Пређи на садржај

Владислава Полит-Десанчић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказано 18 међуизмена 13 корисника)
Ред 2: Ред 2:
| ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици -->
| ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици -->
| титула_префикс =
| титула_префикс =
| име = Владислава Полит Десанчић
| слика = Владислава Полит Десанчић.jpg
| слика = Владислава Полит Десанчић.jpg
| ширина_слике = 300
| опис_слике =
| опис_слике =
| надимак = Беба
| име_по_рођењу = ''Владислава Беба Полит Десанчић''
| остала_имена =
| датум_рођења = {{датум рођења|1886||}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1886||}}
| место_рођења = [[Нови Сад]]
| место_рођења = [[Нови Сад]]
| држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}}
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| датум_смрти = {{датум смрти|1949|||1886||}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1949|||1886||}}
| место_смрти = [[Темишвар]]
| место_смрти = [[Темишвар]]
| држава_смрти = {{застава|Румунија}}
| држава_смрти = [[Румунија]]
| узрок_смрти =
| узрок_смрти =
| пребивалиште =
| пребивалиште =
Ред 39: Ред 36:
}}
}}


'''Владислава Беба Полит Десанчић''' ([[Нови Сад]], [[1886]] — [[Темишвар]], [[1949]]) била је једна од првих жена [[Доктор наука|доктора наука]] у [[Србија|Србији]], књижевница, [[професор]], [[преводилац]] и [[Феминизам|борац за женска права]]. Велики утицај на њу имала је њена тетка [[Савка Суботић]], српска добротворка и једна од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]]<ref name="vladislava1">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/lifestyle.505.html:622524-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D1%84%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0 |title=Владислава Беба Полит, једна од првих жена доктора наука: Родољубива феминисткиња|publisher=[[Вечерње Новости]] |date = |accessdate = 3. 9. 2016.}}</ref> .
'''Владислава Беба Полит-Десанчић''' ([[Нови Сад]], [[1886]] — [[Темишвар]], [[1949]]) била је једна од првих жена [[Доктор наука|доктора наука]] у [[Србија|Србији]], књижевница, [[професор]], [[преводилац]] и [[Феминизам|борац за женска права]]. Велики утицај на њу имала је њена тетка [[Савка Суботић]], српска добротворка и једна од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]].<ref name="vladislava1">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/lifestyle.505.html:622524-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D1%84%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0 |title=Владислава Беба Полит, једна од првих жена доктора наука: Родољубива феминисткиња|publisher=[[Вечерње Новости]] |date = |accessdate = 3. 9. 2016.}}</ref>


== Животопис ==
== Биографија ==


Рођена је [[1886]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]], од оца [[Михаило Полит-Десанчић|Михаила Полита Десанчића]], [[политика|политичара]], [[новинар]]а и [[писац|књижевника]]. За живота је достојанствено бранила свој докторат, била изузетно храбра жена, залагала се за [[Феминизам|женска права]], нарочито због онемогућеног школовања жена, као и права свих других којима су била потребна. Била је доктор филозофских наука, причала је више језика, а својом борбом за права људи, подстакла је многе, који су се угледали на њу и након њеног времена примењивали њене методе у залагању против неправде.
Рођена је [[1886]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]], од оца [[Михаило Полит-Десанчић|Михаила Полит-Десанчића]], [[политика|политичара]], [[новинар]]а и [[писац|књижевника]] и мајке Минодоре. За живота је достојанствено бранила свој докторат, била изузетно храбра жена, залагала се за [[Феминизам|женска права]], нарочито због онемогућеног школовања жена, као и права свих других којима су била потребна. Била је доктор филозофских наука, причала је више језика, а својом борбом за права људи, подстакла је многе, који су се угледали на њу и након њеног времена примењивали њене методе у залагању против неправде.


