Извор странице Београд

{{Друге употребе}}
{{Закључано-анон}}
{{Град у Србији
| назив = Београд
| име генитив = Београда
| генитив = Београда
| слика = {{multiple image
| border = infobox
| perrow = 1/2/3/2/2
| total_width = 260
| align = center
| caption_align = center
| image1 = Belgrade Waterfront 12.jpg
|caption1 = Поглед на [[Београд на води]]
|image2 = Narodna skupština - panoramio (3).jpg
|caption2 = [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Народна скупштина]]
|image3 = Novi Dvor (1).JPG
|caption3 = [[Нови двор]]
|image4 = Avalski toranj u Beogradu 2022.jpg
|caption4 = [[Авалски торањ]]
|image5 = Genex Tower 16.jpg
|caption5 = [[Западна капија Београда|Кула Генекс]]
|image6 = Kula Gardoš (Kula Sibinjanin Janka).jpg
|caption6 = [[Кула Гардош]]
|image7 = KnezMihailova ped.jpg
|caption7 = [[Палата САНУ]]
|image8 = Hram svetog save beograd 0005.jpg
|caption8 = [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]]
|image9 = Zindan kapija i most.jpg
|caption9 = [[Београдска тврђава]]
|image10 = Monument au soldat inconnu mont Avala.jpg
|caption10 = [[Споменик Незнаном јунаку]]
}}
| величина_слике = 500
| боја_слике = #FFFFFF
| опис_слике = 
| грб = Small Coat of Arms Belgrade.svg
| градска_застава = Flag of Belgrade.svg{{!}}x95px
| град = [[Град Београд|Београд]]
| стара_имена = [[Сингидунум]]
| површина = 389.12<!-- engleski nacin zapisivanja -->
| извор_становништво = 
| становништво = 1.197.714
| година_становништво = 2022
| агломерација = 1.681.405 
| извор_агломерација =<ref name="automatski generisano1"/>
| година_агломерација = 2022
| надморска_висина = 116,75
| гшир = 44.81577
| гдуж = 20.45937
| мапа = Belgrade
| регистарска_ознака = BG/БГ
| позивни_број = +381 (0)11
| поштански_код = 11000
| градоначелник = [[Александар Шапић]]
| странка = [[Српска напредна странка|СНС]]
| веб-страна = {{Official URL}}
}}

'''Београд''' је [[Главни град|главни]] и [[Списак градова у Србији|највећи град]] [[Србија|Србије]]. Лежи на ушћу [[Сава|Саве]] у [[Дунав]], где се [[Панонска низија]] спаја са [[Балканско полуострво|Балканским полуострвом]]. Београд је управно средиште [[Град Београд|града Београда]], посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. Према [[Попис становништва 2022. у Србији|попису из 2022.]] било је 1.197.714 становника, док је у широј околини живело 1.681.405 становника.<ref name="Старост и пол 2023">{{cite book|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234003.pdf|title=Старост и пол, подаци по насељима|date=2023|website=publikacije.stat.gov.rs|publisher=[[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику]]|isbn=978-86-6161-230-5|location=Београд|chapter=Књига 2}}</ref> Један је од највећих градова [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] и трећи град по броју становника на Дунаву.

Један је од старијих градова у [[Европа|Европи]]. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске [[Винчанска култура|Винче]], 4.800. година п. н. е. Сам град су основали [[Келти]] у 3. веку п. н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].{{sfn|Тасић|1990|p=}}<ref name="ancient">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201172 |title=Град Београд — Историја (Антички период) |publisher=Beograd.org.rs |date=5. 10. 2000. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница [[Југославија|јужнословенских држава]] од 1918. па до 2003, као и [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] од 2003. до 2006.<ref name="history">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1237 |title=Град Београд — Историја (Важне године у историји града) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Ужи део града заузима површину од 389,12{{km2}} и густина насељености је око 3.078 становника по{{km2}}. Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.234,96{{km2}}.<ref name="god24">{{cite book|url=https://zis.beograd.gov.rs/images/ZIS/Files/Godisnjak/G_2022S.pdf|title=Statistički godišnjak Beograda|publisher=Zavod za statistiku grada Beograda|ISSN=0585-1912|access-date = 10. 3. 2024|url-status=live}}{{Мртва веза}}</ref> Његова територија је подељена на [[Градске општине града Београда|17 градских општина]], од којих свака има своје локалне органе власти.<ref name="municip">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1904 |title=Град Београд — Градске општине |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Београд је био домаћин великих међународних догађаја као што су [[Дунавска конференција (1948)|Дунавска конференција]] (1948), [[Прва конференција Покрета несврстаних]] (1961), први велики скуп [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС-а]] (1977—1978), [[Песма Евровизије]] ([[Песма Евровизије 2008.|2008]]), као и спортских догађаја као што су прво [[Светско првенство у воденим спортовима|ФИНА Светско првенство у воденим спортовима]] ([[Светско првенство у воденим спортовима 1973.|1973]]), [[Европско првенство у фудбалу]] ([[Европско првенство у фудбалу 1976.|1976]]), [[Универзијада|Летња универзијада]] ([[Летња универзијада 2009.|2009]]) и [[Европско првенство у кошарци]] ([[Европско првенство у кошарци 1961.|1961]], [[Европско првенство у кошарци 1975.|1975]], [[Европско првенство у кошарци 2005.|2005]]). Београд је 21. јуна 2023. потврђен као домаћин светске изложбе -{[[Expo 2027]]}-.<ref>{{cite web|url=https://www.bie-paris.org/site/en/about-specialised-expos|title=About|access-date=28 July 2021}}</ref>

== Назив ==
[[Словенски језици|Словенско]] име ''Белиград'' (од [[Старословенски језик|старословенског]] {{Script|Cyrs|''-{Бѣлградъ}-''}} и као {{Script|Cyrs|''-{Бѣлиградъ}-''}}) први пут је забележено [[878]]. године.
{| class="wikitable"
|-
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Објашњење
|-
| -{Singidūn(on)}-
| [[Келтски језици|келтско]] име града
|-
| [[Сингидунум|Singidūnum]]
| [[Романизација (културна)|романизовано]] келтско име
|-
| -{Београд, Beograd}-
| [[Словенски језици|словенско]] име; први пут се јавља 878. у писму папе [[Папа Јован XIII|Јована VIII]] цару [[Борис I|Борису]] бугарском
|-
| [[wikt:Бијоград|Бијоград]]
| По [[Српски рјечник|Вукову речнику]] (1818)<ref>Караџић, Вук Стефановић. ''[[Српски рјечник|Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма]] = -{Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum}-'', Беч -{(Wien, Viennae)}- : -{Gedruckt bei den P. P. Armeniern}-, (1818). стр. 31./32., лева колона (a).</ref>
|-
| -{Биоград на Дунаву, Biograd na Dunavu}-
| назив у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]]
|-
| -{Alba Graeca}-
| [[латински језик#Латинизација|латинизовано]] име града
|-

| -{Fehérvár}-
| [[Мађарски језик|мађарско]] име
|-
| -{Weißenburg}-
| [[Немачки језик|немачко]] име
|-
| -{Castelbianco}-
| [[Италијански језик|италијанско]] име
|-
| -{Nandoralba}-
| у [[средњи век|средњовековној]] [[Мађарска|Мађарској]] до [[14. век]]а
|-
| -{Nándorfehérvár}-
| у средњовековној Мађарској
|-
| -{Landorfehérvár}-
| у средњовековној Мађарској
|-
| -{Veligradon}-
| [[византија|византијско]] име
|-
| -{Veligradi, Βελιγράδι}-
| [[Грчки језик|грчко]] име
|-
| -{Dar Ul Jihad}-
| [[Османски турски језик|османско]] име, значи „Кућа рата”
|-
| -{Belgrat}-
| [[Турски језик|турско]] име
|-
| -{Prinz-Eugen-Stadt}-
| [[Нацизам|нацистичко]] име
|-
| -{Белград}-
| [[Руски језик|руски]], [[Украјински језик|украјински]] [[Бугарски језик|бугарски]] и [[Македонски језик|македонски]] назив
|}

== Географија ==
=== Положај и пространство ===
[[Датотека:Beograd Sat.png|180п|мини|лево|[[Вештачки сателит|Сателит]]ски снимак]]
Београд се налази на 116,75 [[метар]]а [[апсолутна висина|надморске висине]], на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња [[Београдска тврђава]]) налази се на десној обали [[Сава|Саве]].

У саставу Београда су [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] и [[Земун]] који су на левој обали реке Саве, па тиме и у [[Средња Европа|средњој Европи]]. Град лежи на ушћу Саве у [[Дунав]].

Урбанизована површина града износи 359,92 квадратних [[километар]]а. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1027 |title=Географска позиција Београда |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

=== Рељеф ===
Језгро и највећи део града подигнути су на северном рту [[Шумадијска греда|Шумадијске греде]] која се пружа од [[Рудник (планина)|Рудника]] до [[Калемегдан]]ског рта, изнад ставе [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. Град лежи на додиру дна и обода [[Панонска низија|Панонског басена]], граници [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и средње [[Европа|Европе]], у зони јужнопанонске дислокације. У Панонској низији налазе се [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] и [[Земун]] док је перипанонски део Београда брежуљкаст. Нови Београд подигнут је у некада мочварној [[квартар]]ној равни Саве, у подножју Бежанијске лесне косе.

На југу је планина [[Авала]] и крашки рељеф који припада мерокрасу (тип краса). Карактеристика рељефа су и фосилне и рецентне урвине. Поједини делови града угрожени су клизиштима.

