Корисник:Aleksa Radojković/песак — разлика између измена
Поништена измена 27793691 корисника Aleksa Radojković (разговор) ознака: поништење |
dodavanje jos engleskih pojmova |
||
(15 међуизмена истог корисника није приказано) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Видео игре и гејминг 2000-их година''' |
'''Видео игре и гејминг 2000-их година''' |
||
2000-е године су биле [[Историја видео-игара|четврта деценија у индустрији видео игара]]. Ово је деценија којом су примарно доминирали [[Sony|Сони]], [[Nintendo|Нинтендо]], новонастали [[Microsoft|Мајкрософт]] и гејминг системи ових корпорација. [[Сега (компанија)|Сега]], која је била главни ривал Нинтенду 80-их и 90-их година је напустила маркет гејмерских конзола 2002. године. Ова деценија је последња видела графике ниског квалитета са малим бројем тродимензионалних полигона 90-их година. Производња игара са [[:en:High-definition_video|ХД графикама]] је увелико почела, компаније су почеле да се фокусирају на производњу игрица са високим нивоом имерзије и интерактивним окуржењем, имплементацијом реалистичних физика и побољшањем тадашње [[Вештачка интелигенција|вештачке интелигенције]]<ref>{{Cite web|url=https://nn.cs.utexas.edu/downloads/papers/gold.cig05.pdf|title=Академска вештачка интелигенција и видео игре|date=2005.|archive-date=24.8.2007.|url-status=live}}</ref> |
2000-е године су биле [[Историја видео-игара|четврта деценија у индустрији видео игара]]. Ово је деценија којом су примарно доминирали [[Sony|Сони]], [[Nintendo|Нинтендо]], новонастали [[Microsoft|Мајкрософт]] и гејминг системи ових корпорација. [[Сега (компанија)|Сега]], која је била главни ривал Нинтенду 80-их и 90-их година је напустила маркет гејмерских конзола 2002. године. |
||
Ова деценија је последња видела графике ниског квалитета са малим бројем тродимензионалних полигона 90-их година. Производња игара са [[:en:High-definition_video|ХД графикама]] је увелико почела, компаније су почеле да се фокусирају на производњу игрица са високим нивоом имерзије и интерактивним окуржењем, имплементацијом реалистичних физика и побољшањем тадашње [[Вештачка интелигенција|вештачке интелигенције]].<ref>{{Cite web|url=https://nn.cs.utexas.edu/downloads/papers/gold.cig05.pdf|title=Академска вештачка интелигенција и видео игре|date=2005.|archive-date=24.8.2007.|url-status=live}}</ref> Шеста и седма генерација конзола су пуштене у продају, неке од којих су биле [[:en:Dreamcast|Дримкаст]], [[PlayStation 2|ПлејСтејшн 2]], [[Xbox|Иксбокс]], [[Nintendo GameCube|ГејмКјуб]], [[Xbox 360|Иксбокс 360]], [[PlayStation 3|Плејстејшн 3]], [[Wii|Вии]], [[Game Boy Advance|Гејм Бој Адвенсе]], [[Nintendo DS|Нинтендо ДС]] и [[PlayStation Portable|ПлејСтејшн Портабл]]. |
|||
Неке од игара које су обележиле ову деценију су ''[[Half-Life 2]]'', ''[[Wii Sports]]'', ''[[Grand Theft Auto III]]'', ''[[BioShock]]'', ''[[The Sims]]'', ''[[Metroid Prime]]'', ''[[Burnout 3: Takedown]],'' ''[[Tony Hawk's Pro Skater 3]]'', ''[[Resident Evil 4]]'', ''[[The Legend of Zelda: The Wind Waker]], [[Shadow of the Colossus]],'' ''[[Grand Theft Auto: Vice City]]'', ''[[Star Wars: Knights of the Old Republic]]'', ''[[LittleBigPlanet]]'', ''[[The Elder Scrolls III: Morrowind]],'' ''[[World of Warcraft]]'', ''[[Final Fantasy X]]'', ''[[Perfect Dark]]'', ''[[God of War]]'', [[Left 4 Dead 2|''Left 4 Dead'' и Left 4 Dead 2]], ''[[Batman: Arkham Asylum]]'', ''[[Counter-Strike]]'', ''[[Prince of Persia: The Sands of Time]],'' ''[[Diablo II]]'', [[Pokémon Ruby and Sapphire|''Pokémon Ruby'' and ''Sapphire'']], ''[[The Elder Scrolls IV: Oblivion]],'' ''[[Super Smash Bros. Melee]]'', ''[[Grand Theft Auto: San Andreas]]'', ''[[Gears of War]]'', ''[[Max Payne]]'', [[Pokémon Diamond and Pearl|''Pokémon Diamond'' and ''Pearl'']]'','' ''[[Super Mario Galaxy]]'', ''[[Halo: Combat Evolved]]'', ''[[Tony Hawk's Pro Skater 3|Tony Hawk´s Pro Skater 3]]'', ''[[Guitar Hero]]'', ''[[Devil May Cry]]'', ''[[Ak and Daxter: The Precursor Legacy|Jak and Daxter: The Precursor Legacy]]'', [[Ratchet & Clank, Sly Cooper and the Thievius Raccoonus|''Ratchet & Clank'', ''Sly Cooper and the Thievius Raccoonus'']]'','' ''[[Hitman: Blood Money]]'', ''[[Grand Theft Auto IV]]'', ''[[Halo 2]]'', ''[[The Legend of Zelda: Twilight Princess]]'', ''[[Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty]]'', ''[[Fallout 3]]'', ''[[Super Mario Sunshine]]'', ''[[Rock Band]]'', ''[[Beyond Good & Evil]],'' ''[[Portal (видео-игра)|Portal]]'', ''[[Ico (видео игра)|Ico]]'', ''[[Jet Set Radio]]'', ''[[Silent Hill 2]]'', ''[[Psychonauts]]'', ''[[Uncharted 2: Among Thieves]],'' ''[[Halo 3]]'', and ''[[Call of Duty 4: Modern Warfare]]''. |
Неке од игара које су обележиле ову деценију су ''[[Half-Life 2]]'', ''[[Wii Sports]]'', ''[[Grand Theft Auto III]]'', ''[[BioShock]]'', ''[[The Sims]]'', ''[[Metroid Prime]]'', ''[[Burnout 3: Takedown]],'' ''[[Tony Hawk's Pro Skater 3]]'', ''[[Resident Evil 4]]'', ''[[The Legend of Zelda: The Wind Waker]], [[Shadow of the Colossus]],'' ''[[Grand Theft Auto: Vice City]]'', ''[[Star Wars: Knights of the Old Republic]]'', ''[[LittleBigPlanet]]'', ''[[The Elder Scrolls III: Morrowind]],'' ''[[World of Warcraft]]'', ''[[Final Fantasy X]]'', ''[[Perfect Dark]]'', ''[[God of War]]'', [[Left 4 Dead 2|''Left 4 Dead'' и Left 4 Dead 2]], ''[[Batman: Arkham Asylum]]'', ''[[Counter-Strike]]'', ''[[Prince of Persia: The Sands of Time]],'' ''[[Diablo II]]'', [[Pokémon Ruby and Sapphire|''Pokémon Ruby'' and ''Sapphire'']], ''[[The Elder Scrolls IV: Oblivion]],'' ''[[Super Smash Bros. Melee]]'', ''[[Grand Theft Auto: San Andreas]]'', ''[[Gears of War]]'', ''[[Max Payne]]'', [[Pokémon Diamond and Pearl|''Pokémon Diamond'' and ''Pearl'']]'','' ''[[Super Mario Galaxy]]'', ''[[Halo: Combat Evolved]]'', ''[[Tony Hawk's Pro Skater 3|Tony Hawk´s Pro Skater 3]]'', ''[[Guitar Hero]]'', ''[[Devil May Cry]]'', ''[[Ak and Daxter: The Precursor Legacy|Jak and Daxter: The Precursor Legacy]]'', [[Ratchet & Clank, Sly Cooper and the Thievius Raccoonus|''Ratchet & Clank'', ''Sly Cooper and the Thievius Raccoonus'']]'','' ''[[Hitman: Blood Money]]'', ''[[Grand Theft Auto IV]]'', ''[[Halo 2]]'', ''[[The Legend of Zelda: Twilight Princess]]'', ''[[Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty]]'', ''[[Fallout 3]]'', ''[[Super Mario Sunshine]]'', ''[[Rock Band]]'', ''[[Beyond Good & Evil]],'' ''[[Portal (видео-игра)|Portal]]'', ''[[Ico (видео игра)|Ico]]'', ''[[Jet Set Radio]]'', ''[[Silent Hill 2]]'', ''[[Psychonauts]]'', ''[[Uncharted 2: Among Thieves]],'' ''[[Halo 3]]'', and ''[[Call of Duty 4: Modern Warfare]]''. |
||
== Конзоле из 2000-их година == |
|||
=== Шеста генерација конзола (1998-2006) === |
|||
Шеста генерација видео игара је званично почела [[1998]]. с појављивањем Дримкаста-а, који није био успешан и производња је прекинута [[2001]]. [[Сега (компанија)|Сега]] је најавила да више неће производити конзоле за видео игре након две конзоле које су биле тотални неуспеси и постала је независни програмер. [[PlayStation 2|Плејстејшн 2]] је отпочео продају [[2000]]. године и постао је најпродаванија конзола за видео игре свих времена. [[Microsoft|Мајкрософт]] је ушао на тржиште кућних конзола са [[Xbox|Иксбоксом]]. Иако се у почетку очекивало да ће имати проблема, успео је да достигне друго место по продаји иза Плејстејшна, захваљујући игри [[Halo: Combat Evolved]], која је била ексклузивна за конзолу. [[Nintendo GameCube|ГејмКјуб]] почео да се продаје 2001.у слично време као и Иксбокс, конзола је пала на треће место, ово је био први пут да Нинтендова конзола није на првом месту [[:en:List_of_best-selling_game_consoles|листе најпродаванијих конзола на свету]]. |
|||
[[Датотека:Sony-PlayStation-2-30001-wController-L.png|мини|Сони Плејстејшн 2]] |
|||
Шеста генерација је побољшала тродимензионалну графику конзола пете генерације. Неке од нових карактеристика конзола су укључивале уграђене [[ДВД|ДВД плејере]] и [[Хард-диск|хард дискове]]. Играње преко интернета на конзолама, чији је пионир неуспешни Дримкаст, постало је комерцијално одрживо са системом [[Xbox Live]], који је креиран у новембру 2002, годину дана након објављивања конзоле. [[Xbox Live|Иксбокс Лајв]] је био веома успешан у то време. |
|||
=== Седма генерација конзола (2005-2012) === |