== Образовање ==
== Образовање ==


Након завршетка основне школе, уписује ''Вишу женску школу'' у [[Нови Сад|Новом Саду]] коју завршава са одличним оценама. Њен отац је био изузетно имућан човек, па је због тога, као и због изузетне љубави Владиславе према учењу, уписана у приватну ''Велику Гимназију'', коју као једина девојка у одељењу такође завршава са највишим оценама. Након тога, стекла је услов за похађање студија, па је у [[Будимпешта|Будимпешти]] [[1912]]. године дипломирала славистику, а потом докторирала дисертацијим ''Петефи код Срба'', на [[Мађарски језик|мађарском језику]], са највишом оценом<ref name="vladislava1"/>. Завршавањем студија оправдала је све своје дотадашње успехе и скренула пажњу јавности и народу, како и жене могу бити успешне и требају да се школују. Студије које је завршила била су компилативне по радовима ''Благоја Бранчића'' и ''Милана Л. Поповића'', за којег се Владислава удала<ref name="vladislava2"/>.
Након завршетка основне школе, уписује ''Вишу женску школу'' у [[Нови Сад|Новом Саду]] коју завршава са одличним оценама. Њен отац је био изузетно имућан човек, па је због тога, као и због изузетне љубави Владиславе према учењу, уписана у приватну ''Велику Гимназију'', коју као једина девојка у одељењу такође завршава са највишим оценама. Након тога, стекла је услов за похађање студија, па је у [[Будимпешта|Будимпешти]] [[1912]]. године дипломирала славистику, а потом докторирала дисертацијом ''Петефи код Срба'', на [[Мађарски језик|мађарском језику]], са највишом оценом.<ref name="vladislava1"/> Завршавањем студија оправдала је све своје дотадашње успехе и скренула пажњу јавности и народу, како и жене могу бити успешне и требају да се школују. Студије које је завршила била су компилативне по радовима ''Благоја Бранчића'' и ''Милана Л. Поповића'', за којег се Владислава удала<ref name="vladislava2"/>.


== Рад ==
== Рад ==


Владислава је била стручњак из области [[Славистика|славистике]], а поред матењег [[Српски језик|српског]], причала је и на [[Немачки језик|немачком]], [[Енглески језик|енглеском]] и [[Мађарски језик|мађарском језику]]. Била је заинтересована за [[књижевност]], превођење и одлучила да почне каријеру у писању, што јој је ишло одлично. Писала је песме и објављивала их у неколико часописа под псеудонимом ''Беба Полит'', на [[Мађарски језик|мађарском]] и [[Српски језик|српском језику]].<br />Написала је и предговор који је издат у књизи, коју је посветила свом оцу ''Како сам век свој провео'', [[1925]]. године. Њен отац [[Михаило Полит-Десанчић]] преминуо је [[1920]]. године, а последњих година живео је са њом у ''Жебељу'' код [[Темишвар]]а<ref name="vladislava2"/>. Сачувала је све његове рукописе и радове и поклонила их [[Матица српска|Матици српској]]<ref name="vladislava1"/>.<br />Познавање више језика користило јој је да олако преводи разна књижевна дела, па је између осталог превела и драму ''Мандарин'', ''Харија М. Вернона'' и ''Харолда Овена'', која је изведена у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]], [[1924]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]]<ref name="vladislava2">{{cite web|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14372 |title=ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ Владислава - Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=[[Српско народно позориште]]|date = |accessdate =}}</ref>.
Владислава је била стручњак из области [[Славистика|славистике]], а поред матерњег [[Српски језик|српског]], владала је и [[Немачки језик|немачким]], [[Енглески језик|енглеским]] и [[Мађарски језик|мађарским језиком]]. Била је заинтересована за [[књижевност]], превођење и одлучила да почне каријеру у писању, што јој је ишло од руке. Писала је песме и објављивала их у неколико часописа потписујући се као ''Беба Полит'', на [[Мађарски језик|мађарском]] и [[Српски језик|српском језику]].<br />Написала је и предговор који је издат у књизи, коју је посветила свом оцу ''Како сам век свој провео'', [[1925]]. године. Њен отац [[Михаило Полит-Десанчић]] преминуо је [[1920]]. године, а последњих година живео је са њом у ''Жебељу'' код [[Темишвар]]а.<ref name="vladislava2"/> Сачувала је све његове рукописе и радове и поклонила их [[Матица српска|Матици српској]].<ref name="vladislava1"/><br />Познавање више језика користило јој је да олако преводи разна књижевна дела, па је између осталог превела и драму ''Мандарин'', ''Харија М. Вернона'' и ''Харолда Овена'', која је изведена у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]], [[1924]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref name="vladislava2">{{cite web|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14372 |title=ПОЛИТ-ДЕСАНЧИЋ Владислава - Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=[[Српско народно позориште]]|date = |accessdate =}}</ref>


