Часне вериге — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.2 |
Hristos je pobedio smrt i vaskrsao, tako da ne mozemo pričati samo o Isusovoj smrti vec o vaskrsenju. ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| (Нису приказане 4 међуизмене 2 корисника) | |||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
'''Часне Вериге''' [[свети Петар|апостола Петра]] прослављају се [[16. јануар]]а по [[јулијански календар|старом јулијанском календару]] ([[29. јануар]]а по [[грегоријански календар|новом грегоријанском календару]]).<ref name="чест">{{cite web |title=Часне вериге |url=https://www.eparhija.com/casne-verige |website=Епархија |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> |
'''Часне Вериге''' [[свети Петар|апостола Петра]] прослављају се [[16. јануар]]а по [[јулијански календар|старом јулијанском календару]] ([[29. јануар]]а по [[грегоријански календар|новом грегоријанском календару]]).<ref name="чест">{{cite web |title=Часне вериге |url=https://www.eparhija.com/casne-verige |website=Епархија |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> |
||
Одмах после |
Одмах после васкрсења [[Исус|Исуса Христа]] и [[спасовдан|вазнесења]] почиње прогањање хришћана које је трајало више од три стотине година. Царев намесник [[Ирод Велики|Ирод]], управник [[Галилеја|Галилеје]], погуби [[Јаков Заведејев|Јаков]]а, брата [[Апостол Јован|Jован]]овог и, на подстицање [[Јевреји|Јевреја]], заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу.<ref>{{cite web |title=Часне вериге Светог апостола Петра |url=http://www.spc.rs/sr/chasne_verige_svetog_apostola_petra_4 |website=СПЦ |accessdate=4. 2. 2020 |archive-date=01. 02. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201210215/http://spc.rs/sr/chasne_verige_svetog_apostola_petra_4 |url-status= }}</ref> Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по [[ребро|ребрима]], пробуди га па му рече: „Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“. Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с [[анђео|анђелом]]. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти. |
||
== Народна веровања == |
== Народна веровања == |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
{{Српски празници}} |
{{Српски празници}} |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Хришћански празници]] |
[[Категорија:Хришћански празници]] |
||
Тренутна верзија на датум 28. октобар 2024. у 15:16
 | Религија можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) |
Часне Вериге апостола Петра прослављају се 16. јануара по старом јулијанском календару (29. јануара по новом грегоријанском календару).[1]
Одмах после васкрсења Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од три стотине година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погуби Јакова, брата Jовановог и, на подстицање Јевреја, заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу.[2] Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: „Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“. Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.
Народна веровања
[уреди | уреди извор]По народном веровању од Верижница („Часних Верига“) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрејава земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник.
Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке.
Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.
Његош и ланци светог Петра
[уреди | уреди извор]
Вериге Светог Петра се чувају у базилици Светог Петра у ланцима (San Pietro in Vincoli), у Риму. Љубомир Ненадовић је у књизи Писма из Италије описао догађај када је католички свештеник пред Његоша, у Риму, изнео вериге св. Петра и очекивао да их Његош пољуби. Овај је то одбио уз констатацију да Црногорци не љубе ланце.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Часне вериге”. Епархија. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Часне вериге Светог апостола Петра”. СПЦ. Архивирано из оригинала 01. 02. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020.
