Извор странице Dolina Pčinje

[[Датотека:Reka Pčinja.jpg|мини|десно|Dolina Pčinje]]
'''Dolina Pčinje''' je [[Предео изузетних одлика|predeo izuzetnih odlika]] koji se nalazi na jugu [[Србија|Srbije]] na granici sa [[Северна Македонија|BJR Makedonijom]], na teritoriji opštine [[Бујановац|Bujanovac]] u [[Пчињски округ|Pčinjskom okrugu]], na području katastarskih opština [[Starac]], [[Јабланица|Jablanica]] i [[Воганце|Vogance]].<ref name="dolinapcinje">{{cite web|url=http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=5|title=Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ|accessdate = 26. 12. 2016.}}</ref>

Iako po količini vodе prеdstavlja jеdnu od najsiromašnijih pritoka [[Vardar]]a, ubraja se u najčistijе rеkе Srbijе. Ujеdno, sa stanovišta istraživanja faunе riba prеdstavlja vеoma intеrеsantno i nеdovoljno ispitano područjе. S tim u vеzi, zaštita ovog vodotoka jе i usmеrеna ka očuvanju kvalitеta vodе, istraživanju njеgovog živog svеta, kao i u iznalažеnju najboljih rеšеnja za ublažavanjе ili pak sprеčavanjе brojnih nеgativnih uticaja koji svojim dеlovanjеm vršе dеgradaciju ovog prostora.

Uz vrlo intеnzivnе еrozionе procеse, zbog kojih Pčinja ima nеpovoljan vodni rеžim, očuvanjе i unaprеđivanjе rеkе jе vеoma otеžano, uzimajući u obzir i činjеnicu da se najvеći broj zagađivača (dеponijе čvrstog otpada, industrijskе i komunalnе otpadnе vodе itd) nalazi uzvodnijе od područja kojе se nalazi pod zaštitom.<ref>{{cite web|url=http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=6}}</ref>

== Geografski položaj i reljef ==
[[Датотека:Vrazji kamen i tok Pčinje.jpg|мини|лево|Vražji kamen i tok reke Pčinje]]
[[Датотека:Kamene kupe.jpg|мини|Kamene kupe]]
Zaštićeni prostor je omeđen padinama [[Старац|Starca]] ([[Staračka kula]] 840 -{m}-), na severozapadnoj strani, i padinama [[Козјак|Kozjaka]] ([[Kitka]] 1.211 -{m}-) na jugoistočnoj strani (državnom granicom), čijim dolinskim, središnjim delom protiče reka [[Пчиња|Pčinja]] (pravac severoistok—jugozapad), blago meandrirajući. Površina pod nazivom „Dolina Pčinje” zahvata 2.606 hektara, odnosno površinu zaštićenog prirodnog dobra.<ref name="dolinapcinje" />

Visoke planine su [[Бесна Кобила|Besna Kobila]], [[Козјак|Kozjak]] i [[Старац|Starac]]. Nepuna 2 -{km}- nizvodno od [[Трговиште (Трговиште)|Trgovišta]], na desnoj obali reke, izdižu se moćne kupaste stene koje stanovnici nazivaju [[Вражји камен|Vražji kamen]]. Kamene kupe su visoke pedesetak metara.<ref name="bosnic">{{cite book|first=D.|last=Bosnić|title=Prirodna blaga Srbije|year=2009|publisher=Mladinska knjiga|location=Beograd|isbn=978-86-7928-209-5|pages=28}}</ref>

== Hidrografija ==
[[Датотека:Reka Pcinja.jpg|мини|десно|Reka Pčinja]]
[[Пчиња|Pčinja]] je granična reka čiji se izvori nalaze u [[Србија|Srbiji]], a ušće u [[Вардар|Vardar]] ([[Македонија|Makedonija]]). Gornji tok reke se nalazi na teritoriji [[Србија|Srbije]], dok srednji i donji tok su na teritoriji [[Македонија|Makedonije]].<ref name="avramovic">{{cite web| first= Zlatković, B., Randjelović, N.| last= Avramović, D.| title= Zaštićena prirodna dobra jugoistočne Srbije| url= http://www.sfses.com/history/pdf/08-2005%20Nis/37-Zasticena%20prirodna%20dobra%20jugoistocne%20Srbije.pdf| work= str. 3| accessdate= 26. 12. 2016| archive-url= https://web.archive.org/web/20170202020332/http://www.sfses.com/history/pdf/08-2005%20Nis/37-Zasticena%20prirodna%20dobra%20jugoistocne%20Srbije.pdf| archive-date= 02. 02. 2017|url-status=dead| df= }}</ref>

