Лингвистика — разлика између измена

Лингвисти традиционално анализирају људски језик путем проучавања узајамног дејства [[фонетика|гласова]] и [[семантика|значења]].{{sfn|Jakobson|1937|pp=}} [[Фонетика]] је изучавање говора и неговорних звукова, и бави се њиховим акустичким и артикулацијским својствима. Изучавање [[Значење|значења]] језика, с друге стране, бави се начином на који језици кодирају релације између ентитета, својстава, и других аспеката света да пренесу, обраде, и доделе значење, као и да рукују и разрешавају [[двосмисленост]]и.{{sfn|Narayanan|2010|pp=}} Док се [[семантика|семантичке]] студије типично баве истинским околностима, [[прагматика]] разматра како ситуациони контекст утиче на формирање значења.<ref>{{Cite book|title=Meaning and Grammar: An Introduction to Semantics |url=https://archive.org/details/meaninggrammarin0000chie_z7i8 |year=2000 | last=Chierchia|first=Gennaro|author2=Sally McConnell-Ginet | lastauthoramp = yes| publisher = MIT Press, Cambridge, Massachusetts |isbn=9780262531641|pages=}}</ref>

[[Граматика]] је систем правила која се користе при продукцији и употреби [[Исказ (лингвистика)|исказа]] у датом језику. Та правила важе за звук, као и значење, и обухватају вишекомпонентне подскупове правила, као што су она везана за [[фонологија|фонологију]] (организацију фонетичког система звукова), [[морфологија (лингвистика)|морфологију]] (формирање и састављање речи), и [[синтакса|синтаксу]] (формирање и састављање фраза и реченица).{{sfn|Akmajian|Demers|Farmer|Harnish|2010|pp=}}М одернеМодерне теорије које се баве принципима граматике су углавном базиране на [[Ноам Чомски|Чомскомјевом]] оквиру [[Генеративна граматика|генеративне граматике]].{{sfn|Carnie|2013|pp=}}

* Синхронијска и дијахронијска --— Синхронија се бави искључиво једновременим приказом језика; дијахронија се бави историјом језика и група језика и какве су се структуралне промене догодиле.

* Теоријска и примењена --— Теоријска лингвистика се бави стварањем теоријских модела за опис појединачних језика, као и теоријама о језичким универзалијама. Примењена лингвистика се бави обрадом конкретног језичког материјала.

* Контекстуална и независна --— Контекстуална лингвистика је концентрисана на то како се језик понаша у свету: његова друштвена функција, али такође и како је прихваћен, створен и перцепиранперципиран.

Преко контекстуалне лингвистике лингвистика ступа у контакт са другим наукама. Колико теоријска лингвистика има свој засебан пут, интердисципларнеинтердисциплинарне области лингвистике проучавају како се језик односи према остатку света и утолико проучавања зависе од њега.

Лингвисти се, такође, разликују у приступу проучавања говорника. Неки анализирају конкретни језик говорника или [[језички развој]] у детаље. Неки проучавају језик у целости [[језичка заједница|језичке заједнице]], као што је језик свих оних који говоре [[призренско-тимпочкитимочки дијалекат|призренско-тимочким дијалектом]]. Други покушавају пронаћи језичке универзалије и примене их, на неком апстрактном нивоу, на све говорнике [[људски језик|људског језика]] свуда. Најпознатији заговорник овог последњег пројекта је [[Ноам Чомски]], а занима велики број људи који се баве [[психолингвистика|психолингвистиком]] и [[когнитивна лингвистика|когнитивну лингвистиком]]. Идеја [[Ноам Чомски|Ноама Чомског]] о језичким универзалијама говори о томе да оне леже у универзалијама [[људско мишљење|људског мишљења]].

Највећи део онога што је урађено под именом лингвистике сирово је дескриптивно. Лингвисти траже природу језика без упуштања у вредносне судове или траже графике будућих језичких праваца. Али, постоје и многи професионалци и аматери који [[кодификација језика|кодификују]] језичка правила, стварајући тиме делимични стаднардстандард који би сви требало да прате.

Наравно, лингвисти се слажу да проучавање писаног језика може бити корисно и вредно. За лингвисте који користе методе [[корпусна лингвистика|корпусне лингвистике]] и [[рачунскарачунарска лингвистика|рачунскерачунарске лингвистике]], писани језик је много погоднији за обраду великих количина лингвистичких података. Велике корпусе говорног језика је тешко створити и још теже наћи.

