Љанос

Љанос (шп. llanos — равница) је тип високотравнатих савана на северу и североистоку Јужне Америке, тачније у сливу реке Ориноко. Ориноко је формира границу између Колумбије и Венецуеле, и она је главни речни систем Венецуеле. Представљени су густим травнатим покривачем и појединачним групама дрвећа. Јављају се у Колумбији и већим делом у Венецуели.

Љанос
Екологија
Екозона	NT
Биом	7
Географија
Држава	VU
Конзервација
Заштићено	105,323 km² (28%

Географија

Љанос у Венецуели

Љанос у Колумбији

Капибаре

Љаноси се налазе између Карипских Анда на северу и Гвајанске висије и реке Гвавијара на југу. Западна граница низије су Северни Кордиљери, док је на истоку Атлантски океан. Дужина низије је око 1.400 километара, а ширина у просеку око 400 километара. Љанос представља синклиналу спуштену током палеозоика и испуњену мезозојским и квартарним акумулацијама. У рељефу је изражено неколико ерозивних нивоа — до 100 метара надморске висине усечена је долина Оринока и притока, на северу се уздижу изоловани делови висине 200-300 метара који се називају „меса“, док у подгорини Анда доминирају платои познати под именом „пиједмонт“.

Љаноси се на основу грађе и облика рељефа може поделити на Ниски љанос (llanos bahos) и Високи љанос (llanos altos). Ниски љанос најчешће познат као „естерос“ има надморску висину до 200 метара. Обухвата просторе у западном делу низије између река Гварико, Апура и Мета. Високи љанос - „меса“ налази се у источном делу и одликује га висина између 200-500 метара. Меса је изграђена од пешчара и богата је нафтом.

Клима низије Оринока је влажно-тропска. Температура се креће у распону од 25-28 °C током целе године. Падавине су сезонски распоређене, па се тако током лета под утицајем пасата излучи 90% укупног талога, што је око 900 милиметара. Кишни период траје три месеца на северу, до 5 месеци на југу, ближе екватору. У току зиме над љаносима дува сув североисточни пасат, што овим пределима доноси време без падавина.

Главна река ове низије је Ориноко са дужином од 2.740 километара, широка једна километара, а током поводња до три. Њена специфичност лежи у горњем делу тока где се притока Касикијара одводњава у два слива, ка Ориноку и ка Рио Негру. У овом делу тока Ориноко је брза река са бројним брзацима и слаповима. Најважније притоке које секу низију на западу су Апура, Мета, Гвавијара, а најбитнија десна је Карони.

Вегетација овог простора је типично саванска — високе траве које се формирају и развијају од априла до новембра, док се од децембра до априла суше и жуте. а предео добија карактер полупустиње у вегетацијском смислу. У делти Оринока развијене су кишне шуме. Мочваре су честе уз речне токове, где су развијене и галеријске шуме. Типични представници фауне су пума, јагуар, тапир и термити.

Становништво и привреда

Пре европске колонизације просторе љаноса насељавали су јужноамерички Индијанци из племена Кариби, Араваки и Чипчи. Током шеснаестог века овде продиру немачки истраживачи у потрази за митским Ел Дорадом. Касније регију настањују и колонизију Шпанци. Низија Оринока је изузетно ретко насељена са просеком од 4-5 становника по километру квадратном. Сушни период, праћен високим температурама и недостатком воде, као и поплаве у нижим пределима током влажног доба године, неповољно су утицали на формирање насеља. У узаним просторима уз реке заштићених од поводња живе Араваки и Прочи. Најјужније насеље љаноса је Пуерто Ајакучо у Венецуели, основано 1924. године и има око 42.000 становника. У северном делу захваљујући природним ресурсима развила су се већа насеља попут градова Сијудад Гвајана (880.000 становника), затим Сијудад Боливар и Сан Фернандо. Треба поменути и мање градове Матурин и Тукупита у делти Оринока.

Становништво љаноса се претежно бави ловом, риболовом и зељморадњом. Узгајају се кукуруз, маниока, пиринач, памук и шећерна трска. У саванским пределима заступљено је сточарство, које има велики значај. Перспективна су налазишта нафте око реке Апура, на северозападу низије (Ел Тигре, Матурин) и у делти Оринока. Боксита и гвожђа има у подгорини Гвајанске висије. На бази поменутих сировина развиле су се петрохемија, хемијска индустрија и металургија (црна и обојена), нарочито у околини градова Сијудад Боливар и Сијудад Гвајана.

Екологија

Током кишне сезоне од маја до октобра, делови Љаноса могу да буду поплављени до једног метра дубине. Ово претвара шуме и травњаке у привремену мочвару, упоредиву са Пантаналом у централној Јужној Америци. Ова поплава такође чини подручје јединственим за његове дивље животиње. Подручје подржава око 70 врста водених птица, укључујући и црвени ибис. Велики део дистрибуције белобрадатог муваричара налази се у Љаносу.