|||
[[Датотека:Wii-console.jpg|алт=Бии|мини|Вии конзола]] |
|||
Седма генерација конзола почела је појавом [[Xbox 360|Иксбокса 360]] [[2005]]. године. Након тога су уследили [[Wii|Вии]] и [[PlayStation 3|Плејстејшн 3]] [[2006]]. Седма генерација је имала широку примену [[HD|ХД]] графике, [[Медијски центар|медијских центара]] и [[Бежични контролери за игре|бежичних контролера за игре]], као и [[онлајн услуге]] за све конзоле. Плејстејшн 3 такође има [[Blu-ray|Блу-реј диск]] компатибилност. Вии је имплементирао иновативни контролер за игре који има пуну [[Осетљивост на покрет|осетљивост на покрете]] и користи се као даљински, са мање дугмића од обичног џојстика. Као одговор, [[Sony|Сони]] је у Плејстејшну 3 увео функцију где џојстик може да препозна нагиб и пренесе то као наредбу у игру. |
|||
Вии контроле осетљиве на покрете и фокус на [https://store.steampowered.com/tags/en/Family+Friendly игре прилагођене породици], иако су овиме удаљили неке посвећене играче, помогли су да Вии постане најпродаванија [[:en:Seventh_generation_of_video_game_consoles|конзола седме генерације]]. Висока цена Плејстејшна 3 је у почетку изазвала спору продају, али је Сони уз бројне попусте и смањења цене, као и напоре да се постигну једнаке или боље карактеристике и перформансе између њега и Иксбокса 360 доста побољшао продају. Овај труд је генерално био успешан јер је Плејстејшну 3 порасла популарност, због чега је кроз године имао идентичне бројке на тржишту као и Иксбокс 360. |
|||
[[Nintendo|Нинтендо]] је наставио да доминира тржиштем ручних конзола издавањем [[Nintendo DS|Нинтендо ДС]] са два [[Рачунарски монитор|екрана]] [[2004]]. Један од екрана је [[Ekran osjetljiv na dodir|екран осетљив на додир]]. [[PlayStation Portable|Плејстејшн Портабл]], који је Сони објавио 2005. године, био је први озбиљан конкурент Нинтендовим ручним конзолама за видео игре и далеко је најпродаванији ручни гејмерски уређај који није произвео јапански гигант - Нинтендо. |
|||
[[Играчка конзола|'''<u>Све генерације играчких конзола</u>''']] |
|||
== Историја гејминга 2000-их година == |
|||
=== Индустрија у успону === |
|||
Рано у [[Деценија|деценији]], свет [[Видео-игра|видео игара]] је потресен због двојца великих [[Вест|вести]] које су доминирале заглављима у вестима: [[Сега (компанија)|Сега]] се повлачила из [[:en:Console_war|рата конзола]] и да [[Microsoft|Мајкрософт]] улази на ово тржиште. Сега је изјавила да је због лоших перформанси [[Сега Дримкаст|Сега Дримкаста]] и [[Сега Сатурн|Сега Сатурн-а]] на тржишту одлучила да донесе одлуку о повлачењу.<ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/1145936.stm|title=Sega scraps the Dreamcast|date=2001-01-31|access-date=2024-05-20|language=en-GB}}</ref> Компанија се окренула издавању из трећег лица ја остатак њихових конзола. Мајкрософт је званично дебитовао њихову конзолу Иксбокс на Конференцији Развијача Игара у 2000. години након много спекулација. |
|||
Након што су [[Xbox|Иксбокс]] и [[PlayStation 2|Плејстејшн 2]] стављени на тржиште, приметан тренд гурања конзола у медија центре и нуђење више ставки од само играња игара. [[Nintendo|Нинтендо]] је споро реаговао и касно су избацили [[Nintendo GameCube|ГејмКјуб]] [[2001]]. без много егзотичних ставки које су друге конзоле имале. Уместо тога, Нинтендо је био фокусиран на побољшање искуства за време играња игара, као и спремање за њихов нови иновативни џојстик који је изазио [[2006]].<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120629210404/http://www.pcworld.com/article/127869/nintendo_wii.html%20?tk=rel_news|title=Nintendo Wii Input Device Review {{!}} PCWorld|date=2012-06-29|website=web.archive.org|access-date=2024-05-20}}</ref> [[:en:Backward_compatibility|Компатибилност уназад]] је такође постала основна ставка у гејмингу ове деценије. Плејстејшн 2 је прва конзола која је ово подржавала, игре са претходног [[PlayStation|Плејстејшна 1]] су се могле играти са оригиналним дисковима на Плејстејшну 2, без потребе за било каквим модификацијама или додатном опремом. |
|||
[[Датотека:Valve logo.svg|алт=Валве|мини|Лого компаније Валве]] |
|||
[[Kršenje autorskih prava|Кршење ауторских права]] је постало велика брига развојним тимовима за видео игре и многе компаније су пробале да експериментишу са начинима да се боре с овим растућим проблемом. поготово у гејмингу на персоналним рачунарима. Неке компаније су захтевале регистрацију кроз коришћење [[:en:Product_key|кључева производа]]. У једном од познатијих догађаја ове деценије, [[Valve|Валве]] је поприлично јако ударен [[Хакер|хакерским нападом]], након чега је велика количина њиховог рада на [[Half-Life 2|Халф-Лајфу 2]] процурела на интернет.<ref>{{Cite web|url=https://www.technewsworld.com/story/half-life-2-source-code-leak-delays-debut-31783.html|title=Half Life 2 Source-Code Leak Delays Debut|last=admin-ectnews|date=2003-10-07|website=TechNewsWorld|language=en-US|access-date=2024-05-19}}</ref> |
|||
[[Sony|Сони]] и [[Microsoft|Мајкрософт]] су њихове [[PlayStation 3|Плејстејшн 3]] и [[Xbox 360|Иксбокс 360]] конзоле избацили средином деценије. Како је деценија напредовала, више и више ставки је додавано овим конзолама. Могућност повезивања на [[интернет]] је постала опште присутна и неке игре су имале интегрисано коришћење [[Веб-камера|веб камере]]. Средином деценије, индустрија је била ухваћена у препуцавању између [[HD DVD|ХД-ДВД]] и [[Blu-ray|Блу-реј]] формата - [[:en:Format_war|рат формата]]. Евентуално је победио Блу-реј формат, али то није помогло Мајкрософту након што су већ додали компатибилност за ХД ДВД-ом. Нинтендо још увек није избацио конзолу на којој су могли да се гледају филмови. Уместо тога, Нинтендо је открио Вии и направио револуцију у индустрији са интерактивним играчким искуством које је омогућио њихов нови џојстик.<ref>{{Cite web|url=https://www.theage.com.au/technology/which-console-to-buy-20071211-gdrnl9.html|title=Which console to buy?|last=Hill|first=Jason|date=2007-12-10|website=The Age|language=en|access-date=2024-05-20}}</ref> Сони и Мајкрософт нису ништа слично избацили до следеће деценије када су настали [[Kinect|Иксбокс Кинект]] и [[Плејстејшн Мув]] (енг. ''Kinect, PlayStation Move'') |
|||
=== Графичке иновације === |
|||
[[1990-е]] је виделе прелазак са [[2D računarska grafika|2Д]] видео игара на потпуно имерзивна тродимензионална окружења и играње. 2000-их су се иновације наставиле са овим трендом, полирањем многих недостатака стварања нове димензије за игре као што су крути [[полигонални ликови]] и [[Анимација|анимације]]. До краја деценије, [[Microsoft|Мајкрософт]] и [[Sony|Сони]] су већ објављивали игре у високој резолуцији.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20130531035958/http://www.1up.com/features/10-ways-xbox-360-changed|title=10 Ways Xbox 360 Changed Gaming from 1UP.com|date=2013-05-31|website=web.archive.org|access-date=2024-05-20}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.giantbomb.com/articles/dont-panic-ps3-hardware-will-still-play-hd-games-v/1100-3479/|title=Don't Panic: PS3 Hardware Will Still Play HD Games Via Component|date=2011-07-13|website=Giant Bomb|language=en|access-date=2024-05-20}}</ref> |
|||
=== Статус видео игара на персоналним рачунарима === |
|||
[[Рачунарска игра|Рачунарске видео игре]] су остале популарне током читаве деценије, али су биле у општем паду у популарности како су конзоле постајале све популарније. Издавачима се такође допала [[стандардизација]] коју су пружале конзоле, док су перформансе рачунарских игара зависиле од графичких могућности хардвера играча. Ипак, персонални рачунар је остао уређај избора за многе популарне стратегије, симулације и онлајн игре. |
|||