Будући да је лингвистика сложена и [[Интердисциплинарност|интердисциплинарна]], систематизација њених дисциплина је отежана. Могуће је направити две веће поделе. У прву поделу могуће је убројити дисциплине које проучавају сам језик, неговњегов састав и структуру. У другу категорију могуће је сврстати лингвистичке дисциплине које посматрају језик изван њега самога, у односу према према нечему што је део извањезичнеизванјезичне стварности.

* '''[[Морфологија (лингвистика)|Морфологија]]''' – наука о облицима појединих речи и њиховим функцијама у саставу облика који творе реч као језични израз појма. Односно, бави се најмањим језичним знаковима, јединицама с изразом и садржајем, морфемима. Задатак морфологије је да утврди синтатматскесинтагматске и парадигматске односе који сачињавају морфолошки систем неког језика. Морфологија се покушава задржати само на проучавању израза морфема, али будући да се ради о језичким знаковима, израз је непосредно везан са садржајем.

* '''БихејвиористичкаБихевиористичка лингвистика''' – на језик гледа као на један од облика (или врста) људског понашања.

* '''Биолингвистика''' – бави се билошкимбиолошким предусловима за развој и кориштење језика код човека. У домен проучавања улази и проучавање генетског преноса језика, неурофизиолошки модели језичне производње, анатомске паралеле између човека и других врста, али и развој патолошких форми језичног понашања.

* '''Математичка лингвистика''' – грана је која изучава математичка својства језика, обично употребљавајући појмове статистике и алгебре. Њезином развоју допринијеодопринео је развој теорије информација и рачунарска анализа. Овим поставкама посебно се користила генеративна лингвистика. Математичка лингвистика статистичким анализама омогућује утврђивање дистрибуције и фреквенције језичних јединица и тиме помаже при утврђивању ауторства.

* '''Неуролингвистика''' – бави се проучавањем неуролошке основе развоја и упорабе језика код човека и натојинастоји да конструише модел процеса којима мозак контролише говор и слух.

* '''Рачунарска лингвистика''' – грана лингвистике у којој се рачунарска техника примењује у сврху разрешавања најразличитијих лингвистичких проблема. Рачунарска лингвистика омогућавеомогућава рачунарску обраду синтезе говора, препознавање говора, аутоматско превођење, израду конкорданција, провера граматике на рачунарима и др.

* [[Адел Голдберг (лингвист)|Адел Голдберг]] се везује за [[контрукционаконструкциона граматика|конструкциону граматику]];

"Лингвистика“ и "[[лингвистика|лингвист]]" не морају се увек примењивати у горњим значењима. У неким контекстима, најбоље [[дефиниција|дефиниције]] могу бити „оно што се студира на уобичајеном универзитетском одсеку за лингвистику“ и „онај ко је [[професор]] на таквом одсеку“. Лингвистика се у том смислу не односи на учење страних језика (осим у случајимаслучајевима када се изучавају формални модели језика). Она не укључује [[анализа поезије|анализу поезије]]. Само понекад укључује проучавање појава као што је [[метафора]]. Кодификација језика се обично не сматра лингвистиком пошто „лингвисти“ обично проучавају оно што људи раде, а не оно што људи треба да раде. Неко ко се дуготрајно бави тиме не може бити сматран „лингвистом“.

