Вукашин Златоносовић — разлика између измена
м popunjavanje kutijice sa wikidate |
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ |
||
(Није приказано 12 међуизмена 5 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија владар |
{{Инфокутија владар|ијек=да |
||
| име = Вукашин Златоносовић |
| име = Вукашин Златоносовић |
||
| слика = |
| слика = |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| држава_рођења = [[Бановина Босна]] |
| држава_рођења = [[Бановина Босна]] |
||
| датум_смрти = [[1430]]. |
| датум_смрти = [[1430]].<!--nema na vikipodacima--> |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| држава_смрти = [[Краљевина Босна]] |
| држава_смрти = [[Краљевина Босна]] |
||
| сахрањен = |
| сахрањен = |
||
| функција = [[војвода]] |
| функција = [[војвода]] |
||
| владавина = 1399-1430 |
| владавина = 1399-1430 |
||
| претходник = |
| претходник = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| наследник = |
| наследник = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| династија = [[Златоносовићи]] |
| династија = [[Златоносовићи]] |
||
| отац = Ђурађ |
| отац = Ђурађ |
||
| мајка = |
| мајка = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| супружник = |
| супружник = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| деца = |
| деца = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| грб = |
| грб = |
||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
||
}} |
}} |
||
'''Вукашин Златоносовић''' (?? — [[1430]]) је био |
'''Вукашин Златоносовић''' (?? — [[1430]]) је био [[војвода]] из [[племићи|властелинске]] породице [[Златоносовићи|Златоносовића]] која је управљала [[Усора (област)|облашћу Усоре]] у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]]. |
||
У сачуваним изворима први се пут помиње [[1399]]. године, као свједок у повељи краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]]. После смрти брата Вукмира остао је једини представник ове куће. Био је један од најутицајнијих великаша у Краљевини Босни. |
У сачуваним изворима први се пут помиње [[1399]]. године, као свједок у повељи краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]]. После смрти брата Вукмира остао је једини представник ове куће. Био је један од најутицајнијих великаша у Краљевини Босни. |
||
Када је избио сукоб између [[Радослав Павловић|Радослава Павловића]] и [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] 1430. године, Република је затражила помоћ од Твртка Другог, који је том приликом одговорио да се мора посавјетовати са војводом Вукашином Златоносовићем и са војводом[[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]]. До јуна поменуте године сматрало се да ће укључивање Вукашина у сукоб бити од користи. Дубровник је у јесен исте године окренуо став те је сматрао да би укључивање Вукашина у лигу против Павловића неповољно утицало на Дубровчане, јер би се томе успротивио краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко |
Када је избио сукоб између [[Радослав Павловић|Радослава Павловића]] и [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] 1430. године, Република је затражила помоћ од Твртка Другог, који је том приликом одговорио да се мора посавјетовати са војводом Вукашином Златоносовићем и са војводом[[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]]. До јуна поменуте године сматрало се да ће укључивање Вукашина у сукоб бити од користи. Дубровник је у јесен исте године окренуо став те је сматрао да би укључивање Вукашина у лигу против Павловића неповољно утицало на Дубровчане, јер би се томе успротивио краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II Котроманић]]. |
||
Средином новембра [[1430]]. године, избило је непријатељство између краља и војводе Вукашина. Краљ је започео свој поход на Златоносовиће. Тако је 22. новембра 1430. из Дубровника стигло писмо [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљу Хранићу]] у којем се изјављује жаљење "због случаја који се догодио Вукашину Златоносовићу", а о чему су Дубровчани обавјештени преко амбасадора и трговаца. |
Средином новембра [[1430]]. године, избило је непријатељство између краља и војводе Вукашина. Краљ је започео свој поход на Златоносовиће. Тако је 22. новембра 1430. из Дубровника стигло писмо [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљу Хранићу]] у којем се изјављује жаљење "због случаја који се догодио Вукашину Златоносовићу", а о чему су Дубровчани обавјештени преко амбасадора и трговаца. |
||
Ред 38: | Ред 38: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Спасић, Палавестра, Мрђеновић|first=Душан;Александар;Душан|title=Родословне таблице и грбови српских династија и властеле |year=1991|publisher=Београд| |
* {{Cite book | ref= harv|last=Спасић, Палавестра, Мрђеновић|first=Душан;Александар;Душан|title=Родословне таблице и грбови српских династија и властеле |year=1991|publisher=Београд|isbn=978-86-7685-007-5|pages=}} |
||
{{БУСВ}} |
{{БУСВ}} |
||
{{ |
{{СОРТИРАЊЕ:Златоносовић, Вукашин}} |
||
{{Нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Умрли 1430.]] |
[[Категорија:Умрли 1430.]] |
||
[[Категорија:Златоносовићи|Вукашин]] |
[[Категорија:Златоносовићи|Вукашин]] |
||
[[Категорија:Српске војводе у средњем веку]] |
Тренутна верзија на датум 16. октобар 2024. у 21:39
Вукашин Златоносовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Мјесто рођења | Бановина Босна |
Датум смрти | 1430. |
Мјесто смрти | Краљевина Босна |
Породица | |
Родитељи | Ђурађ |
Династија | Златоносовићи |
војвода | |
Период | 1399-1430 |
Вукашин Златоносовић (?? — 1430) је био војвода из властелинске породице Златоносовића која је управљала облашћу Усоре у Краљевини Босни.
У сачуваним изворима први се пут помиње 1399. године, као свједок у повељи краља Стефана Остоје. После смрти брата Вукмира остао је једини представник ове куће. Био је један од најутицајнијих великаша у Краљевини Босни.
Када је избио сукоб између Радослава Павловића и Дубровачке републике 1430. године, Република је затражила помоћ од Твртка Другог, који је том приликом одговорио да се мора посавјетовати са војводом Вукашином Златоносовићем и са војводомСандаљем Хранићем. До јуна поменуте године сматрало се да ће укључивање Вукашина у сукоб бити од користи. Дубровник је у јесен исте године окренуо став те је сматрао да би укључивање Вукашина у лигу против Павловића неповољно утицало на Дубровчане, јер би се томе успротивио краљ Твртко II Котроманић.
Средином новембра 1430. године, избило је непријатељство између краља и војводе Вукашина. Краљ је започео свој поход на Златоносовиће. Тако је 22. новембра 1430. из Дубровника стигло писмо Сандаљу Хранићу у којем се изјављује жаљење "због случаја који се догодио Вукашину Златоносовићу", а о чему су Дубровчани обавјештени преко амбасадора и трговаца.
Историчари сматрају да су Златоносовићи потпуно уништени у сукобу са краљем Твртком II 1430. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Спасић, Палавестра, Мрђеновић, Душан;Александар;Душан (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле. Београд. ISBN 978-86-7685-007-5.