Извор странице Василиј IV Шујски

{{bez_inlajn_referenci}}{{чишћење| разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }}
{{Инфокутија владар
| име = Василиј IV Шујски
| слика = Basil IV.jpg
| опис_слике = Василиј IV Шујски
| пуно_име = 
| датум_рођења = {{Датум рођења|1552|9|22}}
| место_рођења = [[Нижњи Новгород]]
| држава_рођења = [[Руско царство]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1612|9|12|1552||}}
| место_смрти = [[Гостињин]]
| држава_смрти = [[Руско царство]]
| сахрањен = 
| функција = Цар Русије
| владавина = [[19. мај]] [[1606]] — [[17. јул]] [[1610]].
| претходник = [[Лажни Димитрије]]
| наследник = [[Владислав IV Васа]]
| династија = Шујски
| отац = [[Иван Андрејевич Шујски]]
| мајка = <!-- nema na wikipodacima -->
| супружник = <!-- nema na wikipodacima -->
| деца = <!-- nema na wikipodacima -->
| грб = 
| опис_грба = 
}}
'''Василиј IV Шујски''' ([[1552]] — [[12. септембар]] [[1612]]) је био последњи цар [[Русија|Русије]] из династије [[Рјуриковичи|Рјурикович]] између [[19. мај]]а [[1606]]. и [[17. јул]]а [[1610]]. године.

== Династија и младост ==

Од Данијела до [[Фјодор I Звонар|Фјодора I]] сви дотадашњи Рјуриковичи који су владали Московском државом и потом царством потичу по мушкој линији од [[Александар Невски|Александра Невског]]. Династија Шујски с друге стране потиче од млађег брата Александра Невског, Андреја што је чини другим династичким огранком. Та династија је каткад као пријатељ, каткад као непријатељ одиграла велику важност у историји [[Велика московска кнежевина|Великог московске кнежевине]] још од XIV века када је први пут један њен члан постао регент [[Москва|Москве]]. Слична ситуација се поновила и у XVI веку када деда Василија IV Андреј Шујски до свог погубљења обавља дужност регента [[Иван IV Грозни|Ивана IV Грозног]]. Отац будућег цара је био Иван Шујски, царски саветник и генерал у XVI веку све до своје смрти у бици [[1573]]. године.

Након очеве смрти Василиј IV наставља његовим путем поставши руски генерал [[1574]]. године. Нити ступање на престо цара Фјодора I под регентством [[Борис Годунов|Бориса Годунова]] ту каријеру не омета пошто нови владар Русије у припадницима династије Шујски не види опасност. Смрт престолонаследника [[царевић Димитрије|принца Димитрија]] у сумњивим околностима присиљава Бориса Годунова на истрагу коју поверава Василију. Закључак те истраге у који мало ко верује је да се принц сам убио несрећним случајем. Тај закључак је у потпуности задовољио тадашњег регента и будућег цара тако да остаје у његовој милости све до Годунове смрти.{{чињеница|date=01. 2017. }}

== Цар ==

Смрт [[Борис Годунов|Бориса Годунова]] и долазак на власт [[Лажни Димитрије|Лажног Димитрија]] дарује наду у царску круну Василију. Његова неуспешна буна пролази без последица пошто га нови цар нити не погубљује нити не затвара. Та указана милост овом будућем цару није ништа значила, тако да он наставља да склапа завере све до успеха. Тај успех се догодио [[17. мај]]а [[1606]]. године, када након успешног атентата умире цар [[Лажни Димитрије]]. Два дана потом Василиј је крунисан за цара.

Његова владавина је од првог тренутка била оспорена. Иван Болотников, генерал његовог претходника, му је одмах објавио рат и опседа Москву крајем 1606. године. У две битке следеће године царев брат Михајло је ипак успео да уништи противничку војску. Да с том победом није дошао мир и да га народ и даље не жели убрзо постаје јасно када исте године избија нова буна, коју води Лажни Димитрије II. Након што је царева војска поражена [[1608]]. године, није видео другу могућност до унајмљивања шведске армије коју плаћа препуштањем делова руске територије. У бици [[14. април]]а [[1609]]. године Василијев брат Михајло са 12.000 шведских војника уништава снаге Лажног Димитрија II дарујући какву такву наду за даљи мир. Те велике победе царевог брата су изазвале код Василија као и његовог другог брату велику завист, па га је дао отровати. Катастрофални пораз који недуго потом уништава руску војску у [[Опсада Смоленска (1609—1611)|бици код Смоленска]] је коначни знак незадовољним бољарима да садашњи цар није у стању да управља земљом. Убрзо потом [[17. јул]]а [[1610]]. године Василиј IV је био присиљен да абдицира. Када су убрзо потом пољске трупе ушле у [[Москва|Москву]], свргнути цар им је био изручен као поклон.

Василиј IV Шујски је преминуо у пољском заточеништву [[12. септембар|12. септембра]] [[1612]]. године. У [[Русија|Русији]] га је накратко наследио Ладислав, будући краљ Пољске.

== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Василиј IV
| style = font-size: 90%; line-height: 110%;
| border = 1
| boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0;
| boxstyle_1 = background-color: #fcc;
| boxstyle_2 = background-color: #fb9;
| boxstyle_3 = background-color: #ffc;
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
|1= 1. '''Василиј IV'''
|2= 2. [[Иван Андрејевич Шујски]]
|3= 3. Марфа Фјодоровна
|4= 4. Андреј Михајлович
|5= 
|6= 
|7= 
|8= 
|9= 
|10= 
|11= 
|12= 
|13= 
|14= 
|15= 
|16 =
|17 =
|18 =
|19 =
|20 =
|21 =
|22 =
|23 =
|24 =
|25 =
|26 =
|27 =
|28 =
|29 =
|30 =
|31 =
}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Јелачић| first = Алексеј|authorlink = Алексеј Јелачић|title= Историја Русије|year=1929| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29| publisher = Српска књижевна задруга| location = Београд|id=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Миљуков| first = Павел|authorlink = Павел Миљуков|title= Историја Русије|year=1939| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29| publisher = Народна култура| location = Београд|id=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Портал бар|Биографија}}
{{Commonscat|Vasily IV of Russia}}

{{Низ
| пре = [[Лажни Димитрије]]
| титула = [[Списак руских владара|цар Русије]]<br />[[1606]]—[[1610]].
| после = [[Владислав IV Васа]]    
}}

{{Руски владари}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Рођени 1552.]]
[[Категорија:Умрли 1612.]]
[[Категорија:Династија Рјурикович]]
[[Категорија:Руски цареви]]