Извор странице Бјелопавлићи

{{Закључано-анон}}{{неенциклопедијски}}
[[Датотека:Генеолошко стабло Бјелопавлића.jpg|мини|Генеолошко стабло Бјелопавлића]]
[[Датотека:Карта Сретња.jpg|мини|Карта села Сретња – Бјелопавлићи]]
{{Српска племена у ЦГ и ХЕ}}
'''Бјелопавлићи''' су [[Срби|српско]] [[племе]], потомци [[Бијели Павле|Бијелог Павла]] и [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]],<ref>[http://montenegrina.net/fokus/milan-miso-brajovic-bjelopavlici-ljudi-i-dogadaji/ Milan Mišo Brajović: Bjelopavlići – ljudi i događaji – Montenegrina.net | Kultura, umjetnost i nasljeđe Crne Gore. Culture, Arts & Heritage of Montenegro<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> славе [[Света Петка|Свету Петку]]. Бјелопавлићи су једно од седам [[Брђани (Срби)|брдских племена]] на територији [[Црна Гора|Црне Горе]].<ref>[http://www.njegos.org/clans/plemena.htm Племена Брда И Херцеговине] njegos.org</ref> У историјским изворима, у [[Дубровник]]у, први пут се спомињу [[1411]]. године.<ref>[[Медо Пуцић]], ''Споменици српски од године 1395. до 1423.'', Београд 1858.</ref>

Бијели Павле, који је био оснивач племена, имао је два сина:
* Шћепана, који је имао 2 сина, који чине породице:
** [[Вражегрмци]]
** Мартинићи
* Митра, који је имао 5 синова, који чине породице:
** Петрушиновићи
** Павковићи
** Томашевићи
** Калезићи
** Новаковићи
Гроб Бијелог Павла налази се у „Градац Јовановића“. Град [[Ђоја дел Коле]] у Италији, су насељавали неки Бјелопавлићи побегли од [[Османско царство|Турака]], од којих су остала два камена ктиторска записа (о црквама Светог Јована и архангела Михаила са болницом) из [[1500]]. и [[1506]]. године<ref>Момчило М. Шалетић, Бјелопавлићи између историје и легенде, 1996, Цетиње</ref>

У Бјелопавлићима се чувају мошти два велика свеца: [[Свети Василије Острошки|Светог Василија Острошког]] у [[Манастир Острог|манастиру Острог]] и Светог Арсенија у [[Манастир Ждребаоник|манастиру Ждребаоник]].

== Племенска област ==
[[Датотека:Das Fürstentum Montenegro im Jahre 1862.jpg|десно|мини|250п|[[Стара Црна Гора]] и [[Брда (област)|Брда]], на карти из [[1862]]. године]]
[[Датотека:1 Stara Crna Gora 2 Bjelopavlici i 3 Piperi 1796 34c.png|мини|десно|250п|Подручја двају [[Брда (област)|брдских]] племена: ''Бјелопавлића'' (2) и [[Пипери|Пипера]] (3), наспрам сусједног подручја ''[[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]]'' (1)]]

Бјелопавлићи се налазе на странама и у долини Зете. На западу се граниче са [[Пјешивци]]ма, на истоку са Ровцима и Пиперима, на северу са Жупом Никшићком, а на југу са племеном [[Загарач]]. Племе се делило на четири највећа огранка (од Острога до Подгорице): Вражегрмци(по месту Вражји грм), Павковићи, Петрушиновићи, Мартинићи. Према статистици Среског Начелства у Даниловграду 1920. године, у Бјелопавлићима има 2665 домова и око 14000 душа. Према броју становника оно је једно од највећих племена на просторима Црне Горе. Територија племена Бјелопавлића се простирала у правцу исток-запад 25&nbsp;km, а у правцу севера ка југу на појединим местима такође до 25&nbsp;km.<ref name="autogenerated1">Петар Шобајић,''Бјелопавлићи'', Београд 1923.</ref>

== Племенска организација-Вође и скупштине ==
Племе се делило на огранке, а огранци на братства.

Северно од Даниловграда налази се место Вучица, где су се одржавале племенске скупштине. Оне су се одржавале неколико пута у току године, зависно од потребе. На њима се расправљало о унутрашњим питањима племена, међусобним односима братственика. Такође, доношене су и одлуке о отпору Турцима. Племе је предводио војвода, а свако братство је предводио по један кнез. У миру војвода и кнезови су судили и решавали разне спорове међу братственицима, а у рату су били главне војне старешине. Највише војвода у Бјелопавлићима потиче из братства Ђуровића са Виша и они су имали 12 војвода.
Сваки од њих је на том простору где се одржавала скупштина имао своју камену плочу-столицу.
Скупштину су сачињавали сви племеници који су могли да носе пушку.

