Извор странице Култура у Црној Гори

'''Култура Црне Горе''' се односи на укупно културно стваралаштво и традиције на простору данашање Републике Црне Горе. Култура [[Црна Гора|Црне Горе]] била је под утицајем [[Историја Србије у средњем веку|немањићке Србије]], [[Српско царство|Српског]] и [[Византија|Византијског царства]], [[Стара Грчка|античке Грчке]], [[Стари Рим|старог Рима]], [[Хришћанство|хришћанства]], [[Османско царство|Османског царства]], [[Млетачка република|Републике Венеције]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Југославија|Југославије]].

== Вредности и норме ==
[[Датотека:The_convent_Cetinje_Montenegro.jpg|мини| Манастир на [[Цетиње|Цетињу]], [[Стара Црна Гора]] 1889]]
Црногорска традиција коју је у Црној Гори увео [[Никола I Петровић Његош|краљ Никола]] током своје владавине, а састоји се од тога да младенци на дан венчања саде [[Маслина|маслину]] као симбол брака.

=== Религија и вера ===
Црногорско друштво је и даље веома конзервативно. Према попису из 2011. године, огромна већина од више од 96% становника Црне Горе изјашњава се као припадници неке верске организације.

Док је [[Православље|православно]] [[хришћанство]] доминантна верска вероисповест у Црној Гори, постоји и значајан број присталица и [[Католичка црква|католичког]] хришћанства и ислама. Доминантна црква је [[Српска православна црква]] иако су присутни трагови формирања Црногорске православне цркве.

=== Традиције и обичаји ===
[[Слава]] је искључиви обичај верника [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], свака породица има по једног свеца заштитника којег поштују на свој празник. Српска православна црква користи традиционални јулијански календар, по коме се Бадњи дан (25. децембар) тренутно пада на 7. јануар по грегоријанском календару, тако да Срби славе Божић 7. јануара, подељен са православним црквама Јерусалима, Русије, Грузије, Украјина и грчки старокалендарци.

''[[Бадњак]]'' је грана дрвета или младо дрво које се уноси у кућу и ставља на ватру увече на [[Бадњи дан|Бадње вече]], што је централна традиција у православним божићним прославама у Црној Гори. Дрво са којег се сече бадњак, по могућству млади и прави аустријски храст, свечано се сече рано ујутру на Бадње вече. Сеча, припрема, доношење и подлагање ватре, окружени су разрађеним ритуалима, са много регионалних варијација.

== Традиција ==
[[Датотека:Montenegrin_Herzegovinian_costume.jpg|мини| Мушка народна ношња из Црне Горе]]

=== Народне игре ===
Традиционална народна игра је коло које се зове [[Коло (игра)|коло]], које је уобичајено код Црногораца, [[Срби|Срба]] и [[Македонци (народ)|Македонаца]]. То је колективни плес, где се група људи (обично неколико десетина, најмање троје) држе једни друге за руке или око струка плешући, формирајући круг (отуда и назив), полукруг или спиралу. У Црној Гори се зове [[Црногорско оро|оро]] (или "Плес орлова"). Слични плесови у кругу постоје и у другим културама у региону.

=== Епске песме ===
Дугогодишња историја Црногораца у борби за слободу и независност неизоставно је повезана са јаким традицијама усмене [[Епска поезија|епске поезије]]. Традиционално, предају се публици уз музику коју производе [[гусле]], једножичани инструмент на којем свира приповедач (''гуслар''), који пева или рецитује приче о јунацима и биткама у [[Simetrični deseterac|десетерцу]]. Историјски гледано, ове песме су имале огромну мотивациону моћ над становништвом. Гуслари су изазивали скоро једнако поштовање колико и најбољи [[Ратник|ратници]], колико су били писци, дакле писци историје, колико и тумачи. Тренутно су ове традиције нешто живље у северним деловима земље (такође их деле и људи у источној [[Херцеговина|Херцеговини]], западној [[Србија|Србији]] и средњој [[Далмација|Далмацији]]).