Део Београда јужно од Саве и Дунава подигнут је на 7 брежуљака, теразијској, булбудерској и пиносавској флувиоденудационој површи, долинама и долинским странама, на развођима [[Топчидерска река|Топчидерске реке]], [[Булбулдерски поток|Булбудерског]] и [[Мокролушки поток|Мокролушког потока]].<ref>{{Cite book|last1=Марковић |first1=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |year=1995|publisher=Савремена администрација |location=Београд}}</ref>

[[Велико ратно острво]] је [[ада (речно острво)|ада]] на Дунаву, лоцирана у општини Земун. Налази се на ушћу Саве у Дунав. Због великог броја различитих [[Птице|птичијих]] врста острво је заштићено као природни резерват. На северу острва се налази плажа Лидо.
{{-}}

=== Клима ===
{{Climate chart|Београд
|- 1|4|49
|0|7|44
|4|12|50
|8|18|59
|13|23|71
|16|26|90
|17|29|67
|18|29|40
|13|24|51
|9|18|51
|4|11|54
|0|5|58
|float=right
|clear=both
}}

Београд има умерену [[Континентална клима|континенталну климу]]. Просечна годишња температура је 12,3&nbsp;°C, док је најтоплији месец [[јул]], са просечном температуром од 21,8&nbsp;°C, а најхладнији јануар са просечном температуром од 0,6&nbsp;°C. Београд у просеку има око 25 дана у години са температуром преко 30&nbsp;°C. Од 1887. од када се врше редовна званична метеоролошка осматрања у Београду<ref>{{cite web|url=http://www.meteologos.rs/125-godina-zvanicnih-beogradskih-meteoroloskih-merenja-1887-2012/ |title=125 година званичних београдских метеоролошких мерења 1887-2012. |publisher=Meteologos.rs |date = 13. 7. 2012|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>, највиша забележена температура ваздуха била је 24. јула 2007. године 43&nbsp;°C<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=24&nav_category=12&nav_id=256581 |title=Врућине и рекордне температуре |publisher=B92.net |date = 24. 7. 2007|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>, а најнижа 10. јануара 1893. године -26&nbsp;°C<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/lat/upoznajte-beograd/1191-klima/ |title=Град Београд — Клима |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>. Просечна годишња количина падавина је око 680 [[милиметар]]а. Годишње Београд има око 2.025 сунчаних [[сат]]и, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1191 |title=Град Београд — Клима |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

{{Weather box
|width=auto
|location=Београд (1991–2020, екстремови 1936–данас)
|metric first=y
|single line=y
|Jan record high C = 20.7
|Feb record high C = 23.9
|Mar record high C = 30.0
|Apr record high C = 32.4
|May record high C = 34.9
|Jun record high C = 37.4
|Jul record high C = 43.6
|Aug record high C = 40.0
|Sep record high C = 41.8
|Oct record high C = 33.7
|Nov record high C = 28.4
|Dec record high C = 22.6
|year record high C = 43.6
|Jan high C = 5.2
|Feb high C = 7.8
|Mar high C = 13.1
|Apr high C = 18.9
|May high C = 23.6
|Jun high C = 27.1
|Jul high C = 29.3
|Aug high C = 29.7
|Sep high C = 24.3
|Oct high C = 18.7
|Nov high C = 12.2
|Dec high C = 6.1
|year high C = 18.0
|Jan mean C = 1.9
|Feb mean C = 3.8
|Mar mean C = 8.3
|Apr mean C = 13.6
|May mean C = 18.2
|Jun mean C = 21.9
|Jul mean C = 23.8
|Aug mean C = 23.8
|Sep mean C = 18.5
|Oct mean C = 13.3
|Nov mean C = 8.1
|Dec mean C = 3.0
|year mean C = 13.0
|Jan low C = -0.7
|Feb low C = 0.6
|Mar low C = 4.2
|Apr low C = 8.8
|May low C = 13.2
|Jun low C = 16.7
|Jul low C = 18.4
|Aug low C = 18.5
|Sep low C = 14.1
|Oct low C = 9.4
|Nov low C = 5.1
|Dec low C = 0.5
|year low C = 9.1
|Jan record low C = -24.5
|Feb record low C = -20.5
|Mar record low C = -12.4
|Apr record low C = -3.4
|May record low C = 0.4
|Jun record low C = 4.6
|Jul record low C = 8.3
|Aug record low C = 6.7
|Sep record low C = 0.6
|Oct record low C = -6.9
|Nov record low C = -8.3
|Dec record low C = -15.8
|year record low C = -24.5
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 47.9
|Feb precipitation mm = 43.5
|Mar precipitation mm = 48.7
|Apr precipitation mm = 51.5
|May precipitation mm = 72.3
|Jun precipitation mm = 95.6
|Jul precipitation mm = 66.5
|Aug precipitation mm = 55.1
|Sep precipitation mm = 58.6
|Oct precipitation mm = 54.8
|Nov precipitation mm = 49.6
|Dec precipitation mm = 54.8
|year precipitation mm = 698.9
|Jan humidity = 77.9
|Feb humidity = 71.4
|Mar humidity = 62.7
|Apr humidity = 59.9
|May humidity = 61.9
|Jun humidity = 62.5
|Jul humidity = 59.8
|Aug humidity = 59.5
|Sep humidity = 65.8
|Oct humidity = 71.4
|Nov humidity = 75.1
|Dec humidity = 79.5
|year humidity = 67.3
|unit precipitation days = 0.1 mm
|Jan precipitation days = 13.5
|Feb precipitation days = 12.3
|Mar precipitation days = 11.3
|Apr precipitation days = 12.4
|May precipitation days = 13.5
|Jun precipitation days = 12.2
|Jul precipitation days = 10.0
|Aug precipitation days = 8.4
|Sep precipitation days = 9.5
|Oct precipitation days = 10.5
|Nov precipitation days = 10.8
|Dec precipitation days = 13.8
|year precipitation days = 138.2
|Jan snow days = 9.7
|Feb snow days = 7.3
|Mar snow days = 4.2
|Apr snow days = 0.7
|May snow days = 0.0
|Jun snow days = 0.0
|Jul snow days = 0.0
|Aug snow days = 0.0
|Sep snow days = 0.0
|Oct snow days = 0.1
|Nov snow days = 3.0
|Dec snow days = 7.8
|year snow days = 32.8
|Jan sun = 70.7
|Feb sun = 96.2
|Mar sun = 146.7
|Apr sun = 186.7
|May sun = 224.7
|Jun sun = 253.9
|Jul sun = 278.8
|Aug sun = 262.6
|Sep sun = 192.6
|Oct sun = 155.0
|Nov sun = 92.1
|Dec sun = 60.3
|year sun = 2020.3
|Jan uv = 1
|Feb uv = 2
|Mar uv = 3
|Apr uv = 5
|May uv = 7
|Jun uv = 8
|Jul uv = 8
|Aug uv = 7
|Sep uv = 5
|Oct uv = 3
|Nov uv = 2
|Dec uv = 1
|source 1=Републички хидрометеоролошки завод Србије<ref name=RHSS>{{cite web |url=https://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/stanica_sr_beograd.php |title=Просечне месечне, годишње и екстремне вредности за стандардни климатолошки период 1991-2020. година |language=sr |publisher=Републички хидрометеоролошки завод Србије |access-date = 15. 4. 2022 |archive-date = 15. 4. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220415152549/https://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/stanica_sr_beograd.php |url-status=live }}</ref>
|source 2=-{Weather Atlas (UV)}-,<ref>{{cite web |url=https://www.weather-atlas.com/en/serbia/belgrade-climate |title=Belgrade, Serbia – Detailed climate information and monthly weather forecast |publisher=Yu Media Group |website=Weather Atlas |language=en |access-date = 3. 7. 2019 |archive-date = 3. 7. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190703202940/https://www.weather-atlas.com/en/serbia/belgrade-climate |url-status=live }}</ref>-{Meteo Climat}- (рекордни максимум и минимум)<ref name=meteoclimat>{{cite web |url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=361 |title=Station Belgrade–Triche |publisher=Meteo Climat |language=fr |access-date = 18. 12. 2019 |archive-date = 25. 2. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210225061442/http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=361 |url-status=live }}</ref>
|date=September 2010
}}


== Историја ==
[[Датотека:Antropomorfna figurina vinca.jpg|мини|170п|Антропоморфна фигурина [[Винчанска култура|Винчанске културе]], 5500-4500. год. п. н. е.]]
{{посебан чланак|Историја Београда|Винчанска култура|Сингидунум}}
У строгом центру Београда, испод данашње [[Палата Албанија|Палате Албанија]], пронађени су током њене градње [[1938]]. године [[скелетни систем|скелети]] [[Неандерталац|неандерталца]] који је погинуо у борби са [[мамут]]ом чији је скелет нађен у близини, што говори о насељености простора данашњег Београда још у [[преисторија|праисторијско доба]].<ref>{{cite book|author=Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић|title=''„Београд испод Београда”'' (4. допуњено издање)|publisher=|location=Београд|year=2004|isbn=978-86-355-0632-6|pages=}}</ref> Касније се на простору [[Балканско полуострво|Балкана]], пре око 7.000 година, развила [[Винчанска култура]], па се [[Винча — Бело брдо|њени остаци]] могу пронаћи и у околини Београда код [[Винча|истоименог насеља]], по коме је цела култура добила име.{{sfn|Тасић|1990|pp=pp.}} Насељен у [[3. век п. н. е.|трећем веку п. н. е.]] од [[Келти|Келта]], тај простор убрзо прелази у руке [[Римљани|Римљана]] и постаје насеобина [[Сингидунум]].<ref name="ancient" /> За владавине цара [[Диоклецијан]]а, током [[прогон хришћана|прогона хришћана]], у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.<ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13732a.htm |title={Servia, Catholic Encyclopedia} |publisher=Newadvent.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил и Стратоник]]. Поделом римског царства остаје под контролом [[Византија|Византије]].