За решавање мањих ствари сваки огранак је имао своје зборно место: Петрушиновићи су се окупљали око цркве светих Врача у Слатини, Вражегрмци на Врелима, а Павковићи на месту званом Поротиште.<ref name="autogenerated1" />

== Сукоби Бјелопавлића и Црногораца ==
*Приликом једног од покушаја херцеговачког ослобађања [[Никшић]]а од Турака, Чолак Анта је позвао [[Петар I Петровић Његош|Петра Првог]] да с Црногорцима и Брђанима помогне Херцеговцима освојити Никшић. Чолак се понудио да са Србијанцима први иде у јуриш. Предлог су радо примили Бјелопавлићи и [[Пјешивци]]. То принуди владику Петра да и он пристане. При удару на град владика с Црногорцима остане пасиван, чиме изложи Бјелопавлиће великој погибији и овом издајом омогући Турцима велику победу. Погинуо је барјактар Бјелопавлића, Зрно Станков Бошковић. Због ове издаје владике Петра умало није дошло до покоља између Бјелопавлића и Црногораца. Тада је чувени бјелопавлићки јунак Ђорђије Вујадиновић, Острошки игуман, гађао владику из пушке називајући га издајицом и "дробошаром". Због ове издаје владике Петра више никада није могло доћи до слоге између Бјелопавлића и Црногораца.--<ref name="Лубурић 1938">{{Cite book|last=Лубурић|first=Андрија |authorlink= | others = |title=Капитулација Црне Горе - документи, књ.1, стр. XXXI|year=1938|url= |publisher=|location=Београд|id=}}</ref>
* Обичај је био да се за Тројчин дан, сваке године под [[Манастир Острог|Острогом]] састају Бјелопавлићи, остала брдска племена, Херцеговци, Бокељи, племена из Босне, Старе Србије итд. Родитељи би доводили ћерке, које би ту упознавале младиће, и склапале вјеридбе.
1854. на Тројчин дан [[књаз Данило]] и његови перјаници силовали су четрдесетак бјелопавлићких дјевојака, спремних за удају. Када су то дознали, Бјелопавлићи су ријешили да се освете и убију књаза и перјанике. Ипак књаз је успио да побјегне захваљујући Блажу Радовићу, перјанику из Мартинића, који му је на вријеме јавио.
Исте године у љето десила се похара Бјелопавлића коју је књаз Данило наредио као одмазду за то што су Бјелопавлићи покушали да га убију.
Посланици великих сила, Русије и Француске, који су били главни савезници књаза Данила су осуђивали унутрашње сукобе. Поготово га је Руски конзул упозоравао да ће изгубити подршку Русије ако не буде штедио животе православних који су и тако навелико страдали у сукобу са Турцима.
Данило је због тога овај чин покушао да објасни као обрачунавање са непослушним племенима која су сарађивала са Турцима, слично као после похаре [[Кучи|Куча]].<ref>Будо Симоновић-Зеко мали pp. 53-87-Срамотно коло под Острогом.</ref><ref>[http://matijabeckovic.blogspot.com/2012/04/blog-post_25.html Матија Бећковић-Кадићи и Петровићи]</ref><ref>[https://www.youtube.com/watch?v=XfjOhSNhXVg Књаз Данило и Кадићи-народни гуслари Бранко Перовић И Славко Јекнић]</ref>

Година 1854. је сама по себи била јако тешка за Бјелопавлиће и прије похаре књаза Данила. Након ратова са Турцима од 1852-1853, похаре турске војске у Омер пашиној години, и неродне године, уследила је велика глад па се ова година звала и гладна година.

* Међу силованим бјелопавлићким дјевојкама из 1854. године, била је и Даница Павићевић, сестра Тодора Кадића, и жена попа Пунише Павићевића. Даницу је књаз Данило отео и повео са собом. Касније, 1855. године, када се оженио [[Даринка Петровић|Даринком Квекић]], Даницу је преудао за шуру [[Мирко Петровић|Мирка Петровића]].
	
