Апсолутна висина — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
'''Апсолутна висина''' или '''надморска висина''' (алтитуда) је висина неке тачке на [[Земља|Земљи]] у односу на референтну површ [[геоид]]а. У [[географија|географији]] се дефинише као растојање у [[метар|метрима]] по вертикали, од средњег нивоа површине [[океан]]а до неке тачке на [[Земља|Земљиној]] површини. Код описивања географских објеката ([[планина]], [[Поље (географија)|поље]], [[језеро]] и др) на [[топографска карта|топографској карти]], варијације у висини су означене [[изохипса]]ма, а карактеристичне [[кота|коте]] су означене тачком уз коју је висина у метрима. Надморска висина се мери инструментом [[алтиметар|алтиметром]] (висиномер) који ради по принципу промене притиска са порастом висине. На опште-географским картама висина је приказана [[хипсометријска скала|хипсометријском скалом]], која у различитим бојама приказује различите висине (од [[зелена боја|зелене]] за [[низија|низије]], преко [[Жута боја|жуте]] за [[побрђе (геоморфологија)|побрђа]], до [[браон]] за [[планина|планине]] и [[Бело|беле]] за високе [[планински врх|планинске врхове]]. |
'''Апсолутна висина''' или '''надморска висина''' (алтитуда) је висина неке тачке на [[Земља|Земљи]] у односу на референтну површ [[геоид]]а. У [[географија|географији]] се дефинише као растојање у [[метар|метрима]] по вертикали, од средњег нивоа површине [[океан]]а до неке тачке на [[Земља|Земљиној]] површини. Код описивања географских објеката ([[планина]], [[Поље (географија)|поље]], [[језеро]] и др) на [[топографска карта|топографској карти]], варијације у висини су означене [[изохипса]]ма, а карактеристичне [[кота|коте]] су означене тачком уз коју је висина у метрима. Надморска висина се мери инструментом [[алтиметар|алтиметром]] (висиномер) који ради по принципу промене притиска са порастом висине. На опште-географским картама висина је приказана [[хипсометријска скала|хипсометријском скалом]], која у различитим бојама приказује различите висине (од [[зелена боја|зелене]] за [[низија|низије]], преко [[Жута боја|жуте]] за [[побрђе (геоморфологија)|побрђа]], до [[браон]] за [[планина|планине]] и [[Бело|беле]] за високе [[планински врх|планинске врхове]]. |
||
Са порастом апсолутне висине, опада [[температура]] (0,6°C на сваких 100 метара), снижава се [[атмосферски притисак|притисак]], а [[ваздух]] је ређи. Највећу апсолутну висину на Земљи има врх [[Монт Еверест|Чомолунгма]] на [[Хималаји]]ма у [[Азија|Азији]] — 8.848 метара. У [[Србија|Србији]] највишта тачка је [[ |
Са порастом апсолутне висине, опада [[температура]] (0,6°C на сваких 100 метара), снижава се [[атмосферски притисак|притисак]], а [[ваздух]] је ређи. Највећу апсолутну висину на Земљи има врх [[Монт Еверест|Чомолунгма]] на [[Хималаји]]ма у [[Азија|Азији]] — 8.848 метара. У [[Србија|Србији]] највишта тачка је [[Велика Рудока]] на [[Шар-планина|Шар-планини]] — 2.658 метара. Треба разликовати апсолутну од [[релативна висина|релативне висине]]. Данас се висине лако одређују захваљујући [[ГПС]] уређајима. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 5. октобар 2021. у 08:41
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Апсолутна висина или надморска висина (алтитуда) је висина неке тачке на Земљи у односу на референтну површ геоида. У географији се дефинише као растојање у метрима по вертикали, од средњег нивоа површине океана до неке тачке на Земљиној површини. Код описивања географских објеката (планина, поље, језеро и др) на топографској карти, варијације у висини су означене изохипсама, а карактеристичне коте су означене тачком уз коју је висина у метрима. Надморска висина се мери инструментом алтиметром (висиномер) који ради по принципу промене притиска са порастом висине. На опште-географским картама висина је приказана хипсометријском скалом, која у различитим бојама приказује различите висине (од зелене за низије, преко жуте за побрђа, до браон за планине и беле за високе планинске врхове.
Са порастом апсолутне висине, опада температура (0,6°C на сваких 100 метара), снижава се притисак, а ваздух је ређи. Највећу апсолутну висину на Земљи има врх Чомолунгма на Хималајима у Азији — 8.848 метара. У Србији највишта тачка је Велика Рудока на Шар-планини — 2.658 метара. Треба разликовати апсолутну од релативне висине. Данас се висине лако одређују захваљујући ГПС уређајима.
Види још
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
Спољашње везе
Медији везани за чланак Апсолутна висина на Викимедијиној остави