Према неким [[Анатомија|анатомским]] показатељима већ се пре 500 000 година -{''[[Pithecanthropus pekinensis]]''}- могао се артикулирано изражавати. Докази о човековом свесном размишљању о језику стари су око два и по миленијума, а ипак се о лингвистици говори тек уназад два века. У најранијим временима човек је кроз [[Религија|религију]] и [[мит]] покушао да себи објасни постанак језика. [[Билија|Библијска]] [[Стари завет|старозаветска]] [[Књига постања]] спомиње кулу коју је човек хтео да сагради како би дошао до [[Бог]]а, али да их спречи, Бог је људима побркао језике и онемогућио их у њихову науму. Слично је и код средњоамеричких [[Маје|Маја]], [[Африка|афричког]] [[племе]]на [[Subiya people|Сабија]], бурмунског народа Лаху и западнокинеског племена Лоло. Најстарији практични докази о бављењу језиком пронађени су у [[сумер]]ско-[[Асирци|асирским]] [[Силабаријум|силабарима]] и пописима [[реч]]и из 2. миленијума п. н. е. Панини (''Осам подела'') и [[Katyayan|-{''Kâtyâyan''}-]] (''Напоменама'') проучавају [[Санскрт (језик)|санскрт]] у сврху тумачења и приређивања светих [[Веде|ведских]] текстова. У античкој [[Античка Грчка|Грчкој]] и [[Антички Рим|Риму]] [[филозофија]], [[реторика]] и [[логика]] имале су велики углед, па се језик и проучавало управо кроз те дисциплине, а основно питање које је заокупљало мислиоце био је однос речи и ствари које именују, занимало их је: да је ли тај однос унапријед задан, природан или пак арбитраран. У раном [[Средњи век|средњем веку]] изједначавају се [[језик]] и [[граматика]], јер се сматрало да је граматика схематски приказ језика. [[Схоластика|Сколастици]] су сматрали да логика и језик имају исти предмет - смислену [[Реченица|реченицу]]. [[Хуманизам]] и [[ренесанса]] представљају својеврстан заокрет у односу на прошло раздобље, полако се схваћасхвата да су проучавања вредни и [[Народни језик|народни језици]], не само [[Латински језик|латински]], а прво важније дело посвећено народном језику је ''Наука о народном језику'' [[Данте Алигијери|ДантаДантеа Алигијерија]]. У следећем раздобљу (17. и 18. век) на језик се гледало идеалистички, веровало се у надређеност духа материји. Мислило се да језик одражава дух [[Нација|нације]], али се и доводио у директну везу са човековом способнушћуспособношћу размишљања, односно сматрало се да човек и мисли зато што се служи језиком.<ref name="Uvod u lingvistiku">Glovacki-Bernardi ''et al'', ''Uvod u lingvistiku'', Školska knjiga, Zagreb, 2001.</ref> О лингвистици као самосталној научној дисциплини - која је изван домена логике, реторике и филозофије - први се пут говори у 19. веку. Творцем такве опште лингвистике сматра се [[Вилхелм фон Хумболт]]. [[Јакоб Грим]] се узима за творца [[дијахронијска лингвистика|историјске лингвистике]], јер је његово дело -{''Deutsche Grammatik''}- заправо преглед историјског развоја [[Германски језици|германских језика]].<ref name="Pogled u lingvistiku"/> У 19. веку у домену поредбено-историјске лингвистике делују и [[младограматичари]] (нем. -{''Junggrammatiker''}-). Језик посматрају кроз одређене фонетске законитости и аналогије. Главни представници су [[Hermann Paul|Херман Пол]], [[Karl Brugmann|Карл Бругман]], [[Berthold Delbrück|Бертолд Делбрик]] те [[Аугуст Лескин|Август Лескин]].<ref name="Uvod u lingvistiku"/><ref name="LZMK-HOL1">[http://hol.lzmk.hr/clanak.aspx?id=25999 LZMK / Hrvatski obiteljski leksikon: mladogramatičari], pristupljeno 4. studenoga 2015.</ref><ref name="Uvod u lingvistiku"/>

Сва теоријска размишљања до почетка 20. века само су увертира [[Структурализам|структуралистичкој]] теорији коју ће поставити [[Женева|женевски]] лингвиста [[Фердинанд де Сосир]] (1857 - 1913). Сам структурализам гледа на језик као на структуру јединица које стоје у међусобном доносу, а вредност добивају зависно од употребе или опозиције према другим језичним елементима у комуникацијском процесу.<ref name="Online Britanica">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/569649/structuralism] Britanica.com</ref> На Сосиров се структурализам надовезују и друге лингвистичке школе двадесетог века, али с помало измењеним теоријским погледима на језик - женевска школа, [[прашка фонолошка школа]], [[функционална лингвистика]], [[глосематика]], бихевиоризам итд.<ref name="LZMK-HOL2">[http://hol.lzmk.hr/clanak.aspx?id=38024 LZMK / Hrvatski obiteljski leksikon: strukturalna lingvistika], pristupljeno 4. studenoga 2015.</ref> Иако се структуралистичке поставке рађају у [[Европа|ЕуропиЕвропи]] и у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] узимају маха, а представници су [[Leopold Bloomfield|Леополд Блумфилд]] који је поставио темеље историјског структуралној лингвистици у Америци и [[Ноам Чомски]], творац [[Генеративна граматика|генеративегенеративне граматике]].<ref name="Uvod u lingvistiku"/> Важно је нагласити да се данас језик више не посматра као одраз духа, нити се митологизује на било који начин, језику се више не приступа са стајалишта мита или религије, у 20. веку говори се о лингвистици и језик се покушава сагледати и описати методама егзактних наука.