Дана 13. августа 1860. године у Котору, [[Тодор Кадић]] је у освети убио књаза Данила, а заузврат Краљ Никола мјесто Ћеранића главица у Бјелопавлићима изграђује у варош и даје му име Даниловград.
*Чак је краљ Никола узбуђеним Бјелопавлићима због његове издаје викнуо у Даниловграду 1. јануара 1916 године: „Брђани, издајници! „Пуцали“ сте ми на светог Петра, убили ми стрица Књаза Данила, а сад мог највјернијег официра Риста Лекића. Платићете ми то макар довео 8.000 солдата.--<ref name="Лубурић 1938"/>

== Велике битке на територији Бјелопавлића ==
{{главни|Битка код Мартинића (1796)}}
{{главни|Битка код Мартинића (1877)}}

== Његош о Бјелопавлићима ==
У књижевном дјелу Лијек Јарости Турске<ref>П.П.Његош,Сабрана дјела,ЦИД Подорица 2001 године</ref>, у пјесми Нахије,Његош прави акростих, тј од почетних слова сваке реченице твори пјесму БЈЕЛОПАВЛИЦКА :

"'''Б'''ојеви те тешки одвојише,

'''је'''к пушаках свјету прогласише!

'''Л'''омећ Турке свободу си стекла,

'''О''' нахијо и племе витешко!

'''П'''одобило Спарте , Картагене,

'''а''' Србаљах дико и похвало !

'''В'''езири те много вељи памте

'''л'''ијућ крвцу, с тобом се бијући

'''и''' пред тобом у трку бјежећи;

'''ц'''рне су им поставале мајке,-

'''к'''ако вазда тако и данас је.

'''А'''мин, боже, ко до тебе може ! "

== Познати Бјелопавлићи ==
{{div col|colwidth=30em}}
* [[поп Мило Јововић]]
* [[Илија Гарашанин]]
* [[Бајо Станишић]] из Винића, четнички војвода
* [[Воја Брајовић]]
* [[Војин Ћетковић]]
* [[Тања Бошковић]]
* [[Николај Велимировић|Свети владика Николај Велимировић]]
* [[Благоје Јововић]] убица Анте Павелића
* [[Тодор Кадић]] убица Књаза Данила
* [[Јовица Станишић]] из Винића
* [[Мирослав Илић]] од Станишића из Винића, пјевач
* [[Љубомир Ђуровић]] пјевач
* [[Веселин Ђурановић]] као младић био у четницима, Предсједник СФР Југославије
* [[Блажо Бошковић]]
* [[Андрија Радовић]]
* [[Петар Шобајић]]
* [[Иван Брајовић]] пресједник скупштине Црне Горе
* [[Предраг Бошковић]] министар одбране Црне Горе
* [[Вељко Милатовић]] убица Крста Поповића, касније Предсједник ЦГ
* [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]]
* [[Кадићи из Боана]]
* [[Бошковићи из Орје Луке]]
* [[Драган Јочић]] министар унутрашњих послова Србије
* [[Ранко Кадић]]
* [[Зоран Лакић]], академик
* [[Борис Брајовић]]
* [[Зорица Павићевић]] рукометашица
* [[Бранко Кадић]]
* [[Васо Кадић]]
* [[Лука Вукаловић]]
* [[Душан Ђуровић]] књижевник
* [[Милован Шарановић]] народни херој
* [[Ристо Бошковић]]
* [[Милутин Савић Гарашанин|Хаџи Милутин Савић-Гарашанин]]
* [[Васос Мавровунотис|Васо Брајовић]]
* [[Зоран Калезић]] пјевач
* [[Видоје Ђуровић]]
* [[Марко Ђуровић]]
* [[Žarko Đurović|Жарко Ђуровић]]
* [[Веселин Ђуровић]]
* [[Василије Ђуровић Жарки]]
* [[Василије Ђуровић Вако]]
* [[Владан Ђурановић]]
* [[Мићо Станишић]]
* [[Милан Распоповић (народни херој)]]
* [[Зоран Филиповић]]
* [[Милутин Грозданић]]
* [[Миладин Павличић]]
* [[Пуниша Перовић]]
* [[Бајо Секулић]]
* [[Никола Шкеровић]]
* [[Слободан Шкеровић]]
* [[Војин Драговић]]
* [[Ђуро Чагоровић]]
* [[Милош Шобајић]]
* [[Петар Милатовић]]
* [[Новак Рамов Јововић]]
* [[Божидар Павићевић]] 
* [[Боро Беговић]]
* [[Петар Бошковић]]
* [[Радосав Бошковић]]
* [[Ратко Ђуровић]]
* [[Бајо Бошковић]]
* [[Ранко Радовић]]
* [[Јован Малишић]]
* [[Драго Ђуровић]]
* Момир Ђуровић академик, предсједник [[ЦАНУ]]
* Милорад Дуди Кадић, пресједник општине Даниловграда од 1993. до 2002.
* Ранко Јововић, пјесник
* Игор Ђуровић, академик
* Симо Шобајић
* Игор Ђуровић пјевач, син Љубомира Ђуровића
* Божидар Бабић генерал ЈНА и министар одбране
* Радосав Мартиновић генерал ЈНА
* поп Лука Јововић
* Рамо Јововић
* Жељко Јововић пјесник
* Драган Митов Ђуровић, публициста, водитељ
* архимандрит Јосиф Павићевић
* Пуниша Павићевић
* Косто Милоњић
* Видо Бошковић
* Рамо Бошковић
* Петар Павићевић
* Мирчета Пешић
* Раде Брајовић
* Јово Пајов Радуловић са Главице
* војвода Раде (Илић) Ђуровић
* војвода Јездимир Ђуровић
* војвода Мићко Ђуровић
* војвода Бего Ђуровић
* војвода Новак Бегов Ђуровић
* војвода Петар Ђуровић
* Вуле Нешков Ђалетић
* Мирко Токов Лакић
* Стеван Ђикнић
* поп Лука Ђуровић
* поп Пуниша Павићевић
* Блажо Радовић
* Видо Ђуровић
* Драган И. Ђуровић
* Милан Вучуровић
* Божидар Бабић
* др Миодраг Царо Павличић
* проф. Др Радоман Јовановић
* проф. Др Павле М. Богетић
* проф. Др Зоран П. Богетић
* др Жељко Богетић
* др Блажо Богетић
* др Божидар Боћа Распоповић
* др Миодраг Ђуровић
* др Душан М. Вучуровић
* др Јевто Радуловић
* др Перо Калезић
* др Василије Калезић
* Мр Жељко Ђуровић
* Мр Коста Жуњић
* Вељко Радовић
* Весна Малишић
* Блажо Радовић
* Јагош Радовић
* Блажо Милованов Вулетић
* Савић Ђуровић
* Милош Богетић
* Јагош Јовановић
* Ђорђе Вујадиновић
* Филип Радуловић
* Слободан Марушић
* Алекса Павићевић
* Димитрије Дика Маренић