[[Blizzard Entertainment|Близард]] је била компанија у центру пажње у бројним приликама током 2000-их и лојална кућном рачунару. 2000. објавила је хек анд слеш (енг. ''Hack and Slash'') игру [[Diablo II|Диабло II]] која се често наводи као једна од најбољих игара икада направљених.<ref>{{Cite web|url=https://seekingalpha.com/article/440511-the-time-is-right-for-activision-blizzard-calls-and-gamestop-shares|title=The Time Is Right For Activision Blizzard Calls And Gamestop Shares {{!}} Seeking Alpha|last=Zeifman|first=Samuel|date=2012-03-18|website=seekingalpha.com|language=en|access-date=2024-05-20}}</ref> Игра наставља да има велики број фанова много година након објављивања и била је наведена на листи десет најпродаванијих игара за рачунар од стране [[НПД Групa|НПД Групе]].<ref>{{Cite web|url=https://www.vg247.com/activision-blizzard-q2-financials-net-revenue-comes-in-at-967-million|title=Activision Blizzard Q2 financials: Net revenue comes in at $967 million|last=Editor|first=Stephany Nunneley-Jackson News|date=2010-08-05|website=VG247|language=en|access-date=2024-05-20}}</ref> Затим је 2004. Близард одушевио играче издавањем Ворлд оф Воркрефта (eнг. ''[[World of Warcraft]]''), који је у то време био [[MMORPG|ММОРПГ]] (енг. ''MMORPG - Massively multiplayer online role-playing game'') са највећом претплатом за ММОРПГ на свету са преко 10 милиона претплатника. |
|||
[[The Sims|Симс]], настао као пројекат популарне франшизе [[SimCity|Сим Сити]], такође је постао популарна игра тог доба. Комбинујући све своје наставке и експанзије, Симс лако постаје једна од најпродаванијих рачунарских игара у историји.<ref>{{Cite web|url=https://www.gamespot.com/articles/the-sims-overtakes-myst/1100-2857556/|title=The Sims overtakes Myst|website=GameSpot|language=en-US|access-date=2024-05-20}}</ref> Симс је такође имао важну улогу у довођењу [[Жена|женских]] и обичних (кежуал) гејмера на тржиште видео игара којим често доминирају мушкарци и тврдокорни гејмери.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/technology/gamesblog/2010/feb/11/games2|title=10 years on and The Sims is still going strong|last=Howson|first=Greg|date=2010-02-15|work=The Guardian|access-date=2024-05-20|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> |
|||
=== Тренд ритмичких игара === |
|||
[[Датотека:Guitar Hero 3 guitars.png|алт=Контролер гитара|мини|333x333п|Guitar Hero џојстици]] |
|||
Ритам игре су првенствено биле усредсређене на [[Arkadne igre|аркадне игре]] са популарним играма као што су [[Dance Dance Revolution]] и [[Beatmania (видео игра)|Beatmania]]. Многе од ових франшиза биле су популарне од касних деведесетих, али тек када је [[Guitar Hero]] изашао [[2005]]. године, жанр је заиста утицао на популарну културу.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110726064918/http://www.mancouch.com/727186220/is-the-guitar-herorock-band-craze-over/|title=Is The Guitar Hero/Rock Band Craze Over? {{!}} mancouch|date=2011-07-26|website=web.archive.org|access-date=2024-05-20}}</ref> Већина игара у овој категорији има одређену листу песама које играч може изабрати да изведе. |
|||
Такође углавном долазе са јединственим контролером, обично у облику музичког инструмента. Успех Guitar Hero-а довео је до стварања других сличних франшиза игара као што су [[Rock Band (видео игра)|Rock Band]] и [[DJ Hero (видео игра)|DJ Hero]]. Ове игре су такође цитиране као инспирација за људе који желе да заиста свирају инструменте, и доводе до оживљавања интересовања за носталгију класичног рока. |
|||
Крајем 2011. године, због ниске продаје, [[Activision|Аctivision]] је угасио Guitar Hero. |
|||
=== Видео игре у Африци === |
|||
Од 2007. године, тржиште мобилних уређаја, које је брзо расло у афричким земљама као што су Нигерија и Кенија довело је до раста развоја мобилних игара. Локални програмери су искористили недавно повећање мобилног интернета у земљама у којима је интернет приступ ретко доступан и конзолне игре су скупе, иако локално развијене апликације имају потешкоћа да се такмиче са милионима западних апликација доступних у [[Google Play|Гугл Плеј продавници]]. Овај раст се наставио током 2010-их, пошто видео игре постају све одрживије на континенту.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/technology/2013/sep/26/african-videogames-nigeria|title=African videogames level up|last=Mark|first=Monica|date=2013-09-26|work=The Guardian|access-date=2024-05-20|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.polygon.com/features/2013/7/3/4483276/kenya-games-industry|title=Big Game: The birth of Kenya's games industry|last=Moss|first=Richard|date=2013-07-03|website=Polygon|language=en-US|access-date=2024-05-20}}</ref> |
|||
=== Деценија контроверзија === |
|||
Како су се видео игре приближавале већем реализму у својим графичким могућностима, било је неизбежно да ће доћи до контроверзије. Дебате су се наставиле током читаве деценије о нивоу [[Вулгарност|вулгарности]], [[Насиље|насиља]], [[Порнографија|порнографије]] и да ли видео игрице изазивају [[зависност]].<ref>{{Cite web|url=https://www.gamespot.com/articles/aggression-and-games-link-inconclusive-oconnor/1100-6284706/|title=Aggression and games link "inconclusive": O'Connor|website=GameSpot|language=en-US|access-date=2024-05-20}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://techland.time.com/2012/02/28/good-news-oklahoma-violent-video-games-bill-tossed/|title=Good News: Oklahoma ‘Violent’ Video Games Bill Tossed|last=Peckham|first=Matt|date=2012-02-28|work=Time|access-date=2024-05-20|language=en-US|issn=0040-781X}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nbcnews.com/id/wbna24245196|title=What makes video games 'addictive'?|date=2008-04-22|website=NBC News|language=en|access-date=2024-05-20}}</ref> Једна серија игара која није била страна контроверзији током 2000-их је [[Grand Theft Auto|ГТА]].<ref>{{Cite web|url=https://www.popularmechanics.com/culture/gaming/a11750/the-outlaw-history-of-grand-theft-auto-7795480/|title=The Outlaw History of Grand Theft Auto|date=2012-04-02|website=Popular Mechanics|language=en-US|access-date=2024-05-20}}</ref> У делу серије из [[Grand Theft Auto: San Andreas|Сан Андреаса]] из [[2004]]. године, игра је добила широку критику која се вртела око мода Врућа Кафа (eнг. ''Hot Coffee''), обично онемогућене сексуалне мини игре које су се могле омогућити.<ref>{{Cite web|url=https://www.techdirt.com/2009/09/02/hot-coffee-finally-history-take-two-pays-20-million-to-investors/|title=Hot Coffee Finally History? Take-Two Pays $20 Million To Investors|last=Wed|first=Sep 2nd 2009 09:21pm-Mike Masnick|date=2009-09-02|website=Techdirt|language=en-US|access-date=2024-05-20}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120419183807/http://www.pcworld.com/article/184246/the_geekiest_moments_in_video_game_history.html|title=The Geekiest Moments in Video Game History {{!}} PCWorld|date=2012-04-19|website=web.archive.org|access-date=2024-05-20}}</ref> Драма и притисак натерали су [[ЕСРБ (видео игре)|ЕСРБ]] да поново оцени игру као АО (Само за одрасле - ''adult only'') и да је повуче са полица продавница.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090215172004/http://www.independent.co.uk/news/world/americas/grand-theft-auto-rerated-for-porn-scene-499699.html|title='Grand Theft Auto' re-rated for porn scene - Americas, World - The Independent|date=2009-02-15|website=web.archive.org|access-date=2024-05-20}}</ref> Игра је такође критикована због претераног насиља. Још једна игра која је погодила многе аналитичаре и ширу јавност била је игра објављена 2005. године под називом [[Супер Колумбајн Масакр РПГ!]] у којој играч заправо изводи догађаје пуцњаве у средњој школи Колумбајн 1999. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/technology/2006/jun/01/games.guardianweeklytechnologysection1|title=Should gamers get to grips with Columbine?|last=Krotoski|first=Aleks|date=2006-05-31|work=The Guardian|access-date=2024-05-20|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> Игра и њен креатор, Дени Ледон, били су похваљени због смеле изјаве о слободи говора и критиковани због неукусности игре. Постао је први финалиста који је икада одбијен на такмичењу герилских игара [[Слемденс филмски фестивал|Слемденс филмског фестивала]] [[2007]]. У знак протеста због одбијања, многи финалисти су се повукли из такмичења и на крају те године није уручена ниједна награда. <ref>{{Cite web|url=https://bogost.com/games/water_cooler_games_2/|title=Water Cooler Games|website=Bogost.com|language=en-US|access-date=2024-05-20}}</ref> Такмичење није одржано још од овог инцидента из 2007. године. |
|||
=== Проширен утицај видео игара === |
|||
[[Датотека:Vgltoronto.jpg|алт=ВГЛ Торонто|мини|255x255п|Video Games Live у Торонту]] |
|||