Будући да је структурализам учење које на језик гледа као на систем знакова који има своју структуру, а све што је у језику релевантно мора исказати на плану израза.<ref name="LZMK-HOL2"/> Sосиров ''[[Курс оште лингвистике]]'' издан је 1916. постхумно. Сосир је лингвистичко образовање стекао у [[Лајпциг]]у учећи од [[Младограматичари|младограматичара]], а затим је био професор лингвистике у [[Париз]]у и Женеви где је одржао три циклуса предавања. ''Курс'' су припремили његови студенти [[Charles Bally|Чарлс Бали]] (1865 – 1974) и [[Albert Sèchehaye|Алберт Сеше]] (1870. – 1956.) на темељу студентских бележака.<ref name="Pogled u lingvistiku"/> ''Курс'' није плод тренутног надахнућа аутора, него резултат сазревања лингвистичке мисли, а утицај на Сосира могли су имати амерички санскртолог [[William Dwight Whitney|Вилијам Двајт Витни]] (1827 – 1894) и пољски лингвиста [[Jan Baudouin de Courtenay|Јан Бодуен де Куртен]].<ref name="Uvod u lingvistiku"/>

Фердинанд де Сосир сматрао је да је предмет лингвистичког истраживања мора бити сам језик. Настојао је проучити законитости које су својствене свим језицима. Језик сматра системом знакова, слично као што су то језик за глуве (сваки израз – покрет руке, геста лица – има неко значење) или војни сигнали. Сагласно томе, покушава да успостави нову дисциплину – [[Семиологија|семиологију]] – науку о знаковима, а лингвистика би требало да буде само једном од њезиних дисциплина. Уз то, језик проматрапосматра као психичку, а говор као психофизичку појаву. По његову тумачењу језик је неопипљив, постоји само у свести говорника конкретног језика, апстрактан је и своди се на могућност изражавања мисли. Сам чин изражавања Сосир назива говором и то је реализација језика.<ref name="Pogled u lingvistiku"/> Говор сматра индивидуалном, а језик друштвеном појавом. Своју теорију објашњава на [[шах]]у. Шаховске фигуре су у међусобном односу, једна се помиче у односу на другу по тачно одређеним правилима. Плочу и фигуре можемо транслирати на израз језика – писмо и говор. Правила по којима се шах игра, Сосир упоређује с језиком.<ref name="Pogled u lingvistiku"/><ref name="Uvod u lingvistiku"/>

Наравно, иако врло важна, оваква теорија наилазила је на критике. Ф. де Сосир је систем схватио прекруто. Сматрао је да се људи разумеју само ако систем остаје непромењен, изменом којег од елемената систем се руши и онемогућује комуникацију. Такво размишљање веројатновероватно је узроковано придавањем пажње искључиво синконији. Језик се непрестано развија и мења.<ref name="Pogled u lingvistiku"/> Упркос променама (увођење нових лексема за модерне и тек измишљене предмете) говорници одређеног језика углавном се разумију. Тај проблем покушали су да реше припадници прашке лингвистичке школе говорећи о [[Еластична стабилност|еластичној стабилности]] језика ([[Vilém Mathesius|Вилем Матезиус]], -{''O požadavku stability ve spisovném jazyce''}-, 1932).<ref name="Zagrebačka slavistička škola">[http://www.hrvatskiplus.org/index.php?option=com_content&view=article&id=662:mjesto-standardologije-u-jezikoslovnoj-kroatistici&catid=38:jezik-lingvistika&Itemid=72 K. Mićanović, ''Mjesto standardologija u jezikoslovnoj kroatistici'']</ref><ref>{{Cite web|url=https://benjamins.com/#catalog/books/plcp.1/main| title = Prague Linguistic Circle Papers (new series)| last=| first = |date=| website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://sas.ujc.cas.cz/?lang=en| title = Slovo a slovesnost| last=| first = |date=| website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=}}</ref>

{{refbeginЛитература|30em}}

* {{Cite book| ref=harv| title = A New History of the Humanities: The Search for Principles and Patterns from Antiquity to the Present| last=Bod| first = Rens| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-966521-1|year=2014| url = https://books.google.com/?id=KaOcAQAAQBAJ&pg=PA14&lpg=PA14}}

* {{Cite book| ref=harv|title=Elements of General Linguistics |last=Martinet |first=André |authorlink=André Martinet |others=Tr. Elisabeth Palmer Rubbert (Studies in General Linguistics, vol. i.) |location=London |publisher=Faber |year=1960 |pages=15}}

* {{Cite book| ref=harv|title = Linguistics|year=2010| publisher = The MIT Press|isbn=978-0-262-51370-8| url = | edition = 6th| last=Akmajian| first= Adrian| last2=Demers|first2=Richard A.| last3=Farmer|first3=Ann K.| last4=Harnish|first4=Robert M.| accessdate=25. 7. 2012}}

