Извор странице Пипери

{{Закључано-анон}}[[Датотека:1 Stara Crna Gora 2 Bjelopavlici i 3 Piperi 1796 34c.png|мини|десно|220п|Подручје ''[[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]]'' (1) и подручја двају [[Брда (област)|брдских]] племена (зелено): [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]] (2) и Пипера (3)]]
{{Српска племена у ЦГ и ХЕ}}
{{друго значење2|Пипери}}

'''Пипери''' су једно од [[Срби|српских]] [[племе]]на<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="ДимМил"/><ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС"/><ref name="Владимир"/><ref>{{cite book|last=K. Király |first=Béla |last2=Rothenberg |first2=Gunther Erich Rothenberg |title=War and Society in East Central Europe: East Central European Society and War in the Pre-Revolutonary Eighteenth Century |year=1982|publisher=Brooklyn College Press}}</ref> која припадају групи [[Седморо брда|брђанских племена]] у данашњој [[Црна Гора|Црној Гори]].<ref name="ЕрдељановићКБП">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=244-477}}</ref> Пипери као племе и историјски регион, обухватају област коју чини троугао између река [[Зета (река)|Зете]] и [[Морача|Мораче]], северно од данашње [[Подгорица|Подгорице]]. Тачан почетак настанка Пипера остаје и данас непознат. Први пут се спомињу у Млетачким списима средином 15. века, а као брдско племе у правом смислу те речи, попут Куча и Бјелопавлића, формирани око 16. века. Историја и прошлост племена је веома бурна, праћена многобројним биткама са [[Османско царство|Османлијама]], те се за њих са правом сматра да су једно од најратоборнијих српских племена. Ту традицију су наставили и за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], када велики број Пипера је учествовао у борбама против [[Силе Осовине|Сила Осовина]], а треба посебно истаћи [[Тринаестојулски устанак]] у коме је доста команданата било управо из Пипера.

== Етимологија ==
Реч "Пипер" потиче од латинске речи "piper" што значи "бибер". Коришћење те речи се проширило из централне [[Италија|Италије]] у друге крајеве. Разлог томе јесте трговина [[Римљани|Римљана]] са другим крајевима, па се јавља и у језику којим су говорили [[Романи]], односно стари [[Власи (Романи)|Власи]] у [[Далмација|Далмацији]] у периоду [[Римско царство|Римског царства]], а и у другим језицима попут [[грчки језик|грчког]]. Од исте основе, реч се нашла и у модерним данашњим језицима, попут [[немачки језик|немачког]] и [[албански језик|албанског језика]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=313-322}}</ref> Осим тога, реч се налази и у старословенском језику у форми "пипру".<ref name="OEDPepper">{{cite web|title=pepper|url=https://www.etymonline.com/word/pepper|website=Online Etymology Dictionary|accessdate=21. 01. 2018}}</ref><ref name="SchraderPipru">{{cite book|last=Schrader|first=Otto|title=Reallexikon der indogermanischen altertumskunde: Grundzüge einer kultur- und völkergeschichte Alteuropas|date=1901. |publisher=K. J. Trübner|page=619|url=https://archive.org/stream/reallexikonderi00schrgoog#page/n665/mode/2up|accessdate=21. 01. 2018}}</ref> Одатле, она је у форми "пипру"-"пипер" била веома рано заступљена код [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на Балкану.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/>

Постоји већи број топонима на [[Балканско полуострво|Балкану]], који имају у основи реч пипер. У [[Бугарска|Бугарској]] се код Дупнице и Бистрице налази место Пиперево, јужније од [[Софија|Софије]], док је код Перника место Пиперка. У Бугарској се налази и место Пиперково је између [[Плевен]]а и [[Русе|Руса]]. У [[Северна Македонија|Северној Македонији]] постоје места [[Пиперево (Штип)|Пиперево]], између [[Штип]]а, [[Струмица|Струмице]] и Кавадарца, као и истоимено место североисточно од Струмице, те и место Пиперка на тромеђи Северне Македоније, Бугарске и [[Грчка|Грчке]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> Није јасно да ли су у вези, или ако јесу, каквој, ови топоними са племеном Пипера, али постоје предања из племена Пипера или сродних братстава која говоре о доласку из [[Стара Србија|старе Србије]].

Код Срба се током прошлости то име појављивало, па су у повељама црногорског владара [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] [[Цетињски манастир|Цетињском манастиру]] из 1485. и 1489. године споменути Михаило Пипер и Вук Пиперовић, а за њих није сигурно да ли су у вези са братством Пипера из Брда око којег је настало племе Пипера.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> Такође, у области где је [[Добрско Село|Доброско село]] у северном делу [[Горњи Цеклин|Горњег Цеклина]], постојала је област Пиперовина и у Доброској жупи село Пипери, одакле су претходно споменуте личности.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ">{{cite book|last=Ковијанић |first=Ристо |title=Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV-XVI вијек) |date=1974. |publisher=Историјски институт СР Црне Горе |location=Титоград |pages=43,52,101-117,132}}</ref> Историчар [[Ристо Ковијанић]] наводи у [[котор]]ским документима и Николу Остојину Пипера из 1445. године који је споменут да је из [[Зета у доба Црнојевића|Зете]], а вероватно се ради управо о претходном селу.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Он такође наводи да се у которским документима из 1398. године се може наћи и помен Радослава Михаилова Пипера, а у дубровачким изворима из 1285. године и Владо Пипер, али да је непознато јесу ли они у сродству са претходним особама, мада оставља то за могућност због блискости локација појављивања.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ" /> Оно што се зна, јесте да се ради о личностима Пиперима сродним онима или из самог Горњег Цеклина. Осим тога, у српским народним песмама се среће име Пиперевка, у [[Херцеговина|Херцеговини]] се може срести презиме Пиперац, а у [[Босна и Херцеговина|Босни]] и место [[Пипери (Лопаре)]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/>

На основу свега наведеног, могу се поставити два разматрања како је племе добило име Пипери, а и како се лично име Пипер појавило у тим крајевима. Прво разматрање јесте да је име племена добијено од старих Влаха који су тамо живели пре доласка [[Јужни Словени|Словена]] у те крајеве. Овакву позицију заступају историчари попут [[Бранислав Ђурђев|Бранислава Ђурђева]], који свој став базирају на чињеници да је реч пипер пореклом латинска реч, те да је могла бити добијена од старих Влаха.<ref name="Ђурђев" /> Та теорија је према етнологу [[Јован Ердељановић|Јовану Ердељановићу]] мање вероватна зато што у нису забележени никакви топоними, нити лична имена везана за реч пипер, код староседелаца. Додатно, у албанском језику који је доста речи преузео од старих Влаха и латинског, а и код Албанаца уопште нема никаквог географског топонима, нити имена од те основе или у тој форми у средњем веку.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> По другом разматрању које заступају историчари и етнолози попут Ердељановића, лично име Пипер је већ постојало код Јужних Словена, наслеђено из старословенског, те је као име дошло у област племена Пипера доласком Словена, што је због горе наведених ствари према Ердељановићу чини највероватнијом.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> Име племена или места је вероватно добијено из тог личног имена.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/>

== Територија ==
[[Датотека:Moraca Valley.JPG|260px|мини|Кањон Мораче недалеко од Подгорице]]

Пипери као једно од [[Седморо брда|брђанских племена]] и као историјски регион, обухватају област коју чини троугао између река [[Зета (река)|Зете]] и [[Морача|Мораче]], северно од данашње [[Подгорица|Подгорице]]. Територија највише иде уз Морачу, те се са источне стране Мораче граничи са суседним племенима [[Братоножићи]]ма и [[Кучи]]ма, на северу са племеном [[Ровци]], на западу са [[Бјелопавлићи]]ма, а на југу ка Спужу и Подгорици. Од области и већих насеља могу се истаћи Сеоца, Завала, Стијена, Радовче, Потпеће, Свиба, Радећа, Рогами, Црнци, Баћи, Ријека, Ожеге, Близна, Мрке и друга. То су углавном била стална или полустална насеља, која су последица слободнијег начина живота и зато су доста разбијеног типа. Код Пипера, појам "кућа" је означавао не само један дом или како се често назива и "дим" (огњиште), већ некад и више домова груписаних у једном мањем месту.<ref name="ЕрдељановићКБПТериторија">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=245-272}}</ref>

Међу природним целинама се истиче област названа ''Пиперска гора'' која се може поделити на јужни део између села Радовча и села Расловића и северни део који иде у планине. Њен спомен се налази и у народним песмама записаним у [[Петар II Петровић Његош|Његошевом]] делу [[Огледало српско]]. Пиперска гора је кречњачки красни предео са разноврсним појавама краста и пространим стеновитим површинама. Јужнији део ка Зети има више зеленила са шумарцима и виноградима.<ref name="ЕрдељановићКБПТериторија"/>

== Уређење и организација ==
Као и код осталих племена, код Пипера мање самоуправне јединице јесу [[Катун (дружина)|катуни]] и села.<ref name="Ђурђев">{{cite book|last=Ђурђев|first=Бранислав|title=Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена|date=1984. |publisher=Црногорска академија наука и умјетности|location=Подгорица (Титоград)|pages=170-201|url=http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}</ref><ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Ипак, у периоду 15. века, постојала је на територији Пипера и Лушка жупа, коју су формирали Лужани,<ref name="Ђурђев"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> старо српско становништво словенског порекла у том делу и који припадају старијем слоју Пипера.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=418-436}}</ref> Она је споменута и у делу [[Летопис Попа Дукљанина]] као једна од девет жупа на територији [[Зетска равница|Зете]].<ref name="Ђурђев"/> Што се тиче катуна, они су настали под утицајем географије и номадског начина живота, а наслеђени од староседелаца Влаха. Може се рећи да су се они у 15. веку потпуно утопили у сеоску организацију, те 1485. године област Пипера уопште не разликује много од кнежине у данашњој [[Србија|Србији]] која је у то време такође почела да се развија.<ref name="Ђурђев"/> Родовска структура у то време није била развијена, и тек нешто касније се почиње да се јавља и започиње процес сложен процес саплемењавања и формирања правих племена у каснијем смислу те речи.<ref name="Ђурђев"/>

=== Порекло племенске организације ===
Постоје различити видови на то зашто су се  формирала српска племена као таква, односно да ли је то преузето из самих [[Јужни Словени|Словена]] који су дошли у те просторе, или је племенска организација из 16. века више последица преузимања формације од несловенског становништва.

