Грејс Хопер — разлика између измена

▲{{Научник

▲| надимак= "Задивљујућа Грејс"

▲Док је радила за '''Mark -{II}-''' рачунаром на [[Универзитет Харвард|универзитету Харвард]], открила је ноћног мољца у [[релеј]]у који је ометао рад рачунара. Она је извадила мољца и када су је питали шта ради, она је одговорила да '''дебагује''' (-{en. '''debug'''}-) систем. Додуше фразу рачунарски баг (-{bug}-) није она измислила него је допринела њеној популарности.

▲Током [[други светски рат|другог светског рата]], 1943. године, Хоперова је добила одсуство са Васар колеџа и положила је заклетву за резервни састав морнарице Сједињених Америчких Држава, једна од многих жена које су добровољно служиле у волонтерској хитној помоћи WAVES {{jeз-енг|Woman Accepted for Volunteer Emergency Service}}. Морали су да направе изузетак да би се пријавила, зато што је њена телесна тежина била 6,8 килограма испод минималне тежине морнарице, која је била 54 килограма. Пријавила се у децембру и обучена је у морнаричкој школи школе резервног састава на Смит Колеџу у Нортхамптону, [[Масачусетс]]. Дипломирала је прва у својој класи 1944. године, а потом је додељена пројекату Бироа бродова за компјутерско израчунавање на Харвард универзитету као млађи поручник. Служила је тиму програмског особља на рачунару Марк I на челу са Ховардом Х. Ајкеном. Хопер и Ајкен су сарађивали на 3 рада на Марк I, такође познато као Аутоматска Секвенцијални Контролисани Калкулатор. Захтев Хоперове да пређе у регуларну морнарицу на крају рата је био одбијен због њене старости (38 година). Наставила је да служи у резервном саставу морнарице. Хоперова је остала у Лабораторији за компјутерско рачунање до 1949. године, одбијајући пуну професуру на Васар колеџу да би радила као истраживач под уговором морнарице на Харварду.

▲Године 1949, Хоперова се запослила у Екерт- Мауцхлy Рачунарској корпорацији као виши математичар и прикључила се тиму који је радио на развоју [[UNIVAC]] I (УНИВерзални Аутоматски Рачунар). У раним 1950-им, компанија је била преузета од стране корпорације Ремигтон Ранд, и док је радила за њих, Хоперова је завршила свој оригинални компајлер. Компајлер је био познат као А компајлер и његова прва верзија је била А-0.

▲Године 1952., имала је оперативни компајлер. „Нико није могао да поверује,“ казе она. „Имала сам активни компајлер и нико га није дирао. Рекли су ми да рачунари могу да ураде само аритметику.“

▲Године 1954., Хоперова је именована за првог директора аутоматског програмирања, а њено одељење је објавило неке од првих компајлера, односно прикупљача, заснован на програмском језику, укључујучи MATH-MATIC и FLOW-MATIC.

▲У пролеће 1959. године, дводневна конференција, позната и као Конференција о Оперативним језицима( енгл.Conference on Data System Languages- CODASYL) окупила је компјутерске експерте из индустрије и владе. Хоперова је служила као технички консултант у одбору, а многи од њених бивших запослених су били краткотрајни чланови комисије која је дефинисала нови језик COBOL ( акроним за COmmon Business-Oriented Language, срп. Заједнички Пословно Оријентисани Језик). Нови језик је проширио FLOW-MATIC, један од Хоперовиних језика, са неким идејама из његовог IBM ekvivalenta, COMTRAN( engl. Commercial Translator, срп. Комерцијални превод). Њено веровање да би програми требали бити написани на језику који је близак енглеском језику (а не у [[машински језик|машинском коду]] или на језицима сличним машинском коду, као што је програмски језик) је било представљено у новом пословном језику, и COBOL је наставио да буде најзаступљенији пословни језик до данас.

▲У периоду од 1966 до 1976, Хоперова је служила као директор морнаричке групе програмских језика у канцеларији морнаричких информационих система планирања и била је унапређена у чин капетана 1973. године. Развила се софтвер валидације за COBOL и његов компајлер као део стандардизације COBOL програма за целу Морнарицу.