Пређи на садржај

Komitet svetske baštine — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 249: Ред 249:


== Glasanje ==
== Glasanje ==

Each state member of the World Heritage Committee has one vote. Decisions require a simple majority with abstentions counted as not voting. Votes are delivered by a show of hands unless a secret ballot is requested by either the chairperson or two or more states members.<ref name=":2" />
Svaka država članica Komiteta za svetsku baštinu ima jedan glas. Za odluke je potrebna prosta većina, pri čemu se uzdržani računaju kao da nisu glasovali. Glasovi se donose dizanjem ruku, osim ako predsedavajući ili dve ili više država članica ne zatraže tajno glasanje.<ref name=":2" />


== Članovi ==
== Članovi ==

Верзија на датум 9. новембар 2020. у 00:23

Logo Uneskovog Komiteta svetske baštine

Komitet svetske baštine (engl. World Heritage Committee) selects the sites to be listed as UNESCO World Heritage Sites, including the World Heritage List and the List of World Heritage in Danger, defines the use of the World Heritage Fund and allocates financial assistance upon requests from States Parties.[1] It comprises representatives from 21 state parties[2][1] that are elected by the General Assembly of States Parties for a four-year term.[3] These parties vote on decisions and proposals related to the World Heritage Convention and World Heritage List.

According to the World Heritage Convention, a committee member's term of office is six years. However many State's Parties choose to voluntarily limit their term to four years, in order to give other States Parties an opportunity to serve.[3] All members elected at the 15th General Assembly (2005) voluntarily chose to reduce their term of office from six to four years.[3]

Deliberations of the World Heritage Committee are aided by three advisory bodies, the IUCN, ICOMOS and ICCROM.[4][5]

Zasedanja

Komitet za svetsku baštinu sastaje se jednom godišnje na redovnom zasedanju kako bi se razgovaralo o upravljanju postojećim lokalitetima svetske baštine i prihvatile nominacije država.[3] Vanredni sastanci mogu se sazvati na zahtev dve trećine država članica.[6] Sastanci se održavaju na teritoriji država članica Komiteta za svetsku baštinu na njihov poziv. Rotacija između regiona i kultura se uzima u odabir, a mesto za sledeću sednicu bira odbor na kraju svakog zasedanja.[6]

Zasedanje[7] Godina Datum Grad domaćin
1 1977 27. jun–1. jul Француска Pariz
2 1978 5. septembar–8. septembar Сједињене Америчке Државе Vašington
3 1979 22. oktobar–26. oktobar Египат Kairo & Luksor
4 1980 1. septembar–5. septembar Француска Pariz
5 1981 26. oktobar–30. oktobar Аустралија Sidnej
6 1982 13. decembar–17. decembar Француска Pariz
7 1983 5. decembar–9. decembar Италија Firenca
8 1984 29. oktobar–2. novembar Аргентина Buenos Ajres
9 1985 2. decembar–6. decembar Француска Pariz
10 1986 24. novembar–28. novembar Француска Pariz
11 1987 7. decembar–11. decembar Француска Pariz
12 1988 5. decembar–9. decembar Бразил Brazilija
13 1989 11. decembar–15. decembar Француска Pariz
14 1990 7. decembar–12. decembar Канада Banf
15 1991 9. decembar–13. decembar Тунис Kartagina
16 1992 7. decembar–14. decembar Сједињене Америчке Државе Santa Fe
17 1993 6. decembar–11. decembar Колумбија Kartahena
18 1994 12. decembar–17. decembar Тајланд Puket
19 1995 4. decembar–9. decembar Њемачка Berlin
20 1996 2. decembar–7. decembar Мексико Merida
21 1997 1. decembar–6. decembar Италија Napulj
22 1998 30. novembar–5. decembar Јапан Kjoto
23 1999 29. novembar–4. decembar Мароко Marakeš
24 2000 27. novembar–2. decembar Аустралија Kerns
25 2001 11. decembar–16. decembar Финска Helsinki
26 2002 24. jun–29. jun Мађарска Budimpešta
27 2003 30. jun–5. jul Француска Pariz
28 2004 28. jun–7. jul Кина Sudžou
29 2005 10. jul–17. jul Јужноафричка Република Durban
30 2006 8. jul–16. jul Литванија Vilnjus
31 2007 23. jun–1. jul Нови Зеланд Krajstčerč
32 2008 2. jul–10. jul Канада Kvebek Siti
33 2009 22. jun–30. jun Шпанија Sevilja
34 2010 25. jul–3. avgust Бразил Brazilija
35 2011 19. jun–29. jun Француска Pariz
36 2012 25. jun–5. jul Русија Sankt Peterburg
37 2013 17. jun–27. jun Камбоџа Pnom Pen
38 2014 15. jun–25. jun Катар Doha
39 2015 28. jun–8. jul Њемачка Bon
40 2016 10. jul–20. jul Турска Istanbul
41 2017 2. jul–12. jul Пољска Krakov
42 2018 24. jun–4. jul Бахреин Manama
43 2019 30. jun–10. jul Азербејџан Baku
44 2020 Prvobitno zakazano za 29. jun – 9. jul.
Odloženo na neodređeno vreme zbog pandemije kovida-19.
[8]
Кина Fudžou