=== Средњи век ===
{{main|Средњовековна историја Београда|Пад Београда (1521)}}
[[Датотека:Siege of Nándorfehérvár.jpg|мини|170п|Турска [[Опсада Београда (1456)|опсада Београда]] [[1456]].]]
Сингидунум су освајали многи освајачи, попут [[Хуни|Хуна]], [[Сармати|Сармата]], [[Остроготи|Острогота]] и [[Авари|Авара]] — пре доласка [[Словени|Словена]] око [[630]]. године нове ере. Први записи о словенском имену ''Београд'' датирају из [[878]]. године (словенски облик ''Бјелград''), за време владавине [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]], упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране са стране реке и [[Панонија|панонске]] равнице. Град је остао предмет размирица између [[Византија|Византије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Бугарска|Бугарске]] наредна четири века.<ref name="bhistory">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1241 |title=Град Београд — Историја (Византија) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Град коначно прелази под власт Срба као део [[Срем]]а [[1284]]. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је [[Стефан Драгутин]] (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]].<ref name="MSH">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1245 |title=Град Београд — Историја (Средњовековни српски Београд) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Након великих губитака у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. године, [[Српско царство]] почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке [[Турци|Турака Османлија]].<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/event/Battle-of-Kosovo-1389-Balkans |title=Енциклопедија Британика: Бој на Косову |publisher=Britannica.com |date = 21. 6. 2023|accessdate=27. 7. 2018.}}</ref> Ипак, север је дуго одолевао. Српски [[деспот]] [[Стефан Лазаревић]] добио је Београд од угарског и римског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]] након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града заједно са замковима, а цркве и тврђаве су обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време Београд је постао уточиште многим [[балканско полуострво|балканским]] народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника тада достизао и 40.000—50.000. Током владавине [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.<ref name="MSH" /> Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка [[средња Европа|средњој Европи]]. Напали су 1456. када се одиграла чувена [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]], где је хришћанска војска под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] успешно одбранила град од турског напада.<ref>{{cite web|url=http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |title=Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (-{Historynet.com}-) |publisher=Historynet.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080907224652/http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |archivedate=7. 9. 2008}}</ref>
Београд се цитира и у најстаријој сачуваној песми из [[1476]]. године која пева о армади [[Матија Корвин|краља Матије]], [[Опсада Шапца (1476)|мађарским данима Опсаде]], Мехмеду II Освајачу, Ђерзелез Алији и Павлу Стремљанину.<ref>Текст Националне мађарске библиотеке из 1476. http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=86535</ref>

=== Османско царство ===
{{main|Београдски пашалук}}
[[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|200п|мини|лево|Београд у [[16. век]]у]]

Војска под вођством [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] [[28. август]]а [[1521]]. је [[Пад Београда (1521)|освојила Београд]] од Мађара, што је означило пад града под [[Османско царство]]. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.<ref name="most.ba">{{cite web |url=http://www.most.ba/085/076.aspx |title=Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu |publisher=Most.ba |date=7. 7. 2004. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20091121040854/http://www.most.ba/085/076.aspx |archive-date=21. 11. 2009 |url-status=dead }}</ref> Око [[1571]]. године у Београду је било 27 насеља — ([[Махала (градска четврт)|махала]]). Град је [[1594]]. захватила велика српска побуна ([[Банатски устанак|Банатска побуна]]) коју су Турци успели да угуше. Спаљене су многе цркве, реликвије и [[мошти]] [[Свети Сава|Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]], због чега је ово место касније одабрано за градњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |title=Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару — [[Амфилохије Радовић]], Епископ банатски |accessdate=23. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304203008/http://mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref>

[[Датотека:Batal-dzamija.jpg|мини|Некадашња [[Батал џамија]], око [[1860]].]]

Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезано са [[Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]], [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу [[Евлија Челебија|Евлији Челебији]], који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих су 77.000 били Муслимани.<ref name="most.ba"/> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 |title=Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је већ концем [[16. век]]а по својој лепоти и величини умногоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.<ref name="most.ba"/> Према Евлији Челебији, 1660. године у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких [[текија (грађевина)|текија]] у којима су се изучавала дела великих [[суфизам|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis — odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=1957|id=|pages=99}}</ref> Највећом и најлепшом џамијом Београда сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml |title=Batal-džamija- najveća i najlepša građevina |publisher=Arhiva.glas-javnosti.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Данас је једина преостала [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]] на [[Дорћол]]у.

[[Датотека:Belagerung belgrad 1717.jpg|200п|мини|Аустријска опсада Београда [[1717]]. године]]

Београд је три пута од Турака освајала [[Аустријско царство|Аустрија]] (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања.<ref name="imperialrule" /> Београд постаје „Дар-ул-џихад” — Тврђава Џихада, како су га Османлије тада називале.<ref name="most.ba"/> Током овог периода, град су захватиле две [[велике сеобе Срба]], у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених [[списак поглавара Српске православне цркве|патријарсима]], повлачиле заједно са Аустријанцима у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршко царство]] 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој [[Војводина|Војводини]] и [[Славонија|Славонији]].

Након турског пораза под Бечом, септембра [[1688]]. године Аустријанци су заузели Београд. Османлије су успеле накратко да поврате Београд 1690—1717. Војска Аустријског царства под заповедништвом надвојводе [[Еуген Савојски|Еугена Савојског]] по други пут је освојила Београд 1717. После [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|победе]] над аустријском војском [[1739]]. године [[Битка код Гроцке|код Гроцке]], Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година (1739—1789).

{{Главни чланак|Београд у устаничкој Србији}}
У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] устаници су ослободили Београд [[1806]]. године.<ref name="most.ba"/> Устаници су држали град од [[8. јануар]]а 1806. до [[1813]], када су га поново заузеле Османлије.<ref name="bglib">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1253 |title=Град Београд — Историја (Ослобађање Београда) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

=== Краљевине Србија и Југославија ===
[[Датотека:Novo groblje3.jpg|200п|мини|десно|[[Спомен-костурница бранилаца Београда 1914—1918.]]]]
{{Главни чланак|Београд у 19. веку}}
Од [[1817]]. Београд је био престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] (сем у периоду од [[1818]]—[[1841]], када је [[Крагујевац]] био главни град). Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез [[Михаило Обреновић]]. Кад је Србија стекла потпуну независност [[1878]]. и постала [[Краљевина Србија]], Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.<ref name="bglib" /><ref name="20c">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1257 |title=Град Београд — Историја (Престоница Србије и Југославије) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је [[1900]]. имао само 69.100 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |title=Статистике — Југославија |publisher=Library.uu.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060502141604/http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |archivedate=2. 5. 2006 |url-status=dead}}</ref> Убрзо, [[1905]]. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. и до 100.000, не рачунајући [[Земун]] који је тада припадао [[Аустроугарска|Аустроугарској]].<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02407a.htm Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево] {{en}}</ref>

{{Главни чланак|Београд у Првом светском рату|Београд између два светска рата}}
Након Првог светског рата, окупације аустроугарских и [[њемачка|немачких]] трупа и рушења значајних делова града,<ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/oziljci-od-bombardovanja-na-arhitekturi-beograda/|title=Ožiljci od bombardovanja na arhitekturi Beograda|date=2021-04-14|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2021-04-15}}</ref> Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао [[Калмички будистички храм у Београду|први будистички храм у Европи]].<ref>Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/drugi-budisticki-hram-u-evropi-nalazio-se-u-beogradu/|title=Drugi budistički hram u Evropi nalazio se u Beogradu|date=2020-12-16|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2020-12-19}}</ref> Током двадесетих и тридесетих година [[20. век]]а, број становника се попео на 239.000 до [[1931]]. заједно са западним предграђем Земуном, које је раније било у Аустроугарској. До [[1940]]. број становника је био око 320.000. Прираштај становништва између [[1921]]. и [[1948]]. је износио приближно 4,08% годишње.<ref name="stan">[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2001/0350-03730101087P.pdf Индустрија и урбани развој Београда — Драган Петровић (Индустрија, 2001; књ. 21, бр. 1—4. стр. 87—94)]. Приступљено 7. 5. 2013.</ref>

=== Други светски рат ===
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 141-1005, Belgrad, Zerstörungen.jpg|мини|десно|Београд после бомбардовања 1941.]]
{{Главни чланак|Београд током Другог светског рата|Београдска операција}}
Југославија је [[25. март]]а [[1941]]. потписала [[Тројни пакт]] и придружила се [[Силе Осовине|силама Осовине]]. Због овога је [[27. март]]а уследио масовни протест у Београду и [[државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а [[бомбардовање Београда (1941)|тешко бомбардовао]] [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела [[Народна библиотека Србије]], где су настрадале хиљаде књига и средњовековних рукописа.<ref name="Serbie et Yougoslavie">{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 308 et 309</ref> Југославију су [[Априлски рат|напале]] [[нацистичка Њемачка|немачке]], [[италија]]нске, [[Мађарска|мађарске]] и [[Бугарска|бугарске]] снаге, уз помоћ [[Албанци|Албанаца]] и [[Хрвати|Хрвата]]. Након капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], [[нацизам|нацистичке]] [[марионетска држава|марионетске државе]]. У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе [[Милан Недић|Милана Недића]].<ref>{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 325 à 327</ref>

Београдски Срби, [[Јевреји]], [[Роми]], комунисти и други антифашисти одведени су у логоре [[Логор Сајмиште|Сајмиште]] и [[Бањички логор|Бањица]], кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша. Јеврејска заједница је од 1643. године живела у четврти [[Дорћол]] поред Дунава. Пре рата ту их је било 10.400. Окупацију је преживело свега око 10% њих. На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7.000—8.000 Јевреја.<ref>{{cite web|url=http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%205988.pdf|title=Sajmiste|publisher=Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies}}</ref> На Бањици је убијено око 4.200 људи. Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски [[Квислинг|квислинзи]], који су чинили и администрацију Бањичког логора.<ref>HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.</ref>

Град су [[бомбардовање Београда (1944)|бомбардовали]] и [[савезници у Другом светском рату|савезници]] [[16. април|16]]. и [[17. април]]а [[1944]]. године. Тада је погинуло 1.600 људи.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/>

Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] 1944. Ослободили су га заједничким снагама [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и [[Црвена армија]]. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/>

=== СФР Југославија ===
{{main|Историја Новог Београда}}
[[Датотека:Slovensko ime Beograd (Bjelgrad) 16. April 878.jpg|200п|мини|лево|Први помен словенског имена Београд (Бјелград, Белоград), [[16. април]] [[878]]. у писму [[Папа Јован VIII|Папе Јована VIII]] бугарском [[Борис I|кнезу Борису]], десети ред]]
[[Датотека:Konferencija Pokreta nesvrstanih 1961. godine.jpg|мини|десно|200п|[[Прва конференција Покрета несврстаних]] 1961.]]
У послератном периоду Београд се развијао као главни град [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|нове Југославије]] и убрзо израстао у велики индустријски центар.<ref name="autogenerated1">{{harvnb|src||pp=}}</ref>

Године 1951, је почела изградња [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]] са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска. Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде.

