Јулска завјера

Јулска завјера је био неуспјешан покушај Клауса фон Штауфенберга и осталих завјереника да 20. јула 1944. године убију Адолфа Хитлера, у његовој Вучјој јами близу Растенбурга у Источној Пруској. Операција Валкира која се првобитно односила на дио завјере, постала је повезана са цијелим догађајем. Очигледна сврха покушаја атентата била је преузимање политичке контроле над Њемачком и њеним оружаним снагама од Нацистичке партије (укључујући и СС) и постизање мира са Савезницима што је прије могуће. Основна жеља многих укључених високих официра Вермахта очигледно је била да покажу свијету да нису сви Нијемци били попут Хитлера и Нацистичке партије. Детаљи о мировним иницијативама завјереника још увијек нису познати, али би вјероватно укључили захтјеве за валидацију широко распрострањених њемачких територијалних анексија у Европи.

Хитлер и Мусолини у Вучјој јами послије експлозије

Мартин Борман, Херман Геринг и Бруно Лерцер прегледају конференцијску салу након експлозије.

Јулска завјера је била кулминација покушаја Њемачког покрета отпора да збаци нацистичку владу. Неуспјели атентат и војни државни удар који је требало да услиједи, довели су до хапшења најмање 7.000 људи од старне Гестапоа, од којих је 4.980 убијено.

Позадина

Борбени фронтови у Европи од 15. јула 1944

Од 1938. постојале су групе које су планирале неки вид свргавања унутар Немачке армије и у Немачкој војној обавештајној организацији. Ране вође ових завера били су генерал-мајор Ханс Остер, генерал-пуковник Лудвиг Бек и фелдмаршал Ервин фон Вицлебен. Остер је био заменик начелника војнообавештајне службе. Бек је био бивши начелник штаба Врховне команде немачке војске (OKH). Фон Вицлебен је био бивши командант немачке 1. армије и бивши врховни командант Немачке армијске команде на Западу. Они су ускоро успоставили контакте са неколико истакнутих цивила, укључујући Карла Герделера, бившег градоначелника Лајпцига, и Хелмута Џејмса фон Молтка, праунука Молтка старијег, хероја Француско-пруског рата.

Групе војних завереника размењивале су идеје са цивилним, политичким и интелектуалним групама отпора у кружоку Крејзау (који се састајао на имању фон Молтка у Крејзау) и у другим тајним круговима. Молтке је био против убиства Хитлера; уместо тога, хтео је да му се суди. Молтке је рекао, „сви смо ми аматери и само бисмо то забрљали”. Молтке је такође веровао да би убиство Хитлера било лицемерно: Хитлер и национални-социјализам претворили су неправду у систем, нешто што би отпор требало да избегне.

Планови за рушење и спречавање Хитлера у покретању новог светског рата развијени су током 1938. и 1939. године, али су прекинути због неодлучности армијског генерала Франца Халдера и фелдмаршала Волтера фон Браухича и неуспеха западних сила да се супротставе Хитлеровој агресији до 1939.

Године 1942. формирана је нова конспиративна група коју је предводио пуковник Хенинг фон Тресков, члан штаба фелдмаршала Федора фон Бока, који је командовао Армијском групом Центар у Операцији Барбароса. Тресков је систематски регрутовао опозиционаре у особље групе, што га је учинило нервним центром отпора војске. Мало се могло учинити против Хитлера, јер је био под строгом стражом, а нико од завереника није му се могао довољно приближити.

Током 1942. године, Остер и Тресков су ипак успели да обнове ефикасну мрежу отпора. Њихов најважнији регрут био је генерал Фридрих Олбрихт, шеф седишта Генералштаба у Бендлерблоку у централном Берлину, који је контролисао независни систем комуникације за резервне јединице широм Немачке. Повезивањем овог преимућства са Тресковом групом отпора у Армијској групи центар створен је одржив апарат за државни удар.

Крајем 1942, Тресков и Олбрајт формулисали су план за атентат на Хитлера и његово свргавање током Хитлерове посете седишту Армијске групе центар у Смоленску у марту 1943. постављањем бомбе на његов авион (Операција Искра). Бомба није успела да експлодира, а други покушај недељу дана касније са Хитлером на изложби заробљеног совјетског наоружања у Берлину такође није успео. Ови неуспеси су деморалисали заверенике. Током 1943. Тресков је безуспешно покушао да ангажује високе командире војске као што су фелдмаршал Ерих фон Манштајн и фелдмаршал Герд фон Рундштет, да подрже преузимање власти. Тресков је посебно радио на свом главнокомандујућем Армијске групе центар, фелдмаршалу Гинтеру фон Клугу, како би га убедио да крене против Хитлера и повремено је успевао да добије његову сагласност, да би у последњем тренутку нашао на неодлучног. Међутим, упркос њиховом одбијању, нико од фелдмаршала није пријавио своје велеиздајничке активности Гестапу или Хитлеру.

