Тирана

Тирана (алб. Tirana или Tiranë, гег. Tirona) је главни и највећи град Албаније. Налази се у средишту земље, окружена планинама и брдима, уз планину Дајти која се уздиже на истоку и благом долином на северозападу са погледом на Јадранско море у даљини. Међу највлажнијим и најсунчанијим је градовима у Европи, са 2.544 сунчаних сати годишње.

Тирана Tirana Tiranë
Скендербегов трг Топтани Каплан-пашино турбе Православна црква Намазгах-џамија Кула Петреља Сахат-кула Тирана
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Албанија
Округ	Тирана
Основан	1614.
Становништво
Становништво	‍
— 2023.	389.323
— густина	9.269,6 ст./km2
Агломерација (2023.)	598.176
Географске карактеристике
Координате	41° 19′ 32″ С; 19° 49′ 11″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	110 m
Површина	42 km2
Тирана Тирана на карти Албаније
Остали подаци
Градоначелник	Ерион Велијај
Поштански број	1000-1054
Позивни број	+355 (0) 4
Регистарска ознака	TR
Веб-сајт
tirana.gov.al

Тирана је најважнији привредни, финансијски, политички и трговински центар у Албанији због своје значајне географске локације и савременог ваздушног, поморског, железничког и друмског саобраћаја. Као седиште Владе Албаније, у њој се налазе званичне резиденције председника и премијера, као и зграда Парламента Албаније. Године 2022. проглашена је за европску престоницу младих.

Земљопис

Тирана се сместила у плодоносној равници. Лана (притока Тиране) протиче кроз град.

Клима

просечна температура и падавине у Тирани

Просечна дневна температура варира између 6,7 °C степени у јануару и 31 °C у јулу. Просечно годишње падне око 1.200 милилитара кише. Најсувљи месеци су јули и август.

Клима Тирана (Тирана 7), надморска висина: 90 m (300 ft), 1961-1990 нормале, екстреми 1940-садашњост
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	21,3 (70,3)	28,0 (82,4)	30,3 (86,5)	32,6 (90,7)	35,9 (96,6)	39,7 (103,5)	42,2 (108)	41,4 (106,5)	39,7 (103,5)	36,1 (97)	31,3 (88,3)	22,5 (72,5)	42,2 (108)
Максимум, °C (°F)	11,6 (52,9)	12,9 (55,2)	15,6 (60,1)	19,0 (66,2)	23,8 (74,8)	27,7 (81,9)	30,7 (87,3)	30,7 (87,3)	27,3 (81,1)	21,8 (71,2)	17,1 (62,8)	13,0 (55,4)	21,0 (69,8)
Просек, °C (°F)	6,7 (44,1)	7,8 (46)	10,0 (50)	13,4 (56,1)	18,0 (64,4)	21,6 (70,9)	24,0 (75,2)	23,8 (74,8)	20,7 (69,3)	16,0 (60,8)	11,7 (53,1)	8,1 (46,6)	15,2 (59,4)
Минимум, °C (°F)	1,8 (35,2)	2,6 (36,7)	4,5 (40,1)	7,9 (46,2)	12,1 (53,8)	15,6 (60,1)	17,2 (63)	16,9 (62,4)	14,1 (57,4)	10,1 (50,2)	6,3 (43,3)	3,2 (37,8)	9,4 (48,9)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−10,4 (13,3)	−9,4 (15,1)	−7,0 (19,4)	−1,0 (30,2)	2,5 (36,5)	5,6 (42,1)	4,2 (39,6)	10,0 (50)	3,8 (38,8)	−1,3 (29,7)	−4,3 (24,3)	−6,9 (19,6)	−10,4 (13,3)
Количина падавина, mm (in)	143 (5,63)	132 (5,2)	115 (4,53)	104 (4,09)	103 (4,06)	68 (2,68)	42 (1,65)	46 (1,81)	78 (3,07)	114 (4,49)	172 (6,77)	148 (5,83)	1,266 (49,84)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm)	13	13	14	13	12	7	5	4	6	9	16	16	128
Релативна влажност, %	74	73	69	72	68	69	62	64	71	70	76	79	71
Сунчани сати — месечни просек	124	125	165	191	263	298	354	327	264	218	127	88	2.544
UV индекс	2	2	4	6	8	9	9	8	6	4	2	1	5,1
Извор: DWD, NOAA (неки подаци, кишни и снежни дани) и Временски атлас

Историја

Иван Јастребов је записао да је Тирана, према неким мишљењима, град из новијег времена, али већина повесничара и земљописаца и Тирану смештају у стара времена, када се звала Тирин. Тирана у доба Јастребова се као и сваки турски градић, не разликује ни по чему посебном. По Пуквилу основао ју је Јустинијан I. У време Скендербега наводно је била његов посед, а у турско време санџак пашалука у који је Тирана улазила са 40 села, Преса са 30 села и Ишљ са 40 села - укупно 110 села. По другим изворима, Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило, и, по популарном мишљењу, назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, ово задње је контроверзно, јер постоје ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара. Каже се да је Тиркан постојао од првог века п. н. е. Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. У турско време, у доба Јастребова (крај 19. века) град није био велик и није имао више од 20000 становника, од њих око 1000 православних Цинцара и 5-6 католичких кућа. Католика је било веома мало у овоме крају. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920.