Иако се бавила великим бројем ствари у пољу [[књижевност]]и, одувек је тежила да се придружи и пружи подршку борцима за женска права. Под утицајем њене тетке [[Савка Суботић|Савке Суботић]], једне од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]] и под утицајем свог оца, вође српских либерала који се борио против [[Мађаризација|мађаризације]] [[Срби|Срба]], Владислава се прикључила борби за еманципацију жена<ref name="vladislava3">{{cite web|url=http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/savka-subotic/ |title=Savka Subotić - biografija|publisher=knjizenstvo.etf.bg.ac.rs |date = |accessdate =}}</ref> .<br />Своје деловање спроводила је преко образовања, настојала да им убеди и помогне им да се школују, настојећи да их створи свестраним и самосталним<ref name="vladislava1"/>.
Иако се бавила великим бројем ствари у пољу [[књижевност]]и, одувек је тежила да се придружи и пружи подршку борцима за женска права. Под утицајем своје тетке [[Савка Суботић|Савке Суботић]], једне од првих [[Феминизам|феминисткиња]] у [[Војводина|Војводини]] и свог оца, вође српских либерала који се борио против [[Мађаризација|мађаризације]] [[Срби|Срба]], Владислава се прикључила борби за еманципацију жена.<ref name="vladislava3">{{cite web |url=http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/savka-subotic/ |title=Savka Subotić - biografija |publisher=knjizenstvo.etf.bg.ac.rs |date= |accessdate= |archive-date=18. 11. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171118221858/http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/savka-subotic/ |url-status=dead }}</ref><br />Своје деловање спроводила је преко образовања, настојала да им убеди и помогне им да се школују, настојећи да их створи свестраним и самосталним.<ref name="vladislava1"/>




Ред 59: Ред 57:
|
|
''
''
''Ако се женама може свако право прећи, то се не да порећи, да су оне ту. То им нико не може одузети. Ту смо! Постојимо! Живимо!''. — део говора '''Владиславе Бебе Полит Десанчић''' објављен у часопису ''Српство'', [[1913]]. године<ref name="vladislava1"/>.
''Ако се женама може свако право прећи, то се не да порећи, да су оне ту. То им нико не може одузети. Ту смо! Постојимо! Живимо!''. — део говора '''Владиславе Бебе Полит-Десанчић''' објављен у часопису ''Српство'', [[1913]]. године<ref name="vladislava1"/>.
|width = 85%
|width = 85%
|align = center
|align = center
Ред 65: Ред 63:




Владислава је била свесна да је својим изјавама узбуркала јавност и народ у [[Србија|Србији]], гнев код мушкараца, па чак и код неких жена. Да би прецизније објаснила своју изјаву, истакле је да мушкарци не требају да се плаше свестраних и образованих жена, јер се са дамама са запада, [[Српкиње]] не могу поредити, јер се оне не одричу брака и породице, сматрају дом својим храмом а не тамницом.
Владислава је била свесна да је својим изјавама узбуркала јавност и народ у [[Србија|Србији]], гнев код мушкараца, па чак и код неких жена. Да би прецизније објаснила своју изјаву, истакле је да мушкарци не требају да се плаше свестраних и образованих жена, јер се са дамама са запада, [[Српкиње]] не могу поредити, јер се оне не одричу брака и породице и сматрају дом својим храмом а не тамницом.