Године 1961, поводом мучког убиства [[Патрис Лумумба|Патриса Лумумбе]] (јануар [[1961]]), у Београду су одржане жестоке демонстрације, са више повређених. Том приликом је извршен и упад у белгијску амбасаду.

[[Покрет несврстаних|Прва конференција несврстаних]] одржана је у Београду 1961. године.

Београд је био и поприште [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|великих студентских демонстрација 1968.]]

Марта [[1972]]. Београд је био центар [[Епидемија великих богиња у Југославији 1972.|последње епидемије великих богиња у Европи]]. [[Епидемија]], која је укључивала присилне [[карантин]]е и масовне [[вакцина]]ције, окончана је крајем маја.<ref>{{cite web|url=http://www.npr.org/news/specials/response/anthrax/features/2001/oct/011023.quarantine.html |title=Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine |publisher=Npr.org |date=23. 10. 2001. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

У мају [[1980]]. умро је и доживотни председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Јосип Броз Тито]]. Поред готово свих водећих светских државника, сахрани је присуствовало и око 700.000 грађана.

=== Распад Југославије и скорашња историја ===
[[Датотека:Belgrade. Ruined building of Yugoslav Ministry of Defence.jpg|мини|200п|десно|[[Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране|Зграде Генералштаба војске и Министарства одбране]] након [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовања 1999.]]]]
У време прерастања политичке кризе у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Распад Југославије|грађански рат]], [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], [[Српски покрет обнове|СПО-ом]] и [[Демократска странка (Србија)|ДС-ом]], против председника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и владајуће [[Социјалистичка партија Србије|СПС]].{{sfn|Логос|2019|p=76}} Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date= |accessdate=20. 9. 2011. |archive-date=19. 06. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070619005413/http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |url-status=dead }}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи.{{sfn|Логос|2019|p=76 у напомени 106. "Према Танјугу било је око 100.000 протестаната"}} Према одобрењу [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], увече на улице су изведени [[тенк]]ови [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у циљу успостављања мира.{{sfn|Логос|2019|p=76 са напоменом 107. "Око 20:00, 9.1.1991. тенкови и оклопна борбена возила ЈНА размештени су у средишњим деловима Београда, испред зграде РТС-а, испред зграде Савезног секретаријата за народну одбрану и на Тргу Републике"}}

Када се [[Распад Југославије|распадала СФРЈ]] преостали чланови Савезног већа Скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] (из Србије и Црне Горе) у Београду 27. априла 1992. прогласили су [[Устав Савезне Републике Југославије]] ([[Савезна Република Југославија|СРЈ]]), то јест њено стварање.{{sfn|Логос|2019|p=167}} Београд је био и прво седиште команде [[УНПРОФОР]]-а од марта 1992. до августа 1992. године, али због [[Санкције СР Југославији|санкција Савета безбедности УН]] за [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] команда УНПРОФОР-а напустила је њен главни град Београд у августу 1992. године.{{sfn|Логос|2019|p=143}} Као део кажњавања СРЈ, из Београда су отишли и [[амбасадор]]и чланица [[Европска унија|ЕУ]].{{sfn|Логос|2019|p=163, 270}}

Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996—1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора у другој половини фебруара 1997. [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда, а на том месту је остао до краја септембра 1997. године.{{sfn|Логос|2019|p=274}}

У време [[Рат на Косову и Метохији|грађанског рата на Косову]], дошло је до [[Бомбардовање Београда (1999)|НАТО бомбардовања Београда]] и [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] од 24. марта до 10. јуна 1999. године, које је проузроковало значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња [[пословни центар Ушће|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденција председника СРЈ]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на Дедињу, али и [[амбасада]] [[Кина|Народне Републике Кине]] на Новом Београду.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 |title=Град Београд — НАТО агресија |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=314-315, 318, 324-325}}

[[Датотека:Kalemegdanska terasa Apr 2011.jpg|мини|200п|десно|Споменик [[Победник (споменик)|Победник]] са погледом на [[Ушће (Нови Београд)|Ушће]]]]
У време напада [[НАТО]]-а на [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], њен главни град Београд су посетили председник [[Русија|Руске Федерације]] [[Јевгениј Примаков|Јевгениј Максимович Примаков]] 31. марта 1999. године и [[Патријарх московски и све Русије|патријарх московски и све Русије Алексеј II]] 20. априла 1999.{{sfn|Логос|2019|p=320, 324-325}}

Покушај Слободана Милошевића да одбаци пораз на изборима 24. септембра 2000. године, довео је до [[свргавање Слободана Милошевића|масовних демонстрација]] у Београду са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[New Yorker|Њујоркер]], 30. октобар 2000.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 |title=Град Београд — Историја (5. октобар 2000) |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=354-357}} У нереду је опљачкана и запаљена и [[Дом Народне скупштине Републике Србије|зграда Скупштине]] [[Савезна Република Југославија|СРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=356}}

Председник [[Русија|Русије]] [[Владимир Путин|Владимир Владимирович Путин]] посетио је Београд први пут 16. и 17. јуна 2001.{{sfn|Логос|2019|p=361}}

Око 12:25, 12.3.2003. на улазу у зграду Владе Србије у Београду, зрнима из снајперске пушке убијен је председник владе [[Зоран Ђинђић]], а [[убиство]] су организовали припадници [[Земунски клан|Земунског клана]] и дела [[Јединица за специјалне операције|специјалне полиције Србије]] који је сарађивао са њима.{{sfn|Логос|2019|p=383}}

У септембру 2011. године у Београд је дошло око 100 делегација држава које чине [[Покрет несврстаних]] да обележе педесет година од Прве конференције несврстаних земаља.{{sfn|Логос|2019|p=397}}

== Демографија ==
{{Главни чланак|Демографија Београда|Демографска историја Београда}}
[[Датотека:Belgrade oblast population pyramid in 2021.svg|мини|Популациона пирамида Београда 2021.]]
Према [[Попис становништва 2022. у Србији|попису из 2022.]] било је 1.197.714 становника, док у урбаном подручју (са суседним градским насељима као што су [[Борча]], [[Овча]], [[Сурчин]] и др) живи 1.383.875 становника, а становништво административног подручја [[Град Београд|града Београда]] има 1.681.405 становника. Међутим, градско подручје Београда није дефинисано, ни статистички ни административно, и простире се на суседне општине попут [[Град Панчево|Панчева]], [[Општина Опово|Опова]], [[Општина Пећинци|Пећинаца]] или [[Општина Стара Пазова|Старе Пазове]].

Београд је дом многих етничких група из целе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]] и ширег региона [[Балканско полуострво|Балкана]]. Главна етничка група која чини преко 86% становништва града Београда су [[Срби]] (1.449.241). Неке значајне мањине су [[Роми у Србији|Роми]] (23.160), [[Југословени у Србији|Југословени]] (10.499), [[Горанци]] (5.249), [[Црногорци у Србији|Црногорци]] (5.134), [[Руси у Србији|Руси]] (4.659), [[Хрвати у Србији|Хрвати]] (4.554), [[Етнички Македонци у Србији|Македонци]] (4.293) и [[Муслимани (народ)|етнички Муслимани]] (2.718).<ref>{{cite web |url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234001.pdf |title=2022 Census |access-date=31 July 2023}}</ref> Многи људи су у град дошли као економски мигранти из мањих градова и са села, док је десетине хиљада стигло као избеглице из [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и са подручја [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као последица [[Ратови у Југославији|ратова у бившој Југославији]] 1990-их. У последњем таласу имиграције након [[Инвазија Русије на Украјину|инвазије Русије на Украјину]] десетине хиљада [[Руси у Србији|Руса]] и [[Украјинци у Србији|Украјинаца]] пријавили су своје пребивалиште у Србији, од којих већина у Београду.<ref>{{Cite web |last= |first= |title=Srbiju naselilo Rusa koliko Kragujevac ima stanovnika Od početka rata u Ukrajini ljudi traže spas kod nas: Broj izbeglica raste svakog dana |url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srbiju-naselilo-rusa-koliko-kragujevac-ima-stanovnika-od-pocetka-rata-u-ukrajini/7hsmzhg |date=8 December 2022|access-date=11 December 2022 |website=www.blic.rs |language=Serbian}}</ref>

Процењује се да у Београду живи између 10.000 и 20.000 [[Кинези у Србији|Кинеза]], а од њиховог доласка средином 1990-их,<ref>{{cite web |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=120710&datum=2008-05-06 |title=Stranci tanje budžet |publisher=Novosti.rs |access-date=16 November 2010 |archive-date=1 February 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100201175632/http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14 |url-status=dead}}</ref> [[Блок 70]] на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]] је колоквијално познат као Кинеска четврт.<ref>{{cite web |url=http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/februar/19-20/B-01-19022005.shtml |title=Kinezi Marko, Miloš i Ana |work=[[Kurir]] |date=20 February 2005 |access-date=18 July 2007 |language=sr |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090212031104/http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/februar/19-20/B-01-19022005.shtml |archive-date=12 February 2009}}</ref><ref>{{cite web |last=Vasić |first=Biljana |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/471/10.html |title=Kineska četvrt u bloku 70 |work=[[Vreme]] |date=15 January 2001 |access-date=18 July 2007 |language=sr |archive-url=https://web.archive.org/web/20070715030740/http://www.vreme.com/arhiva_html/471/10.html |archive-date=15 July 2007 |url-status=live}}</ref> Многи становници [[Блиски исток|Блиског истока]], углавном из [[Сирија|Сирије]], [[Иран]]а, [[Јордан]]а и [[Ирак]]а, дошли су 1970-их и 1980-их да наставе своје студије и потом остали у граду.<ref>{{cite web |last=Zimonjic |first=Vesna Peric |url=http://www.dawn.com/2005/12/07/int17.htm |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927225101/http://www.dawn.com/2005/12/07/int17.htm |archive-date=27 September 2007 |title=A unique friendship club in Belgrade |work=[[Dawn (newspaper)|Dawn]] |date=7 December 2005 |access-date=17 July 2007 |url-status=dead}}</ref> Током 19. и почетком 20. века у Београду су постојале и мале заједнице [[Цинцари у Србији|Цинцара]], [[Чеси у Србији|Чеха]], [[Грци у Србији|Грка]], [[Немци у Србији|Немаца]], [[Мађари у Србији|Мађара]], [[Јевреји у Србији|Јевреја]], [[Турци у Србији|Турака]], [[Јермени у Србији|Јермена]] и руских белих емиграната. Данас постоје два приградска насеља са значајним мањинским становништвом: [[Овча]] и насеље [[Бољевци]], у којима око једне четвртине становништва чине [[Румуни у Србији|Румуни]], односно [[Словаци у Србији|Словаци]]. Последњих година убрзава се усељавање у Београд и људи из других држава. Године 2023. више од 30.000 страних радника добило је радну и боравишну дозволу само у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/biznis/u-srbiji-izdato-vise-od-50-000-radnih-dozvola-strancima-i-dalje-nedostaju-radnici/|title=U Srbiji izdato više od 50.000 radnih dozvola strancima, i dalje nedostaju radnici|first=FoNet|last=RTS|date=11 March 2024|website=N1}}</ref>