Из раније српске историографије, етнолози попут [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]] су сматрали да је на формирање такве племенске организације највише утицало становништво словенског порекла који су као племена дошли на Балкан. Племена су била формирана, како због тога, тако и због природних одлика терена због којег је било повољније сточарство и формирање мањих организација. Та организација се током времена изгубила захваљујући формираним средњовековним српским државама, да би се касније приликом пада тих држава та организација поново вратила, али у измењеној форми у виду данашњих племена.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија" /> Слично виђење има и познати српски научник и утемељивач српске географије [[Јован Цвијић]].<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС">{{cite book|last=Цвијић |first=Јован |title=Психичке особине Јужних Словена |year=2009|publisher=Антологија српске књижевности |pages=44-54}}</ref> Ипак, он указује на то да племена која су споменута у млетачким документима са почетак 15. века, међу којима и Пипери, нису иста као племена након турских освајања, већ да је ипак дошло до одређених промена захваљујући српским досељеницима из различитих крајева, као и другачијих услова.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС" /> Та ''стара'' племена су се претворила у језгра за новија, чиме су се на њих додала и многобројна братства досељеника. Некад је то новије становништво, било околно или досељено другде, постало већина, па су се нека мања племена попут [[Kriči|Крича]] утопила у већа, попут [[Дробњаци|Дробњака]]. Са друге стране, некада су та старија племена имала снажније језгро које је успело да се одржи, те је име племена остало сачувано и после, као што је био случај код Пипера.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС" /> Иако првобитне племенске организације у виду оне код старих племена попут [[Лужичани (племе)|Лужана]], готово да нема у периоду 15. века ван територија Црне Горе и Херцеговине, ипак постоје изузеци попут [[Брсјаци|Брсјака]] и других словенских племена спомињаним на простору данашње [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. На овај начин, Ердељановић закључује да су већи утицај ипак имали Словени и да је племенска организација настала крајем 16. века њихова.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС" />

Са друге стране, историчари попут Бранислава Ђурђева сматрају да је племенска организација из 16. века па надаље, више последица утицаја старих [[Власи (Романи)|Влаха]] и [[катун]]а по којима су били познати. Словенима, који су због терена били принуђени да се баве сточарством, је лакше било да приме већ постојећи вид организације који су имали стари Власи. Осим тога, споменута племена из [[Млетачка република|млетачких]] докумената 15. века нису права племена у смислу организације, већ она то постају касније.<ref name="Ђурђев" /> За ово су везана и питања за етнички идентитет, на који су племена као организације имала доста утицаја. Кључно за то јесте када су стари Власи престали да буду етничка категорија и утопили се у српски корпус, односно да ли је до тога дошло још за време [[Немањићи|Немањићке државе]] или раније, или је до тога дошло управо у време [[Османско освајање Балканског полуострва|османских освајања]] и формирања племенске организације каква су имала српска брдска племена из тог периода па надаље. О овоме ће бити више речи даље у чланку.

=== Племенска организација код Пипера ===
За почетак формирања племена Пипера од великог значаја су пописи из 15. века, а међу њима и споменути турски дефтери из 1485. и 1497. године. Праћењем тих пописа, види се да одлике [[Жупа (административна област)|жупске организације]] почињу да се губе крајем 15. века и да благо теже ка [[Катун (дружина)|катунској]], за време османских освајања. Ово се дешавало и поред тога што се организација нахије Пипера под Османлијама у почетку окретала ка сеоској. Може се рећи да се катунска организација у том периоду, донекле, утопила у сеоску. Пре 1455. године, и стари Пипери Лужани и стари Пипери влашког порекла имају веома мале разлике, како у територијалној организацији, тако и у социолошким категорији, јер су обе групе потпале под лушком организацијом. По пописима из тог периода, види се да су Лужани били доминантни у селима Копиљ, Црнци и Сеоца. Лушка жупа која је била доминантна до 1455. године, већ 1460. године прима одлике катуна, а ипак 1485. године постоје још увек јасно истакнута села и недовољно развијена родовска организација. Ово је од посебног значаја, јер је, по социолошкој категорији, односно доминантном занату сточарству, ова област сматра ''влашком нахијом''. Из дефтера из 1485. године, спомињу се домаће спахије, [[Српска православна црква|хришћани]], које су [[Османско царство|Османлије]] оставили да убирају порез у својим селима. Те спахије су Божидар Вукотин, Радул Вукашинов и Вук Ђурђев. У дефтеру из 1497. године, ствари се мењају. Прво што се истиче јесте доста већи број становника, што говори да се радило о придошлом становништву, односно новијем слоју Пипера у народу познат као Лутовци, који је дошао из Братоножића. Из њихових личних имена која су доминантно српска или православна у српској верзији, као и српског језика, може се закључити да се ради о носиоцима српског идентитета.<ref name="Ђурђев"/> Поједина села која су била пуста, попут Лушке жупе која је као таква, уписана 1485. године као празна, сада су поново постала пуна. Територијална организација се изменила, па су поједина места и области које су 1485. године пописане одвојено, сада су припојене Пиперима. Тако се катун Бушати (не треба мешати са истоименим код [[Скадар|Скадра]]) из долине Зете, код [[Подгорица|Подгорице]], нашао на рубном подручју у оквиру области Пипера. Села и катуни који се у том дефтеру спомињу, су Лушка жупа, Дрезга, Добрико, Мрке, Златичиште, Бјелице, Дуга, Брестица, Ријечица, Страхалићи, Морачица, Букумири, Бушати, Радушев до и Дреновица. Из ова два дефтера се види да су крајем 15. века биле сједињене територије Братоножића и Пипера. На то указује и спомињање у њима пиперског војводе Милице Ђуркова, који је био из Лутова.<ref name="Ђурђев" />

Како се из дефтера из 1485. године организација огледа у слабљењу жупе, 1497. године у добијању катуна, тако се 1570. године бележи формирана племенска управа какву знамо. У дефтеру за Скадарски санџак из 1570. године се види да су Пипери попримили родовски облик организације. У њему стоји да је раја масовно одбила да се попише, а да су кнезови пристали да плаћају одсјечком. Споменута су села Гојсалићи, Ђурковица, Мрке, Црнци, Петровићи, Николићи, Павличићи, Гостићи и друга.<ref name="Ђурђев"/>

Управа од 16. века па надаље, је била слична је оној код Куча. Поред војводе, племеном су управљали главари из снажнијих братстава, а некада су имали и кнежеве до 19. века. Титула кнеза је више била у форми титуле, него стварне власти. Највећу власт у племену је имала скупштина или збор, који се састајао на Бјелоглаву код села Радећа, код више пута обнављане цркве Св. Николе. Збор се сазивао тако што би главари у сваком селу из мале пушке пуцали у вис и узвикнули "Ко је Пипер, на Бјелоглав!". Тамо су се решавала питања о ратовању, мирењу завађених припадника племена, решавању проблема везаних за крађе и остало. Такође, већа братства су имала своја зборна места или ''сједнике'' на којима су се састајали ради решавања питања везаних за њихово братство, а некад и зарад свечаности и забаве.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>

== Историја ==
Пипери као племе имају дугу историју. Праћењем њихове историје се може видети како су се иначе српска племена формирала, односно како се долазило до племенске организације. Оно по чему Пипери донекле одступају од појединих других племена јесте терен на коме је била формирана Лушка жупа, то јест, жупска формација је била доста снажно присутна. Она је обухватала већински становништво словенског порекла, али је утопила донекле у ратаре и становништво несловенског порекла. Османским освајањима простора те и доласком новијег слоја становништва, нестаје лушка жупа и почиње прелаз ка катунима, а након тога ка племенској организацији.<ref name="Ђурђев" /> По пописима се још и у то време види да доминирају српска и хришћанска имена, док других има у траговима, да је говорни језик био српски, а једина вера забележена још и у 15. веку је била српска православна, како код старијег, тако и код придошлог слоја становништва код кога је то било и израженије.<ref name="Ђурђев" /><ref name="ЕрдељановићКБПКултура" /> Као племе, Пипери су се показали као веома ратоборни што се види по њиховом учешћу у многим биткама. Узрок овога су били веома тешки услови живота, жеља за слободом и нетрпељивост према османској управи ових крајева. Касније, преласком у новије државе, Црну Гору, а касније Југославију, племенска организација губи на значају и полако нестаје.

