Републиканска странка (САД)
Републиканска странка (енгл. Republican Party, кратко Republicans — републиканци, или Grand Old Party — велика стара странка, или GOP) једна је од две главне савремене политичке странке у Сједињеним Америчким Државама, заједно са својим главним и историјским ривалом, Демократском странком.
Републиканска странка Republican Party | |
|---|---|
.svg) | |
| Председник | Мајкл Вотли |
| Оснивачи |
|
| Основана | 20. март 1854. Рипон, Висконсин, САД |
| Седиште | Вашингтон, САД |
| Идеологија | конзервативизам |
| Политичка позиција | десни центар |
| Међународно чланство | Међународна демократска унија |
| Боје | црвена |
| Сенат | 49 / 100
|
| Представнички дом | 220 / 435
|
| Гувернери савезних држава | 27 / 50
|
| Веб-сајт | |
| gop | |
Странку су оснивали 1854. године противници закона Канзас-Небраска, који је омогућио потенцијално ширење ропства на западне територије.[1] Партија је подржавала класични либерализам, успротивила се ширењу ропства и подржавала је економску реформу. Абрахам Линколн је био први републикански председник. Под вођством Линколна и републиканског конгреса, ропство је забрањено у Сједињеним Државама 1865. године Партија је углавном била доминантна током система треће странке и система четврте странке. После 1912. године Партија је доживела идеолошки помак удесно. Након Закона о грађанским правима из 1964. године и Закона о бирачким правима из 1965, основна база странке се променила, са тим да су јужне државе постале поузданије републиканске у председничкој политици. Они су били снажно посвећени протекционизму и царинама при свом оснивању, али све више су почели да подржавају слободну трговину у 20. веку.[2] Последњи републикански председнички кандидат је био Доналд Трамп, који је обављао функцију 45. председника САД од 2017. до 2021. године.
Идеологија странке 21. века је амерички конзервативизам, који укључује и економске политике и друштвене вредности. Републиканци подржавају ниже порезе, капитализам слободног тржишта, ограничења имиграције, повећану војну потрошњу, права на оружје, ограничења побачаја, дерегулацију и ограничења синдиката. База подршке странке 21. века укључује људе који живе у руралним подручјима, мушкарце, пензионере и еванђеоске хришћане.
До данас је укупно било 19 републикански председника, највише из било које странке. Имају 27 гувернера државе, 30 законодавних тела и 23 трифекте (контрола над оба већа државне скупштине и гувернерство) државне управе. Шест од девет судија Врховног суда су номиновали републикански председници.
Републикански председници САД
уреди
| Име | Председник САД (хронолошки) | Период |
|---|---|---|
| Абрахам Линколн | 16. председник | 1860–1865 |
| Ендру Џонсон | 17. председник | 1865–1869 |
| Улисис Симпсон Грант | 18. председник | 1869–1877 |
| Радерфорд Б. Хејз | 19. председник | 1877–1881 |
| Џејмс Гарфилд | 20. председник | 1881 |
| Честер А. Артур | 21. председник | 1881–1885 |
| Бенџамин Харисон | 23. председник | 1889–1893 |
| Вилијам Макинли | 25. председник | 1897–1901 |
| Теодор Рузвелт | 26. председник | 1901–1909 |
| Вилијам Хауард Тафт | 27. председник | 1909–1913 |
| Ворен Г. Хардинг | 29. председник | 1921–1923 |
| Калвин Кулиџ | 30. председник | 1923–1929 |
| Херберт Хувер | 31. председник | 1929–1933 |
| Двајт Д. Ајзенхауер | 34. председник | 1953–1961 |
| Ричард Никсон | 37. председник | 1969–1974 |
| Џералд Форд | 38. председник | 1974–1977 |
| Роналд Реган | 40. председник | 1981–1989 |
| Џорџ Х. В. Буш | 41. председник | 1989–1993 |
| Џорџ В. Буш | 43. председник | 2001–2009 |
| Доналд Џ. Трамп | 45. председник | 2017–2021 |
| Доналд Џ. Трамп | 47. председник | 2025– |
Референце
уреди- ^ Brownstein, Ronald (22. 11. 2017). „Where the Republican Party Began”. The American Prospect. Архивирано из оригинала 29. 12. 2021. г.
- ^ Fornieri, Joseph R.; Gabbard, Sara Vaughn (2008). Lincoln's America: 1809–1865. SIU Press. стр. 19. ISBN 978-0809387137. Архивирано из оригинала 24. 7. 2019. г. Приступљено 4. 2. 2018.