Ред 71: Ред 69:
|
|
''
''
''Српкињини осећаји су још национални, а то је нарочито код мањих народа животно питање. С тога је сасвим природно да ми Српкиње не можемо поћи истим путем еманципације као западне жене''. — из записника '''Владиславе Бебе Полит Десанчић''' објављеног [[1913]]. године
''Српкињини осећаји су још национални, а то је нарочито код мањих народа животно питање. С тога је сасвим природно да ми Српкиње не можемо поћи '''истим''' путем еманципације као западне жене''. — из записника '''Владиславе Бебе Полит-Десанчић''' објављеног [[1913]]. године
|width = 85%
|width = 85%
|align = center
|align = center
Ред 77: Ред 75:




На простору тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], на просторима данашње [[Србија|Србије]], који су тада били под [[Аустроугарска|Аустроугарксом]] и [[Османско царство|Османским царством]], живело је велики број различитих људи, другачијих схватања, обичаја и вероисповести, па је било изузетно тешко у јавност изнети овакве ствари и објаснити народу да се положај жена треба променити, иако је он стотинама година уназад био једнако незавидан као и тада.<br /> Због тога, Владислава се за почетак почела борити за образовање жена, наводећи да то треба да ураде због свог квалитета живота, али и због репутације код својих мужева<ref name="vladislava1"/>.
На простору тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], на просторима данашње [[Србија|Србије]], који су тада били под [[Аустроугарска|Аустроугарском]] и [[Османско царство|Османским царством]], живело је велики број различитих људи, другачијих схватања, обичаја и вероисповести, па је било изузетно тешко у јавност изнети овакве ствари и објаснити народу да се положај жена треба променити, иако је он стотинама година уназад био једнако незавидан као и тада.<br /> Због тога, Владислава се за почетак почела борити за образовање жена, наводећи да то треба да ураде због свог квалитета живота, али и због репутације код својих мужева<ref name="vladislava1"/>.




Ред 83: Ред 81:
|
|
''
''
''Српске су жене штедљивије него мушки. Оне су створене за финансијске операције. Погледајте само ону породицу која напредује. Увек јој је душа жена. Ниједан здрави и поштени мушкарац не каже да је жена само материја, и да је овај свет Бог створио само за мушке. Ниједан не вели да је жена алогична и аморална. То могу да кажу само болесници. Не стоји кућа на земљи, већ на жени". ''. — изјава '''Владиславе Бебе Полит Десанчић''' објављена у часопису ''Српство'' [[1913]]. године.
''Српске су жене штедљивије него мушки. Оне су створене за финансијске операције. Погледајте само ону породицу која напредује. Увек јој је душа жена. Ниједан здрави и поштени мушкарац не каже да је жена само материја, и да је овај свет Бог створио само за мушке. Ниједан не вели да је жена алогична и аморална. То могу да кажу само болесници. Не стоји кућа на земљи, већ на жени". ''. — изјава '''Владиславе Бебе Полит-Десанчић''' објављена у часопису ''Српство'' [[1913]]. године.
|width = 85%
|width = 85%
|align = center
|align = center
Ред 89: Ред 87:




