Luj Dager

Luj Dager (fr. Louis-Jacques-Mandé Daguerre; Bri na Marni, 18. novembar 1787 — Kormej an Parizi, 10. jul 1851) je bio francuski umetnik, hemičar i pionir fotografije. Poznat je po patentu koji nosi naziv po prezimenu izumitelja - dagerotipija.

Luj Dager
Luj Dager
Lični podaci
Datum rođenja	(1787-11-18)18. novembar 1787.
Mesto rođenja	Bri na Marni, Francuska
Datum smrti	10. jul 1851.(1851-07-10) (63 god.)
Mesto smrti	Kormej an Parizi, Francuska

Biografija

Rođen je u severnom predgrađu Pariza. Bavio se arhitekturom, pozorištem i crtanjem panorama. Nakon prve fotografije u svetu, autora Nisefora Nijepsa 1827, koju je Nieps nazvao heliografija, Dager se udružio sa njim. Saradnja je trajala 4 godine, do Nijepseove smrti 1833. godine.

Godine 1839, Dager je predstavio svoju prvu dagerotipiju. Iste godine francuska vlada je patentirala dagerotipiju i omogućila slobodnu upotrebu širom sveta. Luj Dager je time stekao svoju penziju. Na zajedničkom sastanku Francuske akademije nauka i Akademije umetnosti 7. januara te godine, pronalazak je objavljen i opisan u opštim crtama, ali su svi konkretni detalji izostavljeni. Uz garancije stroge poverljivosti, Dager je objasnio i demonstrirao proces samo stalnom sekretaru Akademije Fransoa Aragu, koji se pokazao kao neprocenjivo vredan zagovornik. Članovima Akademije i drugim odabranim pojedincima bilo je dozvoljeno da pregledaju uzorke u Dagerovom studiju. Slike su sa oduševljenjem hvaljene kao gotovo čudesne, a vesti o dagerotipima brzo su se proširile. Dogovoreno je da francuska vlada stekne Dagerova prava u zamenu za doživotne penzije za njega i Nijepsovog sina Isidora; zatim, 19. avgusta 1839. godine, francuska vlada je predstavila pronalazak kao poklon Francuske „besplatno svetu“ i objavljena su kompletna uputstva za rad. Godine 1839, izabran je u Nacionalnu akademiju za dizajn kao počasni akademik.

Luj Dager prvi je otkrio praktičnu složenu metodu izrade fotografija koju je nazvao dagerotipija. Tehnika dagerotipije polazi od heliografije koja je kao medijum upotrebljavala ploče srebra ili jako posrebrenog bakra koja je stavljana u ormarić sa kristalima joda. Tanki sloj na površini bio je srebrni jodid koji je osetljiv na svetlo. Za ekspoziciju je bila upotrebljavana kamera opskura a osvetljavanje, odnosno ekspozicija, trajalo je od nekoliko minuta pa i do nekoliko časova. Svetlo na ploči je redukovano na srebro koje je imalo tamnu boju. Eksponovana ploča bi bila preneta u tamni ormarić gde je bila izlagana živinim parama koje su na ploči na osvetljenim mestima stvarali amalgam mlečno bele boje a slika je bila ustaljivana pomoću rastvora kuhinjske soli. Metod ustaljenja-fiksiranja je napravljen na osnovu pronalaska Džona Heršela.

Luj Dager je umro severnom delu Pariza, gde mu je na mestu groba postavljen i spomenik.

Razvoj dagerotipije

Gravura Dagera tokom njegove karijere

Sredinom 1820-ih, pre nego što se povezao sa Dagerom, Nijeps je koristio premaz od bitumena iz Judeje da napravi prve trajne fotografije fotoaparatom. Bitumen je stvrdnut gde je bio izložen svetlosti, a neočvrsli deo je zatim uklonjen rastvaračem. Bila je potrebna ekspozicija kamere koja je trajala satima ili danima. Nijeps i Dager su kasnije usavršili ovaj proces, ali su i dalje bile potrebne neprihvatljivo duge ekspozicije.

