Друштвени либерализам
Друштвени либерализам, социјални либерализам или социјаллиберализам јесте политичка филозофија настала са циљем помирења социјалдемократске и либералне политичке мисли.[1][2][3] У политичком спекту представља центар/леви центар, тј. центар према левом центру.
То искуство је рођено углавном код интелектуалаца социјалистичке и социјалдемократске оријентације отворених за либерализам, али у овом политичко-културном тренду се пронашао пут чак и за либералне интелектуалаце.
Социјални либерализам тврди да друштво мора да штити слободе и једнаке шанси за све грађане и охрабрује међусобне сарадње између државних и тржишних институција привреде. У процесу развоја, слаже се да су нека ограничења постављена економским пословима потребна, као што су антимонополски закони у борби против економског монопола, регулаторна тела или закони о минималним платама.
Социјални либерали сматрају да владе могу (или морају) да пружају удобност, здравствену заштиту и образовање из прихода који потичу од пореза, како би се омогућила најбоља употреба талената становништва. Социјални либерализам се бори против екстремних појава капитализма. Залаже се исто тако за умерени антиклерикализам и слободу вероисповести.
Референце
уреди- ^ Gaus, Gerald & Courtland, Shane D. (Spring 2011). "The 'New Liberalism'". The Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- ^ John Derbyshire (12 July 2010). "The origins of social liberalism". New Statesman.John Derbyshire (12 July 2010). "The origins of social liberalism". New Statesman.
- ^ Adams, Ian (2001). Political Ideology Today (Politics Today). Manchester: Manchester University Press. ISBN 0719060206.