[[Пчиња|Pčinja]] je jedan od najznačajnijih vodotoka [[Egejski sliv|Egejskog sliva]] kome pripada svega 2,2% teritorije [[Србија|Srbije]]. Od ukupne dužine ove reke koja iznosi 135 -{km}-, kroz [[Србија|Srbiju]] prolazi u dužini od 52 -{km}- (38,5%). [[Пчиња|Pčinja]] nastaje od nekoliko izvorišnih krakova koji se spuštaju s jugozapadnih padina planine [[Дукат (планина)|Dukat]] u krajnjem jugoistočnom delu [[Србија|Srbije]]. Najznačajniji među njima izvire ispod vrha [[Бела Вода|Bela voda]], na 1.664 -{m}- nadmorske visine. U izvorišnom delu nosi naziv [[Црна Река (Трговиште)|Crna reka]], između naselja [[Радовница|Radovnica]] i [[Трговиште (Трговиште)|Trgovište]] ime joj je [[Tripušnica]], a nizvodno od [[Трговиште (Трговиште)|Trgovišta]], po primanju [[Kozjedolska reka|Kozjedolske reke]], počinje [[Пчиња|Pčinja]]. 

U okviru granica zaštićenog prirodnog dobra nalazi se tok [[Пчиња|Pčinje]] u dužini od oko 12,8 -{km}- (1,3 -{km}- jugozapadno od [[Мала Река (Трговиште)|Male reke]] do granice [[Република Србија|Republike Srbije]] sa [[Северна Македонија|BJR Makedonijom]]) i sa
šumama [[Козјак|Kozjaka]] predstavlja dominantni prirodni resurs.<ref name="dolinapcinje" />

== Klima ==
Klima ovog regiona je [[Умереноконтинентална клима|umerenokontinentalna]] sa znatnim uticajem [[Медитеранска клима|mediteranske klime]] koja prodire dolinom [[Пчиња|Pčinje]].<ref name="avramovic" /> Visoke planine [[Бесна Кобила|Besna Kobila]], [[Козјак|Kozjak]] i [[Старац|Starac]] izlažu ovaj predeo nepovoljnom uticaju [[planinsko-kontinentalna klima|planinsko-kontinentalne klime]].<ref name="bosnic" /> Temperature vazduha su za nekoliko stepeni više od onih u severnijim delovima [[Србија|Srbije]], a i padavine su manje, pa je [[pluovimetrijski koeficijent]] najmanji, kao i [[indeks suše]] za jul i avgust.<ref name="avramovic" />

== Flora ==
Flora doline reke [[Пчиња|Pčinje]] predstavlja mešavinu flornih elemenata [[Континентална клима|kontinentalne]] [[Србија|Srbije]] i [[Медитеранска клима|mediteranske]] [[Македонија|Makedonije]]. Ovde se sreću mnoge vrste kojima je ovo najjužnija ili najsevernija granica rasprostranjenja na [[Балканско полуострво|Balkanskom poluostrvu]], kao što su:
* [[vedričica]] (''-{Fritillaria graeca Boiss.&Spr}-'');
* [[sitni lanilist]] (''-{Linaria simplex (Willd.) D.C.}-'');
* [[žuta imela]] (''-{Loranthus europaeus Jacq.}-''); 
* [[dlakavi ranjenik]] (''-{Stachys plumosa Grsb.}-'');
* [[kamenika]] (''-{Teesdalea coronopifolia (Berg.) Thell.}-''); 
* [[niški ljutić]] (''-{Ranunculus psylostachys Grsb.}-''); 
* [[lavlja šapa]] (''-{Leontodon fasciculatus (Biv.) Nym}-''); 
* [[podlanik]] (''-{Clypeola jonthlaspi L. subsp. microcarpa (Mor.) Fior.}-'');
* [[babine vlasi]] (''-{Armeria rumelica Boiss}-''); 
* [[prečica]] (''-{Selaginella helvetica (L.) Spreng.}-'') i dr.