Posle Nijepsove smrti 1833. Dager je svoju pažnju usmerio na svojstva srebrnih soli osetljivih na svetlost, što su prethodno demonstrirali Johan Hajnrih Šulc i drugi. Za proces koji je na kraju nazvan dagerotip, izložio je tanak posrebreni bakarni lim pari koja je ispuštala kristale joda, stvarajući premaz od srebrnog jodida osetljivog na svetlost na površini. Ploča je tada bila izložena u kameri. U početku je i ovaj proces takođe zahtevao veoma dugu ekspoziciju da bi se proizvela jasna slika, ali je Dager došao do ključnog otkrića da se nevidljivo slaba „latentna” slika nastala mnogo kraćom ekspozicijom može hemijski „razviti” u vidljivu sliku. Videvši sliku čiji je sadržaj nepoznat, Dager je izjavio: „Uzeo sam svetlo – uhapsio sam njegov let!“

Pogled na Bulevar du Templ, koji je Dager snimio 1838. godine u Parizu, uključuje najraniju poznatu fotografiju osobe. Na slici se vidi prometna ulica, ali zbog toga što je ekspozicija morala da traje četiri do pet minuta, pokretni saobraćaj nije vidljiv. Međutim, u donjem desnom uglu, čovek koji je očigledno stojao dok su njegove čizme glancane i polirane viksom, bio je dovoljno nepomičan da se njihova slika mogla uhvatiti. Tu je i nešto što izgleda kao mlada devojka koja gleda kroz prozor u kameru.

Latentna slika na dagerotipskoj ploči je razvijana podvrgavanjem pari koju je ispuštala živa zagrejana na 75 °C. Dobijena vidljiva slika je zatim „fiksirana” (učinjena neosetljivom na dalje izlaganje svetlosti) uklanjanjem nepromenjenog srebrnog jodida sa koncentrovanom i zagrejanom slanom vodom. Kasnije je umesto nje korišćen rastvor efikasnijeg „hipa“ (hiposulfit sode, sada poznat kao natrijum tiosulfat).

Rezultirajuća ploča je dala tačnu reprodukciju scene. Slika je bila bočno obrnuta - kao što su slike u ogledalima - osim ako se ogledalo ili invertujuća prizma koristili tokom ekspozicije za preokretanje slike. Da bi bila optimalno viđena, slika je morala biti osvetljena pod određenim uglom i posmatrana tako da glatki delovi njene površine nalik na ogledalo, koji su predstavljali najtamnije delove slike, odražavaju nešto tamno ili slabo osvetljeno. Površina je bila podložna zatamnjivanju usled produženog izlaganja vazduhu i bila je toliko meka da je mogla da bude narušena i najmanjim trenjem, tako da je dagerotip skoro uvek bio zapečaćen ispod stakla pre nego što je bio uramljen (kao što se obično radilo u Francuskoj) ili montiran u malu sklopivu futrolu (kao što je bilo uobičajeno u Velikoj Britaniji i SAD).

Dagerotipi su obično bili portreti; ređi pejzaži i drugi neobični motivi sada su veoma traženi od strane kolekcionara i prodaju se po mnogo većim cenama od običnih portreta. U vreme njegovog uvođenja, proces je zahtevao ekspozicije u trajanju od deset minuta ili više za subjekte osvetljene suncem, tako da je portretisanje bilo nepraktično iskušenje. Samjuel Morze je bio zaprepašćen kada je saznao da na dagerotipima pariskih ulica nema ljudi, konja ili vozila, sve dok nije shvatio da su zbog dugog vremena ekspozicije svi pokretni objekti postali nevidljivi. U roku od nekoliko godina, ekspozicija je smanjena na samo nekoliko sekundi upotrebom dodatnih hemikalija za senzibilizaciju i „bržih” sočiva kao što je Pecvalovo portretno sočivo, prvo matematički proračunato sočivo.

Dagerotipija je bila polaroidni film svog vremena: stvarala je jedinstvenu sliku koja se mogla duplirati samo korišćenjem kamere za fotografisanje originala. Uprkos ovom nedostatku, proizvedeni su milioni dagerotipa. Proces kalotipije zasnovan na papiru, koji je uveo Henri Foks Talbot 1841. godine, omogućavao je proizvodnju neograničenog broja kopija jednostavnim kontaktnim štampanjem, ali je imao svoje nedostatke — zrno papira je bilo nametljivo vidljivo na slici, a izuzetno fini detalji za koje je dagerotipija bila sposobna nisu bili mogući. Uvođenje procesa vlažnog kolodijuma u ranim 1850-im obezbedilo je osnovu za negativno-pozitivni proces štampanja koji nije podlegao ovim ograničenjima, iako je, kao i dagerotipija, u početku korišćen za proizvodnju jedinstvenih slika — ambrotipi na staklu i limotipi na crno lakiranom gvožđu — umesto otisaka na papiru. Ove nove vrste slika bile su mnogo jeftinije od dagerotipa i bile su lakše za posmatranje. Do 1860. mali broj fotografa je još uvek koristilo Dagerov proces.

