац не каже да је жена само материја, и да је овај свет Бог створио само за мушке. Ниједан не вели да је жена алогична и аморална. То могу да кажу само болесници. Не стоји кућа на земљи, већ на жени". . — изјава Владиславе Бебе Полит Десанчић објављена у часопису Српство 1913. године.


Владислава се борила и за хармонију у браку, подразумевала да се мушакарац и жена допуњују и сматрала да се права жена не могу унапредити ако се и јачи пол не укључи у борбу за иста и не почне да жене сматра равноправним бићима.
Више пута је кроз своје говоре и изјаве у штампи сугерисала мушкарцима да и жене имају своју духовну есенцију и егзитенцију, жељу за школовањем и слободом духа, које су им вековима ускраћене. Сматрала је да жене и без мушкараца могу да остварују своје циљеве, али такође да је брак светиња.


Не треба нама Српкињама одмах изборно право, ми морамо стећи своја права прво над вама и за та права борићемо се и фанатизмом, јер без тога не можемо живети. То је идеја и мисао човечанства, мисао истинита и оправдана. Ко је год способан умно и телесно да ради, треба да живи, и кад живи треба да има своја права на живот. То је садржина феминизма, то је есенција наше идеје, за коју се боримо и залажемо. И сви смо ми дужни да се за њу залажемо". — изјава Владиславе Бебе Полит Десанчић објављена у часопису Жена 1913. године.


Сматрала је да је један од главних проблема што женска права у Србији нису унаредовала, недостатак храбрости и снаге других жена да се боре.

Старост и смрт

Владислава Беба Полит Десанчић преминула је 1949. године у Темишвару. Иза себе је оставила неизбрисив траг у борби за права жена и осталих којима је то било потребно. Својим делима и говорима надахнула је и подстакла велики број жена, да се школују и боре за њихова права. Остаће упамћена као једна од првих жена доктора наука и велики борац за људска права.

Референце

  1. ^ а б в г д ђ „Владислава Беба Полит, једна од првих жена доктора наука: Родољубива феминисткиња”. Вечерње Новости. Приступљено 3. 9. 2016. 
  2. ^ а б в „ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ Владислава - Енциклопедија Српског народног позоришта”. Српско народно позориште. 
  3. ^ „Savka Subotić - biografija”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 18. 11. 2017. г. 

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владислава_Полит-Десанчић&oldid=26707636”