Литература

• Hans Magnus Enzensberger (2008). Hammerstein oder Der Eigensinn. Eine deutsche Geschichte. Frankfurt am Main: Suhrkamp. ISBN 978-3-518-41960-1. 
• Beckett, I.F.W. (2014). Rommel Reconsidered. Mechanicsburg: Stackpole. ISBN 978-0811714624. 
• Kirst, Hans Hellmut (1966). The 20th of July (на језику: енглески). Collins. 
• Boeselager, von, P. (2009). Valkyrie: The Plot To Kill Hitler. New York City: Hachette. ISBN 978-0297857549. 
• Büchner, A. (1991). German Infantry Handbook, 1939–1945: Organization, Uniforms, Weapons, Equipment, and Operations. Atglen: Schiffer. ISBN 978-0887402845. 
• Carsten, F. L. "The German Generals and Hitler" History Today (Aug 1958) 8#8 pp 556–564.
• Evans, R.J. (2009) [2008]. The Third Reich at War: How the Nazis Led Germany from Conquest to Disaster. 3. London: Penguin. ISBN 978-0141015484. 
• Evans, Richard J. (2009-01-22). „Sein wahres Gesicht”. SZ Magazin (на језику: немачки). Приступљено 2021-08-13. 
• Evans, R.J. (2015) [1997]. Rereading German History: From Unification to Reunification 1800–1996. Abingdon: Routledge. ISBN 978-1317541882. 
• Hart, R.A. (2014). „Rommel and the 20th July Bomb Plot”. Rommel Reconsidered. Од стране Beckett, I.F.W. Mechanicsburg: Stackpole. ISBN 978-0811714624. 
• Fest, J.C. (1997) [1996]. Plotting Hitler's Death: The Story of German Resistance. New York City: Henry Holt and Company. ISBN 978-0805056488. 
• Galante, P.; Silianoff, E. (1981). Operation Valkyrie: The German Generals' Plot Against Hitler. New York City: Harper & Row. ISBN 978-0060380021. 
• Hoffmann, P.C.W. (1996). History of the German Resistance, 1933–1945. Montreal: McGill-Queen's. ISBN 978-0773515314. 
• Kurtz, H. (1946) [1945]. „The July Plot”. The Course of German History. Од стране Taylor, A. J. P. Abingdon: Methuen. ISBN 978-1134521968. 
• Moorhouse, R. (2007) [2006]. Killing Hitler: The Plots, the Assassins, and the Dictator Who Cheated Death. New York City: Bantam. ISBN 978-0553382556. 
• Reitlinger, G.R. (1989) [1956]. The SS: Alibi of a Nation, 1922–1945. New York City: Da Capo. ISBN 978-0306803512. 
• Reuth, R.G. (2005) [2004]. Rommel: The End of a Legend. London: Haus. ISBN 978-1904950202. 
• Schrader, H. (2009). Codename Valkyrie: General Friedrich Olbricht and the Plot Against Hitler. Sparkford: Haynes. ISBN 978-1844255337. 
• Shirer, W.L. (2011) [1960]. The Rise and Fall of the Third Reich. New York City: RosettaBooks. ISBN 978-0795317002. 
• Wheeler-Bennett, J. (2005) [1967]. The Nemesis of Power: The German Army in Politics 1918–1945. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403918123. 
• Dulles, Allen W. Germany's Underground (1947), Da Capo Press. ISBN 0313202877.
• Dunn, Walter S., Jr. Heroes or Traitors: The German Replacement Army, the July Plot, and Adolf Hitler (2003) Praeger Publishers. ISBN 0275977153.
• Domarus, Max (2004). Speeches and Proclamations, 1932–1945. University of Virginia. ISBN 978-0865162310. 
• Eberle, Henrik; Uhl, Matthias (2009). The Hitler Book: The Secret Dossier Prepared for Stalin. PublicAffairs. ISBN 978-0786734917. 
• Hamilton, Charles (1984). Leaders & Personalities of the Third Reich. R. James Bender Publishing. ISBN 0-912138-27-0. 
• Housden, Martyn (2013). Resistance and Conformity in the Third Reich. Routledge. ISBN 978-1134808465. 
• Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06757-6. 
• Miller, Michael (2006). Leaders of the SS and German Police. R. James Bender Publishing. ISBN 978-93-297-0037-2. 
• Moorhouse, Roger (2010). Berlin at War. Basic Books. ISBN 978-0465022755. 
• Weinberg, Gerhard (2013). Hitler's Foreign Policy 1933–1939: The Road to World War II. Enigma Books. ISBN 978-1936274840. 
• Williamson, Gordon (2002). World War II German Battle Insignia. Osprey Publishing. ISBN 978-1841763521. 
• Williamson, Gordon (2002). German Army Elite. Osprey Publishing. ISBN 978-1841764054. 
• Zaloga, Steven (1996). Bagration 1944: The Destruction of Army Group Centre. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-478-7. 
• Zeimke, Earl (2014). From Stalingrad to Berlin. Pen & Sword. ISBN 978-1473848085. 
• Brisard, Jean-Christophe; Parshina, Lana (2018). The Death of Hitler. Da Capo Press. ISBN 978-0306922589. 
• Daly-Groves, Luke (2019). Hitler's Death: The Case Against Conspiracy. Oxford, UK: Osprey. ISBN 978-1-4728-3454-6. 
• Eberle, Henrik; Uhl, Matthias, ур. (2005). The Hitler Book: The Secret Dossier Prepared for Stalin from the Interrogations of Hitler's Personal Aides. New York: Public Affairs. ISBN 978-1-58648-366-1. 
• Evans, Richard (2020). The Hitler Conspiracies. London: Oxford University Press. ISBN 978-0190083052. 

Спољашње везе

• German Opposition to Hitler and the Assassination Attempt of July 20, 1944
• Jean-Pierre Isbouts (writer, director) William A. Schwartz (creator, producer) (2008). Operation Valkyrie - Stauffenberg's Plot to Kill Hitler (television documentary). Koch Entertainment. Приступљено 19. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Hitler Plot "Heroes" Commemorated”. BBC News. 2004. Приступљено 9. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Beschloss, Michael (децембар 2002). „Dividing the Spoils”. Smithsonian Magazine. Приступљено 14. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)