Владислава се борила и за хармонију у браку, подразумевала да се мушакарац и жена допуњују и сматрала да се права жена не могу унапредити ако се и јачи пол не укључи у борбу за иста и не почне да жене сматра равноправним бићима.<br />Више пута је кроз своје говоре и изјаве у штампи сугерисала мушкарцима да и жене имају своју духовну есенцију и егзитенцију, жељу за школовањем и слободом духа, које су им вековима ускраћене. Сматрала је да жене и без мушкараца могу да остварују своје циљеве, али такође сматрала да је брак светиња.
Владислава се борила и за хармонију у браку, подразумевала да се мушкарац и жена допуњују и сматрала да се права жена не могу унапредити ако се и јачи пол не укључи у борбу за иста и не почне да жене сматра равноправним бићима.<br />Више пута је кроз своје говоре и изјаве у штампи сугерисала мушкарцима да и жене имају своју духовну есенцију и егзистенцију, жељу за школовањем и слободом духа, које су им вековима ускраћене. Сматрала је да жене и без мушкараца могу да остварују своје циљеве, али такође да је брак светиња.




Ред 95: Ред 93:
|
|
''
''
''Не треба нама [[Српкиња]]ма одмах изборно право, ми морамо стећи своја права прво над вама и за та права борићемо се и фанатизмом, јер без тога не можемо живети. То је идеја и мисао човечанства, мисао истинита и оправдана. Ко је год способан умно и телесно да ради, треба да живи, и кад живи треба да има своја права на живот. То је садржина феминизма, то је есенција наше идеје, за коју се боримо и залажемо. И сви смо ми дужни да се за њу залажемо". '' — изјава '''Владиславе Бебе Полит Десанчић''' објављена у часопису ''[[Жена (часопис)|Жена]]'' [[1913]]. године.
''Не треба нама [[Српкиња]]ма одмах изборно право, ми морамо стећи своја права прво над вама и за та права борићемо се и фанатизмом, јер без тога не можемо живети. То је идеја и мисао човечанства, мисао истинита и оправдана. Ко је год способан умно и телесно да ради, треба да живи, и кад живи треба да има своја права на живот. То је садржина феминизма, то је есенција наше идеје, за коју се боримо и залажемо. И сви смо ми дужни да се за њу залажемо". '' — изјава '''Владиславе Бебе Полит-Десанчић''' објављена у часопису ''[[Жена (часопис)|Жена]]'' [[1913]]. године.
|width = 85%
|width = 85%
|align = center
|align = center
Ред 101: Ред 99:




Сматрала је да је један од главних проблема што женска права у [[Србија|Србији]] нису унаредовала, недостатак храбрости и снаге других жена да се боре.
Сматрала је да је један од главних проблема што женска права у [[Србија|Србији]] нису узнапредовала, недостатак храбрости и снаге других жена да се боре.


== Старост и смрт ==
== Старост и смрт ==


Владислава Беба Полит Десанчић преминула је [[1949]]. године у [[Темишвар]]у. Иза себе је оставила неизбрисив траг у борби за права жена и осталих којима је то било потребно. Својим делима и говорима надахнула је и подстакла велики број жена, да се школују и боре за њихова права. Остаће упамћена као једна од првих жена доктора наука и велики борац за људска права.
Владислава Беба Полит-Десанчић преминула је [[1949]]. године у [[Темишвар]]у. Иза себе је оставила неизбрисив траг у борби за права жена и осталих којима је то било потребно. Својим делима и говорима надахнула је и подстакла велики број жена, да се школују и боре за њихова права. Остаће упамћена као једна од првих жена доктора наука и велики борац за људска права.


== Референце ==
== Референце ==
Ред 115: Ред 113:
* Станков, Љиљана: ''Женски покрет у Србији''. [[Београд]], [[Педагошки музеј (Београд)|Педагошки музеј]], [[2011]].
* Станков, Љиљана: ''Женски покрет у Србији''. [[Београд]], [[Педагошки музеј (Београд)|Педагошки музеј]], [[2011]].