Како су се видео игре диверзификовале и постале све присутнији део поп културе, њихов утицај је почео да се интегрише у друге медије. Филмска индустрија је то посебно приметила и искористила како би могли да интегришу видео игре у своју индустрију. Сестре [[Sestre Vačauski|Вачaуски]], познате по серији филмова [[Матрикс (франшиза)|Матрикс]], развили су [[Enter the Matrix]], да би повезали догађаје из филмова [[Матрикс 2|Matrix Reloaded]] и [[Матрикс 3|Matrix Revolutions]].<ref>{{Cite web|url=https://www.giantbomb.com/enter-the-matrix/3030-7570/|title=Enter the Matrix (Game)|website=Giant Bomb|language=en|access-date=2024-05-20}}</ref> Прављење филмова из видео игара није ништа ново за Холивуд, али прелазак са видео игре на филм не успева увек. Међутим, 2000-е су почеле да обећавају профитабилност и успех снимања филмова заснованих на видео игрицама. Отварајући се 2001. године, [[Лара Крофт: Пљачкаш гробница|Lara Croft: Tomb Raider]] постала је адаптација видео игрице са највећом зарадом са преко 274 милиона долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/technology/video-games/7037574/Lara-Croft-picks-up-six-Guinness-world-records.html|title=Lara Croft picks up six Guinness world records|date=2010-01-21|website=The Telegraph|language=en|access-date=2024-05-20}}</ref> Тумб Рејдер је држао ту титулу скоро деценију. Друге адаптације из 2000-их укључивале су популарну сагу [[Resident Evil]], [[Silent Hill]], [[Max Payne]], [[Hitman (серијал)|Хитмeн]], [[Alone in the Dark]], [[Doom|DOOM]], [[House of the Dead]] и [[Dungeon Siege]]. |
|||
2000-те су биле и прва деценија у којој су игре значајно утицале на [[Класична музика|класичну музику]]. [[Томи Таларико]] и [[Џек Вол (музичар)|Џек Вол]] имали су визију да ће концерт бити начин да покажу „колико су видео игрице и музика видео игара данас у свету од културног значаја.“ Први концерт [[Video Games Live]] одржан је у [[Холивуд Боулу]] 6.6.2005. пред публиком од 11.000 [[Човек|људи]]. Многи догађаји садрже оркестар уживо, синхронизовано осветљење и ефекте, као и игру која се пројектује на [[Рачунарски монитор|екран]]. <ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150224122623/http://videogameslive.com/index.php?s=info|title=Video Games live {{!}} http://www.videogameslive.com|date=2015-02-24|website=web.archive.org|access-date=2024-05-20}}</ref> |
|||
== Уређаји коришћени за гејминг током 2000-их и њихове године производњ == |
|||
<gallery> |
|||
Датотека:PS2-Versions.jpg|[[PlayStation 2]] (2000) |
|||
Датотека:European_Nokia_3310.jpg|[[Нокија 3310|Nokia 3310]] (2000) |
|||
Датотека:Nuon-N2000-wController-L.jpg|[[Nuon (DVD technology)|Nuon]] (2000) |
|||
Датотека:Xbox-Console-wDuke-L.jpg|[[Xbox (console)|Xbox]] (2001) |
|||
Датотека:GameCube-Set.jpg|[[GameCube]] (2001) |
|||
Датотека:Nintendo-Game-Boy-Advance-Purple-FL.jpg|[[Game Boy Advance]] (2001) |
|||
Датотека:EyeToy.png|[[EyeToy]] (2003) |
|||
Датотека:Nokia-NGage-LL.jpg|[[N-Gage (device)|N-Gage]] (2003) |
|||
Датотека:Nintendo-DS-Fat-Blue.png|[[Nintendo DS]] (2004) |
|||
Датотека:PSP-1000.png|[[PlayStation Portable]] (2004) |
|||
Датотека:Xbox-360-Pro-wController.jpg|[[Xbox 360]] (2005) |
|||
Датотека:Buzz_Buzzer.jpg|''[[Buzz!]]'' џојстик (2005) |
|||
Датотека:Guitar-hero-controller.png|''[[Guitar Hero]]'' џојстик(2005) |
|||
Датотека:Nintendo-DS-Lite-Black-Open.jpg|[[Nintendo DS Lite]] (2006) |
|||
Датотека:Wii-console.jpg|[[Wii]] (2006) |
|||
Датотека:Sony-PlayStation-3-CECHA01-wController-L.jpg|[[PlayStation 3]] (2006) |
|||
Датотека:Ipod-touch-1st-gen.jpg|[[iPod Touch]] (2007) |
|||
Датотека:Nintendo-DSi-Bl-Open.jpg|[[Nintendo DSi]] (2008) |
|||
Датотека:Nintendo-DSi-XL-Burg.jpg|[[Nintendo DSi XL]] (2009) |
|||
Датотека:PSP-Go-FL.jpg|[[PSP Go]] (2009) |
|||
</gallery> |
|||
{| class="wikitable plainrowheaders sortable" style="margin:auto; margin:auto;" |
|||
|+Најпродаваније игре 2000-их година |
|||
! scope="col" |Бр. |
|||
! scope="col" |Наслов игре |
|||
! scope="col" |Бр. продатих копија |
|||
! scope="col" |Датум појављивања на тржишту |
|||
! scope="col" |Платформа на којој се играла |
|||
! scope="col" |Жанр |
|||
! scope="col" |Развојни тим |
|||
! scope="col" |Издавач |
|||
! class="unsortable" |Реф. |
|||
|- |
|||
! align="center" |1 |
|||
|''[[Wii Sports]]'' |
|||
|82.88 милиона |
|||
|{{dts|2006|11|19}} |
|||
| rowspan="4" |[[Wii]] |
|||
|[[Спортска игра|Спорт]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii">{{cite web|url=https://www.nintendo.co.jp/ir/en/finance/software/wii.html|title=Sales Data - Top Selling Title Sales Units - Wii Software|date=September 30, 2019|website=[[Nintendo]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219181140/https://www.nintendo.co.jp/ir/en/finance/software/wii.html|archive-date=December 19, 2017|url-status=live|access-date=October 31, 2019}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |2 |
|||
|''[[Wii Fit]]'' and ''[[Wii Fit Plus]]'' |
|||
|43.80 милиона |
|||
|{{dts|2007|12|01}} |
|||
|[[Fizička vežba|Вежбање]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |3 |
|||
|''[[Mario Kart Wii]]'' |
|||
|37.24 милиона |
|||
|{{dts|2008|04|10}} |
|||
|[[Картинг тркање]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |4 |
|||
|''[[Wii Sports Resort]]'' |
|||
|33.11 милиона |
|||
|{{dts|2009|06|25}} |
|||
|[[Спорт (видео игре)|Спорт]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |5 |
|||
|''[[New Super Mario Bros.]]'' |
|||
|30.80 милиона |
|||
|{{dts|2006|05|15}} |
|||
|[[Nintendo DS]] |
|||
|[[Платформер]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS">{{cite web|url=https://www.nintendo.co.jp/ir/en/finance/software/ds.html|title=Sales Data - Top Selling Title Sales Units - Nintendo DS Software|date=September 30, 2017|website=[[Nintendo]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170425225159/https://www.nintendo.co.jp/ir/en/finance/software/ds.html|archive-date=April 25, 2017|url-status=live|access-date=October 30, 2017}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |6 |
|||
|''[[New Super Mario Bros. Wii]]'' |
|||
|30.28 милиона |
|||
|{{dts|2009|11|11}} |
|||
| rowspan="2" |[[Wii]] |
|||
|[[Платформер]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |7 |
|||
|''[[Wii Play]]'' |
|||
|28.02 милиона |
|||
|{{dts|2006|12|02}} |
|||
|[[Журка видео игра|Журка]] |
|||
|[[Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |8 |
|||
|''[[Grand Theft Auto: San Andreas]]'' |
|||
|27.5 милиона |
|||
|{{dts|2004|10|26}} |
|||
| rowspan="2" |Више платформи |
|||
|[[Акција-авантура]] |
|||
|[[Rockstar North]] |
|||
|[[Rockstar Games]] |
|||
| align="center" |<ref name="sanandreas">{{cite web|url=http://www.itv.com/news/2013-09-13/a-brief-history-of-the-grand-theft-auto-series/|title=From 1997- 2013: How the Grand Theft Auto series has evolved|date=September 13, 2013|website=[[ITV (TV network)|ITV]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20150213204138/http://www.itv.com/news/2013-09-13/a-brief-history-of-the-grand-theft-auto-series/|archive-date=February 13, 2015|url-status=live|access-date=April 26, 2017}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |9 |
|||
|''[[Grand Theft Auto IV]]'' |
|||
|25.00 милиона |
|||
|{{dts|2008|04|29}} |
|||
|[[Action-adventure game|Акција-авантура]] |
|||
|[[Rockstar North]] |
|||
|[[Rockstar Games]] |
|||
| align="center" |<ref name="gtaiv">{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/life-style/gadgets-and-tech/gaming/gta-5-has-already-beaten-gta-4s-lifetime-sales-8863784.html|title=GTA 5 has already beaten GTA 4's lifetime sales|last=Vincent|first=James|date=October 7, 2013|access-date=April 26, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170426152753/http://www.independent.co.uk/life-style/gadgets-and-tech/gaming/gta-5-has-already-beaten-gta-4s-lifetime-sales-8863784.html|archive-date=April 26, 2017|website=[[The Independent]]|url-status=live}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |10 |
|||
|''[[Nintendogs]]'' |
|||
|23.96 милиона |
|||
|{{dts|2005|04|21}} |
|||
| rowspan="2" |[[Nintendo DS]] |
|||
|[[Симулатор одгајања љубимаца]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |11 |
|||
|''[[Mario Kart DS]]'' |
|||
|23.60 милиона |
|||
|{{dts|2005|11|14}} |
|||