* {{Cite book| ref=harv|title = Meaning and Grammar: An Introduction to Semantics | url=https://archive.org/details/meaninggrammarin0000chie_z7i8|year=2000 | last=Chierchia|first=Gennaro|author2=Sally McConnell-Ginet | lastauthoramp = yes| publisher = MIT Press|location=Cambridge, Massachusetts |isbn=9780262531641|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv|title=On Language and Linguistics | url=https://archive.org/details/onlanguagelingui0000mich|first=Michael A.K. |last=Halliday |authorlink=Michael Halliday |last2=Webster|first2=Jonathan| publisher= Continuum International Publishing Group |year=2006 |idisbn=ISBN 978-0-8264-8824-4 |pages=vii}}

* {{citeCite book| ref=harv|title=Syntax: A Generative Introduction|edition=Second|year=2013|last=Carnie|first=Andrew|publisher=Blackwell Publishing}}

* {{Cite book| ref=harv|title = ''Vakyapadiya: Sphota, Jati, and Dravya'' | last=Narayanan|first=Sharada|year=2010 | url = http://www.thehindu.com/books/power-of-the-word/article3779772.ece}}

* {{Cite book| ref=harv||authorlink=Џефри Самсон|last=Sampson|first=Geoffrey|title=Schools of Linguistics| url=https://archive.org/details/schoolsoflinguis0000samp_l6r4|publisher=Hutchinson|location=London|year=1980|idisbn=ISBN 978-0-8047-1084-8}}}

* {{Cite book| ref=harv| title=Linguistics: An Introduction to Language and Communication | publisher=The MIT Press | last=Akmajian|first=Adrian| last2=Demers|first2=Richard| last3=Farmer|first3=Ann| last4=Harnish|first4=Robert|year=2010 | location=Cambridge, MA |isbn=978-0-262-51370-8|pages=}}

* {{citeCite book| ref=harv| last=Bloomfield| first = Leonard| title = An Introduction to the Study of Language: New edition| url = https://books.google.com/books?id=-MN3YkwOgNYC&pg=PA307|year=1983| publisher = John Benjamins Publishing| location = Amsterdam|isbn=978-90-272-8047-3|orig-year=1914|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Isac| first = Daniela| last2=Reiss| first2=Charles| title= I-language: An Introduction to Linguistics as Cognitive Science, |edition=2nd edition | url = http://linguistics.concordia.ca/i-language/| |year=2013 | publisher=Oxford University Press | isbn=978-0199660179| pages=| access-date=17. 06. 2017| archive-date=06. 07. 2011| archive-url=https://web.archive.org/web/20110706173454/http://linguistics.concordia.ca/i-language/| url-status=dead}}

* {{Cite book| ref=harv| title = Six Lectures on Sound and Meaning | last=Jakobson| first = Roman| publisher = MIT Press, Cambridge, Massachusetts |year=1937 |isbn=978-0-262-60010-1 | url = http://www.marxists.org/reference/subject/philosophy/works/ru/jakobson.htm}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Pinker| first = Steven| title= The Language Instinct | url=https://archive.org/details/languageinstinct0000pink_w8b7|year=1994 | publisher = William Morrow and Company |isbn=9780140175295|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Chomsky| first = Noam| title = On Language | url=https://archive.org/details/onlanguagechomsk00chom|year=1998 | publisher = The New Press, New York |isbn=978-1565844759|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Derrida| first = Jacques| title=Of Grammatology |year=1967 | publisher=The Johns Hopkins University Press |isbn=978-0-8018-5830-7|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Crystal| first = David| title=Linguistics |year=1990 | publisher=Penguin Books |isbn=9780140135312|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Hall| first = Christopher| title=An Introduction to Language and Linguistics. Breaking the Language Spell |year=2005 | publisher=Routledge |isbn=9780826487346|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Ивић| first = Павле| autorlink = Павле Ивић| title = Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје| edition = 1.|year=1956| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Брборић| first = Бранислав| title = С језика на језик: Социолингвистички огледи|year=2001| location = Београд| publisher = Центар за примењену лингвистику| url = https://books.google.com/books?id=cZcbAQAAIAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Okuka| first = Miloš| autorlink = Милош Окука| title = Srpski dijalekti|year=2008| location = Zagreb| publisher = Prosvjeta| url = https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}}

* -{[http://www.lingforum.com/forum Linguistics] {{Wayback|url=http://www.lingforum.com/forum |date=20081205082117 }}}-