Википедија

Ото Лого

српски вајар

Ото Лого (Београд, 15. август 1931 — Београд, 4. јануар 2016) био је српски вајар.[1][2]

Ото Лого
Лични подаци
Пуно имеОто Јован Лого
Датум рођења(1931-08-15)15. август 1931.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти4. јануар 2016.(2016-01-04) (84 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Уметнички рад
ПољеВајарство

Биографија

уреди

Рођен је 15. августа 1931.[1][3] године у Београду. У Суботици је завршио гимназију, а затим је завршио Академију примењених уметности у Београду, на вајарском одсеку. Остао је да живи и ради у Београду.[4] Био је члан УЛУС-а од 1955. године.[5] Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[6]

Године 2007. добио је националну пензију.[7] Често се појављује у укрштеним речима у Србији.

Преминуо је у Београду 4. јануара 2016. године у својој осамдесет петој години.[8] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Изложбе

уреди

Излагао је на великом броју колективних изложби у земљи и иностранству. Приредио је самосталне изложбе у следећим градовима: Београд, Париз, Венеција, Скопље, Сарајево, Лијеж, Брисел, Ниш, Цирих, Манхајм, Њујорк, Лондон, Загреб, Дубровник, Аранђеловац, Нови Сад, Струга, Охрид, Земун, Мионица.[5]

Самостално је излагао скулптуру и графику у Београду 1957, 1959. и 1962. године. Излагао је на изложбама:

  • „Савремена српска графика“, Нови Сад, 1959.
  • III и IV „Међународна изложба графике“, Љубљана.
  • I и II „Изложба југословенске графике“, Загреб.
  • Изложбе „Савремена југословенска графика“ у Венецији, Торину, Милану, Риму, Токију и Куби.
  • Изложба „Савремена српска уметност“, Загреб, 1963.[9]

После вишегодишње паузе Ото Лого је излагао својих девет експоната на групној изложби „Fashion Avenue Art“, у Ауди салону, у Београду, 27. маја 2008. године.[10][11] Такође је излагао у „Галерији '73“ на групној изложби под називом „Хроника ликовне Сремчице“, од 26. августа до 4. септембра 2008. године.[12]

Фебруара 2023. године поводом 55 година од прве самосталне изложбе Лога у Галерији „Графички колектив” била су представљене графике и цртежи из његовог опуса.[13]

Дела

уреди

Ото Лого је аутор великог броја скулптура, биста и споменика. О броју својих радова каже:

„Направио сам 1.215 скулптура, а од тога више од 500 биста. Урадио сам 32 јавно постављена споменика.“ .[14]

Дела у Србији

уреди

У Спомен-музеју „21. октобар“ су 1975. године постављене две скулптуре од поцинкованог лима, једна наспрам друге, аутора Ота Лога: „Продор ка истоку“, скулптура орла, који симболизује немачку војну силу на почетку рата и „Смрт мастодонта“, скулптуру која преставља птицу која се претвара у безобличну масу метала симболизујући тиме слом фашистичког покрета.[17]

  • Обликовао је „Велику златну плакету - војвода Живојин Мишић“.[18]

Дела у иностранству

уреди

Награде

уреди
  • I награда на југословенском конкурсу за златну значку „Стеријиног позорја“, Нови Сад, 1958.
  • Награда за графику „Златна игла“ УЛУС-а, Београд, 1961.
  • I награда за скулптуру на VI октобарском салону, Београд, 1965.
  • I награда за скулптуру, Београд, 1966.
  • Октобарска награда града Београда, 1967.
  • Награда за скулптуру „Златно длето“ УЛУС-а, Београд, 1974.
  • I награда на II бијеналу мале пластике, Мурска Собота, 1975.
  • I награда на позивном конкурсу за споменик председнику Републике Тунис Хабибу Бургиби, Тунис, 1975.
  • I награда на изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југославије“, Београд, 1976.
  • Орден „Великог официра“ за културне заслуге, Тунис, 1977.
  • I награда на конкурсу за споменик војводи Живојину Мишићу, Мионица, 1987.
  • I награда на конкурсу за споменик Марку Миљанову, Подгорица, 2001.[5]

Галерија

уреди
  •  
    Живојин Мишић, Мионица
  •  
    Јован Цвијић, Београд
  •  
    Бранко Крсмановић, Параћин
  •  
    Иван Сарић, Суботица
  •  
    Споменик љишкој борби 1941. године, Љиг
  •  
    Марко Миљанов, Подгорица
  •  
    Споменик бојничким жртвама 1942, Бојник

Напомене

уреди
  1. ^ Споменик је свечано откривен 18. децембра 1977. године.
  2. ^ Споменик је свечано откривен 9. маја 1981. године.[15]

Референце

уреди
  1. ^ а б РТС“. „Времеплов 15. август 2013”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  2. ^ „Oto Logo”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2024-01-26. 
  3. ^ Форум „На ћошку“. „Догодило се на данашњи дан”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  4. ^ Туристички кластер Суботица-Палић. „Споменик „Прозивка“”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  5. ^ а б в г д Скулптуре-Србија. „Лого Ото”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  6. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28. 
  7. ^ Пензионерски сервис. „Списак добитника националних пензија”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  8. ^ Преминуо вајар Ото Лого Приступљено 5.1.2016.
  9. ^ Каталог „Графика београдског круга 1964“ Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2014), Приступљено 18. 11. 2014.
  10. ^ Куда за викенд. „Десет српских уметника XX века”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  11. ^ Глас јавности. „Десет српских уметника у Аудијевом салону”. Приступљено 19. 11. 2014. 
  12. ^ Галерија „Траг“. „Хроника ликовне Сремчице”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  13. ^ Димитријевић, Милица. „Графике и цртежи вајара Ота Лога”. Politika Online. Приступљено 2023-02-06. 
  14. ^ Новости. „Кад је скулптура ишла к’о алва”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  15. ^ Туристичка организација Параћина. „Споменик Бранку Крсмановићу”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2015. г. Приступљено 19. 11. 2014. 
  16. ^ Србин инфо. „Јован Цвијић: живот и дела”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  17. ^ Градска туристичка организација „Крагујевац“. „Спомен музеј 21. октобар”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  18. ^ НИН. „Црвени војвода Мишић”. Приступљено 18. 11. 2014. 
  19. ^ Политика. „Опојни мирис јасмина”. Приступљено 18. 11. 2014. 

Литература

уреди
  • Каталог „Графика београдског круга 1964“, Београд, 1964.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ото_Лого&oldid=28722676”