=== Предплеменски период и прелазак на племенску организацију ===
[[Датотека:Ancient city Doclea - ruins 02.jpg|мини|лево|250п|Рушевине старог града Дукље код Рогама у Пиперима, Подгорица]]

Што се тиче периода пре и у време доласка Словена на Балкан, а тиме и Срба, око 6. и 7. века, оно што је сигурно јесте то да су на овим просторима живели староседеоци који су били [[Романи|илирско-романско становништво]], називано Власима. О томе сведоче многи топоними, који су пред-словенског порекла, а преузети су од језика који се у тим крајевима говорио, а то укључује и латински и задржали се и до данас: Матаруге, Рогаме, Баћи, Мажђап, Дука, Бањаестра (познато код Пипера и као Бољесестра) и други.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев" /> Ко су били ти староседеоци сведоче и топоними попут Влашке Драче код [[Стијена (Подгорица)|Стијене]], а и на основу извора и података о тим крајевима лако се закључује да се ради о народу које су Словени назвали Власима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Влашке термине и топониме су преузели Срби из крајева Дукље, а самим тиме и у Пиперима, али и Албанци ка Скадру који је у близини и северној Албанији уопште. Тако се мали број топонима са ових простора, попут назива села Рогами, у мало измењеној форми могу наћи у мањем броју и у околним деловима, као и данашњој северној Албанији. Оно што треба имати у виду јесте то да се у близини Пипера налазио стари град [[Доклеа|Дукља]], односно [[Доклеа|Диоклеја]], што објашњава порекло тих топонима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Ипак, терен и мали број тих топонима указује на то да Влаха уопште није било много у тим крајевима, те да су они за време доласка Словена били слабо насељени.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Што се тиче старих Срба који су долазили у те крајеве за време насељавања Срба на Балкан, јасно је да нису дошли у једном великом таласу, већ су насељавали те крајеве постепено. О њиховом присуству сведочи велики број словенских топонима, везаних за насеља за која се зна да су доста стара и првобитно припадала старијем слоју Пипера, а међу којима су Потпећ, Завала, Свиба, Радећа, Близна и друга. Такође, о њима сведочи и споменута формирана Лушка жупа.<ref name="ЕрдељановићКБП"/>

==== Слојеви словенског и несловенског порекла ====
Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет. Ова појава је била присутна и код других балканских народа, попут Бугара. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења.

Док је углавном заступљено мишљење у српској историографији, као код [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]]<ref name="ЕрдељановићКБП"/>, [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Бранислав Ђурђев|Бранислава Ђурђева]] и других, да је до тога дошло веома рано у време управе Немањића или чак и пре, постоје и мишљења попут [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]] да се то десило тек у време или након османских освајања простора Балкана.<ref name="ЋирковићСМЕН">{{cite book|last=Ћирковић |first=Сима |title=Срби међу европским народима |year=2004|publisher=Equilibrium}}</ref> По првом виђењу доста заступљеном у српској и делу западне историографије, термин Влах се постепено у многим областима пренео са етничког, на социолошку категорију у виду сточара још у време владавине Немањића. То се десило због потпуног утапања старих Влаха у српску културу, односно прихватањем језика и имена, као и обичаја, а и српске православне вере, по чему су изгубили главне карактеристике страног етничког елемента по чему би се разликовали од околине.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/><ref name="СтефанСтаретуСрбиВласи">{{cite journal|last=Stareţu |first=Ştefan |title=MEDIEVAL NAME AND ETHNICITY: SERBS AND VLACHS |journal=BALCANICA POSNANIENSIA |year=2015|volume=XXII/1 |issue=IUS VALACHICUM I |url=https://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/viewFile/3901/4046 |accessdate=12. 08. 2018}}</ref> По Ћирковићевом виђењу, а и у једном делу западне историографије, [[Власи (Романи)|Влах]] је остао као етничка одредница и поред утапања у српску културу за време Немањића, још увек је био страни етнички елемент због другог сталешког положаја (сточари). Тиме је био издвојен од Срба који су углавном били ратари. Овиме Власи, иако остају издвојени, ипак због исте културе нису више етничка група у правом смислу. Тако је било све док османска освајања нису задесила просторе и урушила тадашњи феудални систем и увела свој који се више фокусирао на веру, чиме је дошло до стапања православних Влаха у Србе. То је довело до већих промена укључујући и формирања племенске организације из 15. и 16. века чиме су се Власи брзо изгубили као страни етнички елемент и измешали са словенским становништвом, прихватајући српски. Ово је текло различитим током у зависности од простора на коме се дешавало и утицаја разноврсних елемената попут цркве која је тада била носилац културе, сегрегације словенског и несловенског становништва и слично. То није било ограничено само на Србе, већ и друге словенске балканске народе.<ref name="ЋирковићСМЕН"/> Ипак,ово постаје донекле проблематично када се из ове перспективе посматрају мали простори попут [[Брда (област)|Брда]] и [[Зета|Зете]] на територији данашње Црне Горе. Ту је такво издвајање било теже, и те се асимилација вероватно десила раније још у крајем периода управе [[Немањићи|Немањића]].<ref name="Ђурђев"/> Такође, огроман број топонима у Пиперима је доминантно словенског порекла, што сведочи о томе да је српски идентитет био укорењен у тим просторима пре Османских освајања.<ref name="ЕрдељановићКБП" /> Осим тога, у време Немањића се развија српски феудални састав у коме је Власима препуштено сточарство, као и други послови те је свако ко би се бавио тиме био [[Власи (друштвена класа)|влах]] по сталежу. Такође, када су првобитно били издвојена етничка група у раном средњем веку, не треба заборавити и чињеницу да је до тог стапања могло доћи само ако је у тим просторима било већинских Словена у које се несловенско становништво могло утопити, као и да је то текло различитим периодима на различитим просторима. У сваком случају, било да се то десило у време српских средњовековних држава или у време османских освајања тих простора у 15. веку па надаље, Власи су се као страни етнички елемент утопили у суседно словенско становништво чиме престају бити други етнички елемент. Од тада, термин "Влах" се на српским просторима користи као синоним за Србе.<ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/><ref name="СтефанСтаретуСрбиВласи"/>

Словенско становништво ових крајева чинили су Лужани. Они су представљали бројно старије српско становништво које се касније постепеним слабљењем српске управе и нестанком жупске формације утопило у околно становништво и формирало племена попут Пипера и Бјелопавлића.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/>

Код Пипера, асимиловањем старих Влаха од стране старих Срба настаје старији слој Пипера.<ref name="ЕрдељановићКБП" /><ref name="Ђурђев"/> Та асимилација се десила рано захваљујући већ формираном српском идентитету, јаком српском културном утицају и позицији усред Зете, као и присутности бројнијег становништва словенског порекла, као и формиране лушке жупе, а о њој сведоче пописи из 15. века и раније, и топоними где се види да су становници великом већином носиоци српског, односно словенског идентитета.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/>

[[Датотека:Dio katuna Gornje Zete sredinom XV vijeka cir.png|мини|десно|250п|Катуни у [[Горња Зета|Горњој Зети]] средином XV века - простор Пипера, Лужана и Рогама ће касније чинити племе Пипера]]

==== Рани помени Пипера ====
Пипери се први пут спомињу у [[Млетачка република|Млетачким]] документима почетком 15. века. Тада још нису формирали племенску организацију какву познајемо из каснијег периода. Према [[Константин Јиречек|Константину Јиречеку]], Пипери се спомињу први пут 1416. године у [[Скадарски земљишник|Скадарском земљишнику]].<ref>Константин Јиречек, "Историја Срба II", Београд, 1952, 45</ref> Историчар Бранислав Ђурђев је указао да је то непосредан спомен, те да се ради о досељенику из Пипера у скадарској области.<ref name="Ђурђев"/> Један од спомена јесте из 1455. године у српском православном [[Манастир Врањина|манастиру Врањина]], између Млечана са [[Стефан Црнојевић|Стефаном Црнојевићем]] и народом горње Зете који је прихватио његову управу.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Ту се осим [[Кучи|Куча]] спомињу и Пипери под тим именом, а један од захтева упућеним Млечанима и Стефану Црнојевићу је био да им свештенство не може бити католичко, него да им се остави православно.<ref name="ДимМил">Димитрије Милаковић, Историја Црне Горе 1856. г</ref><ref>Ратислав Петровић, Племе Кучи 1684-1796, страна 23.</ref> На основу тога, закључује се да су Пипери још у то време били [[Српска православна црква|православци]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија"/>

Први спомен Пипера код Дубровчана јесте онај из 1444. године у коме су споменули напад Пипера, [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]] и [[Васојевићи|Васојевића]], под вођством два Бјелопавлића Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили и опљачкали једног Дубровачког трговца.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/>

Нажалост, због недостатака историјских списа из ранијих периода, остаје непознато када су се Пипери као племе тачно формирали.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=311-322}}</ref> Ипак, оно што јесте познато је да се одлике племенске организације стичу крајем 15. века и негде у току 16. века Пипери постају потпуно формирано племе.<ref name="Ђурђев"/>

Крајем 15. века, територије Пипера заузимају Османлије. Према Ђурђеву, Пипери још увек нису попримили пуну племенску организацију какву познајемо у 16. веку. Тада је на месту Пипера и [[Братоножићи|Братоножића]] формирана Пиперска нахија. Становништво се делило по томе ко им је казнец, словенска титула коју носи особа задужена за прикупљање пореза и дажбина, што се може видети из пописа 1497. године.<ref name="Ђурђев"/> Према Ердељановићу, Пипери још увек нису били обједињена територија, али са тиме се не слаже Ђурђев који указује да су 1485. године Пипери према историјским изворима из тог периода, попут турских дефтера, већ били сједињена територија која је обухватала и територију Братоножића.<ref name="Ђурђев"/>

Крајем 15. и почетком 16. века почиње насељавање српских досељеника у Пипере из других крајева, чиме се стари Пипери као братство, односно  старији слој са братствима попут старих Пипера, Мугоша, Лужана и других, утапају у новији или делом истискују. Тако се формира многобројнији новији слој Пипера који надјачава старији. Ти досељеници углавном имају по народном предању заједничко порекло, о чему ће бити речи у делу код родова.<ref name="Ђурђев" /><ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=273-309}}</ref>