{{Графикон постоци
| ширина=300px
| извор=<ref>{{cite book |title=Становништво према националној припадности, по насељима 2011. године|publisher=Републички завод за статистику}}</ref>
| наслов=Национални састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]].
| позадина=#ddd
| позиција=
| шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|red|1.050.213|90}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|brown|16.846|1.4}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|orange|8.454|0.7}}
{{Врста са постотком|[[Југословени (народ)|Југословени]]|pink|7.312|0.6}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|magenta|6.619|0.6}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|yellow|5.545|0.5}}
{{Врста са постотком|[[Горанци]]|purple|3.394|0.3}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|olive|3.084|0.3}}
{{Врста са постотком|неизјашњени|gray|32.346|2.8}}
|caption='''Укупно''': 1.166.763
}}

Иако у Београду постоји неколико историјских верских заједница, верски састав града је релативно хомоген. [[Српска православна црква|Српска православна заједница]] је далеко највећа, са 1.475.168 верника. [[Ислам у Србији|Муслимана]] има 31.914, [[Католичка црква у Србији|католика]] 13.720 и [[Протестантизам у Србији|протестаната]] 3.128.

Некада је у Београду постојала значајна [[Јевреји у Србији|јеврејска заједница]], али након [[Војна управа у Србији (1941—1944)|нацистичке окупације]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и накнадне јеврејске емиграције, њихов број је пао са преко 10.000 на само 295.<ref>{{cite web |url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf |title=2011 Census |access-date=17 December 2016 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715000726/http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf |archive-date=15 July 2014}}</ref> Београд је такође имао једну од највећих [[Будизам|будистичких]] колонија у Европи изван Русије када се око 400 углавном будистичких [[Калмици|Калмика]] населило на периферији Београда након [[Руски грађански рат|руског грађанског рата]]. Први будистички храм у Европи саграђен је у Београду 1929. Већина њих се одселила после Другог светског рата, а њихов храм, [[Калмички будистички храм у Београду|Калмички дом]], на крају је срушен.<ref>{{cite web |date=16 December 2020 |title=Drugi budistički hram u Evropi nalazio se u Beogradu |url=https://www.gradnja.rs/drugi-budisticki-hram-u-evropi-nalazio-se-u-beogradu/ |access-date=19 December 2020 |website=Gradnja |language=sr-RS |archive-date=17 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210117162912/https://www.gradnja.rs/drugi-budisticki-hram-u-evropi-nalazio-se-u-beogradu/ |url-status=live }}</ref>

== Локална самоуправа ==
Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самоуправе.<ref name="autogenerated1" />
 	
=== Скупштина града ===
[[Датотека:Beograd - Stari Dvor (29994124437) (crop).jpg|мини|Зграда [[Скупштина града Београда|Скупштине града]], позната и као [[Стари двор]]]]
'''[[Скупштина града Београда]]''' је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.
 	
=== Градоначелник ===
 	
{{Главни чланак|Списак Градоначелника Београда}}
 	
'''[[Градоначелник]] Београда''' представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.
 	
Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.
 	
Градоначелник Београда, изабран [[2022]]. године је [[Александар Шапић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4855782/aleksandar-sapic-grad-beograd-gradonacelnik.html|title=Aleksandar Šapić novi gradonačelnik Beograda|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-25}}</ref>
 	
=== Градско веће ===
 	
'''Градско веће''' је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.
 	
Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.
 	
=== Градска управа ===
 	
'''Градска управа''' обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.
 	
Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.
 
=== Градске општине ===
 	
{{Главни чланак|Београдске општине}}
 	
Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у [[Шумадија|Шумадијском]] региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, у [[Срем]]у, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и [[Банат]]у.
 	
* Списак београдских општина:
[[Датотека:Округ града Београда.svg|мини|Карта београдских општина]]
{| class="wikitable sortable"	
|-	
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име	
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Површина (-{[[Квадратни километар|km²]]}-)	
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (1991)	
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (2002)	
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (2011)	
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (2022)
|-	
| [[Градска општина Барајево|Барајево]] || 213 || 20.846 || 24.641 || 27.036	
|26.431
|-	
| [[Градска општина Вождовац|Вождовац]] || 148 || 156.373 || 160.768 || 157.152	
|174.864
|-	
| [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 67.438 || 58.386 || 55.463	
|55.406
|-	
| [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 65.735 || 75.466 || 83.398	
|82.810
|- 	
| [[Градска општина Звездара|Звездара]] || 32 || 135.694 || 132.621 || 148.014	
|172.625
|-	
| [[Градска општина Земун|Земун]] || 150 || 141.695 || 152.950 || 166.292	
|177.908
|-	
| [[Градска општина Лазаревац|Лазаревац]] || 384 || 57.848 || 58.511 || 58.224	
|55.146
|-	
| [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 54.517 || 52.490 || 53.050	
|48.683
|-	
| [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 218.633 || 217.773 || 212.104	
|209.763
|-	
| [[Градска општина Обреновац|Обреновац]] || 411 || 67.654 || 70.975 || 71.419	
|68.882
|-	
| [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] || 451 || 150.208 || 155.902 || 170.593	
|182.624
|-	
| [[Градска општина Раковица|Раковица]] || 31 || 96.300 || 99.000 || 108.413	
|104.456
|-	
| [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 45.961 || 42.505 || 38.660	
|36.699
|-	
| [[Градска општина Сопот|Сопот]] || 271 || 19.977 || 20.390 || 20.199	
|19.126
|-	
| [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] || 5 || 68.552 || 55.543 || 48.061	
|44.737
|-	
| [[Градска општина Сурчин|Сурчин]] || 288 || 34.463 || 38.695 || 42.012	
|45.452
|-	
| [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 150.257 || 168.508 ||179.031	
|175.793
|- class="sortbottom": #E9E9E9;"
|| УКУПНО || style="background: #E9E9E9;" | 3.227 || style="background: #E9E9E9;" | 1.552.151 || style="background: #E9E9E9;" | 1.576.124 || style="background: #E9E9E9;" | 1.639.121 || style="background: #E9E9E9;" |1.681.405
|- class="sortbottom"
| colspan="6" | <small>Извор: Републички завод за статистику</small><ref name="autogenerated1" /><ref name="Старост и пол 2023" />
|}
 
Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 -{km²}-, обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.


== Знаменитости ==
{{Main|Споменици и архитектура Београда|Списак споменика културе у Београду}}
[[Датотека:BG landmarks-sr.svg|мини|десно|350п|Висине неких београдских знаменитости]]
Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:
* [[Авала]] (излетиште),
** [[Авалски торањ]]
* [[Калемегдан]]
** [[Београдска тврђава]]
** [[Стамбол капија (Београд)|Стамбол капија]]
** [[Победник (споменик)]]
* [[Стари двор]]
* [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]]
* [[Спомен-црква у Лазаревцу|Спомен црква у Лазаревцу]]
* [[Београђанка]]
* [[Сава центар|Центар Сава]]
* [[Кућа цвећа]] (маузолеј) [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]
* [[Винча — Бело брдо]]
* [[Скадарлија]]

== Привреда ==
{{Главни чланак|Привреда Београда}}
[[Датотека:Zgrada Narodne banke Srbije - panoramio.jpg|мини|200п|Зграда [[Народна банка Србије|Народне банке Србије]] у близини [[Славија|Славије]]]]
Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30% [[Бруто домаћи производ|БДП]] у Србији долази из Београда, који даје више од 30% радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.

Привреда града се опоравља, расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: [[Ер Србија]], [[Телеком Србија]], [[Yettel Србија|Теленор Србија]], [[Delta Holding|Делта Холдинг]], и многе друге.

Са 6.924 компаније, Београд је, уз велики раст и један од главних -{IT}- центара у овом делу Европе. Један од [[Мајкрософт]]ових [[Microsoft Development Center Serbia|развојних центара]] се налази у Београду, а у време оснивања је био пети центар те врсте на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/serbia/mdcs/default.aspx |title=Microsoft Development Center Serbia |publisher=Microsoft.com |date=1. 4. 2011. |accessdate=15. 5. 2013.}}</ref> Многе светске компаније бирају Београд као регионални или европски центар, као што су -{Asus}-, -{[[Intel]]}-, -{Dell}-, -{NCR Corporation}-, -{Cisco Systems}-, -{SAP AG}-, -{Acer}-, -{Intel Computers}-, -{Hewlett-Packard}-, -{Huawei}-, -{Microsoft}-.<ref>{{cite web |url=http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |title=Asus otvorio regionalni centar u Beogradu:: emportal:: Ekonomske vesti iz Srbije |publisher=Emportal.rs |date= |accessdate=16. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110522124646/http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |archive-date=22. 05. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ekapija.com/website/sr/page/140159 |title=Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu — Srbija deo 'Intel World Ahead Program' |publisher=E kapija |date=|accessdate=7. 7. 2009.}}</ref><ref>{{cite web |author=Ana Vlahović, Beograd |url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/183266/Srbija+centar+IT+industrije.html |title=Press Online :: Vesti dana — politika, skupština, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: Srbija centar IT industrije |publisher=Pressonline.rs |date=25. 9. 2011. |accessdate=12. 3. 2013. |archive-date=26. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150926161604/http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/183266/Srbija+centar+IT+industrije.html |url-status= }}</ref><ref>[http://www.ekapija.com/website/sr/page/762729/NCR-planira-da-udvostruči-broj-zaposlenih-u-Srbiji-u-2014 ::: ekapija — NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014. :::]</ref>

Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла”. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и [[Електроника|електронска]] индустрија, затим [[трговина]] и [[банка]]рство. На ширем подручју Београда, Смедерева и [[Панчево|Панчева]], на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 m².