|[[Kart racing game|Картинг тркање]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |12 |
|||
|''[[Call of Duty: Modern Warfare 2]]'' |
|||
|22.70 милиона |
|||
|{{dts|2009|11|10}} |
|||
| rowspan="2" |Више платформи |
|||
|[[Пуцачина из првог лица]] |
|||
|[[Infinity Ward]] |
|||
|[[Activision]] |
|||
| align="center" |<ref name="callofduty">{{cite web|url=http://microsites.ign.com/call-of-duty-a-short-history/|title=Call of Duty: A Short History|website=[[IGN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303172825/http://microsites.ign.com/call-of-duty-a-short-history/|archive-date=March 3, 2016|url-status=live|access-date=April 26, 2017}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |13 |
|||
|''[[Grand Theft Auto: Vice City]]'' |
|||
|20.00 милиона |
|||
|{{dts|2002|10|29}} |
|||
|[[Action-adventure game|Акција-авантура]] |
|||
|[[Rockstar North]] |
|||
|[[Rockstar Games]] |
|||
| align="center" |<ref name="vice city">{{cite web|url=https://www.marketwatch.com/story/this-violent-videogame-has-made-more-money-than-any-movie-ever-2018-04-06|title=This violent videogame has made more money than any movie ever|date=April 9, 2018|website=[[MarketWatch]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180407133735/https://www.marketwatch.com/story/this-violent-videogame-has-made-more-money-than-any-movie-ever-2018-04-06|archive-date=April 7, 2018|url-status=live|access-date=April 26, 2017}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |14 |
|||
|''[[Brain Age: Train Your Brain in Minutes a Day!|Brain Age]]'' |
|||
|19.01 милиона |
|||
|{{dts|2005|05|19}} |
|||
| rowspan="2" |[[Nintendo DS]] |
|||
|[[Пузле, едукација]] |
|||
|[[Nintendo Software Planning & Development|Nintendo SPD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |15 |
|||
|[[Pokémon Diamond and Pearl|''Pokémon Diamond'' and ''Pearl'']] |
|||
|17.67 милиона |
|||
|{{dts|2006|09|28}} |
|||
|[[Role-playing video game|Игра улога]] |
|||
|[[Game Freak]] |
|||
|[[The Pokémon Company]], [[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |16 |
|||
|''[[Grand Theft Auto III]]'' |
|||
|17.50 милиона |
|||
|{{dts|2001|10|22}} |
|||
|Више платформи |
|||
|[[Акциона игра|Акција-авантура]] |
|||
|[[DMA Design]] |
|||
|[[Rockstar Games]] |
|||
| align="center" |<ref name="vice city" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |17 |
|||
|[[Pokémon Ruby and Sapphire|''Pokémon Ruby'' and ''Sapphire'']] |
|||
|16.22 милиона |
|||
|{{dts|2002|11|21}} |
|||
|[[Game Boy Advance]] |
|||
|[[Role-playing video game|Игра улога]] |
|||
|[[Game Freak]] |
|||
|[[The Pokémon Company]], [[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="Pokemon1">{{cite news|url=https://www.gamespot.com/articles/pokemon-x-y-sells-4-million-in-two-days/1100-6415582/|title=Pokemon X/Y sells 4 million in two days|last=Makuch|first=Eddie|date=October 15, 2013|work=[[GameSpot]]|access-date=April 25, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170426063508/https://www.gamespot.com/articles/pokemon-x-y-sells-4-million-in-two-days/1100-6415582/|archive-date=April 26, 2017|publisher=[[CBS Interactive]]|url-status=live}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |18 |
|||
|''[[The Sims (video game)|The Sims]]'' |
|||
|16.00 милиона |
|||
|{{dts|2000|01|31}} |
|||
| rowspan="2" |Више платформи |
|||
|[[Симулатор живота]] |
|||
|[[Maxis]] |
|||
|[[Electronic Arts]] |
|||
| align="center" |<ref name="thesims">{{cite news|url=http://www.businesswire.com/news/home/20050207005389/en/Sims-Franchise-Celebrates-Anniversary-Continues-Break-Records|title=The Sims Franchise Celebrates Its Fifth Anniversary and Continues to Break Records|date=February 7, 2005|access-date=April 26, 2017|website=[[Business Wire]]}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |19 |
|||
|''[[Need for Speed: Most Wanted (2005 video game)|Need for Speed: Most Wanted]]'' |
|||
|16.00 милиона |
|||
|{{dts|2005|11|11}} |
|||
|[[Тркање (видео игре)|Тркање]] |
|||
|[[EA Canada]], [[EA Black Box]] |
|||
|[[Electronic Arts]] |
|||
| align="center" |<ref name="mostwanted">{{cite news|url=http://news.softpedia.com/news/100-million-Need-for-Speed-Games-Have-Been-Sold-to-This-Day-125015.shtml|title=100 million Need for Speed Games Have Been Sold to This Day|last=Totu|first=Florian|date=October 22, 2009|access-date=April 26, 2017|website=[[Softpedia]]}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |20 |
|||
|''[[Gran Turismo 3: A-Spec]]'' |
|||
|14.89 милиона |
|||
|{{dts|2001|04|28}} |
|||
|[[PlayStation 2]] |
|||
|[[Sim racing|Симулација тркања]] |
|||
|[[Polyphony Digital]] |
|||
|[[Sony Computer Entertainment]] |
|||
| align="center" |<ref name="gtsales">{{cite web|url=http://www.polyphony.co.jp/english/list.html|title=Polyphony Digital Inc. - Software Title List -|publisher=[[Polyphony Digital]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20070206025009/http://www.polyphony.co.jp/english/list.html|archive-date=February 6, 2007|url-status=dead|access-date=August 30, 2009}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |21 |
|||
|''[[Brain Age 2: More Training in Minutes a Day!|Brain Age 2]]'' |
|||
|14.88 милиона |
|||
|{{dts|2005|12|29}} |
|||
|[[Nintendo DS]] |
|||
|[[Пузле, едукација]] |
|||
|[[Nintendo Software Design & Development|Nintendo SDD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |22 |
|||
|''[[Halo 3]]'' |
|||
|14.50 милиона |
|||
|{{dts|2007|09|25}} |
|||
|[[Xbox 360]] |
|||
|[[Пуцачина из првог лица]] |
|||
|[[Bungie]] |
|||
|[[Microsoft Game Studios]] |
|||
| align="center" |<ref>{{cite web|url=https://www.halowaypoint.com/en-us/games/halo3|title=Halo 3 <nowiki>|</nowiki> Games <nowiki>|</nowiki> Halo - Official Site|website=Halo Waypoint|archive-url=https://web.archive.org/web/20141014015330/https://www.halowaypoint.com/en-us/games/halo3|archive-date=October 14, 2014|url-status=dead|access-date=January 6, 2020}}</ref> |
|||
|- |
|||
! align="center" |23 |
|||
|''[[Super Smash Bros. Brawl]]'' |
|||
|13.30 милиона |
|||
|{{dts|2008|01|31}} |
|||
| rowspan="2" |[[Wii]] |
|||
|[[Туча (жанр видео игара)|Туча]] |
|||
|[[Game Arts]], [[HAL Laboratory]], [[Sora Ltd.]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |24 |
|||
|''[[Super Mario Galaxy]]'' |
|||
|12.79 милиона |
|||
|{{dts|2007|11|01}} |
|||
|[[Платформер]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoWii" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |25 |
|||
|[[Pokémon HeartGold and SoulSilver|''Pokémon HeartGold'' and ''SoulSilver'']] |
|||
|12.72 милиона |
|||
|{{dts|2009|09|12}} |
|||
|[[Nintendo DS]] |
|||
|[[Игра улога]] |
|||
|[[Game Freak]] |
|||
|[[The Pokémon Company]], [[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |26 |
|||
|[[Pokémon FireRed and LeafGreen|''Pokémon FireRed'' and ''LeafGreen'']] |
|||
|12.00 милиона |
|||
|{{dts|2004|01|29}} |
|||
|[[Game Boy Advance]] |
|||
|[[Игра улога]] |
|||
|[[Game Freak]] |
|||
|[[The Pokémon Company]], [[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="Pokemon1" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |27 |
|||
|''[[Gran Turismo 4]]'' |
|||
|11.76 милиона |
|||
|{{dts|2004|12|28}} |
|||
|[[PlayStation 2]] |
|||
|[[Симулација тркања]] |
|||
|[[Polyphony Digital]] |
|||
|[[Sony Computer Entertainment]] |
|||
| align="center" |<ref name="gtsales" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |28 |
|||
|''[[Animal Crossing: Wild World]]'' |
|||
|11.75 милиона |
|||
|{{dts|2005|11|23}} |
|||
| rowspan="2" |[[Nintendo DS]] |
|||
|[[Друштвена симулација]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|- |
|||
! align="center" |29 |
|||
|''[[Super Mario 64 DS]]'' |
|||
|11.06 милиона |
|||
|{{dts|2004|11|21}} |
|||
|[[Платформер]] |
|||
|[[Nintendo Entertainment Analysis & Development|Nintendo EAD]] |
|||
|[[Nintendo]] |
|||
| align="center" |<ref name="NintendoDS" /> |
|||
|} |
|||
Тренутна верзија на датум 20. мај 2024. у 20:14
Видео игре и гејминг 2000-их година
2000-е године су биле четврта деценија у индустрији видео игара. Ово је деценија којом су примарно доминирали Сони, Нинтендо, новонастали Мајкрософт и гејминг системи ових корпорација. Сега, која је била главни ривал Нинтенду 80-их и 90-их година је напустила маркет гејмерских конзола 2002. године.