У турским дефтерима од 15. века па надаље, се види да је говорни језик у тој области српски, а да доминирају поред хришћанских, и српска имена и веома мало оних несловенског порекла, а вера српска православна. Из њих се види и да је досељено становништво имало доминантно имена словенског порекла или православна у словенској верзији. У споменутом турском дефтеру из 1497. године се спомињу следеће личности као казнеци или спахије у својим селима: Божидар, син Вукотин; Божидар, син Дабижинов; Ђуро, син Лекин; Петар, син Ников; Радич, син Гомњенов; Нико, син Радешинов; Пешко, син Радешинов; Радич, син Рашков; Радул, син Вукашинов; Дабко, син Вукашинов; Вук, син Ђурђев; Ђуро, син Лијев (Илијев); Радич, син Лазаров; Никац, син Пајшин; Вук, син Никин.<ref name="Ђурђев" />

=== Племенски период до Првог светског рата ===
Већ током 16. века започињу местимични сукоби између Пипера и Османлија, а један је опеван и у песми ''Пиперски бој са Тахир-Пашом''. Разлог тих борби је био одбијање плаћања харача од стране Пипера.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=280-309}}</ref><ref name="ФлемингЦГ">{{cite book|last=Fleming |first=Thomas |title=Montenegro: The Divided Land |year=2002|publisher=Chronicles Press |page=68 |url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=VaMtAQAAIAAJ&dq=piperi+orthodox&focus=searchwithinvolume&q=piperi |accessdate=14. 08. 2018}}</ref>

У периоду 16. века, Пипери у потпуности добијају одлике племенског уређења.<ref name="Ђурђев"/> Као што је већ речено, у великом делу српске и једном делу западне историографије установљено је да је, већ тада становништво несловенског порекла добило српски идентитет. Ово је јасно на основу доминантних српских личних имена и језику из споменутих османских дефтера крајем 15. века. По виђењу Ћирковића, захваљујући бољим условима за сточарство и већ формираним катунима, као и османској управи, до потпуног мешања становништва словенског и несловенског порекла долази тек у време самог формирања племена.<ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/> Треба навести и да се у дефтеру Скадарског санџака из 1570. године је забележено да је раја у Пиперима масовно одбила да се попише.<ref name="Ђурђев"/>

[[Спаљивање моштију светог Саве|Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године]], испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из [[Аустријско царство|Аустрије]], а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија [[Грданов устанак|устанак Срба под вођством војводе Грдана]] из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на [[Стара Херцеговина|стару Херцеговину]], где су јој се придружила многа племена попут [[Дробњаци|Дробњака]], [[Пива (племе)|Пивљана]] и других.<ref name="Преокрет">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину [[Лазар Соранцо|Лазару Соранцу]] (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички [[Клименти]].<ref>{{cite book|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}</ref> Два српска калуђера упућена у [[Ватикан|Рим]] 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, те је више представљао низ местимичних побуна и сукоба, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.<ref name="ИсторијскиЗаписи">{{cite book|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609, против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседна српска племена Пипери, Кучи и Бјелопавлићи, али и он, и поред одређених неуспеха Османлија, бива брзо угушен.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно">{{cite book |last1=Станојевић |first1=Др Глигор |title=Црна Гора од пада Црнојевића до владике Данила Петровића, Монографија Црна Гора |date=1976 |location=Београд |pages=176-193}}</ref> Због поновних побуна Пипера, Бјелопавлића и других Брђана, Османлије сакупљају велику војску од 40,000 људи и нападају споменута племена, приликом чега су она тешко страдала.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно"/> Ипак, ни овај напад није успео да у потпуности умири Пипере и друге [[Брђани (Срби)|Брђане]], те су они спорадично дизали побуне све до периода пред [[Кандијски рат]] половином 17. века.<ref name="ГлигорМоно"/>

Говорећи о Србима, као народу који живи од Арбаније до Дунава, споменути Лазар Соранцо 1599. године наводи за племена у Зети да су српска, а међу њима набраја Пипере, [[Кучи|Куче]], [[Бјелопавлићи|Бјелопавлиће]] и племена на подручју [[Плав]]а, али и католичке [[Клименти|Клименте]].<ref>{{Cite book|title=О српском имену по западнијем крајевима нашега народа (друго издање)|last=Ђерић|first=Василије|publisher=Штампарија Доситеја Обрадовића|year=1914.|isbn=|location=|pages=2}}</ref><ref>{{Cite book|title=L' Ottomano|last=Soranzo|first=L.|publisher=|year=1599|isbn=|location=|pages=}}</ref> Више детаља о самим племенима даје [[Котор]]анин [[Маријан Болица]] (''Mariano Bolizza''), који 1614. године у свом документу ''Извештај и опис Скадарског санџака'' наводи Пипере као српско православно племе, чији вођа је Радослав Божидаров.<ref name="Ђурђев" /><ref name="mb1614" />

У току периода под османском окупацијом, осим сукоба са Османлијама, умели су да се дешавају и мањи окршаји између и унутар самих српских племена.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС"/>

Године 1658, под утицајем [[Млетачка република|Млетачке републике]], Пипери, [[Кучи]], [[Васојевићи]], [[Братоножићи]], [[Клименти]], [[Хоти]] и Груда формирају такозвани ''Алај Барјак'', односно савез тих седморо племена са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] против [[Османско царство|Османског царства]].<ref name="МЗ">{{cite book|title=Mitološki zbornik|url=https://books.google.com/books?id=rvUSAQAAIAAJ|year=2004|publisher=Centar za mitološke studije Srbije|pages=24, 41–45}}</ref> Нешто касније, побуне против Османлија избијају у Пиперима, [[Ровчани|Ровцима]], [[Бјелопавлићи]]ма, [[Братоножићи]]ма, [[Кучи]]ма и [[Васојевићи]]ма.<ref name="ВМ1968">{{cite book|author=Belgrade (Serbia). Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije|title=Fourteen centuries of struggle for freedom|year=1968|publisher=The Military Museum|page=24|url=http://www.znaci.org/00003/615.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}</ref> Млечани пружају подршку Црногорцима и Брђанима и касније, све док их Османлије нису поразиле и избациле из [[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]].<ref name="ГлигорМоно"/> У то време, скадарски паша Сулејман средином јула 1691. године, скупа знатну војску и напада Пипере и Бјелопавлиће, али се напад завршава поразом пашине војске.<ref name="ГлигорМоно"/>

Током 18. и 19. века, Пипери као једно од најратоборнијих брдских племена, воде многобројне битке против Османлија. У историји је познато више битака у којима су учествовали Пипери против турских везира међу којима су битке:
* против Осман-паше [[1732]],
* против [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмут-паше]] [[1788]],
* против Махмут-паше, [[Битка код Мартинића (1796)|битка на Мартинићима]] [[1796]],
* против Тахир-паше, око [[1810]].
Због тога су опевани у бројним народним епским песама, међу којима су неке и у [[Петар II Петровић Његош|Његошевом]] делу [[Огледало српско]].

У писму послатом Русима из 1789. године које су саставили представници брдских племена, међу којима су били и Пипери, записано је да су сви они Брђани и српски кланови, односно племена, са православном вероисповести. Ово је био у складу са тадашњим виђењем, по чему су се Брђани раздвајали од Црногораца са подручја старе Црне Горе.<ref>Dimitrije-Dimo Vujovic, Prilozi izučavanju crnogorskog nacionalnog pitanja /The Research of the Montenegrin Nationality/ (Niksic: Univerzitetska rijec, 1987), p.&nbsp;172.</ref>

[[Датотека:Božović Mašan.png|180px|мини|[[Машан Божовић]]]]

Након [[Битка код Мартинића (1796)|битке на Мартинићима]] из 1796. године, Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе. Касније, 1847. године долазе у жесток сукоб са [[Данило Петровић|Данилом]] због његовог сламања племенске аутономије, те су у јулу 1854. године Пипери, Кучи и Бјелопавлићи себе прогласили независност. Ипак, књаз Данило је успео да угуши њихову побуну.<ref name="Miller">{{cite book|last=Miller|first=William|title=The Ottoman Empire and Its Successors 1801-1927|url=https://books.google.com/books?id=DunDZV3tcnEC|date=12. 10. 2012.|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-26046-9|pages=}}</ref>

Упоредо са борбама у Србији за време Првог српског устанка, брдска племена су започела нападе на Османлије на територији данашње Црне Горе. Због активног учешћа, многе племенске војводе су добиле од вожда [[Карађорђе Петровић|Карађорђа Петровића]] барјаке. Међу њима су биле и Пипери Тодор Перишин Аћимић и Токо Павићев Божовић са Стијене.<ref>{{cite book|last=Рудић |first=Срђан |last2=Павловић |first2=Леа |title=Српска револуција и обнова државности Србије : Двеста година од Другог српског устанка |year=2016|publisher=Историјски институт |location=Београд |pages=62-63}}</ref>

У [[Књажевина Црна Гора|књажевини Црној Гори]], Пипери су имали своје сенаторе попут чувеног [[Јоле Пилетић|Јола Пилетића]]. Активно су учествовали у војсци те земље и заузимали добре положаје.

