Јосип Смодлака
Јосип Смодлака (Имотски, 9. новембар 1869 — Сплит, 31. мај 1956) је био правник и хрватски и југословенски политичар.
| Јосип Смодлака | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. новембар 1869. |
| Место рођења | Имотски, Аустроугарска монархија |
| Датум смрти | 31. мај 1956. (86 год.) |
| Место смрти | Сплит, ФНР Југославија |
| Професија | правник |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Странка права (до 1904), ХДС (1905 — 1918) |
Биографија
уредиЗавршио је и докторирао право у Загребу и Грацу. После студија био је секретар општине у Имотском, па адвокат у Сплиту.
Политичко деловање у Аустроугарској
уредиОд 1897. године био је члан егзекутивног одбора далматинске Странке права, а 1901. изабран је за посланика у Далматински сабор. Са Антом Трумбићем и Франом Супилом организовао је акцију помоћи народном покрету у банској Хрватској 1903/'04. године.
На заседању далматинског сабора у јесен 1903., заједно са Трумбићем, прокламовао је „нови курс“ хрватске политике. После је настојао да се акциони програм уједињавања свих политичких снага Далмације у борби против бечког режима реализује што пре, због чега се почетком 1904. сукобио са Трумбићем, раскинуо са далматинским праваштвом и одрекао се посланичког мандата. После тог раскида, остао је поборник политике „новог курса“, критиковао конзервативизам, догме и праксу хрватске грађанске политике.
Године 1905. покренуо је лист „Слобода“ и основао Хрватску демократску странку, која је заступала права сељака и иступала против колоната, феудалних црквених даћа и лихве на селу. После „Ријечке резолуције“, Смодлака се активирао и изван Далмације, у оквиру Хрватско-српске коалиције. На изборима 1910. године, изабран је у Сплиту за посланика у бечко Царевинско веће.
Поткрај 1918. године, Смодлака се у Народном већу у Загребу залагао за што хитније уједињење Државе СХС са Краљевином Србијом. То је нарочито изразио захтевом који је, у име Земаљске владе за Далмацију, поднео заједно са Иваном Крстељом 14. новембра 1918. године.
Политичко деловање у Југославији
уредиБио је члан делегације Народног већа која је у Београду, с представницима српске владе и Скупштине, припремила и спровела уједињење од 1. децембра, а имао је и значајног удела у преговорима око састављања прве југословенске владе. У Привременом народном представништву био је шеф Клуба неопредељених посланика. Као члан делегације Краљевине СХС учествовао је на Конференцији мира у Паризу. У Уставотворној скупштини поднео је свој предлог устава. Предлагао је поделу државе на дванаест покрајина с ограниченим надлежностима и средишњи парламент са два дома. У сукобу између централизма и федерализма, Смодлака се приклонио тзв. средњој линији. Сматрајући да је крути централизам потребно ублажити, учествовао је с групом интелектуалаца у припремању и организацији Конгреса јавних радника у Загребу 1922. године, којему је и председавао. У даљњем политичком деловању био је близак Давидовићевим демократима, али је наступао као ванстраначка личност. Био је у дипломатској служби као посланик у Ватикану, Берлину и Мадриду.
Године 1936, Смодлака је предлагао остварење хрватско-српског споразума на бази преуређења државе у четири аутономне покрајине. Три године касније предложио је да се Југославија преуреди у савезну државу са четири јединице, српском, словеначком, хрватском и динарском. Ова последња би обухватала Далмацију, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Решење „хрватског питања“ видео је у враћању државноправне самосталности банској Хрватској и успостављању „неутралне“ Динарске области. Поткрај 1939. године именован је за сенатора.
Априлски рат 1941. године, затекао је Смодлаку у Сплиту. Након фашистичке окупације убрзо се прикључио Народноослободилачком покрету и вршио функцију председника илегалног Народноослободилачког одбора града Сплита. Касније је прешао на слободну територију, где је биран за члана АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а.
У Националном комитету ослобођења Југославије био је повереник за спољне послове, у јединственој влади ДФЈ, формираној 7. марта 1945, министар без портфеља, затим представник Југославије при Савезничкој команди у Риму. Када је увидео да ће до договора са Италијом око разграничења тешко да дође, на сопствени је захтев био пензионисан.[1]
Поред политичких списа објављивао је радове из подручја географије, историје, етнологије, антропологије и филологије.
Умро је 31. маја 1956. године у Сплиту. Сахрањен је у Клису уза све државне почасти.
Дела
уреди- Посјет апенинским Хрватима: путне успомене и биљешке, Хрватска књижарница, Задар, 1906.
- Jugoslav territorial claims; lecture delivered by J. Smodlaka ... at a meeting of the Union des grandes associations françaises contre la propagande ennemie, on Tuesday, March 11th, 1919., Lang, Blanchong & co's printing, Paris, 1919.
- Les revendications territoriales yougoslaves; conférence de m. Smodlaka ... faite à la séance de l'Union des grandes associations françaises contre la propagande ennemie, du mardi 11 mars 1919., Lang, Blanchong & cie, Paris, 1919.
- Смодлака, Јосип (1920). Нацрт југословенског устава (PDF). Загреб: Хрватски штампарски завод. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019.
- О разграничењу Југославије с Италијом, Изд. Нове Југославије, Београд, 1944.
- Имена места и мештана на тлу Југославије, Ново доба, Сплит, 1946.
Посмртно
уреди- Партизански Дневник, Нолит, Београд, 1972.
- Записи дра Јосипа Смодлаке, (уредник Марко Костренчић), ЈАЗУ, Загреб, 1972.
- Изабрани списи, (одабрали и приредили Иво Перић и Ходимир Сиротковић), Књижевни круг, Сплит, 1989.
Занимљивости
уредиДр. Јосип Смодлака је аутор песме „Слободарка“, на темељу које је настала песма „Падај сило и неправдо“, а која је од јула 1942. године била химна Хварске партизанске чете „Матија Иванић“.[2]
Референце
уреди- ^ Ратна хроника Сплита 1941-1945
- ^ „Никола Анић: Пучки устанак на Хвару и Народноослободилачки рат.”. Приступљено 15. 9. 2011. Радови 10, Свеучилиште у Загребу, Центар за повијесне знаности, Одјел за хрватску повијест, Загреб, 1977.
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1964). Političke i pravne prilike za vreme privremene vlade DFJ. Beograd: Institut društvenih nauka.
- Енциклопедија Југославије (књига седма), „Југославенски лексикографски завод“, Загреб, 1968. година.