=== Кухиња ===
{{Главни|Црногорска кухиња}}
[[Датотека:Foods_from_Montenegro.jpg|мини| Храна из Црне Горе]]
Црногорска кухиња је резултат географског положаја Црне Горе и њене дуге историје. Традиционална јела у срцу Црне Горе и њене [[Јадранско море|јадранске обале]] имају изразиту [[Италијанска кухиња|италијанску]] ноту која се огледа у стилу производње хлеба и сира и сушења меса, као и вина и [[Жестоко пиће|жестоких пића]] која се производе и конзумирају.

Други велики утицај долази са [[Левант|Леванта]] и [[Турска кухиња|Турске]], [[Сарма|сарме]], [[мусака]], [[Пилав|пилава]], [[Бурек|бурека]], [[Ћевапи|ћевапа]], [[Кебаб|ћевапа]], и слаткиша попут [[Баклава|баклаве]] и [[тулумбе]] итд. [[Мађарска кухиња|Мађарска]] јела представљају [[гулаш]], [[сатараш]] и [[ђувеч]].

== Архитектура ==
Црна Гора има низ значајних културно-историјских локалитета, укључујући локалитете баштине из [[Романска архитектура|предроманичког]], [[Готика|готичког]] и [[Барок|барокног]] периода. Црногорско приморје је посебно познато по верским споменицима, углавном везаним за [[Млетачка република|венецијанску]] архитектуру, међу којима су [[катедрала Светог Трипуна]], [[базилика]] [[Лука Јеванђелиста|Светог Луке]] (преко 800 година), [[Госпа од Шкрпјела]], [[манастир Савина]] и други. Древни град ''Катаро'' (данас [[Котор]]) уврштен је на [[Унеско|Унескову листу]] светске баштине, чак и као савршен пример венецијанске архитектуре. [[Византија|Византијски]] утицај у архитектури и религиозној уметности посебно је очигледан у унутрашњости земље.

== Књижевност ==
{| class="wikitable" style="text-align:left; float:right; margin-right:9px; margin-left:2px;"
| style="text-align:center;" |[[Датотека:Oktoih_petoglasnik_iz_1494._eksponat_iz_zbirke_Pedagoškog_muzeja_u_Beogradu.jpg|200x200п]]
| style="text-align:center;" |[[Датотека:Bečko_izdanje_Gorskog_vijenca_1847.png|250x250п]]
|-
| style="text-align:center;" | [[Цетињски октоих]]
| style="text-align:center;" | [[Горски вијенац]]
|}
''Црногорска књижевност'' се односи на целокупни (историјски и савремени) корпус [[Књижевност|књижевности]] настао у [[Црна Гора|Црној Гори]], написан углавном на [[Црногорски језик|црногорском]], [[Српски језик|српском]] и другим сродним језицима који се говоре у земљи.

=== Карактеристике ===
Иако има дела написаних пре најмање 800 година (попут [[Летопис попа Дукљанина|Летописа попа Дукљанина]]), најзначајнији представници су писци који су живели у 19. и 20. веку и писали углавном на [[Српски језик|српском језику]]. Прва књижевна дела написана на овим просторима стара су десет вјекова, а прва књига штампана је прије пет стотина година.

У [[Млетачка република|венецијанском]] Катару (стварни [[Котор]]) постојала је група писаца и песника који су уводили [[Ренесанса|ренесансну]] културу у [[Млетачка Албанија|приморску Црну Гору]], писали на [[Латински језик|латинском]] и [[Италијански језик|италијанском]]: Лудовико Пасквали, Ђовани Бона де Болирис, Ђовани Полица, Ђорђо Бисанти, Ђироламо Пима, Тимотео Цизила, Ђовани Крусала, Ђузепе Бронза и Ђироламо Паницола.