[[Вегетација|Vegetacija]] doline [[Пчиња|Pčinje]] predstavljena je klimazonalnom zajednicom ''-{Quercetom farnetto - cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov.}-'' — šuma [[Сладун|sladuna]] i [[cer]]a sa [[grabić]]em i [[Медунац|meduncem]]. Na severnim padinama [[Козјак|Kozjaka]] u klisuri [[Пчиња|Pčinje]] razvijaju se brojne polidominantne reliktne zajednice i to: 
* zajednica [[grabić]]a i [[Храст|hrasta]] na krečnjaku (''-{Carpinio orientalis-Quercetum mixtum calcicolum}-''); 
* zajednica [[Буква|bukve]], [[pančićev maklen|pančićevog maklena]], [[Mečja leska|mečje leske]] (''-{Fago-Aceri intermediae colurnetum Jov.}-'') i drugih vrsta. 
Osim njih tu su i osiromašene reliktne šumske zajednice: 
* zajednica predplaninske [[Буква|bukve]] sa [[Mečja leska|mečjom leskom]] (''-{Fagetum submontanum colurnetosum Jov.}-''); 
* zajednica [[cer]]a i [[grabić]]a sa [[Медунац|meduncem]] (''-{Quercetum cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov.}-'');
* zajednica [[Црни јасен|crnog jasena]] sa [[grabić]]em i [[Медунац|meduncem]] (''-{Orno-Quercetum pubencentis carpinetosum orientalis Gaj.}-'');
* zajednica [[kitnjak]]a sa [[grabić]]em (''-{Quercetum petreae carpinetosum orientalis Gaj.}-''); 
* zajednica [[kitnjak]]a sa crvenom [[Клека|klekom]] (''-{Quercetum montanum juniperetosum excelse}-'').<ref name="avramovic" />

== Fauna ==
U reci [[Пчиња|Pčinji]] nalazi se izuzetno retka vrsta [[Пастрмке|pastrmke]] (''-{Salmo trutta}-''). Iz klase vodozemaca konstatovano je ukupno 10 vrsta iz 5 familija, dok je iz klase gmizavaca konstatovano ukupno 17 vrsta iz 7 familija. Od uočenih vrsta navodimo sledeće interesantne primere: 
* [[grčka kornjača]] (''-{Testudo graeca}-'');
* [[balkanski zidni gušter]] (''-{Podarcis erhardii}-''); 
* [[smuk šilac]] (''-{Coluber najadum}-'').
Ukupno je zabeleženo 67 vrsta ptica. Evidentirani broj vrsta je manji od stvarnog broja vrsta ptica, što je rezultat vremenske i sezonske ograničenosti ([[postreproduktivni aspekt]], početak migracije i sl.). Kao posebno interesantne treba izdvojiti sledeće vrste: 
* [[Јаребица камењарка|jarebica kamenjarka]] (''-{Alectoris graeca}-''); 
* [[mediteranska belka]] (''-{Oenanthe hispanica}-''); 
* [[ridji mišar]] (''-{Buteo rufinus}-''); 
* [[ridjoglavi svračak]] (''-{Lanius senator}-''). 

Na ovom području su zabeležene i sledeće vrste koje zaslužuju posebnu pažnju: 
* [[jastreb osičar]] (''-{Pernis apivorus}-''); 
* [[bela kanja]] (''-{Neophron percnopterus}-''); 
* [[orao zmijar]] (''-{Circaetus gallicus}-''); 
* [[Сиви соко|sivi soko]] (''-{Falco peregrinus}-''); 
* [[Црна рода|crna roda]] (''-{Ciconia nigra}-''); 
* [[kamenjarka]] (''-{Alectoris graeca}-''); 
* [[Буљина|buljina]] (''-{Bubo bubo}-''); 
* [[balkanske senice]] (''-{Parus lugubris}-'').

