Kleopatra Selena II

Kleopatra Selena II
Kleopatra Selena II
	Novac koji se koristio u Mavretaniji sa likom Kleopatre Selene II prikazanim na reversu
Lični podaci
Puno ime	Kleopatra Selena
Datum rođenja	25. decembar 40. p. n. e.
Mesto rođenja	Aleksandrija, Egipat
Datum smrti	6.
Mesto smrti	Cezareja, Mauritanija
Grob	Kraljevski mauzolej Mavretanije
Porodica
Supružnik	Juba II Numidijski
Potomstvo	Ptolemy of Mauretania, Drusilla of Mauretania
Roditelji	Marko Antonije; Kleopatra
Dinastija	Ptolemejidi
Kraljica supruga Mavretanije
Period	25. p. n. e.-6. n.e.
Naslednik	Julija Uranija

Kleopatra Selena II (grč. Κλεοπάτρα Σελήνη, 25. decembar 40. p. n. e. - 6. n.e..), takođe poznata kao Kleopatra VIII Egipatska ili Kleopatra VIII bila je ptolemejska princeza i jedina ćerka kraljice Kleopatre VII i rimskog vojskovođe Marka Antonija.^[1] Bila je mlađa polusestra egipatskog kralja Cezariona, sestra bliznakinja princa Aleksandra Helija i starija sestra princa Ptolemeja Filadelfa. Prema donacijama u Aleksandriji 34. p. n. e. trebalo je da bude kraljica Libije i Kirenajke.^[2]

Detinjstvo i mladost

Njene roditelje Marka Antonija i Kleopatru VII porazio je rimski car Oktavijan Avgust u bici kod Akcijuma 31. p. n. e. Kleopatra i Antonije izvršili su samoubistvo 30. p. n. e. kada je Oktavijanova vojska ušla u Egipat. Oktavijan je pogubio njenu polu-braću, Cezariona i Marka Antonija Antila, a Selenu, Helija i Filadelfa poveo sa sobom u Rim. Zajedno sa braćom, izložena je kao ratni trofej u Rimu, gde su ih za vreme trijumfa okovane vukli ulicama. Lanci su bili toliko teški da su jedva hodali. Ljudi su ih gađali kamenjem, pljuvali i psovali. Nakon trijumfa, Oktavijan ih je poverio svojoj starijoj sestri i bivšoj supruzi njihovog oca, Oktaviji Mlađoj, koja ih je odgajila kao svoju decu.^[3]

Brak

Između 26. i 20. p. n. e. Oktavijan je ugovorio njen brak sa numidijskim princem Jubom II, sinom kralja Jube I. Selena je dobila veliki miraz kao svadbeni poklon, te je postala saveznik Rima. U to vreme su njena braća umrla, najverovatnije od malarije, zbog čega je Selena sada bila jedini živi pripadnik dinastije Ptolemejida.^[4] Selena i Juba se nisu mogli vratiti u Numidiju, koja je postala rimska provincija, te su poslati u Mavretaniju, ugroženu teritoriju gde je bio potreban nadzor Rimljana. Ime prestonice su promenili u Cezareja, u carevu čast.^[5] Selena je imala veliki uticaj na politiku svog supruga, zbog čega je Mavretanija cvetala. Mavretanija je slala i prodavala svoja dobra Sredozemlju. Građevine u Cezareji bile su sagrađene u grčkom, rimskom i egipatskom stilu.^[6]

Istorijski dokazi

O Seleninom životu postoji nekoliko sačuvanih pisanih izvora. Prema njima, Selena je nasledila upornost i gvozdenu volju ptolemejskih žena. Opstali su i natpisi na kovanom novcu: ΒΑΣΙΛΙΣΣΑ ΚΛΕΟΠΑΤΡΑ (Kraljica Kleopatra, titula koja je najverovatnije ostala od njene pokojne majke) i SΕΛΕNΕ (Selena).^[7] I pored velikog uticaja Rimljana, Selena je ostala verna svome narodu, nikada nije zaboravila odakle potiče i nastojala da očuva nasleđe svoje majke.

Smrt

Ne zna se tačan datum Selenine smrti. Otkrivene su kovanice sa Seleninim likom, koje su datirane na 17. n.e. Pretpostavlja se da je Selena bila živa da ih odobri. To bi značilo da je Juba oženio kapadonsku princezu Glafiru za vreme Seleninog života. Kao objašnjenje istoričari su naveli raskol između Selene i Jube, koji je popravljen nakon što se Juba razveo od Glafire. Većina modernoh istoričara odbacuje ovu tezu, tvrdeći da potpuno romanizovan kralj ne bi uzeo drugu ženu. To bi značilo da je Selena već bila umrla kada se Juba drugi put oženio.

Za epigraf grčkog epigrafičara Kritagore Mitilina smatra se da je Selenin hvalospev:^[8]

Mesec utonu u tamu uzdižući se nad zalaskom Sunca,

Jer je videla svoju lepu imenjakinju, Selenu,

Kako se spušta u Had,

Sa kojom je imala zajedničku lepotu njene svetlosti

I pomešala svoju tamu sa njenom smrću.

Ako ova poema nema posebnu licencu, astronomske korelacije mogu se upotrebiti da se odredi datum Selenine smrti. Pomračenja Meseca desila su se 9, 8, 5, i 1. p. n. e. i 3, 7, 10, 11. i 14. Događaj iz 5. p. n. e. najviše podseća na opis u epigrafu, ali to ne mora značiti da je to datum Selenine smrti. Zahi Havas, dorektor Egipatskih Antikviteta veruje da se Selena umrla 8. n.e.^[9] Selena je sahranjena u Kraljevskom mauzoleju Mavretanije u Cezareji, koji je sagradila zajedno sa Jubom i koji se i danas može videti.