Прва државна штампарија ([[Штампарија Црнојевића]]) налази се на [[Цетиње|Цетињу]] 1494. године, где је исте године штампана прва [[Јужни Словени|јужнословенска]] књига ([[Цетињски октоих|Октоих]]). <ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Montenegro#ref887673|title=Montenegro|publisher=[[Britannica Encyclopaedia]]|access-date=2019-03-28}}</ref> У црногорским манастирима се чува већи број средњовјековних рукописа, који датирају из 13. века. На супстрату традиционалне усмене народне епске поезије, аутори попут [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]] створили су свој израз. Његов еп [[Горски вијенац|''Горски'' ''вијенац'']], написан на [[Српски језик|српском]] народном језику, представља средишњу тачку културе Срба и посебно црногорских [[Срби|Срба]].

=== Значајни аутори ===

* 18. и 19. век: [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић-Његош]], [[Андрија Змајевић]], [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић-Његош]], [[Вук Врчевић]], [[Стјепан Митров Љубиша]] и [[Марко Миљанов Поповић|Марко Миљанов]].
* 20. век'':'' [[Михаило Лалић]], [[Милован Ђилас]], [[Радован Зоговић]], [[Ћамил Сијарић]], [[Чедо Вуковић]], [[Мирко Ковач]], [[Драган Радуловић]] и [[Витомир Николић|Вито Николић]]''.''
* Савремени аутори: [[Балша Брковић]], [[Borislav Jovanović (pesnik)|Борислав Јовановић]], [[Јеврем Брковић]], [[Босиљка Пушић]] итд.

== Сликарство и скулптура ==
Факултет ликовних уметности на [[Цетиње|Цетињу]] помогао је у стварању нових талената. Неки од најистакнутијих сликара из Црне Горе су [[Мило Милуновић]], [[Петар Лубарда]], [[Миодраг Ђурић|Дадо Ђурић]], [[Урош Тошковић]], [[Војо Станић]] и вајар [[Ристо Стијовић]].

== Музика ==
Музика Црне Горе представља мешавину јединствене музичке традиције земље и западних музичких утицаја. Музика Црне Горе је релативно занемарена, посебно у поређењу са њеном књижевношћу и визуелном уметношћу. Ипак, 20. век је произвео неколико изузетних композитора и тумача.

=== Историјски преглед ===
У 10. и 11. веку композитор верских напева (Јован Дукљански) био је најстарији познати композитор са [[Јадранско море|јадранске]] обале. Крајем 12. века направљено је писмо, које се данас зове ''[[Летопис попа Дукљанина]]'', које описује световну употребу музичких инструмената. У цркви Свете Кларе у [[Котор|Котору]] сачувано је седам литургија из 15. века, које је написао [[Венеција|венецијански]] издавач ЛА Гиунта. У тим вековима у приморску Црну Гору (тада названу [[Млетачка Албанија|Албанија Венета]]) уведен је типичан музички "млетачки стил".
[[Датотека:Stećak_i_Gusle_-_Nevesinje.jpg|десно|мини|200x200пиксел| [[Гусле]], традиционални народни инструмент у Црној Гори]]
Развој верске музике започет је у 19. веку, када је у Котору отворена католичка певачка академија. Такође, све до музичке ренесансе 20. века, црногорска музика се углавном заснивала на једноставном традиционалном инструменту [[Гусле|гуслама]]. <ref>[http://www.njegos.org/heritage/gusle.htm Montenegrin gusle]</ref> У Котору је 1839. године формирано најстарије певачко друштво под називом „Јединство“. Прва музичка школа у Црној Гори основана је 1934. године на [[Цетиње|Цетињу]] .

==== Традиционална музика ====
Традиционално музичко насљеђе је нешто другачије у различитим деловима Црне Горе. У традиционалној музици могу се уочити различити стилови у области [[Бока которска|Бококоторског]] залива, Старе Црне Горе и [[Санџак (административна јединица)|Санџака]]. Староцрногорска традиционална музика заснива се на традиционалном инструменту [[Гусле|гуслама]]. Музика је углавном вокална, односно инструментално-вокална. Многе песме су прерађене из [[Епска поезија|епике]], а засноване су на догађајима и причама из црногорске традиције.