Септембра [[2006]]. просечан доходак у Београду је износио 40.891 [[српски динар|динар]], што је највиши просечни доходак у Србији. Просечна [[нето плата]] износила је 27.998 динара.<ref>Републички завод за статистику: Зараде по запосленом у Републици Србији, септембар 2006.</ref>

== Култура ==
{{Главни чланак|Култура Београда|Културне институције у Граду Београду}}
[[Датотека:Matematička gimnazija - Mathematical Gymnasium Belgrade - MGB - Anniversary.jpg|мини|Ентеријер [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]]]
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[FEST|ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[Битеф|БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[Белеф|БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[Бемус|БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]” и „[[Проклета авлија]]” у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html |title=Борислав Пекић — Биографија |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=25. 1. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm |title=Милош Црњански — Биографија |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html |title=Меша Селимовић — Биографија |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Већина [[кинематографија Србије|српске филмске индустрије]] се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]] из [[1995]], добитник [[Златна палма|Златне палме]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] — ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. Град је био један од главних центара [[Југословенски нови талас|југословенског „новог таласа”]]: [[ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Чарли Чаплин|Шарло Акробата]] музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]] и остали. Током [[1990-е|деведесетих]], град је био главни центар (у [[Југославија|бившој Југославији]]) музичког жанра [[турбо-фолк|турбофолк]]. Данас је центар [[Српски хип хоп|српске хип хоп]] сцене, са извођачима као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[Шкабо]], [[Марчело]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |title=Балканмедија: Лиричар међу реперима |publisher=Balkanmedia.com |date=24. 11. 2008. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://www.webcitation.org/5mpvEAM5U?url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |archive-date=17. 1. 2010 |url-status=dead }}</ref> Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су [[Народно позориште у Београду|Београдско народно позориште]], [[Југословенско драмско позориште]], [[Звездара театар]], и [[Атеље 212]]. У Београду се налази и [[Српска академија наука и уметности]], [[Народна библиотека Србије]] и [[Историјски архив Београда]].

На територији града Београда постоји преко 1650 скулптура и споменика.<ref>{{Cite web|url=http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1563/neda-kovacevic-nek-ucini-svako-koliko-je-kadar-pa-nece-narod-propasti.html|title=NEDA KOVAČEVIĆ: Nek učini svako koliko je kadar, pa neće narod propasti|website=presscentar.uns.org.rs|language=sr|access-date=02. 02. 2020.}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=tUdQswEACAAJ&q=beogradski+spomenarnik|title=Beogradski spomenarnik: putovanje srpskom istorijom putem spomenika u Beogradu. Ličnosti u beogradskim spomenicima. Deo prvi|last=Kovačević|first=Neda| year=2016|publisher=Neda Kovačević|isbn=978-86-919895-0-7|language=en}}</ref>

=== Музеји ===
{{Главни чланак|Списак музеја у Београду}}
[[Датотека:Miroslav's Gospel 001.jpg|мини|[[Мирослављево јеванђеље]], средњовековни рукопис који се чува у [[Народни музеј Србије|Народном музеју]]]]
Најпознатији музеј у Београду је [[Народни музеј Србије|Народни музеј]], основан [[1844]]. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато [[Мирослављево јеванђеље]] се налази у овом музеју. [[Војни музеј Београд|Војни музеј]] је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог” (стелт) авиона [[f-117 најтхок|-{F-117}-]] ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовања 1999]]. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из [[Римско царство|римског периода]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111004005345/http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archivedate=4. 10. 2011 |title=Град Београд — Музеји 4 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Сличан музеј је [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеј југословенског ваздухопловства]] који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели” примерци тог типа, као нпр. [[Фиат G.50|Фијат G.50]]. Музеј излаже и неке делове оборених [[сједињене Америчке Државе|америчких]] и [[НАТО]] авиона.

[[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], основан [[1901]], садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе [[Балканско полуострво|Балкана]], тачније држава [[Југославија|бивше Југославије]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1165 |title=Град Београд — Музеји 3 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеј савремене уметности]] садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од [[1900]]. године<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1053 |title=Град Београд — Музеји 2 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

[[Музеј Николе Тесле]], основан [[1952]]. године, чува личне ствари [[Никола Тесла|Николе Тесле]], научника по коме је јединица [[Тесла (јединица)|Тесла]] добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.<ref>{{cite web|url=http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej/m&opc=sub2 |title=Музеј Николе Тесле — О Музеју |publisher=Tesla-museum.org |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081212220905/http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej%2Fm&opc=sub2 |archivedate=12. 12. 2008 |url-status=dead }}</ref> Још један од већих београдских музеја је [[Музеј Вука и Доситеја]], који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], реформатора српског књижевног језика из [[19. век]]а који су такође уједно и били први министри српског образовања.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1049 |title=Град Београд — Музеји 1 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> У Београду такође постоји и [[Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности]], основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама [[Трећи свет|Трећег света]].

=== Образовање ===
{{Главни чланак|Списак образовних институција у Београду}}
[[Датотека:Belgrad Universität Kolarac.JPG|мини|Зграда Ректората [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], [[Капетан-Мишино здање]]]]
Београд има три државна [[универзитет]]а и више приватних институција за више и високо образовање. [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] води порекло од [[Велика школа|Велике школе]], основане [[1808]].<ref>{{cite web |url=http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |title=Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат) |publisher=Ius.bg.ac.rs |date= |accessdate=20. 9. 2011. |archive-date=12. 02. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090212100619/http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |url-status=dead }}</ref> Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету на укупно 31 факултету. Поред факултета, универзитет је сачињен и од [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”]], научно истраживачких института и центара, од којих су најпознатији [[Институт за нуклеарне науке Винча]], [[Електротехнички институт Никола Тесла]], [[Институт Михајло Пупин]]...

Дана [[21. мај]]а [[1973]]. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]], други самостални београдски универзитет.<ref>{{cite web|url=http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |title=Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат |publisher=Arts.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111104084557/http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |archivedate=4. 11. 2011 |url-status=dead}}</ref> Од [[2011]]. године постоји и [[Универзитет одбране у Београду|Универзитет одбране]], који у свом саставу има два факултета, [[војна академија Универзитета одбране у Београду|војну]] и [[војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду|војномедицинску академију]].<ref>Статут Универзитета одбране у Београду, Службени Војни лист, Број 24, 2011</ref>

Научно-истраживачке институције [[Војска Србије|Војске Србије]] које се налазе у Београду су [[Војногеографски институт]], [[Ваздухопловномедицински институт]] и [[Војнотехнички институт|Војнотехнички институт Београд]] (некада [[Ваздухопловнотехнички институт]]).

У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и четири школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и пет специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 објеката, који покривају око 1.100.000 m².<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201008 |title=Град Београд — Образовање и наука |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

=== Ноћни живот ===
[[Датотека:Belgrade Serbia night life.jpg|десно|мини|200п|[[Скадарлија]]]]
[[Датотека:Belgrade nightlife on riverclubs.jpg|десно|мини|200п|[[Ноћни живот у Београду|Београдски сплавови]]]]
Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,2129528,00.html Београдски ноћни живот лежи на Дунаву]: Deutsche Welle {{de}}</ref>

Викенд-посетиоци, посебно они из [[Северна Македонија|Македоније]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, пића, непостојања језичке баријере, као и либералне регулативе везане за ноћни живот.

Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под [[мејнстрим]], били су афирмисани клубови као што су [[Клуб Академија|Академија]] (Клуб студената на [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|ФЛУ]]), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и [[Клуб студената технике|КСТ]] ([[Клуб студената технике]]), смештен у подруму зграде Техничких факултета.<ref>{{cite web|url=http://www.kst.org.rs/ |title=Клуб студената технике — О нама |publisher=Kst.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је [[Студентски културни центар Београд|СКЦ]] (Студентски културни центар), који се налази преко пута [[Београђанка|Београђанке]], једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије.

Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су [[староградска музика|староградске музике]], типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у [[Скадарлија|Скадарлији]], старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најстаријих београдских ресторана. На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века.

=== Спорт ===
У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1506 |title=Град Београд — Спорт и рекреација |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у прошлости, као што су [[Светско првенство у воденим спортовима 1973.|СП у воденим спортовима 1973]], [[Европско првенство у фудбалу 1976.|ЕП у фудбалу 1976]], [[Европско првенство у кошарци 2005.|ЕП у кошарци 2005]], [[Европско првенство у одбојци 2005.|ЕП у одбојци 2005]], [[Европско првенство у ватерполу|ЕП у ватерполу]] [[Европско првенство у ватерполу 2006.|2006.]] и [[Европско првенство у ватерполу 2016.|2016]], [[Европски олимпијски фестивал младих]] 2007, [[Летња универзијада 2009.|Летња универзијада 2009]], [[Европско првенство у одбојци за жене 2011.|ЕП у одбојци за жене 2011]], [[Европско првенство у рукомету 2012.|ЕП у рукомету 2012]], [[Европско првенство у рукомету за жене 2012.|ЕП у рукомету за жене 2012]], [[Светско првенство у рукомету за жене 2013.|СП у рукомету за жене 2013]], [[Европско првенство у футсалу 2016.|ЕП у футсалу 2016]], [[Европско првенство у атлетици у дворани 2017.|ЕП у атлетици у дворани 2017]] и [[Европско првенство у кошарци за жене 2019.|ЕП у кошарци за жене 2019]].
Београд се два пута неуспешно кандидовао за [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Летње олимпијске игре]] и то за [[Летње олимпијске игре 1992.|Олимпијаду 1992.]], када је испао у трећем кругу гласања [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] (тада су се игре одржале у [[Барселона|Барселони]]), и [[Летње олимпијске игре 1996.]], када је град домаћин била [[Атланта]].<ref>{{cite web|url=http://www.olympic.org/uk/games/past/index_uk.asp?OLGT=1&OLGY=1996 |title=Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996) |publisher=Olympic.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

[[Датотека:Štark Arena.jpg|десно|200п|мини|[[Штарк арена|Београдска арена]]]]
Београд је дом два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]] и [[ЈСД Партизан|Партизана]]. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су [[Стадион Рајко Митић]] (стадион „Црвене звезде”) и [[Стадион Партизана]] (стадион „ЈНА”).<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1752 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Стадиони) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Штарк арена|Београдска арена]] се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са [[хала Александар Николић|Халом Пионир]], док се [[СРЦ Ташмајдан|Спортски центар „Ташмајдан”]] користи за [[ватерполо]] утакмице.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1756 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Спортски центри и хале) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

[[Ада Циганлија]] је бивше острво на реци [[Сава|Сави]] и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7&nbsp;km дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући [[голф]], [[рагби]], [[фудбал]], [[кошарка|кошарку]], [[одбојка|одбојку]], [[бејзбол]] и [[тенис]]. Екстремни спортови су такође доступни, као што су [[банџи скакање|банџи џампинг]], [[скијање на води]] и [[пејнтбол]]. На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање.