Надомак Тиране, у порти старе цркве св. Прокопа, након Првог светског рата се налазило српско војничко гробље, оскрнављено одмах по одласку српске војске. У цркви се налазила плоча са 77 имена, коју је посветио 2. батаљон 1. прекобројног пешадијског пука моравске бригаде.

Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у овом граду након што је 17. новембра 1944. ослобођен од немачке окупације (→ Народна Република Албанија).

Градско становништво, које је процењено на само 12.000 1910. године је порасло на 30.000 на попису 1930. и 60.000 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137.000 1960. године. Касних 1990-их, Тирана је доживела најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.

Током касних 1980-их и 1990-их, Тирана је била средиште насилних демонстрација које су на крају довеле до пада комунистичке владе.

Становништво

Процењена популација у ужем делу Тиране износи 418,495 становника, док је у ширем градском језгру процењено да живи око 900,000 становника. Становништво града поготово се повећало довељавањем становништва из свих делова Албаније, који су били у потрази за запослењем и бољим животом. То је најизраженије било након пада комунизма крајем 20. века.

Демографија

1923.	1937.	1955.	1989.	2001.	2011.
10.845	35.000	108.200	238.057	343.078	418.495

Најбројнија верска заједница у Тирани су муслимани са 55,7%, православаца има 6,4%, католика 5,4%, бекташа 3,4%, док осталих, недекларисаних и нерелигиозних има 29,1%.

По попису из 2011, најбројнији народи су Албанци са 84,1%, Грци са 0,35%, Цинцари са 0,11%, Македонци са 0,07% и Италијани са 0,03%.

Феномен „ведрих боја“

По завршетку владавине Енвера Хоџе, посљедњег диктатора у овом дијелу источне Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен у себе, полако почиње да се отвара према другим земљама. Године 2004, Еди Рама, градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника свијета. Многи се слажу да је томе допринијела његова визија Тиране као ведрог града, и његов пројекат мијењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града. Узрок овако драстичним промјенама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за вријеме Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у гладу или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње вријеме је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замијени новим, не напуштајући Рамину идеју ведрих боја.

Културни елементи

Етхембегова џамија (Xhamia e Et'hem Beut), чију градњу је 1789. започео бег Мола, а завршио 1821. године његов син Хаџи Етхем бег, праунук Сулејмана-паше је значајан објекат. Још једна интересантна грађевина у близини џамије, на Скендербеговом тргу је кула са сатом (Kulla e Sahatit), изграђена 1830. 2001. године је завршена изградња највеће цркве у Тирани, католичке цркве Светог Павла. Светско седиште исламског религиозног реда Бекташи Суфи се налази у Тирани.

Град је такође седиште Универзитета у Тирани, основаног 1957, и многих државних и друштвених здања, као што је Албански институт наука, Академија уметности, Пољопривредни универзитет, Војна академија, Институт министарства спољних послова, Народна скупштина, и Високи суд.

Проблеми и потенцијали Тиране

Донекле због карактеристика локације на којој се налази, Тирана има проблема са квалитетом ваздуха. Један од најзначајнијих извора загађења су аутомобили од којих је већина стара преко десет година. Додатни проблем је и лош квалитет горива у Албанији (у погледу садржаја сумпора и олова.)

Саобраћајна гужва у Тирани

Треба напоменути да у предграђу града постоји велики пошумљени парк који умањује ефекат загађења ваздуха.

Градска инфраструктура није адекватна за број становника који Тирана има, односно може се рећи да град пати од типичних проблема узрокованих пренасељеношћу као што су проблеми одлагања чврстог отпада и снабдевања водом. Несташице струје су честе што се може видети и по томе што готово свака продавница или фирма у центру града поседује агрегате који су често смештени на улици испред саме продавнице.

Упркос проблемима, у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући кафе/ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.

Очишћена Тирана

У Тирани је присутна изразито висока стопа градње нових зграда, посебно у предграђима, где велики број улица још није добио ни име. Постоје наводи да су многе од ових зграда резултат прања новца.