Vidi još

• Fotografija

Literatura

• Velika knjiga o fotografiji, Time-Life, prevod M. Hausler Prosveta Zagreb 1980.
• Carl Edwin Lindgren. Teaching Photography in the Indian School. Photo Trade Directory: 1991. India International Photographic Council. Edited: N. Sundarraj and K. Ponnuswamy. VII IIPC-SIPATA Intl. Workshop and Conference on Photography — Madras, p. 9.
• R. Colson (ed.), Mémoires originaux des créateurs de la photographie. Nicéphore Niepce, Daguerre, Bayard, Talbot, Niepce de Saint-Victor, Poitevin, Paris 1898
• Helmut and Alison Gernsheim, L.J.M. Daguerre. The History of the Diorama and the Daguerreotype, London 1956 (revised edition 1968)
• Beaumont Newhall, An Historical and Descriptive Account of the Various Processes of the Daguerreotype and the Diorama by Daguerre, New York 1971
• Hans Rooseboom, What's wrong with Daguerre? Reconsidering old and new views on the invention of photography, Nescio, Amsterdam, 2010 (www.nescioprivatepress.blogspot.com)
• Daguerre, Louis (1839). History and Practice of the Photogenic Drawing on the True Principles of the Daguerreotype with the New Method of Dioramic Painting. London: Stewart and Murray. „A practical description of that process called the daguerreotype.” 
• Daniel, Malcolm. "Daguerre (1787–1851) and the Invention of Photography." The Metropolitan Museum of Art – Home. The Metropolitan Museum of Art, 2011. Web. 17 January 2012.
• Gale, Thomas. "Louis Jacques Mande Daguerre." BookRags. BookRags, Inc., 2012. Web. 14 April 2012.
• Kahane, Henry. Comparative Literature Studies. 3rd ed. Vol. 12. Penn State UP, 1975. Print.
• Maggi, Angelo. "Roslin Chapel in Gandy’s Sketchbook and Daguerre’s Diorama." Architectural History. 1991 ed. Vol. 42. SAHGB Publications Limited, 1991. Print.
• Szalczer, Eszter. "Nature’s Dream Play: Modes of Vision and August Strindberg’s Re-Definition Of the Theatre." Theatre Journal. 1st ed. Vol. 53. Johns Hopkins UP, 2001..Print.
• "Classics of Science: The Daguerreotype." The Science News-Letter. 374th ed. Vol. 13. Society For Science & the Public, 1928. Print.
• Watson, Bruce, "Light: A Radiant History from Creation to the Quantum Age," (London and NY: Bloomsbury, 2016). Print.
• Wilkinson, Lynn R. "Le Cousin Pons and the Invention of Ideology." PMLA. 2nd ed. Vol. 107. Modern Language Association, 1992. Print.
• Wood, R. Derek. "The Diorama in Great Britain in the 1820s". Annals of Science, Sept 1997, Vol 54, No.5, pp. 489–506 (Taylor & Francis Group). Web.(Midley History of early Photography) 14 April 2012
• „'A State Pension for L. J. M. Daguerre for the secret of his Daguerreotype technique' by R. Derek Wood”. Arhivirano iz originala 11. 9. 2014. g.  Wood, R.D., Annals of Science, 1997, Vol 54, pp. 489–506.

Spoljašnje veze

• Daguerre (1787–1851) and the Invention of Photography from the Metropolitan Museum of Art.
• Louis Daguerre (1787–1851) from World Wide Art Resources.
• Daguerre, Louis Jacques Mande by Robert Leggat.
• Daguerre and the daguerreotype An array of source texts from the Daguerreian Society web site
• Daguerre Memorial in Washington D.C. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016)
• Louis Daguerre Encyclopedia Britannica
• Louis Daguerre's "Ruined Gothic Colonnade"
• the small lunar crater named after Louis Daguerre
• DIORAMAS
• Louis Daguerre and Bry-sur-Marne
• Louis Daguerre Biography
• Daguerre's Boulevard du Temple photograph – a discussion on its making and subsequent history.
• Daguerre in a historical context
• [1]
• Official Website of Bry-Sur-Marne's Museum - Enhancement of the museum's collections, some are related with the work of Louis Daguerre.
• [2] - Rediscovery by Dutch photographer Wilmar explaining the shutterspeed of the Boulevard du Temple photo.
• Luj Dager na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Luj Dager na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)