=== Туризам ===
{{Главни чланак|Туризам у Београду}}
Од [[2000]]. године, упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са [[Западна Европа|западном Европом]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америком]], у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од [[распад Југославије|ратова]] из [[1990-е|деведесетих]] година.

Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј Србије|Народни музеј]], [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Конак кнеза Милоша у Топчидеру|Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (Београд)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (Београд)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови, [[Ада Циганлија]], [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]].

У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито оних из [[Хрватска|Хрватске]], [[Словенија|Словеније]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] који уживају у ноћном животу града.
{{multiple image
| align = center
| width1 = 209
| image1 = Crkva Sv Andreja Prvozvanog na kraljevskom kompleksu, Beograd.jpg
| alt1 = 
| caption1 = [[Дворски комплекс на Дедињу]]
| width2 = 189
| image2 = Botanička bašta Jevremovac, Beograd - Japanski vrt 07.jpg
| alt2 = 
| caption2 = [[Ботаничка башта Јевремовац]]
| width3 = 204
| footer = 
| image3 = Belgrade at night.jpg
| alt3 = 
| caption3 = [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]]
| width4 = 185
| image4 = Belgrad Kalemegdan 10.JPG
| alt4 = 
| caption4 = [[Београдска тврђава]]
| width5 = 151
| image5 = Museum of Nikola Tesla, Belgrade, Serbia-cropped.JPG
| alt5 = 
| caption5 = [[Музеј Николе Тесле]]
| width6 = 208
| image6 = Crazy sunset on Ada Ciganlija.jpg
| alt6 = 
| caption6 = [[Ада Циганлија]]
}}

=== Медији ===
{{Главни чланак|Списак медијских организација у Београду}}

Београд је најзначајнији медијски центар у Србији. У Београду је седиште [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије — РТС]], јавног медијског сервиса, који има два ТВ програма, пет радио програма и музичку издавачку кућу [[ПГП РТБ|ПГП РТС]].
 
Од комерцијалних медијских организација популарне су [[Пинк (Србија)|РТВ Пинк]], као и [[Б92]] која има своју [[б92|телевизијску]] и [[Радио Б92|радио станицу]], издавачку делатност и један од најпосећенијих Интернет сајтова у Србији.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=01&nav_category=15&nav_id=210237&fs=1 |title=Б92 на 8.598. месту у свету |publisher=B92.net |date = 9. 1. 2006|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Остале телевизијске станице у Београду су [[Прва српска телевизија]], [[Национална телевизија Happy|Happy TV]], [[Студио Б]], а постоје и многи специјализовани канали као што су [[СОС (ТВ)|СОС]] (спорт), [[Метрополис (ТВ)|Метрополис]] (музика), [[Арт ТВ]] (уметност), [[Синеманија]] (филмови) и [[Ултра (ТВ канал)|ТВ Ултра]] (дечји програми).

Најпознатије [[Радио-станице из Београда|радио-станице у Београду]] су: [[Радио Београд]], [[Радио Београд 202]], [[Радио Новости]], [[Радио Носталгија]], [[Радио Топ ФМ]], [[Радио С1|Радио С]] и [[Радио Студио Б]].

Дневне новине са седиштем у Београду су: [[Политика (новине)|Политика]], [[Вечерње новости]], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[Данас (новине)|Данас]], [[Спорт (дневни лист)|Спорт]], [[Спортски журнал]], Вести, Информер, Грађански лист, Ало, [[Курир (новине)|Курир]]. Бесплатне дневне новине [[бесплатне новине|24 сата]] су основане у [[јесен]] [[2006]]. године.<ref>{{cite web |author= Медија центар |url=http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=16 |title=„Штампа” |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=25. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130425112816/http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=16 |url-status= }}, Приступљено 18. 4.2013</ref>

Најзначајнији недељни листови су: [[НИН]], [[Време (недељник)|Време]], [[Стандард (недељник)|Стандард]] и [[Европа (недељник)|Европа]].

Такође, у Београду ради и неколико новинских агенција: [[Танјуг]], [[ФоНет]], [[Новинска агенција Бета|Бета]] и [[Тикер]].

=== Архитектура ===
У различитим деловима града [[архитектура]] варира од типично централноевропског стила ([[Земун]]), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до бруталистичке и социјалистичке архитектуре [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]]. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у [[Србија|Србији]], укључујући и Београд. Нарочито је видљив утицај [[Аустроугарска|аустроугарске]] архитектуре 19. века. Под [[социјализам|социјализмом]], већина стамбених објеката је грађена брзо и јефтино, што је довело до [[брутализам|бруталистичке архитектуре]] блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након [[Други светски рат|Другог светског рата]].

{{multiple image
| align = center
| width1 = 240
| image1 = Belgrade Cooperative, front view.jpg
| alt1 = 
| caption1 = [[Зграда Београдске задруге]]
| width2 = 190
| image2 = Saint Mark church (DSC04676).jpg
| alt2 = 
| caption2 = [[Црква Светог Марка у Београду|Црква Светог Марка]]
| width3 = 205
| footer = 
| image3 = BBA zgrada.jpg
| alt3 = 
| caption3 = [[Зграда Прометне банке]]
| width4 = 108
| image4 = Jugotours Beograd Dec 2003.jpg
| alt4 = 
| caption4 = [[Западна капија Београда|Западна капија]]
| width5 = 205
| image5 = Hotelmoskva2.jpg
| alt5 = 
| caption5 = [[Хотел Москва]]
| width6 = 200
| image6 = Belgradonoche.jpg
| alt6 = 
| caption6 = [[Југословенско драмско позориште]] и [[Београђанка]]
| image7 = Avalski toranj pogled sa spomenika Neznanom junaku Avala 2015 01.jpg
| width7 = 250
| caption7 = [[Авалски торањ]]
}}

== Саобраћај ==
{{Главни чланак|Саобраћај у Београду}}
=== Организација и инфраструктура ===
[[Датотека:Ada Bridge - a view from the right river bank 05.jpg|мини|[[Београдски мостови]] на [[Сава|Сави]]: [[Мост на Ади]], [[Нови железнички мост (Београд)|Нови железнички]], [[Стари железнички мост (Београд)|Стари железнички]], [[Газела (мост)|Газела]]]]
У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток-запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града), док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]).

Пошто се град налази на ушћу две главне реке, [[Дунав]]а и [[Сава|Саве]], Београд има неколико [[мост]]ова — два главна су [[Бранков мост]] и [[Gazela (most)|Газела]] и оба повезују центар града са [[Градска општина Нови Београд|Новим Београдом]]. Првог дана 2012. године за саобраћај је отворен [[Мост на Ади]], који је први мост саграђен у Београду у последњих 30 година. Најдужи мост је [[Панчевачки мост]], који повезује Београд са Банатом. Током 2011. започета је изградња још једног моста преко Дунава. 1. децембра 2014. године пуштен је у рад [[Pupinov most|новоизграђени мост Земун—Борча]]. Име моста је [[Михајло Пупин]]. Ово је први мост изграђен на реци Дунав у Београду после више од 40 година. У децембру 2020. отворена је прва дијагонална [[раскрсница]] у граду са 6 пешачких прелаза у истом нивоу.<ref>{{cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4184381/pesacki-prelaz-dijagonalni-pesaci.html|title=Београд добио прву дијагоналну раскрсницу - како се сналазе пешаци|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]|date=13. 12. 2020|accessdate=13. 12. 2020}}</ref>

=== Друмски превоз ===
Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (141 линија), [[трамвај]]ском (11 линија) и [[тролејбус]]ком (7 линија) саобраћају.

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезује аутопревозник „Ласта”.

[[Датотека:CAF Tramvaj.jpg|мини| -{CAF}- трамвај]]

=== Железница и планови за метро ===
{{Главни чланак|БГ воз}}
{{Главни чланак|Београдски метро}}
Београд поседује [[приградска железница|градску железницу]] [[БГ воз]], која са десетак електромоторних гарнитура [[РВР 412]] саобраћа на две линије: [[Железничка станица Батајница|Батајница]] — [[Железничка станица Овча|Овча]] и {{ЖС|Београд центар}}—[[Железничка станица Ресник|Ресник]]. До средине [[2010-е|2010-их]], у употреби је био и систем приградске железнице, [[Беовоз]], али је он постепено укинут. [[Београдски метро]], који се планира још од [[1950]], предвиђао је у првој фази две линије и у перспективи мрежу од девет линија градског и регионалног метроа, али није се никада почело са изградњом.

=== Међуградске везе ===
[[Датотека:Belgrade Nikola Tesla Airport 2.jpg|мини|Аеродром „Никола Тесла”]]
Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве, а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. [[Главна железничка станица|Градска Главна железничка страница]] повезује Београд са бројним европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица {{ЖС|Београд центар}}, која ће у будућности преузети улогу главног чворишта.

