1884
година
1884. је била проста година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1884 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
уреди
Јануар
уреди- 30. јануар — Марко Т. Леко постаје члан Српског ученог друштва.
Март
уреди- 21. март — У Француској легализовани синдикати.
Август
уреди- 3. август — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.
- 30. август —
- Википедија:Непознат датум — Завршио се мандат Јовану Радановићу а почео Стевану Пеци Поповићу као градоначелнику Новог Сада
- Википедија:Непознат датум — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.
Септембар
уреди- 3. септембар — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији.
- 15. септембар — Први воз прошао кроз Смедеревску Паланку
Октобар
уреди- 13. октобар — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.
Новембар
уреди- 4. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Гровер Кливленд, победио је кандидата Републиканске странке, Џејмса Блејна.
- 8. новембар — Димитрије Павловић изабран за епископа нишког.
Непознат датум
уреди- Википедија:Непознат датум — У Француској је основано Централно друштво за побољшање раса паса.
- Википедија:Непознат датум — Сванте Аренијус описао у докторској дисертацији на Универзитету у Упсали механизам кретања честица према катоди или аноди.
- Википедија:Непознат датум — Стеван Стојановић Мокрањац наставља своје студије у Риму које је привремено прекинуо годину дана раније.
- Википедија:Непознат датум — Никодим Милаш издаје једно од својих важнијих дела Крмчија Савинска.
- Википедија:Непознат датум — Пореска реформа из 1884. године у Краљевини Србији.
Рођења
уредиМарт
уреди- 8. март — Херман Вендел, немачки политичар и историчар. (†1936)
- 13. март — Ђуро Басаричек, хрватски политичар. (†1928)
Мај
уреди- 8. мај — Хари Труман, 33. председник САД. (†1972)
Јун
уреди- 14. јун — Михајло Петровић, српски пилот. (†1913)
- 16. јун — Милутин Ускоковић, српски књижевник. (†1915)
- 18. јун — Едуар Даладје, француски политичар. (†1970)
- 21. јун — Клод Окинлек, британски фелдмаршал
- 30. јун — Франц Халдер, немачки генерал
Јул
уреди- 12. јул — Амедео Модиљани, италијански сликар. (†1920)
- 21. јул — Иван Ђаја, српски биолог и физиолог. (†1957)
Август
уреди- 4. август — Анри Корне, француски бициклиста. (†1941).
- 20. август — Рудолф Бултман, немачки теолог. (†1976)
Септембар
уреди- 6. септембар — Секула Дрљевић, црногорски правник и политичар. (†1945)
- 24. септембар — Мустафа Исмет Инени, турски политичар. (†1973)
- 24. септембар — Гистав Гаригу, француски бициклиста. (†1963).
Октобар
уреди- 8. октобар — Валтер фон Рајхенау, немачки фелдмаршал
- 11. октобар — Еленор Рузвелт, америчка политичарка. (†1962)
Новембар
уреди- 1. новембар — Албер Лондр, француски писац и новинар. (†1932)
- 23. новембар — Смаил-ага Ћемаловић, председник мостарске општине и новинар. (†1945)
Децембар
уреди- 30. децембар — Хидеки Тоџо, јапански генерал и политичар
Смрти
уредиЈануар
уреди- 6. јануар — Грегор Мендел, чешки свештеник и ботаничар. (*1822)
Април
уреди- 14. април — Висарион Љубиша, епископ СПЦ. (*1823)
Мај
уреди- 12. мај — Беджих Сметана, чешки композитор и диригент. (*1824)
Јун
уредиАвгуст
уреди- 8. август — Мирослав Тирш, чешки доктор филозофије и оснивач соколског покрета (*1832)
