Omar Bredli
Omar Nelson Bredli (engl. Omar Nelson Bradley; Klark, 12. februar 1893 — Njujork, 8. april 1981) je bio američki general, jedan od glavnih terenskih komandanata američke vojske u Severnoj Africi i Evropi u Drugom svetskom ratu.[1][2]
| Omar Bredli | |
|---|---|
 Omar Bredli | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Omar Nelson Bredli |
| Datum rođenja | 12. februar 1893. |
| Mesto rođenja | Klark, SAD |
| Datum smrti | 8. april 1981. (88 god.) |
| Mesto smrti | Njujork, SAD |
| Obrazovanje | United States Army Command and General Staff College, Vojna akademija Sjedinjenih Američkih Država u Vest Pointu, United States Army War College |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Armija SAD |
| Čin | general armije |
| Učešće u ratovima | Drugi svetski rat |
Biografija
urediBredli je rođen u siromašnoj porodici blizu Klarka, Misuri, kao sin učitelja. Obrazovanje je stekao u lokalnim školama, i nameravao je da upiše Univerzitet u Misuriju, ali su ga savetovali da proba da upiše Vest Point. Bio je prvi u svom okrugu na prijemnom ispitu, i upisao je akademiju 1911. godine. Diplomirao je na Vest Pointu[2] 1915. u klasi u kojoj su bili i mnogi budući generali, i stoga su je vojni istoričari nazvali, Klasa na koju su pale zvezde.
Pridružio se 12. Pešadijskom puku, ali nije učestvovao u akcijama u Evropi. Bio je stacioniran na meksičkoj granici 1915. Kada je objavljen rat, bio je unapređen u kapetana, ali je poslat na službu u Montanu. Bredli je stupio u 19. pešadijsku diviziju u avgustu 1918, koja je trebalo da bude poslata u Evropu, ali zbog pandemije gripa, i primirja nije napustio Ameriku.
Između dva rata je predavao i studirao. Od 1920. do 1924. je predavao matematiku na Vest Pointu. Unapređen je u majora 1924. i pohađao napredni pešadijski kurs u Fort Beningu, u Džordžiji. Posle kratkog službovanja na Havajima, išao je u Školu Komande i Glavnog Štaba u Fort Levenvortu od 1928. do 1929. Od 1929. ponovo je predavao na Vest pointu, pauzirajući da bi pohađao Armijski Ratni Koledž, 1934. godine. 1936. je unapređen u čin potpukovnika i radio je u Ministarstvu rata od 1938. godine. U februaru 1941. je unapređen u brigadnog generala i poslat da komanduje Fort Beningom. U februaru 1942. je preuzeo komandu 82. pešadijske divizije, pre nego što je premešten u 28. pešadijsku diviziju u junu.
Bredli nije komandovao na frontu sve do rane 1943, posle Operacije Baklja. Data mu je komanda nad VIII korpusom, ali je umesto toga poslat u severnu Afriku da služi pod komandom Dvajta Ajzenhauera. Postavljen je na čelo II korpusa u aprilu i vodio ga u finalne bitke tokom aprila i maja. Zatim je komandovao ovim korpusom na Siciliji[2]tokom jula. Tokom priprema za Desant na Normandiju, Bredli je izabran da komanduje značajnom 1. armijskom grupom. Tokom Operacije Overlord komandovao je sa tri korpusa upućena u oblasti označene kodnim imenima Juta i Omaha. Kasnije tokom jula, planirao je Operaciju Kobra, koja je označavala početak proboja sa obala Normandije. Do avgusta, Bredlijeva komanda nad preimenovanom 12. Armijskom Grupom je narasla na preko 900.000 ljudi.
Bredli je svoje snage usmerio na ambiciozni pokušaj da opkoli nemačku vojsku u Normandiji.[2] Ovaj pokušaj je bio samo delom uspešan, ali nemačka vojska je ipak pretrpela velike gubitke tokom povlačenja. Američke snage su stigle na Zigfridovu liniju tokom kasnog septembra. Ovo veliko napredovanje je iznenadilo američku združenu visoku komandu. Ona je očekivala da će nemački Vermaht da zauzme odbrambene linije na francuskim rekama, tako da se američka vojska preterano razvukla i vremenom je logistika postala problem.
