Пређи на садржај

Вукашин Златоносовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice sa wikidate
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказано 12 међуизмена 5 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија владар
{{Инфокутија владар|ијек=да
| име = Вукашин Златоносовић
| име = Вукашин Златоносовић
| слика =
| слика =
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = непознато
| датум_рођења =
| место_рођења = [[]]
| место_рођења = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_рођења = [[Бановина Босна]]
| држава_рођења = [[Бановина Босна]]
| датум_смрти = [[1430]].
| датум_смрти = [[1430]].<!--nema na vikipodacima-->
| место_смрти = [[]]
| место_смрти = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_смрти = [[Краљевина Босна]]
| држава_смрти = [[Краљевина Босна]]
| сахрањен =
| сахрањен =
| функција = [[војвода]]
| функција = [[војвода]]
| владавина = 1399-1430
| владавина = 1399-1430
| претходник = [[]]
| претходник = <!-- nema na wikipodacima -->
| наследник = [[]]
| наследник = <!-- nema na wikipodacima -->
| династија = [[Златоносовићи]]
| династија = [[Златоносовићи]]
| отац = Ђурађ
| отац = Ђурађ
| мајка = [[]]
| мајка = <!-- nema na wikipodacima -->
| супружник = [[]]
| супружник = <!-- nema na wikipodacima -->
| деца = [[]]
| деца = <!-- nema na wikipodacima -->
| грб =
| грб =
| опис_грба =
| опис_грба =
}}
}}
'''Вукашин Златоносовић''' (?? — [[1430]]) је био [[Срби|српски]] [[војвода]] из [[племићи|властелинске]] породице [[Златоносовићи|Златоносовића]] која је управљала [[Усора (област)|облашћу Усоре]] у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]].
'''Вукашин Златоносовић''' (?? — [[1430]]) је био [[војвода]] из [[племићи|властелинске]] породице [[Златоносовићи|Златоносовића]] која је управљала [[Усора (област)|облашћу Усоре]] у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]].


У сачуваним изворима први се пут помиње [[1399]]. године, као свједок у повељи краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]]. После смрти брата Вукмира остао је једини представник ове куће. Био је један од најутицајнијих великаша у Краљевини Босни.
У сачуваним изворима први се пут помиње [[1399]]. године, као свједок у повељи краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]]. После смрти брата Вукмира остао је једини представник ове куће. Био је један од најутицајнијих великаша у Краљевини Босни.


Када је избио сукоб између [[Радослав Павловић|Радослава Павловића]] и [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] 1430. године, Република је затражила помоћ од Твртка Другог, који је том приликом одговорио да се мора посавјетовати са војводом Вукашином Златоносовићем и са војводом[[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]]. До јуна поменуте године сматрало се да ће укључивање Вукашина у сукоб бити од користи. Дубровник је у јесен исте године окренуо став те је сматрао да би укључивање Вукашина у лигу против Павловића неповољно утицало на Дубровчане, јер би се томе успротивио краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко Други Котроманић]].
Када је избио сукоб између [[Радослав Павловић|Радослава Павловића]] и [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] 1430. године, Република је затражила помоћ од Твртка Другог, који је том приликом одговорио да се мора посавјетовати са војводом Вукашином Златоносовићем и са војводом[[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]]. До јуна поменуте године сматрало се да ће укључивање Вукашина у сукоб бити од користи. Дубровник је у јесен исте године окренуо став те је сматрао да би укључивање Вукашина у лигу против Павловића неповољно утицало на Дубровчане, јер би се томе успротивио краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II Котроманић]].


Средином новембра [[1430]]. године, избило је непријатељство између краља и војводе Вукашина. Краљ је започео свој поход на Златоносовиће. Тако је 22. новембра 1430. из Дубровника стигло писмо [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљу Хранићу]] у којем се изјављује жаљење "због случаја који се догодио Вукашину Златоносовићу", а о чему су Дубровчани обавјештени преко амбасадора и трговаца.
Средином новембра [[1430]]. године, избило је непријатељство између краља и војводе Вукашина. Краљ је започео свој поход на Златоносовиће. Тако је 22. новембра 1430. из Дубровника стигло писмо [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљу Хранићу]] у којем се изјављује жаљење "због случаја који се догодио Вукашину Златоносовићу", а о чему су Дубровчани обавјештени преко амбасадора и трговаца.
Ред 38: Ред 38:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Спасић, Палавестра, Мрђеновић|first=Душан;Александар;Душан|title=Родословне таблице и грбови српских династија и властеле |year=1991|publisher=Београд|id=ISBN 86-7685-007-0}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Спасић, Палавестра, Мрђеновић|first=Душан;Александар;Душан|title=Родословне таблице и грбови српских династија и властеле |year=1991|publisher=Београд|isbn=978-86-7685-007-5|pages=}}


{{БУСВ}}
{{БУСВ}}


{{DEFAULTSORT:Златоносовић, Вукашин}}
{{СОРТИРАЊЕ:Златоносовић, Вукашин}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Умрли 1430.]]
[[Категорија:Умрли 1430.]]
[[Категорија:Златоносовићи|Вукашин]]
[[Категорија:Златоносовићи|Вукашин]]
[[Категорија:Српске војводе у средњем веку]]

Тренутна верзија на датум 16. октобар 2024. у 21:39

Вукашин Златоносовић
Лични подаци
Мјесто рођењаБановина Босна
Датум смрти1430.
Мјесто смртиКраљевина Босна
Породица
РодитељиЂурађ
ДинастијаЗлатоносовићи
војвода
Период1399-1430

Вукашин Златоносовић (?? — 1430) је био војвода из властелинске породице Златоносовића која је управљала облашћу Усоре у Краљевини Босни.

У сачуваним изворима први се пут помиње 1399. године, као свједок у повељи краља Стефана Остоје. После смрти брата Вукмира остао је једини представник ове куће. Био је један од најутицајнијих великаша у Краљевини Босни.

Када је избио сукоб између Радослава Павловића и Дубровачке републике 1430. године, Република је затражила помоћ од Твртка Другог, који је том приликом одговорио да се мора посавјетовати са војводом Вукашином Златоносовићем и са војводомСандаљем Хранићем. До јуна поменуте године сматрало се да ће укључивање Вукашина у сукоб бити од користи. Дубровник је у јесен исте године окренуо став те је сматрао да би укључивање Вукашина у лигу против Павловића неповољно утицало на Дубровчане, јер би се томе успротивио краљ Твртко II Котроманић.

Средином новембра 1430. године, избило је непријатељство између краља и војводе Вукашина. Краљ је започео свој поход на Златоносовиће. Тако је 22. новембра 1430. из Дубровника стигло писмо Сандаљу Хранићу у којем се изјављује жаљење "због случаја који се догодио Вукашину Златоносовићу", а о чему су Дубровчани обавјештени преко амбасадора и трговаца.

Историчари сматрају да су Златоносовићи потпуно уништени у сукобу са краљем Твртком II 1430. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Спасић, Палавестра, Мрђеновић, Душан;Александар;Душан (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле. Београд. ISBN 978-86-7685-007-5.