Uprava

Na kraju svake redovne sednice, odbor bira predsedavajućeg, pet potpredsednika i izvestioca od onih članova čiji će se mandat nastaviti do sledeće sednice.[6] Oni su poznati kao Biro, a njihovi predstavnici su odgovorni za koordinaciju rada Komiteta za svetsku baštinu, uključujući utvrđivanje datuma, sati i redosleda poslovnih sastanaka.[1]

Glasanje

Svaka država članica Komiteta za svetsku baštinu ima jedan glas. Za odluke je potrebna prosta većina, pri čemu se uzdržani računaju kao da nisu glasovali. Glasovi se donose dizanjem ruku, osim ako predsedavajući ili dve ili više država članica ne zatraže tajno glasanje.[6]

Članovi

Current members of the UNESCO World Heritage Committee

Member state[9] Mandate
 Australia 2017–2021
 Bahrain 2017–2021
 Bosnia and Herzegovina 2017–2021
 Brazil 2017–2021
 China 2017–2021
 Egypt 2019–2023
 Ethiopia 2019–2023
 Guatemala 2017–2021
 Hungary 2017–2021
 Kyrgyzstan 2017–2021
 Mali 2019–2023
 Nigeria 2019–2023
 Norway 2017–2021
 Oman 2019–2023
 Russia 2019–2023
 Saint Kitts and Nevis 2017–2021
 Saudi Arabia 2019–2023
 Južna Afrika 2019–2023
 Španija 2017–2021
 Tajland 2019–2023
 Uganda 2017–2021
Ukupno 21

Kritika

Increasing politicization of World Heritage Committee decisions to the detriment of conservation aims has been alleged, particularly with regard to new nominations for the World Heritage List, but also with the consideration of sites for the List of World Heritage in Danger.[10][11] In 2010, states parties including Hungary, Switzerland and Zimbabwe submitted an official protest against such politicization.[5]

An external audit requested by the World Heritage Committee for its Global Strategy of the World Heritage List concluded in 2011 that political considerations were indeed influencing decisions.[5] It observed that the composition of committee representatives had shifted from experts to diplomats in spite of World Heritage Convention Article 9 and found that opinions from advisory bodies often diverged from World Heritage Committee decisions.[5]

In 2016, Israel recalled its UNESCO ambassador after the World Heritage Committee adopted a resolution in a secret ballot that referred to one of Jerusalem's holiest sites, the Temple Mount, only as a “Muslim holy site of worship,” not mentioning that Jews and Christians venerate the site.[12][13]

Reference

  1. ^ а б в UNESCO. „The World Heritage Committee”. UNESCO. Приступљено 27. 6. 2019. 
  2. ^ According to the UNESCO World Heritage website, States Parties are countries that signed and ratified The World Heritage Convention. As of March 2013, there were a total of 170 State Parties.
  3. ^ а б в г „The World Heritage Committee”. UNESCO World Heritage Site. Приступљено 2006-10-14. 
  4. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Advisory Bodies”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 27. 6. 2019. 
  5. ^ а б в г Office of the External Auditor for the United Nations Scientific, Educational and Cultural Organization (2011) Independent Evaluation by the UNESCO External Auditor, Volume 1: Implementation of the Global Strategy for the Credible, Balanced and Representative World Heritage List. UNESCO Headquarters, Paris.
  6. ^ а б в г UNESCO Intergovernmental Committee for the Protection of the World Natural and Cultural Heritage (2015) Rules of Procedure. World Heritage Centre, Paris. Download available at https://whc.unesco.org/en/committee/ (27. jun 2019)
  7. ^ „Sessions”. UNESCO World Heritage Site. 
  8. ^ UNESCO. „44th session of the World Heritage Committee”. UNESCO. Приступљено 8. June 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre – 40th session of the Committee”. whc.unesco.org. Приступљено 27. 3. 2018. 
  10. ^ Meskell, Lynn (зима 2014). „States of Conservation: Protection, Politics, and Pacting within UNESCO's World Heritage Committee”. Anthropological Quarterly. 87: 217—243. S2CID 143628800. doi:10.1353/anq.2014.0009. 
  11. ^ The Economist. 2010. UNESCO’s World Heritage Sites: A Danger List in Danger. Accessed 27 June 2019.
  12. ^ „U.S. to Withdraw From UNESCO. Here's What That Means”. Nationalgeographic.com. 2017-10-12. Приступљено 2020-03-21. 
  13. ^ Tress, Luke (2016-10-26). „UNESCO adopts another resolution ignoring Jewish link to Temple Mount”. The Times of Israel. Приступљено 2020-03-21. 

Literatura

Spoljašnje veze