==== Класична музика ====
Због бурне историје земље, испуњене одбрамбеним ратовима и сталном борбом за слободу, развој културе, посебно музике, за [[Црногорци (народ)|Црногорце]] је био споредни интерес. Први истакнути [[Црногорци (народ)|црногорски]] композитор био је Јован Иванишевић (1860–1889). Компоновао је клавирске минијатуре, оркестарске, соло и хорске песме које су се изводиле и у [[Праг|Прагу]] . Умро је када је имао само 29 година. У 19. веку је било и много [[опера]] са [[Либрето|либретом]] инспирисаним Црном Гором и њеном културом, попут чувене „Балканске царице“. <ref>[http://mytheatrereviews.blogspot.com/2008/11/balkanska-carica-balkan-empress.html Balkan Empress], mytheatrereviews.blogspot.com. Accessed 13 September 2022.
</ref> Други истакнути композитори 19. века су Алекса Ивановић и Драган Милошевић, који су завршили музичке школе у Прагу.

Почетком 20. века, када су уведене музичке школе, а култура почела брже да се развија, црногорска музика је почела да процвата. Из Црне Горе, посебно током 20. века, постојао је низ запажених композитора класичне музике. У првој половини века развиле су се две музичке школе: једна са седиштем на Цетињу, а друга у [[Подгорица|Подгорици]]. Важну улогу у музичком развоју тог времена одиграо је [[РТЦГ|Радио Титоград]], који је свакодневно емитовао различите музичке програме и помогао популаризацији музике. У то време, композитори су почели да се враћају коренима, уносећи многе традиционалне елементе у модерне композиције. Такође, током 1940-их и 1950-их година отворене су музичке школе у Котору, Подгорици, Цетињу, [[Тиват|Тивту]], [[Херцег Нови|Херцег Новом]], [[Никшић|Никшићу]], [[Бар (Црна Гора)|Бару]], [[Улцињ|Улцињу]] и [[Беране|Беранама]].

Аргентински композитор Маурисио Анунцијата, овладавши црногорском културом, религијом и музиком, продуцирао је кантату Акатист оп. 108, Хвалоспјеви Светом Василију Острошком у базилици Санта Мариа дел Пополо у Риму у мају 2008, за соло гласове, хор и оркестар, такође у верзији за оргуље. Овим концертом обиљежена је друга годишњица независности Црне Горе и одржан је пред цијелим дипломатским кором акредитованим при Светој Столици и највишим властима Ватикана. Рад је имао огроман успех у италијанској верзији текста у продукцији Драгане Полович.

Данас је Црна Гора позната по неколико награђиваних класичних гитариста, међу којима су Црногорски гитаристички дуо (Горан Кривокапић и [[Данијел Церовић]]) и Милош Карадаглић.

=== Популарна музика у Црној Гори ===
Вероватно најпознатији рок бенд из Црне Горе је Перпер са [[Цетиње|Цетиња]]. Остали познати рок бендови су ДСТ (из [[Никшић|Никшића]]) и [[Highway]], Аутогени тренинг, Господа Глембајеви и Микрокозма (из главног града [[Подгорица|Подгорице]]). Међу рок музичарима из Црне Горе који су били популарни широм бивше Југославије су Маринко Павићевић, [[Миладин Шобић]] и [[Рамбо Амадеус]]. Док су запажени естрадни певачи из Црне Горе [[Сергеј Ћетковић]], [[Vanja Radovanović|Вања Радовановић]], [[Slavko Kalezić|Славко Калезић]], [[Бојан Маровић]], [[Knez (pevač)|Кнез]], [[Владо Георгиев]], Нина Петковић, [[Андреа Демировић]], [[Стефан Филиповић]], [[Нина Жижић]], такође поп музичке групе [[Но нејм]] и [[Д-мол (музичка група)|Д-мол]]. У Црној Гори тренутно постоји неколико активних рок и поп фестивала, а најзапаженији су [[Sea Dance Festival]], [[Цетиње]] Beer Fest, City Groove у [[Подгорица|Подгорици]], Lake и Бедем у [[Никшић|Никшићу]], те многи други летњи музички фестивали.