{{Портал бар|Жене|Биографија|Књижевност}}
{{портал бар|Биографија|Жене|Књижевност}}

{{DEFAULTSORT:Полит Десанчић, Владислава}}
{{нормативна контрола}}

{{СОРТИРАЊЕ:Полит-Десанчић, Владислава}}
[[Категорија:Рођени 1886.]]
[[Категорија:Рођени 1886.]]
[[Категорија:Умрли 1949.]]
[[Категорија:Умрли 1949.]]
[[Категорија:Новосађани]]
[[Категорија:Новосађани]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Доктори наука]]
[[Категорија:Жене у књижевности]]
[[Категорија:Жене у народној књижевности]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Жене борци]]
[[Категорија:Српски професори]]
[[Категорија:Српски професори]]
[[Категорија:Доктори наука]]
[[Категорија:војници]]
[[Категорија:Полит-Десанчићи]]

Тренутна верзија на датум 16. октобар 2024. у 21:14

Владислава Полит-Десанчић
НадимакБеба
Датум рођења(1886-00-00)1886.
Место рођењаНови СадАустроугарска
Датум смрти1949.(1949-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смртиТемишварРумунија
НародностСрпкиња
ЗанимањеДокторка филозофије, књижевница, професор, преводилац и борац за женска права
СупружникМилан Л. Поповић
РодитељиМихаило Полит-Десанчић

Владислава Беба Полит-Десанчић (Нови Сад, 1886Темишвар, 1949) била је једна од првих жена доктора наука у Србији, књижевница, професор, преводилац и борац за женска права. Велики утицај на њу имала је њена тетка Савка Суботић, српска добротворка и једна од првих феминисткиња у Војводини.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1886. године у Новом Саду, од оца Михаила Полит-Десанчића, политичара, новинара и књижевника и мајке Минодоре. За живота је достојанствено бранила свој докторат, била изузетно храбра жена, залагала се за женска права, нарочито због онемогућеног школовања жена, као и права свих других којима су била потребна. Била је доктор филозофских наука, причала је више језика, а својом борбом за права људи, подстакла је многе, који су се угледали на њу и након њеног времена примењивали њене методе у залагању против неправде.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Након завршетка основне школе, уписује Вишу женску школу у Новом Саду коју завршава са одличним оценама. Њен отац је био изузетно имућан човек, па је због тога, као и због изузетне љубави Владиславе према учењу, уписана у приватну Велику Гимназију, коју као једина девојка у одељењу такође завршава са највишим оценама. Након тога, стекла је услов за похађање студија, па је у Будимпешти 1912. године дипломирала славистику, а потом докторирала дисертацијом Петефи код Срба, на мађарском језику, са највишом оценом.[1] Завршавањем студија оправдала је све своје дотадашње успехе и скренула пажњу јавности и народу, како и жене могу бити успешне и требају да се школују. Студије које је завршила била су компилативне по радовима Благоја Бранчића и Милана Л. Поповића, за којег се Владислава удала[2].

Владислава је била стручњак из области славистике, а поред матерњег српског, владала је и немачким, енглеским и мађарским језиком. Била је заинтересована за књижевност, превођење и одлучила да почне каријеру у писању, што јој је ишло од руке. Писала је песме и објављивала их у неколико часописа потписујући се као Беба Полит, на мађарском и српском језику.
Написала је и предговор који је издат у књизи, коју је посветила свом оцу Како сам век свој провео, 1925. године. Њен отац Михаило Полит-Десанчић преминуо је 1920. године, а последњих година живео је са њом у Жебељу код Темишвара.[2] Сачувала је све његове рукописе и радове и поклонила их Матици српској.[1]
Познавање више језика користило јој је да олако преводи разна књижевна дела, па је између осталог превела и драму Мандарин, Харија М. Вернона и Харолда Овена, која је изведена у Српском народном позоришту, 1924. године у Новом Саду.[2]

Иако се бавила великим бројем ствари у пољу књижевности, одувек је тежила да се придружи и пружи подршку борцима за женска права. Под утицајем своје тетке Савке Суботић, једне од првих феминисткиња у Војводини и свог оца, вође српских либерала који се борио против мађаризације Срба, Владислава се прикључила борби за еманципацију жена.[3]
Своје деловање спроводила је преко образовања, настојала да им убеди и помогне им да се школују, настојећи да их створи свестраним и самосталним.[1]


Ако се женама може свако право прећи, то се не да порећи, да су оне ту. То им нико не може одузети. Ту смо! Постојимо! Живимо!. — део говора Владиславе Бебе Полит-Десанчић објављен у часопису Српство, 1913. године[1].