Ова деценија је последња видела графике ниског квалитета са малим бројем тродимензионалних полигона 90-их година. Производња игара са ХД графикама је увелико почела, компаније су почеле да се фокусирају на производњу игрица са високим нивоом имерзије и интерактивним окуржењем, имплементацијом реалистичних физика и побољшањем тадашње вештачке интелигенције.[1] Шеста и седма генерација конзола су пуштене у продају, неке од којих су биле Дримкаст, ПлејСтејшн 2, Иксбокс, ГејмКјуб, Иксбокс 360, Плејстејшн 3, Вии, Гејм Бој Адвенсе, Нинтендо ДС и ПлејСтејшн Портабл.
Неке од игара које су обележиле ову деценију су Half-Life 2, Wii Sports, Grand Theft Auto III, BioShock, The Sims, Metroid Prime, Burnout 3: Takedown, Tony Hawk's Pro Skater 3, Resident Evil 4, The Legend of Zelda: The Wind Waker, Shadow of the Colossus, Grand Theft Auto: Vice City, Star Wars: Knights of the Old Republic, LittleBigPlanet, The Elder Scrolls III: Morrowind, World of Warcraft, Final Fantasy X, Perfect Dark, God of War, Left 4 Dead и Left 4 Dead 2, Batman: Arkham Asylum, Counter-Strike, Prince of Persia: The Sands of Time, Diablo II, Pokémon Ruby and Sapphire, The Elder Scrolls IV: Oblivion, Super Smash Bros. Melee, Grand Theft Auto: San Andreas, Gears of War, Max Payne, Pokémon Diamond and Pearl, Super Mario Galaxy, Halo: Combat Evolved, Tony Hawk´s Pro Skater 3, Guitar Hero, Devil May Cry, Jak and Daxter: The Precursor Legacy, Ratchet & Clank, Sly Cooper and the Thievius Raccoonus, Hitman: Blood Money, Grand Theft Auto IV, Halo 2, The Legend of Zelda: Twilight Princess, Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty, Fallout 3, Super Mario Sunshine, Rock Band, Beyond Good & Evil, Portal, Ico, Jet Set Radio, Silent Hill 2, Psychonauts, Uncharted 2: Among Thieves, Halo 3, and Call of Duty 4: Modern Warfare.
Конзоле из 2000-их година
[уреди | уреди извор]Шеста генерација конзола (1998-2006)
[уреди | уреди извор]Шеста генерација видео игара је званично почела 1998. с појављивањем Дримкаста-а, који није био успешан и производња је прекинута 2001. Сега је најавила да више неће производити конзоле за видео игре након две конзоле које су биле тотални неуспеси и постала је независни програмер. Плејстејшн 2 је отпочео продају 2000. године и постао је најпродаванија конзола за видео игре свих времена. Мајкрософт је ушао на тржиште кућних конзола са Иксбоксом. Иако се у почетку очекивало да ће имати проблема, успео је да достигне друго место по продаји иза Плејстејшна, захваљујући игри Halo: Combat Evolved, која је била ексклузивна за конзолу. ГејмКјуб почео да се продаје 2001.у слично време као и Иксбокс, конзола је пала на треће место, ово је био први пут да Нинтендова конзола није на првом месту листе најпродаванијих конзола на свету.
Шеста генерација је побољшала тродимензионалну графику конзола пете генерације. Неке од нових карактеристика конзола су укључивале уграђене ДВД плејере и хард дискове. Играње преко интернета на конзолама, чији је пионир неуспешни Дримкаст, постало је комерцијално одрживо са системом Xbox Live, који је креиран у новембру 2002, годину дана након објављивања конзоле. Иксбокс Лајв је био веома успешан у то време.
Седма генерација конзола (2005-2012)
[уреди | уреди извор]Седма генерација конзола почела је појавом Иксбокса 360 2005. године. Након тога су уследили Вии и Плејстејшн 3 2006. Седма генерација је имала широку примену ХД графике, медијских центара и бежичних контролера за игре, као и онлајн услуге за све конзоле. Плејстејшн 3 такође има Блу-реј диск компатибилност. Вии је имплементирао иновативни контролер за игре који има пуну осетљивост на покрете и користи се као даљински, са мање дугмића од обичног џојстика. Као одговор, Сони је у Плејстејшну 3 увео функцију где џојстик може да препозна нагиб и пренесе то као наредбу у игру.
Вии контроле осетљиве на покрете и фокус на игре прилагођене породици, иако су овиме удаљили неке посвећене играче, помогли су да Вии постане најпродаванија конзола седме генерације. Висока цена Плејстејшна 3 је у почетку изазвала спору продају, али је Сони уз бројне попусте и смањења цене, као и напоре да се постигну једнаке или боље карактеристике и перформансе између њега и Иксбокса 360 доста побољшао продају. Овај труд је генерално био успешан јер је Плејстејшну 3 порасла популарност, због чега је кроз године имао идентичне бројке на тржишту као и Иксбокс 360.
Нинтендо је наставио да доминира тржиштем ручних конзола издавањем Нинтендо ДС са два екрана 2004. Један од екрана је екран осетљив на додир. Плејстејшн Портабл, који је Сони објавио 2005. године, био је први озбиљан конкурент Нинтендовим ручним конзолама за видео игре и далеко је најпродаванији ручни гејмерски уређај који није произвео јапански гигант - Нинтендо.
Све генерације играчких конзола
Историја гејминга 2000-их година
[уреди | уреди извор]Индустрија у успону
[уреди | уреди извор]Рано у деценији, свет видео игара је потресен због двојца великих вести које су доминирале заглављима у вестима: Сега се повлачила из рата конзола и да Мајкрософт улази на ово тржиште. Сега је изјавила да је због лоших перформанси Сега Дримкаста и Сега Сатурн-а на тржишту одлучила да донесе одлуку о повлачењу.[2] Компанија се окренула издавању из трећег лица ја остатак њихових конзола. Мајкрософт је званично дебитовао њихову конзолу Иксбокс на Конференцији Развијача Игара у 2000. години након много спекулација.
Након што су Иксбокс и Плејстејшн 2 стављени на тржиште, приметан тренд гурања конзола у медија центре и нуђење више ставки од само играња игара. Нинтендо је споро реаговао и касно су избацили ГејмКјуб 2001. без много егзотичних ставки које су друге конзоле имале. Уместо тога, Нинтендо је био фокусиран на побољшање искуства за време играња игара, као и спремање за њихов нови иновативни џојстик који је изазио 2006.[3] Компатибилност уназад је такође постала основна ставка у гејмингу ове деценије. Плејстејшн 2 је прва конзола која је ово подржавала, игре са претходног Плејстејшна 1 су се могле играти са оригиналним дисковима на Плејстејшну 2, без потребе за било каквим модификацијама или додатном опремом.