== Извођење уметности ==

=== Филм ===
С обзиром на популацију од око 600.000 људи, Црна Гора је изнедрила низ изузетних филмских редитеља и глумаца међу којима су [[Душан Вукотић]], први југословенски добитник Оскара (за категорију кратког анимираног филма 1961), [[Вељко Булајић|Вељка Булајића]] и [[Живко Николић|Живка Николића]].

Остали запажени црногорски редитељи и филмаши су: [[Крсто Папић]], [[Бранко Балетић]], Велимир Стојановић, [[Здравко Велимировић]], Бане Бастаћ, [[Предраг Голубовић]], Крсто Шканата, Мило Ђукановић, те перспективни филмаши нове генерације Иван Салатић, Гојко Беркуљан, Марија Перовић, Никола Вукчевић, Жељко Сошић и Ивона Јука.

Црногорски филм ''Лоша судбина'' је 2013. године постао први филм из земље који је пријављен за [[Оскар за најбољи међународни филм|Оскара за најбољи филм на страном језику]]. <ref name="86th">{{Cite web|url=http://www.pobjeda.me/2013/08/27/film-as-pik-losa-sudbina-kandidat-crne-gore-za-nominaciju-za-oskara/|title=Film "As pik – loša sudbina" kandidat Crne Gore za nominaciju za Oskara|website=pobjeda|archive-url=https://web.archive.org/web/20131029191736/http://www.pobjeda.me/2013/08/27/film-as-pik-losa-sudbina-kandidat-crne-gore-za-nominaciju-za-oskara/|archive-date=2013-10-29|url-status=dead|access-date=2013-08-29}}</ref> <ref name="HWR">{{Cite web|url=http://www.hollywoodreporter.com/news/oscars-serbia-nominates-circles-montenegro-618819|title=Oscars: Serbia Nominates 'Circles' and Montenegro Taps 'Bad Destiny' in Foreign Language Category|website=Hollywood Reporter|access-date=2013-08-31}}</ref>

=== Позориште ===
Значајна позоришта су [[Црногорско народно позориште]] у [[Подгорица|Подгорици]], Никшићко позориште у [[Никшић|Никшићу]] и Градско позориште у [[Подгорица|Подгорици]] . Црногорско народно позориште је једино професионално позориште и уз Факултет [[Драма|драмских умјетности]] које се налази на [[Цетиње|Цетињу заслужно]] је за лавовски дио позоришне продукције у земљи. Током летњих месеци, Градско позориште у [[Будва|Будви]] има примат као сцена за извођаче који долазе из свих крајева бивше [[Југославија|Југославије]] и света.

Многи научници сматрају да је највећи допринос црногорској музици у позоришту дао Дионисио де Сарно Сан Ђорђо, италијански композитор који је већину свог живота провео у земљи. Његова „балканска царица“ – инспирисана делом краља Николе – добила је високе похвале италијанских критичара у другој половини 19. века. <ref>[https://www.amazon.co.uk/s/ref=ntt_athr_dp_sr_1?_encoding=UTF8&search-alias=books-uk&field-author=Dionisio%20de%20Sarno%20San%20Giorgio Works of Dionisio De Sarno San Giorgio, mostly done in Montenegro]</ref>

== Црна Гора као тема у страним делима ==

* Хрватски песник [[Иван Мажуранић]] написао је епску песму на црногорску тематику [[Смрт Смаил-аге Ченгића]].
* Радња филма о Џејмсу Бонду из 2006. ''[[Казино Ројал (филм из 2006)|Казино Ројал]]'' делимично је смештена у Црну Гору.
* ''[[Велики Гетсби]]'' [[Frensis Skot Ficdžerald|Ф. Скота Фицџералда]], односи се на одликовање које је Џеј Гетсби добио за своје ратне напоре.
* [[Неро Вулф|Неро Волф]], измишљени лик Рекса Стаута рођен је у Црној Гори.

== Институције ==

* [[Црногорска академија наука и умјетности]]
* [[Матица црногорска]]
* [[Универзитет Црне Горе]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{Теме Црне Горе|collapsed}}{{Култура Европе}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Црногорска култура]]