Магистралним и [[ауто-пут]]евима Београд је повезан са [[Нови Сад|Новим Садом]] и [[Мађарска|мађарском]] границом код [[Суботица|Суботице]] на северу, [[Ниш]]ом на југу (и даље ка [[Бугарска|Бугарској]] на југоистоку), као и [[Хрватска|хрватском]] границом (и даље [[Загреб]]ом) на западу.

=== Ваздушни саобраћај ===
[[Датотека:Legija_beograda.jpg|мини|десно|200п|Табла у Скупштини града Београда, сведочанство о додели крста витеза легије части граду]]
Београдски [[Аеродром Никола Тесла Београд|аеродром „Никола Тесла”]], међународног карактера, налази се у близини [[Сурчин]]а на 18&nbsp;km од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авио-компанија и неколико рентакар компанија. Број путника од 2000. до 2004. достигао је број од 2 милиона. Нажалост, аеродром није повезан лаким железничким саобраћајем са центром града и на аеродрому не постоји ни један хотел. Између центра града и аеродрома саобраћа аутобус сваких пола сата. На аеродрому постоји линијски такси саобраћај по фиксној цени до одређених зона града и ширег подручја, али још увек није решено питање "дивљих" таксиста.<ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1587924 Синиша Мали: Град решава проблем дивљих таксиста на Аеродрому „Никола Тесла”]</ref> [[Аеродром 13. мај]] налази се на левој страни ауто-пута Београд — Нови Сад, гледано из смера Београда, паралелно са пругом, у насељу [[Земун Поље]].

=== Водени саобраћај ===
[[Лука Београд]] се налази на Дунаву и намењена је првенствено промету роба, док је пристаниште на Сави намењено туристичким бродовима.

== Награде ==
Град Београд је примио разне домаће и међународне ордене и признања, укључујући [[Медаља части|Медаљу части]], [[Ратни крст]], [[Орден Карађорђеве звезде (монархија)|Карађорђеву звезду са мачевима]], и [[Орден народног хероја|Орден народног хероја Југославије]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201227|title=Град Београд — Чињенице о Београду (примљене награде)|author=|date=|website=|publisher=|access-date=21. 4. 2013}}</ref> 

[[13. март|Тринаестог март]]а [[2006]]. часопис „[[Фајненшал тајмс|Фајненшел тајмс]]” из [[Лондон]]а наградио је Београд титулом „Град будућности јужне Европе”.<ref><nowiki>{{cite web|author= |url=</nowiki>http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1223834 |title=Београд — Град будућности у [[Јужна Европа|<nowiki>јужној Европи |date= |website= |publisher= |access-date=21. 4. 2013}}</nowiki>]]</ref>

== Партнерски градови ==

{{Main|Списак побратимљених градова у Србији}}

Београд је побратимљен са следећим градовима:<ref>{{cite web|author= |url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1225693 |title=Град Београд — Партнерски градови |date= |website= |publisher= |access-date=21. 4. 2013}}</ref>
{| style="width:100%; background:none; color:inherit;"
|-
|valign="top"|
* {{зас|Уједињено Краљевство}} {{зас|Енглеска}} [[Ковентри]] ([[Уједињено Краљевство|УК]], [[Енглеска]]) — град близанац од 1957.
* {{зас|Израел}} [[Тел Авив]] ([[Израел]]) — град побратим од 1990.
* {{зас|Аустрија}} {{зас|Беч}} [[Беч]] ([[Аустрија]], Беч) — град побратим од 2003.
* {{зас|Сједињене Америчке Државе}} {{зас|Илиноис}} [[Чикаго]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Илиноис]]) — град побратим од јуна 2005.
* {{зас|Пакистан}} [[Лахор]] ([[Пакистан]]) — град побратим од јуна 2007.
* {{зас|Грчка}} [[Крф (град)|Крф]] ([[Грчка]]) — град побратим од фебруара 2010.<ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=25&nav_category=12&nav_id=414000 |title=Б92: Братимљење Београда и Крфа |date= 25. 02. 2010|website= |publisher= |access-date=21. 4. 2013}}</ref>
* {{зас|Словенија}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]) — град побратим од новембра 2010.</small><ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=24&nav_category=167&nav_id=474667 |title=Bratimljenje Beograda i Ljubljane |date= 24. 11. 2010|website= |publisher= |access-date=21. 4. 2013}}</ref>
* {{зас|Северна Македонија}} [[Скопље]] ([[Северна Македонија]]) — град побратим од марта 2012.
* {{зас|Босна и Херцеговина}} {{зас|Република Српска}} [[Бања Лука]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Република Српска]]) — град побратим од октобра 2020.<ref>{{Cite web|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=406442|title=Београд и Бањалука и званично градови побратими (ВИДЕО)|last=Srpska|first=RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of|website=РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС|access-date=2024-10-13}}</ref>
|}

Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу:
{| style="width:100%; background:none; color:inherit;"
|-
|valign="top"|
* {{зас|Грчка}} [[Атина]] ([[Грчка]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1966.
* {{зас|Италија}} [[Рим]] ([[Италија]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, октобар 1971.
* {{зас|Немачка}} {{зас|Берлин}} [[Берлин]] ([[Њемачка|Немачка]], Берлин) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1978.
* {{зас|Кина}} {{зас слика|No flag.svg}} [[Пекинг]] ([[Кина]], Пекинг) — Споразум о сарадњи, октобар 1980.
* {{зас|Италија}} [[Милано]] ([[Италија]]) — Меморандум о споразуму, програм „Град до града”, новембар 2000.
* {{зас|Шпанија}} [[Мадрид]] ([[Шпанија]]) — Споразум о сарадњи, мај 2001.
* {{зас|Украјина}} [[Кијев]] ([[Украјина]]) — Споразум о сарадњи, мај 2002.
* {{зас|Русија}} {{зас|Москва}} [[Москва]] ([[Русија]], Москва) — Програм о сарадњи 2003/2004, децембар 2002.
* {{зас|Хрватска}} [[Загреб]] ([[Хрватска]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small> (потписан заједно са Љубљаном)</small>
* {{зас|Словенија}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small>(потписан заједно са Загребом)</small>
* {{зас|Уједињени Арапски Емирати}} {{зас|Абу Даби}} [[Абу Даби]] ([[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]], [[Абу Даби (емират)|Абу Даби]]) — Споразум о сарадњи, програм „[[Ер Србија]]”, 2013.
* {{зас|Уједињени Арапски Емирати}} {{зас|Абу Даби}} [[Абу Даби]] ([[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]], [[Абу Даби (емират)|Абу Даби]]) — Споразум о сарадњи, пројекат „[[Београд на води]]”, 2014.
|}

== Види још ==
* [[Београд 2020]], кандидатура града Београда за Европску престоницу културе 2020.
* [[Почасни грађани Београда]]
* [[Хронологија историје Београда]]
* [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београд у првим месецима нацистичке окупације]]
{{-}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last1=Марковић |first1=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |year=1995|publisher=Савремена администрација |location=Београд}}
* {{Cite book|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1964|title=Београд кроз векове|url=https://books.google.com/books?id=b0PRAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Туристичка штампа}}
* {{Cite book|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|title=Београд у средњем веку|url=https://books.google.com/books?id=HFsBAAAAMAAJ|year=1967|location= Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|last=Павић|first=Милорад|authorlink=Милорад Павић |title=Кратка историја Београда|year=2000|url= |publisher=Дерета|location= |isbn=978-86-7346-117-5|pages=}}
* {{cite book|author=[[Јасмина Тешановић]]|title= Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду |url=https://archive.org/details/diaryofpolitical00tesa_0|location= |publisher=Cleis Press |year=2000|isbn=978-1-57344-114-8|pages=}}
* {{Cite book|last=Levinsohn|first=Florence Hamlish|title=Belgrade: Among the Serbs|url=https://books.google.com/books?id=RnxpAAAAMAAJ|year=1994|publisher=Ivan R. Dee|isbn=978-1-56663-061-0|pages=}}
* {{Cite book|author=Републички завод за статистику Републике Србије| title = Национална или етничка припадност — подаци по насељима |url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf| accessdate=29. 10. 2006.| edition = Књиге резултата Пописа 2002|year=2002| publisher = [[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику Републике Србије]]
|  location = Београд| language = српском|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110414173616/http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf|archivedate=14. 4. 2011|pages=14}}
* {{Cite book|last1=Тасић|first1=Никола|last2=Срејовић| first2=Драгослав |last3=Стојановић|first3 = Братислав| editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | translator = Смиљка Кјурин | translator-link = <!--Смиљка Кјурин (преводилац)-->| title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону|url=http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html| accessdate=28. 10. 2006|year=1990| location = Београд| chapter = Винча и њена култура| chapter-url = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710}}
* {{Cite book|last=Mitchell|first=Laurence|title=Belgrade|url=https://books.google.com/books?id=mgH_t4jTCQUC|year=2005|publisher=Bradt Travel Guides|isbn=978-1-84162-145-6|pages=}}
* {{Cite book|last=Norris|first=David A.|title=Belgrade A Cultural History|url=https://books.google.com/books?id=b7RWayXdH0UC|year=2008|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-970452-1|pages=}}
* {{Cite journal|last=Крстић|first=Александар|title=Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године?|journal=Историјски часопис|year=2012|volume=61|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61%282012%29.pdf|access-date=20. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160528/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61(2012).pdf|archive-date=24. 03. 2018|url-status=dead| pages=115–127}}
* {{Cite book|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{Званични веб-сајт}}
* [https://www.tob.rs/ Туристичка организација Београда]
* [http://www.kcs.ac.rs/ Универзитетски клинички центар Србије]
* [https://www.bg.ac.rs/ Универзитет у Београду]

{{replace|{{Београдска насеља}}||}}{{Европски главни градови}}
{{Историјске престонице Србије}}
{{Градови-хероји СФРЈ}}
{{Градови на Сави}}
{{Списак градова у Србији}}
{{Градови на Дунаву}}
{{Дунав}}
{{Подножје|Географија|Београд|Србија}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Београд| ]]
[[Категорија:Београдска насеља]]
[[Категорија:Престонице Србије]]