Кршење ауторских права је постало велика брига развојним тимовима за видео игре и многе компаније су пробале да експериментишу са начинима да се боре с овим растућим проблемом. поготово у гејмингу на персоналним рачунарима. Неке компаније су захтевале регистрацију кроз коришћење кључева производа. У једном од познатијих догађаја ове деценије, Валве је поприлично јако ударен хакерским нападом, након чега је велика количина њиховог рада на Халф-Лајфу 2 процурела на интернет.[4]
Сони и Мајкрософт су њихове Плејстејшн 3 и Иксбокс 360 конзоле избацили средином деценије. Како је деценија напредовала, више и више ставки је додавано овим конзолама. Могућност повезивања на интернет је постала опште присутна и неке игре су имале интегрисано коришћење веб камере. Средином деценије, индустрија је била ухваћена у препуцавању између ХД-ДВД и Блу-реј формата - рат формата. Евентуално је победио Блу-реј формат, али то није помогло Мајкрософту након што су већ додали компатибилност за ХД ДВД-ом. Нинтендо још увек није избацио конзолу на којој су могли да се гледају филмови. Уместо тога, Нинтендо је открио Вии и направио револуцију у индустрији са интерактивним играчким искуством које је омогућио њихов нови џојстик.[5] Сони и Мајкрософт нису ништа слично избацили до следеће деценије када су настали Иксбокс Кинект и Плејстејшн Мув (енг. Kinect, PlayStation Move)
Графичке иновације
[уреди | уреди извор]1990-е је виделе прелазак са 2Д видео игара на потпуно имерзивна тродимензионална окружења и играње. 2000-их су се иновације наставиле са овим трендом, полирањем многих недостатака стварања нове димензије за игре као што су крути полигонални ликови и анимације. До краја деценије, Мајкрософт и Сони су већ објављивали игре у високој резолуцији.[6][7]
Статус видео игара на персоналним рачунарима
[уреди | уреди извор]Рачунарске видео игре су остале популарне током читаве деценије, али су биле у општем паду у популарности како су конзоле постајале све популарније. Издавачима се такође допала стандардизација коју су пружале конзоле, док су перформансе рачунарских игара зависиле од графичких могућности хардвера играча. Ипак, персонални рачунар је остао уређај избора за многе популарне стратегије, симулације и онлајн игре.
Близард је била компанија у центру пажње у бројним приликама током 2000-их и лојална кућном рачунару. 2000. објавила је хек анд слеш (енг. Hack and Slash) игру Диабло II која се често наводи као једна од најбољих игара икада направљених.[8] Игра наставља да има велики број фанова много година након објављивања и била је наведена на листи десет најпродаванијих игара за рачунар од стране НПД Групе.[9] Затим је 2004. Близард одушевио играче издавањем Ворлд оф Воркрефта (eнг. World of Warcraft), који је у то време био ММОРПГ (енг. MMORPG - Massively multiplayer online role-playing game) са највећом претплатом за ММОРПГ на свету са преко 10 милиона претплатника.
Симс, настао као пројекат популарне франшизе Сим Сити, такође је постао популарна игра тог доба. Комбинујући све своје наставке и експанзије, Симс лако постаје једна од најпродаванијих рачунарских игара у историји.[10] Симс је такође имао важну улогу у довођењу женских и обичних (кежуал) гејмера на тржиште видео игара којим често доминирају мушкарци и тврдокорни гејмери.[11]
Тренд ритмичких игара
[уреди | уреди извор]Ритам игре су првенствено биле усредсређене на аркадне игре са популарним играма као што су Dance Dance Revolution и Beatmania. Многе од ових франшиза биле су популарне од касних деведесетих, али тек када је Guitar Hero изашао 2005. године, жанр је заиста утицао на популарну културу.[12] Већина игара у овој категорији има одређену листу песама које играч може изабрати да изведе.
Такође углавном долазе са јединственим контролером, обично у облику музичког инструмента. Успех Guitar Hero-а довео је до стварања других сличних франшиза игара као што су Rock Band и DJ Hero. Ове игре су такође цитиране као инспирација за људе који желе да заиста свирају инструменте, и доводе до оживљавања интересовања за носталгију класичног рока.
Крајем 2011. године, због ниске продаје, Аctivision је угасио Guitar Hero.
Видео игре у Африци
[уреди | уреди извор]Од 2007. године, тржиште мобилних уређаја, које је брзо расло у афричким земљама као што су Нигерија и Кенија довело је до раста развоја мобилних игара. Локални програмери су искористили недавно повећање мобилног интернета у земљама у којима је интернет приступ ретко доступан и конзолне игре су скупе, иако локално развијене апликације имају потешкоћа да се такмиче са милионима западних апликација доступних у Гугл Плеј продавници. Овај раст се наставио током 2010-их, пошто видео игре постају све одрживије на континенту.[13][14]
Деценија контроверзија
[уреди | уреди извор]Како су се видео игре приближавале већем реализму у својим графичким могућностима, било је неизбежно да ће доћи до контроверзије. Дебате су се наставиле током читаве деценије о нивоу вулгарности, насиља, порнографије и да ли видео игрице изазивају зависност.[15][16][17] Једна серија игара која није била страна контроверзији током 2000-их је ГТА.[18] У делу серије из Сан Андреаса из 2004. године, игра је добила широку критику која се вртела око мода Врућа Кафа (eнг. Hot Coffee), обично онемогућене сексуалне мини игре које су се могле омогућити.[19][20] Драма и притисак натерали су ЕСРБ да поново оцени игру као АО (Само за одрасле - adult only) и да је повуче са полица продавница.[21] Игра је такође критикована због претераног насиља. Још једна игра која је погодила многе аналитичаре и ширу јавност била је игра објављена 2005. године под називом Супер Колумбајн Масакр РПГ! у којој играч заправо изводи догађаје пуцњаве у средњој школи Колумбајн 1999. године.[22] Игра и њен креатор, Дени Ледон, били су похваљени због смеле изјаве о слободи говора и критиковани због неукусности игре. Постао је први финалиста који је икада одбијен на такмичењу герилских игара Слемденс филмског фестивала 2007. У знак протеста због одбијања, многи финалисти су се повукли из такмичења и на крају те године није уручена ниједна награда. [23] Такмичење није одржано још од овог инцидента из 2007. године.
Проширен утицај видео игара
[уреди | уреди извор]Како су се видео игре диверзификовале и постале све присутнији део поп културе, њихов утицај је почео да се интегрише у друге медије. Филмска индустрија је то посебно приметила и искористила како би могли да интегришу видео игре у своју индустрију. Сестре Вачaуски, познате по серији филмова Матрикс, развили су Enter the Matrix, да би повезали догађаје из филмова Matrix Reloaded и Matrix Revolutions.[24] Прављење филмова из видео игара није ништа ново за Холивуд, али прелазак са видео игре на филм не успева увек. Међутим, 2000-е су почеле да обећавају профитабилност и успех снимања филмова заснованих на видео игрицама. Отварајући се 2001. године, Lara Croft: Tomb Raider постала је адаптација видео игрице са највећом зарадом са преко 274 милиона долара.[25] Тумб Рејдер је држао ту титулу скоро деценију. Друге адаптације из 2000-их укључивале су популарну сагу Resident Evil, Silent Hill, Max Payne, Хитмeн, Alone in the Dark, DOOM, House of the Dead и Dungeon Siege.
