Чад (језеро)
Језеро Чад (фр. Lac Tchad, енгл. Lake Chad, арап. بحيرة تشــــاد الكبرى) је велико плитко језеро на граници Централне и западне Африке.[3] Ово језеро је безоточно и слатководно, што је ретка комбинација. Површина језера је 1540 km².[3] Четири земље деле басен језера Чад: Нигерија, Нигер, Камерун и Чад. Језеро има велики економски значај јер водом снабдева преко 20 милиона људи. Највећа притока језера је река Шари. Обале језера се углавном састоје од мочвара.
Чад | |
---|---|
Координате | 13° 04′ 26″ С; 14° 19′ 14″ И / 13.073889° С; 14.320556° И 13° 04′ 26″ С; 14° 19′ 14″ И / 13.073889° С; 14.320556° И |
Тип | пустињско, безоточно |
Притоке | Шари, Yobe River, Ngadda River |
Земље басена | Чад, Камерун, Нигер, Нигерија |
Површина | 1 540 km2 |
Прос. дубина | 1,5[1] m |
Макс. дубина | 10,5[2] m |
Запремина | 72.000.000[2] km3 |
Над. висина | 281 m |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Језеро Чад је дало име држави Чад.[4] У локалном језику Чад значи „огромно пространство воде“.[5]
Хидрографски басен језера покрива површину од 2.380.000 km², што је 7,8% афричке територије. Активно подручје овог басена покрива свега 967.000 km². Главна притока је река Шари, која са притоком Логон доноси 90% воде која се слива у језеро. Обе реке извиру у планинама Централноафричке Републике. Река Комадугу Јобе у Нигерији је преграђена са две бране и сада у језеро доноси 0,45 km³ воде годишње, уместо некадашњих 7 km³.
Некада је ово језеро било једно од највећих на свету, али се током последње четири деценије знатно смањило. Током 1960—их, површина језера је била већа од 26.000 km². Године 2000. пала је испод 1.500 km². Узрок смањења језера су оскудније падавине и појачано коришћење вода овог језере и његових притока за наводњавање.[6] У поменутом периоду становништво басена језера се удвостручило, а наводњавање је учетворостручено у периоду 1983—1994. Дубина језера варира сезонски, док пловидба није могућа. Постоје планови да се језеро допуни тако што би се ток неких притока реке Конго (река Убанги) променио тако да се уливају у реку Шари.[7][8][9]
Величина језера Чад се значајно мењала кроз историју:
- око 50.000 година п. н. е, језеро је покривало 2 милиона km²
- око 20.000 година п. н. е, језеро је потпуно нестало због суше изазване минимумом глацијације
- око 9500. п. н. е. језеро је имало дубину од 15 m
- око 7000. п. н. е. језеро је било дубоко 38 m
- око 4000. п. н. е. језеро је било дубоко 65 m, покривало више од милион квадратних киломеара, и представљало унутрашње море Африке
- око 1000. п. н. е. имало је дубину од 17 m
- године 1908, језеро се свело на две баре на северу и југу
- године 1963, језеро је покривало 22.903—25.000 km²
- године 2001, површина језера је спала на 4.000 km²
- године 2008, језеро је имало димензије 30 са 40 km, и површину од 2.500 km²
Откривање језера
уредиЈезеро Чад (чад на језику домородаца значи језеро) било је познато староседеоцима Африке од најстаријих времена. Европљани су за њега сазнали тек у 19. веку. До њега први су дошли енглески истраживачи Хју Клапертон, Волтер Одни и Диксон Денам, 1823. године, а 29 година касније на језеру су боравили немачки истраживачи Адолф Офервет и Хенрих Барт и 1871. њихов земљак Густав Нахтигал. Ипак највеће заслуге за упознаваљње језера има официр и војни картограф Француз Жан Мари Тило који је од 1906. до 1910. боравио на језеру и прикуљао подаке о њему. Савермено проучавања језера обављена су од 1950. до 1960, када је основано и Друштво за проучавње језера. Сва истраживања вршили су Французи, јер је околина језра била под влашћу Француске.
Претње и очување
уредиВоде се извесне дебате по питању узрочних механизама нестанка језера. Водећа теорија, коју обично навеоде Уједињене нације, је да је неодрживо коришћење језера од стране влада и локалних заједница проузроковало је да језеро буде прекомерно кориштено, те да му се не допушта да се допуни.[10]
Недавно је, међутим, једна додатна теорија добила на снази. Она наводи да је европско загађење ваздуха померило образац падавина ка југу, те је регион постао сувљи, што онемогућава језеру да се обнавља. Од времена имплементације нових регулација у ЕУ о загађењу ваздуха, знатан део тих кишних падавина је почео да се враћа, чиме се објашњавају мала побољшања уочена од 2007. године.[11]
Једина заштићена област језера је Чадски резерват за дивљач, који покрива половину области поред дела језера који припада Нигерији. Цело језеро је било декларисано Рамсарском локацијом од међунардног значаја.[12]
Говорећи на 73. генералној скупштини Уједињених нација, председник Нигерије позвао је међународну заједницу да помогне у борби против узрока конфликта везаног за слив језера Чад. Недавно насиље у региону се приписује конкуренцији између фармера и сточара који траже наводњавање усева и напајање стада.[13]
Референце
уреди- ^ WaterNews 2008.
- ^ а б World Lakes Database 1983.
- ^ а б Odada, Oyebande & Oguntola 2005.
- ^ „Lac Tchad”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018.
- ^ Room, Adrian (1994). African Placenames. McFarland and Company. ISBN 978-0-89950-943-3.