У то време, велики српски правник из Цавтата [[Валтазар Богишић]] је обилазио брдска племена са циљем да прикупи информације о правним обичајима које би му служиле за доношење његовог Општега имовинског законика за Црну Гору из 1888. године. Његов информатор у Пиперима је био сенатор Јоле Пилетић.<ref name="ВалтазарБогишић">{{cite book|last=Луковић |first=Милош |title=ИСТРАЖИВАЊА ВАЛТАЗАРА БОГИШИЋА ПЛЕМЕНСКОГ ДРУШТВА У ЦРНОЈ ГОРИ, ХЕРЦЕГОВИНИ И АЛБАНИЈИ |publisher=Балканолошки институт САНУ |location=Београд |pages=5-7 |url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2003/0350-76530334238L.pdf |accessdate=16. 07. 2018}}</ref>

У периоду до 19. века, али и надаље, због веома лоших економских услова и сталних сукоба са Османлијама, доста Пипера се расељава у Србију и Босну. Неке од тих исељених породица су дале познате личности и војне заповеднике, међу којима је и [[Узун Мирко Апостоловић]] коме су се преци управо из Пипера доселили у Руднички крај, а касније у околину Београда.<ref name="ВУКУзун">Вук Стефановић Караџић, [Белешке за житија], Мирко Апостоловић, Историјски списи II, Сабрана дела Вука Караџића, књига шеснаеста, Београд 1969, 205.</ref><ref name="МИЛАНУзун">Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд 1888, 729-733</ref> Такође, по предању Рајића из [[Гледић]]а и из [[Гуча|Гуче]], рођацима Рајића из [[Страгари|Страгара]], позната породица Рајић која се у [[Шумадија|Шумадију]] доселила из [[Нова Варош|Нове Вароши]], је претходно дошла из Пипера веома рано, још током 17. века. Од њих, конкретно Рајића из [[Страгари|Страгара]], потичу [[Танаско Рајић]], Карађорђев барјактар из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и командант у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]], као и познати српски песник [[Велимир Рајић]] из 19. века.<ref name="НедељковићШумПип">{{cite journal |last=Недељковић |first=Миле |title=Ко су Шумадинци |journal=Глас Јавности |year=2001 |pages=111-112 |url=http://www.selovodice.org/wp-content/uploads/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf |accessdate=23. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304052049/http://www.selovodice.org/wp-content/uploads/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf |archive-date=04. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref> Средином 18. века се из Пипера у [[Шумадија|Шумадију]] досељавају преци данашњих Вујића из Липовца, потомци Дмитра Петровића Пипера, одакле је и чувени гуслар Живан Вујић (20. век).<ref name="НедељковићШумПип"/>
[[Датотека:Jole Piletich.jpg|180px|мини|[[Јоле Пилетић]]]]

[[Датотека:Mijajlo_Vucinic.jpg|180px|мини|[[Мијајло Вучинић]]]]

=== Међуратни период и Други светски рат ===
У периоду до Првог светског рата, дали су већи број истакнутих личности попут [[Мијајло Вучинић|Мијајла Вучинића]]<ref name="дигитална">Дигитална библиотека црногорске културе: [http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_izmedju_1_i_2_svj_rata/divizijar_milutin_vucinic.htm „Портерт дивизијара Милутина Вучинића (1869—1922)“], Новак Аџић, приступ 25.8.2013</ref> који је био дивизијар, гувернер, војвода и судија, [[Машан Божовић|Машана Божовића]] који је био председник општине Цетиње, и [[Јоле Пилетић|Јола Пилетића]], сердара и народног хероја, који је због сукоба са [[Никола I Петровић|црногорским краљем Николом I Петровић]] напустио Црну Гору и отишао у [[Ниш]].

Пред крај Првог светског рата, након [[Подгоричка скупштина|Подгоричке скупштине]], у Црној Гори избија [[Божићна побуна]]. То је био сукоб између [[Бјелаши|Бјелаша]], присталица уједињења Црне Горе са Србијом под влашћу династије [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] и [[Зеленаши|Зеленаша]] који су били противници таквог уједињења. Како су Пипери били веома окренути војсци и [[Петровићи Његоши|династији Петровић]], велики број Пипера се нашао на страни Зеленаша. Након престанка побуне, већи део њих ће постати присталице Комунистичке партије.<ref>{{cite book|last=Симовић |first=Слободан |title=Пипери у Првом свјетском рату |year=2014|publisher=Савез удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе |location=Подгорица}}</ref> За ширење подршке Комунистичкој партији у периоду 1927. године и даље у, Пиперима био је одговоран будући народни херој, [[Иван Милутиновић]].<ref>Павле Љумовић, „Иван Милутиновић - човјек и ратник“, „Побједа“ Подгорица</ref>

Што се тиче периода [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сем политичара и војних лица, Пипери су имали и своје чланове у спорту. Међу њима је и фудбалер Милан Бецић, који је играо за клубове по Југославији и репрезентацију Југославије, а затим играо за клубове по Француској и Швајцарској.<ref>{{cite web|title=Becić Milan|url=http://www.reprezentacija.rs/becic-milan/|website=Istorija fudbalske reprezentacije Srbije|accessdate=22. 01. 2018}}</ref>

За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], велики број Пипера је учествовао у борбама против [[Силе Осовине|Сила Осовина]], где треба посебно истаћи [[Тринаестојулски устанак]] у коме је доста команданата било управо из Пипера. Већи број Пипера је подржавао [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизане]].<ref name="Банац1988">Banac 1988, With Stalin against Tito, p. [https://books.google.com/books?id=jS69IRtTA3gC&pg=PA171 171]</ref> Мањи број је припадао [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенској војсци у отаџбини]], углавном уз четнике [[Бајо Станишић|Баје Станишића]]. Дешавало се да се исте породице поделе у ове две групације. Пипери су дали велики број истакнутих припадника [[Народноослободилачка борба|Народноослободилачке борбе]] и народних хероја попут [[Иван Милутиновић|Ивана Милутиновића]], [[Арсо Јовановић|Арса]] и [[Блажо Јовановић|Блаже Јовановића]], [[Саво Брковић|Саве Брковића]], [[Владо Ћетковић|Владимира Владе Ћетковића]] и многих других. Неки од њих, попут [[Божо Љумовић|Божа Љумовића]], су касније прихватили [[Резолуција Информбироа|Резолуцију Информбироа]], након чега су завршили на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]],<ref>{{Cite book|ref=harv|last1=Лакић|first1=Зоран|authorlink1=Зоран Лакић|last2=Пајовић|first2=Радоје|last3=Вукмановић|first3=Гојко|title=Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја|year=1963|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=LrcuAAAAIAAJ}}</ref> док је Арсо Јовановић, први начелник Генералштаба [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] након њеног прихватања покушао да побегне у Румунију те је убијен на граници.<ref>{{cite book |last1=Иветић |first1=Владимир |title=Начелници генералштаба 1876—2000 |date=2000 |publisher=Новинско-информативни центар ВОЈСКА |location=Београд}}</ref> Међу комунистима треба истаћи и [[Вукашин Марковић|Др Вукашина Марковића]], учесник Октобарске револуције и близак сарадник и пријатељ [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]]. Рођен је у Стијенама Пиперским 1874. године.<ref name="ПП">Petar Požar, ''Jugosloveni žrtve staljinskih čistki'' (str. 54-60), Beograd, 1989.</ref> На челу припадника [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]] у Пиперима је био Јовица Бољевић, а међу њима треба истаћи Саво Божовића, Милована Бешића, Павла Бешића који је био бивши председник општине и Ђорђија Бецића, пешадијског капетана Пипера, који је са [[Бајо Станишић|Бајом Станишићем]] и генералом [[Блажо Ђукановић|Блажом Ђукановићем]] погинуо на [[Манастир Острог|Острогу]] у нападу Партизана 1943. године.<ref>{{cite book|title=ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА|date=1954. |publisher=ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД „ВОЈНО ДЕЛО"|location=Београд|page=43|edition=Том 3, Књига 6|url=http://www.znaci.org/zb/4_3_6.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}</ref><ref>{{cite book|last=Пајовић |first=др Радоје |title=Контрареволуција у Црној Гори - Четнички и Федералистички покрет 1941-1945. |year=1977|publisher=Обод |location=Цетиње |pages=150, 410}}</ref>

== Пиперска братства и родови ==
Пипере чине многобројна братства са разгранатим родовима. Као што је већ речено, Пипери се могу поделити на старији слој мешовито словенско-влашког порекла и новији бројнији слој придошао из [[Братоножићи|Братоножића]], са којима су Пипери веома блиски.<ref name="Ђурђев"/><ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> И поред мањег броја старовлашких топонима, у свим пописима масовно преовладавају словенска имена.<ref name="Ђурђев"/><ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Као што је споменуто, постоји могућност да су лично име Пипер(и) донели [[Јужни Словени]] који су дошли у те крајеве, јер је код њих то име било распрострањено, а код староседелаца тада није забележено. Племе као формација се јавља тек после доласка Срба у те крајеве.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Елементи племена се јављају формирањем катуна у време када су [[Османско царство|Османлије]] заузеле те просторе, а потпуне одлике родовске организације и после племена се јављају у 16. веку.<ref name="Ђурђев"/>

Постоје различита народна предања о настанку Пипера. По једној верзији, оснивач племена је особа по имену војвода Пипо, брат Васојев, оснивача [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="ПореклоРодовиЦГ">{{cite web|last=Вукићевић|first=Иван|title=Родови у Црној Гори према народним предањима|url=https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|website=Српски ДНК Пројекат, Порекло|accessdate=22. 01. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180122181610/https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|archive-date=22. 01. 2018|url-status=dead}}</ref> Код појединих племена, предање говори да је тај заједнички њихов предак дошао из [[Херцеговина|Херцеговине]].<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Постоје многобројне верзије овог предања, у коме се често укључују и друга племена попут [[Озринићи|Озринића]] који су од Озра, брата Пиповог, а дешава се да су у та предања укључена и поједина албанска племена попут [[Хоти|Хота]] и [[Краснићи|Краснића]]. И она такође имају предања о заједничком пореклу, али укључују потпуно друга племена и имена, а упућују и на потпуно друго порекло тог претка.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Ипак, ова народна предања су веома непоуздана, а могуће је да се ради о измешаним предањима старијег становништва тих крајева.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Између осталог, поједина генетска истраживања су утврдила да већина ових предања суштински нису могућа, самим тиме и нетачна, те да се радило о накнадном орођавању породица из тих крајева, током периода саплемењавања.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/>