Владислава је била свесна да је својим изјавама узбуркала јавност и народ у Србији, гнев код мушкараца, па чак и код неких жена. Да би прецизније објаснила своју изјаву, истакле је да мушкарци не требају да се плаше свестраних и образованих жена, јер се са дамама са запада, Српкиње не могу поредити, јер се оне не одричу брака и породице и сматрају дом својим храмом а не тамницом.


Српкињини осећаји су још национални, а то је нарочито код мањих народа животно питање. С тога је сасвим природно да ми Српкиње не можемо поћи истим путем еманципације као западне жене. — из записника Владиславе Бебе Полит-Десанчић објављеног 1913. године


На простору тадашње Краљевине Југославије, на просторима данашње Србије, који су тада били под Аустроугарском и Османским царством, живело је велики број различитих људи, другачијих схватања, обичаја и вероисповести, па је било изузетно тешко у јавност изнети овакве ствари и објаснити народу да се положај жена треба променити, иако је он стотинама година уназад био једнако незавидан као и тада.
Због тога, Владислава се за почетак почела борити за образовање жена, наводећи да то треба да ураде због свог квалитета живота, али и због репутације код својих мужева[1].


Српске су жене штедљивије него мушки. Оне су створене за финансијске операције. Погледајте само ону породицу која напредује. Увек јој је душа жена. Ниједан здрави и поштени мушкарац не каже да је жена само материја, и да је овај свет Бог створио само за мушке. Ниједан не вели да је жена алогична и аморална. То могу да кажу само болесници. Не стоји кућа на земљи, већ на жени". . — изјава Владиславе Бебе Полит-Десанчић објављена у часопису Српство 1913. године.


Владислава се борила и за хармонију у браку, подразумевала да се мушкарац и жена допуњују и сматрала да се права жена не могу унапредити ако се и јачи пол не укључи у борбу за иста и не почне да жене сматра равноправним бићима.
Више пута је кроз своје говоре и изјаве у штампи сугерисала мушкарцима да и жене имају своју духовну есенцију и егзистенцију, жељу за школовањем и слободом духа, које су им вековима ускраћене. Сматрала је да жене и без мушкараца могу да остварују своје циљеве, али такође да је брак светиња.


Не треба нама Српкињама одмах изборно право, ми морамо стећи своја права прво над вама и за та права борићемо се и фанатизмом, јер без тога не можемо живети. То је идеја и мисао човечанства, мисао истинита и оправдана. Ко је год способан умно и телесно да ради, треба да живи, и кад живи треба да има своја права на живот. То је садржина феминизма, то је есенција наше идеје, за коју се боримо и залажемо. И сви смо ми дужни да се за њу залажемо". — изјава Владиславе Бебе Полит-Десанчић објављена у часопису Жена 1913. године.


Сматрала је да је један од главних проблема што женска права у Србији нису узнапредовала, недостатак храбрости и снаге других жена да се боре.

Старост и смрт

[уреди | уреди извор]

Владислава Беба Полит-Десанчић преминула је 1949. године у Темишвару. Иза себе је оставила неизбрисив траг у борби за права жена и осталих којима је то било потребно. Својим делима и говорима надахнула је и подстакла велики број жена, да се школују и боре за њихова права. Остаће упамћена као једна од првих жена доктора наука и велики борац за људска права.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]