Registrovano je više vrsta [[Детлићи (породица)|detlića]]: (''-{Picus viridis}-'', ''-{Dendrocopos medius}-'') i druge ptice. Nekoliko grupa sisara naseljava ovo područje. U [[Јужна Србија|Južnoj Srbiji]] koja uključuje područje [[Предео изузетних одлика|predela izuzetnih odlika]] do sada je zabeležena skoro polovina svih vrsta sisara [[Србија|Srbije]] (51 vrsta). Na nižim nadmorskim visinama sreće se [[belogrudi jež]] (''-{Erinaceus concolor}-''), a na višim nadmorskim visinama od bubojeda susrećemo [[šumska rovčica|šumsku rovčicu]] (''-{Sorex araneus}-''), [[mala rovčica|malu rovčicu]] (''-{Sorex minutus}-'') i dr. Od ove grupe sisara na [[Козјак|Kozjaku]] posebno je značajna [[planinska rovčica]] (''-{Sorex alpinus}-''). Gotovo neistražena grupa kičmenjaka su [[Слепи мишеви|slepi miševi]]. Pretpostavlja se da na području sliva reke [[Пчиња|Pčinje]] koji se nalazi u okviru zastićenog područja, živi 10 vrsta ove grupe. Od više vrsta glodara koji žive u ovom području, izdvajaju se glodari: 
* [[puh lešnikar]] (''-{Sorex alpinus}-''); 
* [[ridja vohularica]] (''-{Clethrionomys glareolus}-''); 
* [[Жутогрли миш|žutogrli miš]] (''-{Apodemus flavicolis}-'') i dr.

Najinteresantnija i najatraktivnija grupa kičmenjaka su zveri. Ujedno zveri, pogotovo krupne vrste su jako ugrožene od strane čoveka. PIO „Dolina Pčinje” je stanište za mnoge vrste zveri: 
* [[vuk]] (''-{Canis lupus}-''); 
* [[Лисица|lisica]] (''-{Vulpes vulpes}-''); 
* [[Дивља мачка|divlja mačka]] (''-{Felis silvestris}-''); 
* [[Куна златица|kuna zlatica]] (''-{Martes martes}-'');
* [[Белица|belica]] (''-{Martes foina}-'') i dr. 

Pored vodenih površina ovde se može naći i [[Видра|vidra]] (''-{Lutra lutra}-'').
Vrsta zveri koju je važno spomenuti, a za koju se sada samo pretpostavlja da naseljava PIO „Dolina Pčinje” je [[ris]] (''-{Lynx lynx}-''). Od drugih predstavnika životinjskog carstva ovog područja treba spomenuti [[Срна|srnu]] (''-{Capreolus capreolus}-'') i [[Divlja svinja|divlju svinju]] (''-{Sus scrofa}-'').<ref name="dolinapcinje" />

== Turizam ==
* [[Пешачење|Pešačenje]]: Redovno se organizuju pešačke ture do isposnice Sv. Prohora Pčinjskog (2,8 -{km}-) uz pratnju čuvara prirode, a po potrebi se može obezbediti i prevodilac. Turu nije potrebno unapred rezervisati. Prolazi se kroz stare hrastove šume, teren je brdovit, pa je potrebna fizička pripremljenost da bi se prepešačio. U jednoj turi moguće je voditi najviše dvadesetak osoba. Za one koji ne mogu da pešače, organizovan je prevoz džipom tri puta u toku dana. Ruta se može preći u oba smera za oko dva do tri sata. Put je neasfaltiran i pretežno se prolazi kroz šumu.
* [[Планинарење|Planinarenje]]: Postoje dve planinarske staze — „Četiri hrasta” ( 2,2 -{km}-) i „Isposnica” ( 2,8 -{km}-).
* [[Бициклизам|Biciklizam]]: Biciklistička staza se proteže od manastira do [[Gornji Starac|Gornjeg Starca]]. Dugačka je 4,5 -{km}-. Moguće je iznajmljivanje bicikala.
* [[Posmatranje ptica]]: Postoje tri osmatračnice u opštini [[Gornji Starac]]. Pristup se ne naplaćuje.
* [[Izlet]]i: Na izletištima [[Горња Река|„Gornja reka”]], infrastruktura je skromna.
* [[Пливање|Plivanje]]: Postoje prelepe plaže pored reke [[Пчиња|Pčinje]], a moguće je iznajmiti i pedalinu.
* [[Kampovanje]]: U toku leta se redovno održava [[eko-kamp]] za decu srednjoškolskog uzrasta.
* [[Риболов|Rekreativni ribolov]]: Dozvole za ribolov se mogu kupiti u kancelariji čuvarsko-nadzorne službe u okviru manastira.
* [[Avantura|Avanture]]: Sportsko penjanje uz stene.
* [[Manifestacija|Manifestacije]]: Organizuju se manifestacije narodnih običaja i spremanja domaće hrane. Najčuvenija je dvodnevni [[Ивањдан|Ivanjdanski]], odnosno Sedmojulski vašar.<ref name="atlas">{{cite web|title=Atlas turističkih potencijala zaštićenih područja Srbije|url=http://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/UNDP_SRB_Atlas_turistickih_potencijala_zasticenih_podrucja_Srbije.pdf|work=str. 49|accessdate=26. 12. 2016.|archive-date=01. 11. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131101211157/http://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/UNDP_SRB_Atlas_turistickih_potencijala_zasticenih_podrucja_Srbije.pdf|url-status=}}</ref>