Поплаве су учиниле ово подручје неприкладним за већину пољопривредних активности пре доласка модерне технологије индустријског узгоја. Стога је током шпанске колонијалне ере примарна економска активност овог подручја била узгој стада са милионима глава стоке. Један акварел 1856. године Мануела Марија Паза приказује ретко насељене отворене пашњаке са стоком и палмама. Термин љанеро (становник равнице) постао је синониман са власницима стада крава који су се бринули о крдима, и имали су неке културне сличности са гаучима из Пампе или каубојима шпанског и мексичког Тексаса.

Реке и мочваре Лос Љаноса, Венецуела

У влажној сезони већина Лланоса је поплављена, те се кроз ову област путује бродом низ бројне привремене и сталне водене путеве.

• 
  Река Гуаратико у близини Мантекала, Лос Љанос, Венецуела
• 
  Кајмен на река Гуаратико.
• 
  Туристички метални бонго на реци Гуаратико, Венецуела.
• 
  Туристички метални бонго на реци Гуаратико, Лос Љанос у близини Монтекала у Венецуели.
• 
  Љанос, Венецуела.
• 
  Равни наизглед бескрајни Љанос, Венецуела.
• 
  Равни наизглед бескрајни Љанос, Венецуела.
• 
  Влажна сезона у Љаносу, Венецуела.
• 
  Влажна сезона у Љаносу, Венецуела.
• 
  Залазак сунца у Љаносу, Венецуела.
• 
  Грмљавина над Љаносом, Венецуела.