2000-те су биле и прва деценија у којој су игре значајно утицале на класичну музику. Томи Таларико и Џек Вол имали су визију да ће концерт бити начин да покажу „колико су видео игрице и музика видео игара данас у свету од културног значаја.“ Први концерт Video Games Live одржан је у Холивуд Боулу 6.6.2005. пред публиком од 11.000 људи. Многи догађаји садрже оркестар уживо, синхронизовано осветљење и ефекте, као и игру која се пројектује на екран. [26]
Уређаји коришћени за гејминг током 2000-их и њихове године производњ
[уреди | уреди извор]-
PlayStation 2 (2000)
-
Nokia 3310 (2000)
-
Nuon (2000)
-
Xbox (2001)
-
GameCube (2001)
-
Game Boy Advance (2001)
-
EyeToy (2003)
-
N-Gage (2003)
-
Nintendo DS (2004)
-
PlayStation Portable (2004)
-
Xbox 360 (2005)
-
Buzz! џојстик (2005)
-
Guitar Hero џојстик(2005)
-
Nintendo DS Lite (2006)
-
Wii (2006)
-
PlayStation 3 (2006)
-
iPod Touch (2007)
-
Nintendo DSi (2008)
-
Nintendo DSi XL (2009)
-
PSP Go (2009)
Познате видео игре и серијали игара из 2000-их година
[уреди | уреди извор]- Ace Attorney (2001)
- Angry Birds (2009)
- Animal Crossing (2001)
- ARMA (2006)
- Army of Two (2008)
- Art Academy (2009)
- Assassin's Creed (2007)
- ATV Offroad Fury (2001)
- Batman: Arkham (2009)
- Battlefield (2002)
- Bayonetta (2009)
- Bejeweled (2001)
- Big Brain Academy (2005)
- BioShock (2007)
- Bit.Trip (2009)
- Black & White (2001)
- Bloons (2007)
- Borderlands (2009)
- Brothers in Arms (2005)
- Burnout (2001)
- Buzz! (2005)
- Call of Duty (2003)
- Call of Juarez (2006)
- Chibi-Robo! (2005)
- Cities XL (2009)
- Club Penguin (2005)
- Company of Heroes (2006)
- Cooking Mama (2006)
- Counter-Strike (2000)
- Crackdown (2007)
- Crysis (2007)
- De Blob (2008)
- Dead Rising (2006)
- Dead Space (2008)
- Def Jam (2003)
- Deus Ex (2000)
- Devil May Cry (2001)
- Divinity (2002)
- Dinosaur King (2005)
- Dragon Age (2009)
- Drawn to Life (2007)
- Dungeon Siege (2002)
- Empire Earth (2001)
- Etrian Odyssey (2007)
- EyeToy (2003)
- Fable (2004)
- Family Guy (2006)
- Far Cry (2004)
- FarmVille (2009)
- F.E.A.R. (2005)
- FIFA Street (2005) * Fight Night (2004)
- Football Manager (2005)
- Forza Motorsport (2005)
- Gears of War (2006)
- God of War (2005)
- Gothic (2001)
- Grid (2008)
- Guild Wars (2005)
- Guitar Hero (2005)
- Halo (2001)
- Hitman (2000)
- Inazuma Eleven (2008)
- Infamous (2009)
- Imagine (2007)
- Jak and Daxter (2001)
- Jet Set Radio (2000)
- Jubeat (2008)
- Just Cause (2006)
- Just Dance (2009)
- Katamari Damacy (2004)
- Killzone (2004)
- Kingdom Hearts (2002)
- League of Legends (2009)
- Left 4 Dead (2008)
- LittleBigPlanet (2008)
- LocoRoco (2006)
- Lord of the Rings (2002)
- Lost Planet (2006)
- Luigi's Mansion (2001)
- Lumines (2004)
- Mafia (2002)
- Manhunt (2003)
- Mario vs. Donkey Kong (2004)
- Mario & Luigi (2003)
- Mario & Sonic at the Olympic Games (2007)
- Mass Effect (2007)
- Max Payne (2001)
- Minecraft (2009)
- Mirror's Edge (2008)
- MLB: The Show (2006)
- Monster Hunter (2004)
- Moshi Monsters (2008)
- MotorStorm (2006)
- MVP Baseball (2003)
- MX vs. ATV (2005)
- Naruto (2003)
- NBA Street (2001)
- NFL Street (2004)
- Nintendogs (2005)
- Ōkami (2006)
- Operation Flashpoint (2001)
- Overlord (2007)
- Paper Mario (2000)
- Peggle (2007)
- Perfect Dark (2000)
- Pikmin (2001)
- Plants vs. Zombies (2009)
- Poptropica (2007)
- Portal (2007)
- Professor Layton (2007)
- Prototype (2009)
- Psychonauts (2005)
- Ratchet & Clank (2002)
- Raving Rabbids (2006)
- Red Dead (2004)
- Red Faction (2001)
- Resistance (2006)
- Rhythm Tengoku (2006)
- Rise of Nations (2003)
- Risen (2009)
- Roblox (2006)
- Rock Band (2007)
- Saints Row (2006)
- Scene It? Lights, Camera, Action (2007)
- Scribblenauts (2009)
- Shantae (2002)
- SingStar (2004)
- Skate (2007)
- Sly Cooper (2002)
- SOCOM (2002)
- Splosion Man (2009)
- Spore (2008)
- SSX (2000)
- Star Wars: Battlefront (2004)
- Star Wars: Knights of the Old Republic (2003)
- Super Brawl (2009)
- Super Monkey Ball (2001)
- Taiko no Tatsujin (2001)
- The Political Machine (2004)
- The Sims (2000)
- The Witcher (2007)
- TimeSplitters (2000)p|2}}
- Tom Clancy's Ghost Recon (2001)
- Tom Clancy's Splinter Cell (2002)
- Total War (2000)
- Trails (2004)
- Tropico (2001)
- True Crime (2003)
- Ty the Tasmanian Tiger (2002)
- Uncharted (2007)
- Viewtiful Joe (2003)
- Viva Piñata (2006)
- Warhammer 40,000: Dawn of War (2004)
- Wii (2006)
- Wizard101 (2008)
- World of Warcraft (2004)
- WWF SmackDown! (2000)
- Xenosaga (2002)
- Yakuza (2005)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Академска вештачка интелигенција и видео игре” (PDF). 2005.
- ^ „Sega scraps the Dreamcast” (на језику: енглески). 2001-01-31. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Nintendo Wii Input Device Review | PCWorld”. web.archive.org. 2012-06-29. Приступљено 2024-05-20.
- ^ admin-ectnews (2003-10-07). „Half Life 2 Source-Code Leak Delays Debut”. TechNewsWorld (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19.
- ^ Hill, Jason (2007-12-10). „Which console to buy?”. The Age (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „10 Ways Xbox 360 Changed Gaming from 1UP.com”. web.archive.org. 2013-05-31. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Don't Panic: PS3 Hardware Will Still Play HD Games Via Component”. Giant Bomb (на језику: енглески). 2011-07-13. Приступљено 2024-05-20.
- ^ Zeifman, Samuel (2012-03-18). „The Time Is Right For Activision Blizzard Calls And Gamestop Shares | Seeking Alpha”. seekingalpha.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ Editor, Stephany Nunneley-Jackson News (2010-08-05). „Activision Blizzard Q2 financials: Net revenue comes in at $967 million”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „The Sims overtakes Myst”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ Howson, Greg (2010-02-15). „10 years on and The Sims is still going strong”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Is The Guitar Hero/Rock Band Craze Over? | mancouch”. web.archive.org. 2011-07-26. Приступљено 2024-05-20.
- ^ Mark, Monica (2013-09-26). „African videogames level up”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-20.
- ^ Moss, Richard (2013-07-03). „Big Game: The birth of Kenya's games industry”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Aggression and games link "inconclusive": O'Connor”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ Peckham, Matt (2012-02-28). „Good News: Oklahoma ‘Violent’ Video Games Bill Tossed”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „What makes video games 'addictive'?”. NBC News (на језику: енглески). 2008-04-22. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „The Outlaw History of Grand Theft Auto”. Popular Mechanics (на језику: енглески). 2012-04-02. Приступљено 2024-05-20.
- ^ Wed, Sep 2nd 2009 09:21pm-Mike Masnick (2009-09-02). „Hot Coffee Finally History? Take-Two Pays $20 Million To Investors”. Techdirt (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „The Geekiest Moments in Video Game History | PCWorld”. web.archive.org. 2012-04-19. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „'Grand Theft Auto' re-rated for porn scene - Americas, World - The Independent”. web.archive.org. 2009-02-15. Приступљено 2024-05-20.
- ^ Krotoski, Aleks (2006-05-31). „Should gamers get to grips with Columbine?”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Water Cooler Games”. Bogost.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Enter the Matrix (Game)”. Giant Bomb (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Lara Croft picks up six Guinness world records”. The Telegraph (на језику: енглески). 2010-01-21. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Video Games live | http://www.videogameslive.com”. web.archive.org. 2015-02-24. Приступљено 2024-05-20. Спољашња веза у
|title=
(помоћ) - ^ а б в г д ђ е ж „Sales Data - Top Selling Title Sales Units - Wii Software”. Nintendo. 30. 9. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2017. г. Приступљено 31. 10. 2019.
- ^ а б в г д ђ е ж з „Sales Data - Top Selling Title Sales Units - Nintendo DS Software”. Nintendo. 30. 9. 2017. Архивирано из оригинала 25. 4. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2017.
- ^ „From 1997- 2013: How the Grand Theft Auto series has evolved”. ITV. 13. 9. 2013. Архивирано из оригинала 13. 2. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2017.
- ^ Vincent, James (7. 10. 2013). „GTA 5 has already beaten GTA 4's lifetime sales”. The Independent. Архивирано из оригинала 26. 4. 2017. г. Приступљено 26. 4. 2017.
- ^ „Call of Duty: A Short History”. IGN. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2017.
- ^ а б „This violent videogame has made more money than any movie ever”. MarketWatch. 9. 4. 2018. Архивирано из оригинала 7. 4. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2017.
- ^ а б Makuch, Eddie (15. 10. 2013). „Pokemon X/Y sells 4 million in two days”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 26. 4. 2017. г. Приступљено 25. 4. 2017.
- ^ „The Sims Franchise Celebrates Its Fifth Anniversary and Continues to Break Records”. Business Wire. 7. 2. 2005. Приступљено 26. 4. 2017.
- ^ Totu, Florian (22. 10. 2009). „100 million Need for Speed Games Have Been Sold to This Day”. Softpedia. Приступљено 26. 4. 2017.
- ^ а б „Polyphony Digital Inc. - Software Title List -”. Polyphony Digital. Архивирано из оригинала 6. 2. 2007. г. Приступљено 30. 8. 2009.
- ^ „Halo 3 | Games | Halo - Official Site”. Halo Waypoint. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2020.