{{div col end}}

== Види још ==
{{div col}}
* [[Брда (област)]]
* [[Брђани (Срби)]]
* [[Стега црногорска и брдска]]
* [[Правитељство суда црногорског и брдског]]
* [[Законик црногорски и брдски (1798)]]
* [[Законик црногорски и брдски (1855)]]
* [[Срби у Црној Гори]]
* [[Стара Црна Гора]]
* [[Стара Херцеговина]]
* [[Херцеговци]]
* [[Стара Србија]]
* [[Васојевићи]]
* [[Пипери]]
* [[Ровчани]]
* [[Морача (племе)]]
* [[Братоножићи]]
* [[Кучи]]
{{div col end}}

== Напомене и референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ђурђев|first=Бранислав|title=Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена: Одабрани радови|year=1984|location=Титоград|publisher=Црногорска академија наука и умјетности|url=http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Јовановић|first=Радоман|authorlink=Радоман Јовановић|chapter=Црна Гора 1851-1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=423–446}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498–530}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора првих деценија XVIII века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=31–38}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора 1797-1851|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=159–211}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пејовић|first=Ђоко Д.|title=Црна Гора у доба Петра I и Петра II: Оснивање државе и услови њеног развитка|year=1981|location=Београд|publisher=Народна књига|url=https://books.google.com/books?id=6Z0MAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Stefanović-Karadžić|first=Vuk|authorlink=Вук Стефановић Караџић|title=Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes|year=1837|location=Stuttgart und Tübingen|publisher=Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung|url=https://books.google.com/books?id=JRuYJ8llCvYC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стефановић-Караџић|first=Вук|authorlink=Вук Стефановић Караџић|chapter=Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа|title=Етнографски списи: О Црној Гори|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=kfYGAQAAIAAJ| pages = 265–354}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Тодоровић|editor-first=Весна|editor-last2=Маројевић|editor-first2=Никола|title=Свети Петар Цетињски: Између молитве и клетве: Сабрана дјела|year=2015|location=Цетиње|publisher=Светигора}}
* Петар Шобајић, ''Бјелопавлићи'', Београд 1923.
* [[Медо Пуцић]], ''Споменици српски од године 1395. до 1423.'', Београд 1858.
* Милан Мишо Брајовић ''Бјелопавлићи – људи и догађаји'' http://montenegrina.net/fokus/milan-miso-brajovic-bjelopavlici-ljudi-i-dogadaji/
* {{Cite book| ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|authorlink=Александар Стаматовић (историчар)|title=Три похаре књаза Данила (на Пипере, Бјелопавлиће и Куче)|year=2008|location=Подгорица|publisher=Српско народно вијеће Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=p2RwLgAACAAJ}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mbarjaktarevic-predanja_l.php „Предања о заједничком пореклу неких црногорских и неких арбанашких племена“]

{{Српска племена}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Бјелопавлићи| ]]