Споменути старији слој чине стари [[Срби]] [[Лужани (село)|Лужани]] и друге групе, као и групе [[Власи (Балкан)|старовлашког]] порекла које су асимиловане и у 15. веку потпуно стопљене са Србима.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/> Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мрке, Новичани, Мугоше и други. Током 15. века су на том подручју они јасно формирани у [[Катун (дружина)|катуне]], али у виду дружина, из којих ће се касније формирати племена.<ref name=":0">{{Cite book|title=Историја српског народа II|last=Богдановић|first=Димитрије|last2=Михаљчић|first2=Раде|last3=Ћирковић|first3=Сима|last4=Калић|first4=Јованка|last5=Ковачевић-Којић|first5=Десанка|last6=Благојевић|first6=Милош|last7=Бабић-Ђорђевић|first7=Гордана|last8=Спремић|first8=Момчило|last9=Ђурић|first9=Војислав Ј. | display-authors = et al |publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|isbn=|location=Београд|pages=278-289, 414-431}}</ref> Представници тих и других катуна [[Горња Зета|Горње Зете,]] катуна су чинили „Зетски збор“ и по млетачком документу, Sen. Misti LX, 160, од 12.07.1439, представљали су ''proceres et capita Montanearum Gente''.<ref name=":0" /><ref>{{Cite book|title=Историја црне Горе, Група аутора|last=|first=|publisher=|year=1970|isbn=|volume=2|location=Титоград|pages=|chapter=Свијет ратничких дружина и сточарских катуна}}</ref> Ови катуни су често улазили у властелу за време управе Црнојевића, попут споменутог Михајла Пипера и других. Старији слој Пипера је утопило новопридошло становништво у Пиперима, које је преузело само име Пипера. Неки, попут неких породица из Лужана и Мугоша, су раселили у друге крајеве попут крајева [[Паштровићи|Паштровића]].<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/>

Новији слој чини досељеничко становништво су били носиоци [[Срби|српског идентитета]], што се види по личним именима, језику и вери из пописа, а и чињеници да су дошли у периоду када је већ почела да се добија родовска организација и формира племенска.<ref name="Ђурђев" /><ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Због чињенице да готово цео нов слој чини становништво које је дошло из [[Лутово|Лутова]] у [[Братоножићи]]ма, често се називају и Лутовцима. Такође, вероватно је да се ради о досељеницима даље словенског или мешовито словенског и несловенског порекла. Свим досељеним братствима, изузев два, Баћи и Вушутовићи, може се тачно или бар доста приближно одредити време досељења према народном предању.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Што се тиче Баћа, славили су [[Илиндан]], па су после преузели Аранђеловдан. Живе у истоименом селу, и често су се спорили са Ђурковићима око земљишта. За Вушутовиће, зна се само да су досељеници, да славе [[Аранђеловдан]] и имају само једну кућу у Рогамима.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/>

=== Лутовци ===
Велика братства Лазаревића, Вукотића, Петровића и Ђурковића из новијег слоја, су по народном предању заједничког порекла и чине највећи број Пипера. Велика већина свих родова у тим братствима, као и велики број староседелаца, слави [[Аранђеловдан]]. Споменута четири братства су од заједничког претка Мијајла и у сродству су са Лутовцима у [[Братоножићи]]ма одакле су Лутовци дошли.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Даље, по народном предању, један њихов предак капетан Гојко, прадеда Мијајлов, на крају 15. века, доселио се из [[Пирот]]а после пада [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] у те крајеве, по њима из [[Пирот]]а у [[Стара Србија|Старој Србији]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Постоји и теза да се ради о области Пилот код [[Скадар|Скадра]]. Даље по предању, Гојко је имао сина Николу, Никола сина Пипа, а Пипо сина Мијајла. Ипак, родослов од Пипа ка Гојку остаје непотврђен и дискутабилан. Такође, дешавало се да се одређена братства повежу погрешним пасовима са овима четири већих, те су те везе у родословима такође дискутабилне.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="ПореклоРодовиЦГ"/>

Што се тиче Мијајла, родослов од њега је врло добро описан, сем бочних грана којима се покушава довести у везу нека друга братства. По родослову, зна се да је Мијајло засигурно имао два сина, Гојислава који је живео у Свиби и Ђурка. Од Ђурка су настали Ђурковићи, а од Гојислава Лазаревићи, Петровићи и Вукотићи.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" /> За Лазаревиће треба истаћи да потичу од Гојковог сина Лазара који је остао на [[Свиба|Свиби]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" /> Касније су и из тих братстава настала још мања, па се од Вукотића јављају Божовићи и Равнолажани, Лазаревићи почињу чешће називати и Марковићима и Поповићима, док су на Свиби постали Вуковићи, који са Ђуровићима у том селу се заједно називају Свибњани. Ђурковићи у [[Завала (Подгорица)|Завали]] и [[Потпећ (Подгорица)|Потпећу]] се расељавају у друга места, па су од њих Лутовци у [[Братоножићи]]ма, Расловићи у [[Ријека Пиперска|Пиперској ријеци]], Лумовићи у [[Црнци (Подгорица)|Црнцима]] и други. Што се тиче Вукотића, потичу од Вукоте Гојислава који се са Свибе доселио у [[Стијена (Подгорица)|Стијену]]. Вукотин син је био Божидар, који је био војвода. Он је имао доста потомства, па се родови позивају само на своје директне линије, те може доћи до нејасноћа око појединих родбинских односа. Ипак, готово сви пасови се слажу са временским периодом, јер се засигурно зна да је Радослав Божидаров са почетка 17. века, кога је споменуо [[Маријан Болица]], био Божидаров син, те се може приближно одредити време у које је живео Божидар.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" /> Осим споменутих великих братстава, међу Пиперима имају и бројна друга братства и породице која ће бити споменута доле, попут Вучинића и Вукановића у Рогамима, Шундића, Ђуровића у Свиби који тамо мање братство и нису од гореспоменутог Лазара, и друга мања братства.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" />

=== Уопштено о родовима ===
Уопштено, родослове пиперских братстава можемо пратити из усмених извора у дубоку прошлост скоро са поузадном тачношћу до 15 пасова (генерација) што је утврдило више реномираних етнографа и историчара нпр.: [[Јован Ердељановић]], [http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/od-pada-crnojevica-do-petrovica/risto-kovijanic-pomeni-crnogorskih-plemena-u-kotorskim-spomenicima-i-xiv-xvi-vijek/ Ристо Ковијанић] и [https://web.archive.org/web/20131029193735/http://www.bh-leksikon.ba/index.php?sid=648 Бранислав Ђурђев]. А братства која су забиљежена, у усменој и писаној историји, набрајана без обзира на хијерархијску припадност (да ли су подгрупа других братстава), су: Алагићи, Бановићи, Банашевићи, Бешовићи, Бецићи, Бешевићи, Божановићи, Бојовићи, Брацановићи, Брковићи, Ближњани, Ђуровићи, Жујовићи, Црнчани, Стијењани, Оташевићи, Стаматовић, Стојановићи, Пренеташевићи, Марковићи, Маринковићи (од њих су Ћорломановићи из Посавине, северна Мачва и доњи Срем), Маудићи, Михаиловићи (из Сеоца-Стијена Пиперска) братстава, Вуковићи, Вукотићи, Николићи, Вучелићи, Ћоровићи, Давидовићи,Лијешевићи,Лутовци, Лазаревићи, Јововићи, Кркељићи, Раичевићи, Пајовићи, Матићи,Милутиновићи, Миличковићи, Милићевићи,Новићевићи, Драгутиновићи, Јовановићи, Зарићи, Живаљевићи, Живковићи, Илићи, Вучковићи, Ојданићи, Пулевићи, Перковићи, Павићевићи, Племићи, Перошевићи, Радојевићи, Јанићи, Дакићи, Јеленићи, Савићи, Пилетићи, Новаковићи, Драгићевићи, Матовићи, Поповићи, Вукашиновићи, Љумовићи, Вучинићи, Глигоровићи, Перићи, Дакићи, Петровићи, Ћосићи, Божовићи, Пантићи, Стевановићи, Ристовићи, Ћетковићи, Радоњићи, Дмитровићи, Ненадићи, Савовићи, Радевићи, Драгишићи, Рогамовићи, Свибњани, Шћепановићи, Шћекићи. Пиперским братствима припада и стара српска породица Тешановић, која се помиње у [[Дечанска хрисовуља|Дечанским Хрисовуљама 1335-1345. године]]. Породица Тешановић је поријеклом са подручја Враке код Скадра, која је прешла у Брда у племе (братство) Пипери.

== Култура у Пиперима ==
Из великог броја битака се види зашто Пипери важе за једно од најратоборнијих брдских племена. Код њих је веома заступљена војничка традиција. Њихова прошлост је била веома крвава и бурна.

=== Живот и народни обичаји ===
Због многобројних сукоба и борби, нису се у прошлости могли посветити културном развоју, а писменост је раније била веома мала, мада је касније почела да се шири из Манастира [[Манастир Ћелија Пиперска|Ћелија Пиперска]].

[[Датотека:Saint Stephen of Piperi.jpg|300px|мини|[[стефан Пиперски|Свети Стефан Пиперски]] — ктиторска фреска]]

И код Пипера, као и околних племена, постоји стари обичај да ''селари'', односно они што су остали у селу, на Илиндан на коњима однесу ствари које су потребне пастирима.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Што се тиче својине, она је углавном заједничка и назива се комун или комуница.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Осим тог обичаја, постоји и обичај ''престалица'' то јест, ако неко у планинама изгуби стоку, а други то нађе, онда тај који је нашао њу донесе на "сједнице" (састанке), па они који су изгубили стоку, када је препознају, узму је одатле.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>

Често је код Пипера долазило до надметања између најјачих братстава, па се дешавало да племе понекад има и по две војводе.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>

Пипери нису познати само као једно од најхрабријих [[Срби|српских]] племена, већ и као племе које се масовно расељавало и то у главном преко [[Васојевићи|Васојевића]] дубље у територију данашње [[Србија|Србије]] и то у Поморављу и на северу Србије. Има их по [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Босна|Босни]] на Мајевици у општини [[Пипери (Лопаре)|Лопаре]], док се у Србији срећу и у [[Срем]]у, [[Бачка|Бачкој]] у [[Змајево|Змајеву]], а неки се могу наћи и у данашњој [[Северна Македонија|Македонији]].