Види још

• Селва
• Пампа
• Кампос

Литература

• Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд
• Вујадиновић, С. (2009):Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
• Alesina, Alberto, ed (2005). Institutional reforms: The case of Colombia. MIT press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Earle, Rebecca. (2000). Spain and the Independence of Colombia, 1810–1825. Exeter: University of Exeter Press. ISBN 0-85989-612-9. 
• Echavarría, Juan José, María Angélica Arbeláez, and Alejandro Gaviria. „Recent economic history of Colombia.”. Institutional Reforms: The Case of Colombia. 2005. . 33-72.
• Echeverry, Juan Carlos, et al. "Oil in Colombia: history, regulation and macroeconomic impact." Documento CEDE 2008-10 (2008). online
• Etter, Andres; McAlpine, Clive; Possingham, Hugh (2008). „Historical patterns and drivers of landscape change in Colombia since 1500: a regionalized spatial approach.”. Annals of the Association of American Geographers. 98 (1): 2—23. doi:10.1080/00045600701733911. .
• Farnsworth-Alvear, Ann. (2000). Dulcinea in the Factory: Myths, Morals, Men, and Women in Colombia's Industrial Experiment, 1905–1960. Duke University Press. 
• Fisher, J.R. Allan J. Kuethe, and Anthony McFarlane. Reform and Insurrection in Bourbon New Granada and Peru. Baton Rouge: Louisiana State University Press 1990.
• Flores, Thomas Edward (2014). „Vertical inequality, land reform, and insurgency in Colombia.” (PDF). Peace Economics, Peace Science and Public Policy. 20 (1): 5—31. doi:10.1515/peps-2013-0058. 
• Harvey, Robert (2000). Liberators: Latin America's Struggle for Independence, 1810–1830. London: John Murray,. ISBN 0-7195-5566-3. 
• Kuethe, Allan J. Military Reform and Society in New Granada, 1773–1808. Gainesville: University of Florida Press 1978.
• LeGrand, Catherine. Frontier Expansion and Peasant Protest in Colombia, 1850–1936. Albuquerque: University of New Mexico Press 1986.
• López-Pedreros, A. Ricardo. (2019). Makers of democracy: a transnational history of the middle classes in Colombia. Duke University Press. 
• McFarlane, Anthony (26. 11. 1993). Colombia Before Independence: Economy, Society, and Politics under Bourbon Rule. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41641-2. CS1 одржавање: Формат датума (веза). Cambridge University Press, 1993
• Martz, John D. (2017). The politics of clientelism in Colombia: Democracy and the state. Routledge. 
• Murillo, Mario A., and Jesus Rey Avirama. (2004). Colombia and the United States: war, unrest, and destabilization. Seven Stories Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Phelan, John Leddy. The People and the King: The Comunero Revolt in Colombia, 1781. Madison: University of Wisconsin Press 1978.
• Racine, Karen (фебруар 2020). „Simón Bolívar and friends: Recent biographies of independence figures in Colombia and Venezuela”. History Compass. 18 (3). doi:10.1111/hic3.12608. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Roldán, Mary. Blood and Fire: La Violencia in Antioquia, Colombia 1946–1953. Durham: Duke University Press 2002.
• Safford, Frank. Colombia: Fragmented Land, Divided Society. New York: Oxford University Press 2002.
• Sharp, William Frederick. Slavery on the Spanish Frontier: The Colombia Chocó, 1680–1810. Norman: University of Oklahoma Press 1976.
• Thorp, Rosemary, and Francisco Durand. „8. A Historical View of Business-State Relations: Colombia, Peru, and Venezuela Compared.”. Business and the state in developing countries. Cornell University Press. 2018. стр. 216—236. .
• Twinam, Ann. Miners, Merchants, and Farmers in Colonial Colombia. Austin: University of Texas Press 1983.
• West, Robert C. Colonial Placer Mining in Colombia. Baton Rouge: Louisiana State University Press 1952.
• Arroyo Abad, Leticia. „Instability, Cost of Living, and Real Wages in Venezuela in the 19th Century.”. América Latina en la historia económica. 20 (3): 114—137. 2013. .
• Carroll, Rory. (2014). Comandante: Hugo Chávez's Venezuela. Penguin Books. 
• Cromwell, Jesse. The Smugglers' World: Illicit Trade and Atlantic Communities in Eighteenth-century Venezuela. UNC Press. . (Books, 2018).
• Derham, Michael (2002). „Undemocratic democracy: Venezuela and the distorting of history.”. Bulletin of Latin American Research. 21 (2): 270—289. doi:10.1111/1470-9856.00043. .
• Ewell, Judith (1984). Venezuela: a century of change. Stanford University Press. 
• Ewell, Judith. (1996). Venezuela and the United States: from Monroe's hemisphere to petroleum's empire. U of Georgia Press. 
• Friedman, Elisabeth J. (2010). Unfinished Transitions: Women and the Gendered Development of Democracy in Venezuela, 1936-1996. Penn State Press. 
• Jacobs, Matthew D. (2018). „Reformists, revolutionaries, and Kennedy administration public diplomacy in Colombia and Venezuela.”. Diplomatic History. 42 (5): 859—885. doi:10.1093/dh/dhx077. .
• Layrisse, I. "Heavy oil production in Venezuela: Historical recap and scenarios for next century." in SPE international symposium on oilfield chemistry (Society of Petroleum Engineers, 1999).
• Levine, Daniel H. (1981). Religion and Politics in Latin America: The Catholic Church in Venezuela and Columbia. Princeton University Press. 
• Lombardi, John V. (1982). Venezuela: the search for order, the dream of progress. Oxford University Press. 
• Lombardi, John V. (1976). People and places in Colonial Venezuela. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34330-7. . online
• Mähler, Annegret. Mähler, Annegret (2011). „Oil in Venezuela: Triggering conflicts or ensuring stability? A historical comparative analysis.”. Politics & Policy. 39 (4): 583—611. doi:10.1111/j.1747-1346.2011.00305.x. .
• Martz, John D. (1992). „Party Elites and leadership in Colombia and Venezuela.”. Journal of Latin American Studies. 24 (1): 87—121. doi:10.1017/S0022216X00022963. .
• Moron, Gullermo (1964). A History of Venezuela. . online
• Neuhouser, Kevin (1992). „Democratic Stability in Venezuela: Elite Consensus or Class Compromise?”. American Sociological Review. 57 (1): 117—135. JSTOR 2096148. doi:10.2307/2096148. 
• Restuccia, Diego. "The Monetary and Fiscal History of Venezuela: 1960–2016." (University of Chicago, Becker Friedman Institute for Economics Working Paper 2018–59) (2018). online
• Rudolph, Donna Keyse, and Gerald Allen Rudolph. (1996). Historical dictionary of Venezuela. Scarecrow Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Schincariol, Vitor Eduardo (2020). Society and Economy in Venezuela: An Overview of the Bolivarian Period (1998-2018). 
• Smilde, David. (2011). Venezuela's Bolivarian Democracy. Duke University Press. 
• Straka, Tomás, Guillermo Guzmán Mirabal, and Alejandro E. Cáceres (2017). Historical Dictionary of Venezuela. Rowman & Littlefield. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Tarver, H. Micheal. History of Venezuela, 2nd edition (Greenwood Press, 2018). online
• Wilpert, Gregory (2007). Changing Venezuela by taking power: the history and policies of the Chavez government. . online
• Zahler, Reuben (2020). „How Civic Virtue Became Republican Honor: Revolution and Republicanism in Venezuela, 1800–1840.”. Journal of World History. 31 (2): 391—424. doi:10.1353/jwh.2020.0023. 

Спољашње везе

• Dawn on the Plains Photo Feature, Havana Times, Oct 1, 2010.
• The llanos music
• The llanos of Colombia and Venezuela
• Los Llanos de Colombia
• „Llanos”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.