Никола Љ. Христић

Дивизијски генерал

Никола Христић (18841945) био је српски официр.

Никола Љ. Христић
Лични подаци
Датум рођења(1884-01-24)24. јануар 1884.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смртијануар 1945.(1945-01-00) (60/61 год.)
Место смртиБеоград, Демократска Федеративна Југославија

Биографија

уреди

Никола Христић је син коњичког пуковника Љубомира Христића и Елизабет Христић, девојачко О`Брајен и унук Николе Христића. Са Анђелијом Гвоздић, кћерком Светозара Гвоздића, државног саветника и министра имао је сина Љубомира.[1]

Он је завршио Нижу војну школу на Војној академији у Београду, а потом Ратну школу у Торину. У Првом светском рату био је у чину капетана командант санитетског воза бр. 1 у Нишу, којим је превезен велики број рањених и болесних војника. После тога, био је и војни изасланик у Италији затим начелник Генералштаба Тимочке дивизије, па начелник Штаба команде III армијске области у Скопљу, наставник на Вишој школи за официре у Београду, ађутант краља Александра, командант Прве коњичке дивизије и први ађутант краља Петра II. Пензионисан је 1940. у чину дивизијског генерала. [2]

Каријера у генералском чину

уреди
  • Од 24. фебруара 1927. начелник Сектора за статистику, Одељења за операције, Генералштаба;
  • од 4. марта 1927. командант 11. пука;
  • од 9. априла1928. начелник Штаба 3. армијске области;
  • од 30. априла 1929. привремени шеф историјског одељења Генералштаба;
  • од 22. априла 1931. привремени командант 2. коњичке дивизије;
  • од 9. октобра 1931. краљев ађутант;
  • од 23. октобра 1931. привремени командант Дунавске дивизије;
  • од 21. октобра 1933. привремени командант 1. коњичке дивизије;
  • од 21. октобра 1933. до 1936. краљев ађутант;
  • од 17. децембра 1933. до 6. септембра 1936. командант 1. коњичке дивизије;
  • од 1939. до 16. октобра 1940. први краљев ађутант;
  • 16. октобра 1940. пензионисан;
  • 1941-1942. ратни заробљеник у Немачкој;
  • 1942. ослобођен.[3]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди
Љубомир Н. Христић— отац
(? — ?)
Елизабет Христић— мајка
(1861 — 1933)
Никола Љ. Христић—син
(1884 — 1945)
Ана Христић— ћерка
(1885 — 1977)