Осим по војевању, Пипери су били познати по квалитетним виноградарским сортама које су узгајали.

=== Вера ===
Као последица учесталих сукоба, веома мало цркава је било изграђено у Пиперском крају. Сви црквени објекти у том подручју су [[Српска православна црква|православни]].<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Највећи манастир у том крају јесте [[Српска православна црква|српски православни]] [[манастир Ћелија Пиперска]] највероватније из 12. века. Овоме иде у прилог да је данашњи манастир окружен са две значајне ископине: Градином, из 9. века, за коју се претпоставља да је била седиште Епископије, а друга је Дјевич град, за који се мисли да је био женски манастир. Ту се налази и ископина цркве, претпоставља се из 6. века, која је била посвећена [[Арханђел Михајло|Арханђелу Михајлу]].<ref name="МанастирЋелијаПиперска">{{cite web|title=Ћелија Пиперска|url=http://www.manastirpiperi.me/celija-piperska/|website=Манастир Ћелија Пиперска|accessdate=20. 03. 2018}}</ref> Сматра се да је манастир Ћелија Пиперска подигао [[Стефан Немања]].<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> У 17. веку га је обновио [[стефан Пиперски|Преподобни Стефан Пиперски]] који је тамо боравио до своје смрти.<ref name="МанастирЋелијаПиперска"/> Од осталих цркава треба споменути ону на Близни и Бјелоглаву у Радећи, где је било опште пиперско збориште.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Такође, међу манастирима у близини Пипера је и раније споменути женски [[манастир Дуга Морачка]].<ref name="ДугаМитроп">{{cite web|title=Женски манастири |url=http://mitropolija.com/zenski-manastiri/ |website=Митрополија Црногорско-Приморска |accessdate=15. 08. 2018}}</ref> Подигнут је у 13. веку и ктитор му је био [[Вукан Немањић]]. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале ријеке у Морачу, на око 10 километара удаљености од садашње локације. Због непрестане опасности од Османлија и претњи по манастир, 1752. године, Пипери, Кучи, Братоножићи и Васојевићи га измештају на скровитије места у село Дуга, испод Калуђеровог брда. Оно је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. веку подвизавали монаси исихасти, што говори о дугој активности и традицији православља у овим крајевима. Према предању, у време премештања била је колона људи у дужини од 6 км, који су са руке на руку пренели су камен по камен манастира за једну ноћ.<ref name="ДугаМитроп"/> Три године касније, 1755. год. већ има доказа да је манастир активан, јер тада владика Сава и Василије Петровић поклањају 20-ак богослужбених књига манастиру на Дуги.<ref name="ДугаМитроп"/> Ту су постојале и четири капије, којих данас више нема, где је свако племе улазило на своју капију, које су биле распоређене симетрично у облику крста у односу на храм. Овде се подигао и велики духовник 19. века – архимандрит Мојсије Зечевић, чије је седиште било у Ђурђевим Ступовима. Он је од 3. до 15. године свог живота био је у манастиру Дуги, где је и замонашен. Био је десна рука Св. Петру Цетињском, и много учинио на утврђивању православља и учествовао је у спречавању мењања вере у Ислам свог племена [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ДугаМитроп"/> У близини у суседним Братоножићима са којима су Пипери везани, је и манастир Светог Николе у Пелевом Бријегу који је био активан још у време српске династије [[Немањићи|Немањића]].<ref name="ДугаМитроп"/>

Иако су услови били веома тешки, Пипери су се одликовали великом приврженошћу вери, а о људима који су прихватили [[Ислам]] као веру, у Пиперима готово да нема и готово да се нигде не спомињу, ни у историјским списима ни у предању, сем једног малог броја који је у Спуж дошао из Пипера, као и малом броју породица из других крајева.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> О значају цркве за Пипере сведочи и то да док су били под управом Скендериског митрополита, њихове везе са Црногорцима су биле слабе и често су долазили у сукобе. Чим су потпали под [[Црногорска митрополија|Црногорску митрополију]] око 1675. године за време владике Руфима II, везе су постале тешње што је кулминирало и политичким уједињењем једних са другима.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>

Поводом питања религије Пипера, историчар [[Владимир Ћоровић]] је на основу дела ''Историја Црне Горе'' [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића]] навео у ''Историји српског народа'' да су до 1610. године, иако српско племе, Пипери били католици.<ref name="Владимир">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Историја српског народа |year=1997|publisher=eBook Portal |url=https://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT497&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEILDAB#v=onepage&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Треба напоменути да је ово период интензивнијег рада римокатоличких свештеника у просторима под Османлијама.<ref name="Владимир"/> Милутиновић је то изнео на основу народног предања из Куча о преласку дела Куча католика српске националности, конкретно Дрекаловића, и других, у православље за време владике Руфима и да је то завршено почетком 17. века.<ref name="Владимир"/> Конкретно, Сима Милутиновић наводи да је Руфим превео назад у православље Куче, Братоножиће и Дрекаловиће, које су околни католички Албанци, како Сима Милутиновић каже, намамили на [[католицизам]] односно, по чијим утицајем су се покатоличили.<ref name="СарајлијаИЦГ">{{cite book|last=Милутиновић Сарајлија |first=Сима |title=Историја Црне Горе |year=1835|publisher=Према штампаном издању Светигоре |location=Цетиње |url=http://www.njegos.org/past/sarajlija.htm#_Toc483545799 |accessdate=18. 08. 2018}}</ref> Вративши се назад у православље, и поред братимљења са околним албанским племенима, престали да дају своје жене да се удају за Албанце, већ су се само понекад женили Албанкама.<ref name="СарајлијаИЦГ"/> Такође, према Ћоровићу, активност Руфима на спречавању ширења [[католицизам|католицизма]] потврђују одређени извештаји католичког свештенства у том периоду. Ипак, у истом делу, Ћоровић наводи да су за време пада под Османлије ови простори били готово у потпуности православни, како српска племена попут Пипера, тако и Албанци.<ref name="Владимир"/> Да је то очигледно, наводе и многобројни други историчари, попут Ивана Божића, а на основу историјских извора из периода пре 15. века.<ref name=":0" />

Ипак, да су Пипери и пре 1610. били православци, односно да нису били изворно католици, потврђује и оно [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] у споменутом делу заправо изнео, јер је споменуо предање које укључује суседне Братоножиће, а не и Пипере, као и то да су преведени прво на [[католицизам]], а онда враћени назад у православље интервенцијом Руфима. Пипере као православце бележе и историјски извори из тог периода. Међу њима је и претходно споменути договором из 1455. године са Црнојевићем и Млечанима. Одатле се јасно види да су Пипери православци и изричито тражили да им се не доводи католичко свештенство.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="ДимМил"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Исто се види и из турских пописа из краја 15. и почетка 16. века.<ref name="Ђурђев"/> Додатно, у њима се види да становништво махом има словенска и хришћанска имена, где међу њима изостају она која се могу везати за католике. Такође, једини извор из тог периода који их бележи са другим брдским племенима и наводи да међу свима њима заједно има и католика је дело барског надбискупа и примаса српског [[Марин Бици|Марина Биција]] (Marino Bizzi), написано управо 1610. године након његовог обиласка простора Црне Горе, Албаније и Србије. Дело је написано са циљем прикупљања података, али и су описани и покушаји покатоличавања православних. Бици наводи у свом извештају из 1610. године Клименте које су чинили 10 села, односно племена, а поред албанских племена за која наводи да су католичка, наводи и брдска, односно Пипере, Бјелопавлиће, Братоножиће, те и Куче (који су касније описани код Болице као католици). Ипак, познато је да тих 10 села, или племена, нису чинила Клименте, већ да су то била засебно одвојена племена. За претходно споменута брдска племена, навео је да говоре далматинским језиком (како је називао језик Словена) за разлику од Албанаца који су говорили албанским, а за Куче (у неким каснијим верзијама погрешно записани као Цуце) да су мешовито православни и католици, док је религијску припадност за претходна далматинска племена изоставио.<ref name="Бици">{{cite book|last=Бици |first=Марино |title=Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године |date=1985. |publisher=Општински архив Будва у сарадњи са Лексикографским заводом Црне Горе |location=Будва |pages=99 |edition=Превод са италијанског}}</ref><ref name="Арсеније">{{cite book|title=Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, том 1. |year=1949|publisher=Научна књига |pages=19 |url=https://books.google.rs/books?id=4HwTAAAAIAAJ&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEITzAH |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Недуго касније, Маријан Болица (Mariano Bolizza) је забележио у раније споменутом његовом извештају податке о српским и албанским племенима на простору Зете. За разлику од Биција који је Пипере колективно описао са осталим српским племенима, он даје конкретније податке о Пиперима појединачно. Наводи да у Пиперима 1614. године има 270 кућа и око 700 наоружаних људи под командом раније споменутог Радослава Божидарова, а записани су сви као припадници [[Српска православна црква|српске православне вере]].<ref name="Ђурђев"/><ref name="mb1614">[http://www.montenegrina.net/pages/pages_e/history/report_and_description_of_the_sanjak_of_shkodra1614.htm Mariano Bolizza, report and description of the sanjak of Shkodra (1614)]</ref> Исто важи и у свим каснијим извештајима и дефтерима, где се изричито спомињу као српске православне вероисповести.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Историјски извори бележе Пипере као православце од самог помена имена Пипера из 15. века. Чињеници да су Пипери од настанка племена били православни иде у прилог и то да су једини црквени објекти у Пиперима и околини православни.<ref name="ЕрдељановићКБП"/>