- ^ „Circle of Blue, June 24, 2008 Vanishing Lake Chad — A Water Crisis in Central Africa”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2009. г. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Journal of Environmental Hydrology, Vol. 7, 1999” (PDF). Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „New Scientist, March 23, 1991 Africa at a Watershed (Ubangi - Lake Chad Inter-basin transfer)”. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Umolu, J. C.; 1990, Macro Perspectives for Nigeria’s Water Resources Planning, Proc. of the First Biennial National Hydrology Symposium, Maiduguri, Nigeria. стр. 218-262(discussion of Ubangi-Lake Chad diversion schemes)
- ^ „Lake Chad: almost gone”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2015.
- ^ „Lake Chad's receding waters linked to European air pollution – Climate Home – climate change news”. Climate Home – climate change news. 18. 6. 2013. Приступљено 5. 12. 2015.
- ^ „Lake Chad Wetlands in Nigeria | Ramsar Sites Information Service”. rsis.ramsar.org (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2018.
- ^ „UN Live United Nations Web TV - Search Results for "President of Nigeria, General Assembly" - Nigeria – President Addresses General Debate, 73rd Session”.[мртва веза]
Литература
уреди- Room, Adrian (1994). African Placenames. McFarland and Company. ISBN 978-0-89950-943-3.
- Braun, David (фебруар 2010). „Lake Chad to be fully protected as international wetlands”. National Geographic. Архивирано из оригинала 7. 2. 2010. г.
- Bunu, Mallam Zaji (1999). „Groundwater management perspectives for Borno and Yobe States, Nigeria” (PDF). Journal of Environmental Hydrology. 7 (19).
- Chapman, Graham; Baker, Kathleen M. (1992). The changing geography of Africa and the Middle East. Routledge.
- CNN (18. 6. 2007). „Climate change and diminishing desert resources”. Приступљено 13. 3. 2009.
- Coe, Michael T.; Foley, Jonathan A. (2001). „Human and natural impacts on the water resources of the Lake Chad basin”. Journal of Geophysical Research. 106 (D4): 3349—3356. Bibcode:2001JGR...106.3349C. doi:10.1029/2000JD900587. Архивирано из оригинала 24. 07. 2011. г.
- Drake, Nick; Bristow, Charlie (2006). „Shorelines in the Sahara: geomorphological evidence for an enhanced monsoon from palaeolake Megachad” (PDF). The Holocene. 16 (6): 901—911. doi:10.1191/0959683606hol981rr. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 01. 2021. г. Приступљено 19. 03. 2019.
- Funk & Wagnalls New Encyclopedia. Funk & Wagnalls, Inc. 1973.
- Hassan, Tina (2012). „Nigeria: Helping to Save Lake Chad”. All Africa.
- Hogan, C. Michael (2009). Stromberg, N., ур. „Painted Hunting Dog: Lycaon pictus”. GlobalTwitcher.com. Архивирано из оригинала 9. 12. 2010. г.
- Hughes, R. H.; Hughes, J. S. (1992). A Directory of African Wetlands. IUCN. ISBN 978-2-88032-949-5.
- Nelson, J. S. (2006). Fishes of the World (4th изд.). John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-471-25031-9.
- Odada, Eric O.; Oyebande, Lekan; Oguntola, Johnson A. (2005). „Lake Chad: Experiences and Lessons Learned Brief” (PDF). Managing lakes and their Basins for Sustainable Use. International Lake Environment Committee (ILEC) Foundation. Приступљено 15. 2. 2008.
- Pearce, Fred (23. 3. 1991). „Africa at a watershed (Ubangi – Lake Chad Inter-basin transfer)”. New Scientist (1761).
- Public Broadcasting Service (PBS). „National Geographic's Strange Days on Planet Earth: Glossary”. Приступљено 2. 10. 2009.
- Room, Adrian (1994). African Placenames. McFarland and Company. ISBN 978-0-89950-943-3.
- Stewart, Robert (28. 7. 2009). „Dustiest places on Earth—dead and dying seas”. Environmental Science in the 21st Century. A New Online Environmental Science Book for College Students. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2019.
- Umolu, Jerome C. (1990). „Macro Perspectives for Nigeria's Water Resources Planning”. Proceedings of the First Biennial National Hydrology Symposium, Maiduguri, Nigeria: 218—262.
- Umolu, Jerome C. (1994). „Combating Climate Induced Water And Energy Deficiencies In West Central Africa: hydro/energy interconnections”. Архивирано из оригинала 26. 5. 2011. г.
- „Atlas of Our Changing Environment”. United Nations Environment Programme. 2007.
- „African Leaders Team Up to Rescue Lake Chad”. Voice of America. 28. 3. 2008. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2019.
- „Experts Look For Ways to Save Lake Chad”. Voice of America. 11. 11. 2009. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2019.
- „Vanishing Lake Chad—a water crisis in central Africa”. WaterNews. 24. 6. 2008. Архивирано из оригинала 2. 5. 2009. г. Приступљено 26. 12. 2018.
- „Lake Chad”. World Lakes Database. International Lake Environment Committee (ILEC). 1983. Архивирано из оригинала 6. 2. 2010. г.
Спољашње везе
уреди- Поплављена савана око језера Чад
- Полагано умирање језера Чад
- Bibliography on Water Resources and International Law Peace Palace Library
- Information on, and a map of, Chad's watershed.
- Map of the Lake Chad basin at Water Resources eAtlas.
- Article on the disappearing lake in The Guardian.
- Reconstruction of Megalake Chad using Shuttle Radar Topographic Mission data.
- Lakes become deserts: The story of Lake Chad – patriotdirect.org Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2020)