U ovom trenutku je Ajzenhauerova komanda morala da odluči o daljoj strategiji. Bredli je zagovarao strategiju koja se sastojala od napredovanja prema Saru, ili dva pravca napredovanja prema oblastima Sar i Rur. Tek unepređen u čin feldmaršala, Bernard Montgomeri je tražio na on bude na čelu napada severnog krila na Rur. Montgomerijeva temperamentna ličnost je na kraju odnela prevagu, i dovela do Operacije Market-Garden. Iako ova rasprava nije napravila pukotine u združenoj komandi, ipak je dovela do ozbiljne pukotine u odnosima između dvojice komandanata Armijskih grupa na evropskom bojištu. Bredli je ogorčeno protestovao kod Ajzenhauera zbog prioriteta koji je Montgomeri dobio u dostavi zaliha, ali je Ajzenhauer, imajući u vidu britansko javno mnjenje umirivao Bredlijeve proteste.
Posle neuspeha Montgomerijevih snaga u pokušaju da zauzmu Arnhem i u njemu most preko Rajne, snage pod Bredlijevom komandom su zadale početni udarac u predstojećoj bici za izbočinu. Bredli je iskoristio prednost stečenu u martu 1945. — pošto je Ajzenhauer još jednom favorizovao Montgomerija raspodelom zaliha za još jednu neuspešnu ofanzivu u februaru 1945. — da slomi nemačku odbranu, pređe reku Rajnu i uđe u srce industrijske oblasti Rura. Bredlijevo agresivno gonjenje razbijenih nemačkih trupa je rezultovalo zaposedanjem mosta preko Rajne kod Remagena. Bredli i njegovi podređeni su brzo iskoristili ovaj prelaz preko Rajne, i izveli veliki manevar uklještivši nemačke snage u Ruru sa severa i juga. Tom prilikom je zarobljeno preko 300.000 nemačkih vojnika. Američke snage su se sredinom aprila srele sa sovjetskim snagama blizu reke Elbe. Do V-E Dana, 12. Armijska grupa je brojala četiri armije (1, 3, 9, i 15.) sa preko 1,3 miliona vojnika.
Bredli je dve godine posle rata rukovodio Administracijom za Veterane.[2]Proizveden je u armijskog šefa generalštaba 1948. godine i prvog zvaničkog predsedavajućeg združenog generalštaba 1949. godine. 22. septembra, 1950. je unapređen u čin generala armije[2], kao peti i poslednji čovek koji je dostigao taj čin u američkoj vojsci. Takođe je 1950. godine postavljen za prvog predsedavajućeg NATO odbora. Ostao je u odboru do avgusta 1953, kada je napustio aktivnu službu i preuzeo više civilnih funkcija.
Kao predsedavajući združenog generalštaba, Bredli je oštro ukorio generala Daglasa Makartura, komandanta UN snaga u Koreji, zbog njegove želje da proširi Korejski rat na Kinu. Ubrzo pošto je Truman smenio Makartura, aprila 1951, Bredli je na kongresnom svedočenju rekao: Crvena Kina nije moćna nacija koja teži da dominira svetom. Iskreno rečeno, po mišljenju združenog generalštaba, ova strategija bi nas umešala u pogrešan rat, na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme, i sa pogrešnim neprijateljem.
Bredli je objavio memoare 1951. godine, pod naslovom Vojnikova priča i tom prilikom negirao tvrdnje maršala Montgomerija, koji je tvrdio da je on pobedio u bici za izbočinu.
Kad je umro, Omar Bredli je sahranjen na Arlingtonskom nacionalnom groblju.
Reference
uredi- ^ „Omar Nelson Bradley”. www.britannica.com. Pristupljeno 26. 1. 2019.
- ^ a b v g d đ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 175. ISBN 86-331-2075-5.