== Познати Пипери ==
Испод је списак познатих људи који су рођени у Пиперима или чије породице воде порекло из Пипера:
* [[Јоле Пилетић]]
* [[Велимир Пилетић]]
* [[Машан Божовић]]
* [[Григорије Божовић]]
* [[Узун Мирко Апостоловић]]<ref name="ВУКУзун"/><ref name="МИЛАНУзун"/>
* [[Танаско Рајић]]<ref name="НедељковићШумПип"/>
* [[Вукајло Божовић]]
* [[Мијајло Вучинић]]
* [[Милутин Вучинић]]
* [[Лука Вучинић]]
* [[Вукашин Марковић]]
* [[Савић Марковић Штедимлија]]
* [[Иван Милутиновић]]
* [[Божо Новаковић]]
* [[Арсо Јовановић]]
* [[Миљуша Јовановић]]
* [[Блажо Јовановић]]
* [[Божо Лазаревић]]
* [[Владо Ћетковић]]
* [[Радован Вукановић]]
* [[Стево Бољевић]]
* [[Јеврем Брковић]]
* [[Балша Брковић]]
* [[Саво Брковић]]<ref>{{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}}</ref>
* [[Радомир Божовић Рацо]]
* [[Томислав Николић]]
* [[Божо Љумовић]]
* [[Радосав Љумовић]]
* [[Боро Вучинић]]
* [[Брацан Брацановић]]
* [[Слободан Симовић]]
* [[Немања Вуковић]]
* [[Милун Божовић]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски етнографски зборник|location=Београд|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Schrader|first=Otto|title=Reallexikon der indogermanischen altertumskunde: Grundzüge einer kultur- und völkergeschichte Alteuropas|date=1901. |publisher=K. J. Trübner|page=619|url=https://archive.org/stream/reallexikonderi00schrgoog#page/n665/mode/2up|accessdate=21. 01. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурђев|first=Бранислав|title=Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена|date=1984. |publisher=Црногорска академија наука и умјетности|location=Подгорица (Титоград)|pages=180-201|url=http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Miller|first=William|title=The Ottoman Empire and Its Successors 1801-1927|url=https://books.google.com/books?id=DunDZV3tcnEC|date=12. 10. 2012.|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-26046-9}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Цвијић |first=Јован |title=Психичке особине Јужних Словена |year=2009|publisher=Антологија српске књижевности |pages=44-54}}
* [[Димитрије Милаковић]], Историја Црне Горе 1856. г
* {{Cite book|ref=harv|last=Ковијанић |first=Ристо |title=Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV-XVI вијек) |date=1974. |publisher=Историјски институт СР Црне Горе |location=Титоград |pages=43,52,101-117,132}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић |first=Сима |title=Срби међу европским народима |year=2004|publisher=Equilibrium}}
* {{cite journal|last=Stareţu |first=Ştefan |title=MEDIEVAL NAME AND ETHNICITY: SERBS AND VLACHS |journal=BALCANICA POSNANIENSIA |year=2015|volume=XXII/1 |issue=IUS VALACHICUM I |url=https://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/viewFile/3901/4046 |accessdate=12. 08. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Историја српског народа |year=1997|publisher=eBook Portal |url=https://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT497&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEILDAB#v=onepage&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false |accessdate=14. 08. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Бици |first=Марино |title=Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године |date=1985. |publisher=Општински архив Будва у сарадњи са Лексикографским заводом Црне Горе |location=Будва |pages=99 |edition=Превод са италијанског}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић Сарајлија |first=Сима |title=Историја Црне Горе |year=1835|publisher=Према штампаном издању Светигоре |location=Цетиње |url=http://www.njegos.org/past/sarajlija.htm#_Toc483545799 |accessdate=18. 08. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fleming |first=Thomas |title=Montenegro: The Divided Land |year=2002|publisher=Chronicles Press |page=68 |url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=VaMtAQAAIAAJ&dq=piperi+orthodox&focus=searchwithinvolume&q=piperi |accessdate=14. 08. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, том 1. |year=1949|publisher=Научна књига |pages=19 |url=https://books.google.rs/books?id=4HwTAAAAIAAJ&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEITzAH |accessdate=14. 08. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}
* {{cite book |last1=Станојевић |first1=Др Глигор |title=Црна Гора од пада Црнојевића до владике Данила Петровића, Монографија Црна Гора |date=1976 |location=Београд |pages=176-193}}
* {{Cite book|title=Историја српског народа II|last=Богдановић|first=Димитрије|last2=Михаљчић|first2=Раде|last3=Ћирковић|first3=Сима|last4=Калић|first4=Јованка|last5=Ковачевић-Којић|first5=Десанка|last6=Благојевић|first6=Милош|last7=Бабић-Ђорђевић|first7=Гордана|last8=Спремић|first8=Момчило|last9=Ђурић|first9=Војислав Ј. | display-authors = et al |publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|isbn=|location=Београд|pages=278-289, 414-431}}
* {{Cite book|title=Историја црне Горе, Група аутора|last=|first=|publisher=|year=1970|isbn=|volume=2|location=Титоград|pages=|chapter=Свијет ратничких дружина и сточарских катуна}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}
* {{Cite book|ref=harv|last=K. Király |first=Béla |last2=Rothenberg |first2=Gunther Erich Rothenberg |title=War and Society in East Central Europe: East Central European Society and War in the Pre-Revolutonary Eighteenth Century |year=1982|publisher=Brooklyn College Press}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Луковић |first=Милош |title=ИСТРАЖИВАЊА ВАЛТАЗАРА БОГИШИЋА ПЛЕМЕНСКОГ ДРУШТВА У ЦРНОЈ ГОРИ, ХЕРЦЕГОВИНИ И АЛБАНИЈи |publisher=Балканолошки институт САНУ |location=Београд |pages=5-7 |url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2003/0350-76530334238L.pdf |accessdate=16. 07. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Рудић |first=Срђан |last2=Павловић |first2=Леа |title=Српска револуција и обнова државности Србије : Двеста година од Другог српског устанка |year=2016|publisher=Историјски институт |location=Београд |pages=62-63}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Belgrade (Serbia). Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije|title=Fourteen centuries of struggle for freedom|year=1968|publisher=The Military Museum|page=24|url=http://www.znaci.org/00003/615.pdf|accessdate=22. 01. 2018}} 
* Петар Пожар, ''Југословени жртве Стаљинових чистки'', Београд, 1989.
* {{Cite book|ref=harv|title=ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА|date=1954. |publisher=ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД „ВОЈНО ДЕЛО"|location=Београд|page=43|edition=Том 3, Књига 6|url=http://www.znaci.org/zb/4_3_6.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}
* {{Пајовић-1977-Контрареволуција у Црној Гори}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Симовић |first=Слободан |title=Пипери у Првом свјетском рату |year=2014|publisher=Савез удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе |location=Подгорица}}
* {{cite web|title=pepper|url=https://www.etymonline.com/word/pepper|website=Online Etymology Dictionary|accessdate=21. 01. 2018}}
* {{cite web|title=Ћелија Пиперска|url=http://www.manastirpiperi.me/celija-piperska/|website=Манастир Ћелија Пиперска|accessdate=20. 03. 2018}}
* {{cite web|title=Женски манастири |url=http://mitropolija.com/zenski-manastiri/ |website=Митрополија Црногорско-Приморска |accessdate=15. 08. 2018}}
* Павле Љумовић, „Иван Милутиновић - човјек и ратник“, „Побједа“ Подгорица
* {{cite journal |last=Недељковић |first=Миле |title=Ко су Шумадинци |journal=Глас Јавности |year=2001 |pages=111-112 |url=http://www.selovodice.org/wp-content/uploads/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf |accessdate=23. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304052049/http://www.selovodice.org/wp-content/uploads/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf |archive-date=04. 03. 2016 |url-status=dead }}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Лакић|first1=Зоран|authorlink1=Зоран Лакић|last2=Пајовић|first2=Радоје|last3=Вукмановић|first3=Гојко|title=Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја|year=1963|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=LrcuAAAAIAAJ}}
* {{cite book |last1=Иветић |first1=Владимир |title=Начелници генералштаба 1876—2000 |date=2000 |publisher=Новинско-информативни центар ВОЈСКА |location=Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|authorlink=Александар Стаматовић (историчар)|title=Три похаре књаза Данила (на Пипере, Бјелопавлиће и Куче)|year=2008|location=Подгорица|publisher=Српско народно вијеће Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=p2RwLgAACAAJ}}
{{Литература крај}}

== Види још ==

* [[Седморо брда]], брђанска племена: [[Бјелопавлићи]], Пипери, [[Ровчани]], [[Морача (племе)|Горња Морача и Доња Морача]] , [[Васојевићи]], [[Братоножићи]] и [[Кучи]]
* [[Списак српских епских народних песама]]
* [[Вукан Немањић]]
* [[Стефан Пиперски]]

{{Српска племена}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.njegos.org/clans/clans.htm Српски кланови старе Црне Горе] на -{www.njegos.org}- {{ен}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo2.html Страница са песмама о Пиперима]: {{ср}}
** [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo2.html#_Toc9440528 Спужани и Пипери]
** [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo2.html#_Toc9440515 Царев сестрић и Пипери]
** [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo2.html#_Toc9440531 Удар Махмут-Паше на Пипере]
** [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo2_c.html#_Toc9440549 Удар на село Рогаме]
* [http://montenegrina.net/nauka/istorija/dokumenta-istorija/plemena-i-bratstva/price-i-anegdote-o-piperima/ Приче и анегдоте о Пиперима]
* [http://www.manastirpiperi.me/celija-piperska/ Манастир Ћелија Пиперска, званичан сајт]
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Пипери]]