Партнерски градови

• Анкара
• Атина
• Барселона
• Пекинг
• Регион главног града Брисела
• Букурешт
• Бурса
• Кобург
• Доха
• Брисел
• Удине
• Истанбул
• Фиренца
• Пјана дели Албанези
• Гранд Рапидс
• Кијев
• Мадрид
• Марсељ
• Москва
• Праг
• Солун
• Сеул
• Софија
• Стокхолм
• Торино
• Вилњус
• Загреб
• Венеција
• Сарагоса
• Сарајево
• Подгорица
• Приштина
• Косовска Митровица
• Призрен

Литература

• Akkam, Alia (13. 10. 2017). „The Capital of Albania Has Transformed Into a Lively, Affordable Destination”. Vogue. 
• Hillsdon, Mark (27. 2. 2017). „The European capital you'd never thought to visit (but really should)”. The Telegraph. 
• Crevar, Alex (28. 8. 2015). „Tirana, Breaking Free From Communist Past, Is a City Transformed”. The New York Times. 
• Blocal, Giulia (16. 9. 2014). „Tirana's colorful buildings”. Blocal Travel blog. 
• Williams, Sean (11. 7. 2014). „Tirana fights to beat its addiction to cars and get its residents cycling”. The Guardian. Приступљено 12. 7. 2014. 
• McRae, Hamish (13. 9. 2008). „Albania: Charmed by Tirana”. The Independent. 
• „Abitz, Julie. Post-Socialist Development in Tirana. Roskilde: Roskilde Universitetscenter, 2006.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2012. г. 
• Agorastakis, Michalis; Sidiropoulos, Giorgos (2007). „Population change due to geographic mobility in Albania, 1989–2001, and the repercussions of internal migration for the enlargement of Tirana”. Population, Space and Place. 13 (6): 471—481. ISSN 1544-8444. doi:10.1002/psp.463. 
• Aliaj, Besnik; Keida Lulo and Genc Myftiu. Tirana: the Challenge of Urban Development. Tirana: Cetis. 2003. ISBN 99927-880-0-3. 
• Aliaj, Besnik. A Short History of Housing and Urban Development Models during 1945–1990, Tirana 2003.
• „Bertaud, Alain. Urban Development in Albania: the Success Story of the Informal Sector, 2006.” (PDF). Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Bleta, Indrit. Influences of Political Regime Shifts on the Urban Scene of a Capital City, Case Study: Tirana. Turkey, 2010.
• Capolino, Patrizia (2011). „Tirana: A Capital City Transformed by the Italians”. Planning Perspectives. 26 (4): 591—615. doi:10.1080/02665433.2011.601610. 
• Felstehausen, Herman. Urban Growth and Land Use Changes in Tirana, Albania: With Cases Describing Urban Land Claims. University of Wisconsin-Madison, 1999
• Galeteanu, Emira. Tirana: the Spectacle of the Urban Theatre. MA Dissertation. Carleton University: Ottawa, 2006.
• „Guaralda, Mirko (2009). Urban Identity and Colour : the Case of Tirana, Albania. Spectrum e-news, 2009(Dec), pp. 13–14.” (PDF). Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Jasa, Skënder. Tirana në shekuj: Terona, Theranda, Tirkan, Tirannea, Tirana: monografi, disa artikuj e materiale arkivore kushtuar historisë së Tiranës, Tirana 1997.
• „Kera, Gentiana. Aspects of the Urban Development of Tirana: 1820–1939, Seventh International Conference of Urban History. Athens, 2004.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2012. г. 
• Nase, Ilir; Ocakci, Mehmet (2010). „Urban Pattern Dichotomy in Tirana: Socio-spatial Impact of Liberalism”. European Planning Studies. 18 (11): 1837—1861. doi:10.1080/09654313.2010.512169. 
• „Pojani, Dorina (2011). Mobility, Equity and Sustainability Today in Tirana, TeMA 4, no. 2, pp.99–109”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. 
• Pojani, Dorina (2010). „Tirana”. Cities. 27 (6): 483—495. doi:10.1016/j.cities.2010.02.002. 
• Pojani, Dorina (2011). „From Carfree to Carfull: the Environmental and Health Impacts of Increasing Private Motorisation in Albania”. Journal of Environmental Planning and Management. 54 (3): 319—335. doi:10.1080/09640568.2010.506076. 
• Pojani, Dorina (2011). „Urban and Suburban Retail Development in Albania's Capital After Socialism”. Land Use Policy. 28 (4): 836—845. doi:10.1016/j.landusepol.2011.02.001. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• „Tirana”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.