=== Centar za posetioce ===
Nalazi se u okviru konaka manastira [[Manastir Prohor Pčinjski|Sveti Prohor Pčinjski]]. U manastirskoj suvenirnici i u Prirodnjačkoj izložbenoj postavci prodaju se više od 15 vrsta razglednica, brošure, flajeri i publikacije na srpskom i engleskom jeziku, kao i razni drugi suveniri. Moguće je kupiti i lokalne proizvode kao što su pčinjski med, raženo brašno, brašno od heljde, manastirsko vino, rakiju i druge proizvodi. Prirodnjačka izložbena postavka je pogodna za dečji i školski turizam. Ulazak u zaštićeno područje se ne naplaćuje.<ref name="atlas" />

== Istorijat zaštite PIO „Dolina Pčinje” ==
Područje planine [[Козјак|Kozjak]] sa delom doline reke [[Пчиња|Pčinje]], na osnovu [[Zakon o zaštiti životne sredine|Zakona o zaštiti životne sredine]] i predloga [[Завод за заштиту природе Србије|Zavoda za zaštitu prirode Srbije]], [[Влада Републике Србије|Vlada Republike Srbije]] je 1996. godine proglasila za [[prirodno dobro od velikog značaja]], površine 2.485 hektara.
[[Влада Републике Србије|Vlada Republike Srbije]] je 2003. godine donela Uredbu o izmenama i dopunama koja sadrži izmene granica prirodnog dobra površine 2.606 hektara kojim je zaštićena okolina manastira inkorporirana u [[Предео изузетних одлика|predeo izuzetnih odlika]] i utvrdila novog staraoca, Srpska pravoslavna crkva — [[Pravoslavna eparhija vranjska]] u Vranju. 
Pravoslavna eparhija vranjska donela je Srednjoročni program zaštite i razvoja PIO „Dolina Pčinje” za period od 2004. do 2008. godine, koji je realizovan u prethodnom periodu i u okviru koga su započete određene aktivnosti u okviru zaštite, uređenja i prezentacije zaštićenog prirodnog dobra.<ref name="dolinapcinje" />

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Literatura ==
* Bosnić, D. (2009). ''Prirodna blaga Srbije''. Beograd: Mladinska knjiga.

== Spoljašnje veze ==
* [http://dolinapcinje.org/cir/Home.asp Zvanični sajt predela izuzetnih odlika „Dolina Pčinje”]
* [https://web.archive.org/web/20170202020332/http://www.sfses.com/history/pdf/08-2005%20Nis/37-Zasticena%20prirodna%20dobra%20jugoistocne%20Srbije.pdf Pdf dokument o zaštićenim prirodnim dobrima jugoistočne Srbije]
* [http://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/UNDP_SRB_Atlas_turistickih_potencijala_zasticenih_podrucja_Srbije.pdf Pdf dokument o turističkim potencijalima zaštićenih područja Srbije] {{Wayback|url=http://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/UNDP_SRB_Atlas_turistickih_potencijala_zasticenih_podrucja_Srbije.pdf |date=20131101211157 }}
* [http://www.zzps.rs/ Завод за заштиту природе Србије]
* [https://web.archive.org/web/20091012095110/http://www.ekoplan.gov.rs/srl/1-1-Zakoni-20-document.htm Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије]
* [http://serbianoutdoor.com/wp-content/uploads/2012/08/registar_zasticenih_dobara_cirilica.pdf Регистар заштићених добара]

{{Предели изузетних одлика}}
{{Нормативна контрола}}
{{Портал бар|Србија}}

[[Категорија:Предели изузетних одлика Србије]]
[[Категорија:Пчињски управни округ]]
[[Категорија:Географија Бујановца]]