Лично име
Лично име, у праву, означава оно име које се користи за означавање и разликовање лица (особа). Лично име се стиче уписом у матичне књиге рођених и дјелује према трећим лицима. У већини држава се састоји од имена (првог или властитог) и презимена (другог или породичног имена).[1]
Правно регулисање личних имена започело је још Тридентским концилом (1545—1563), када су све жупе морале водити матичне књиге крштених, вјенчаних и умрлих. Овим законом морала су се уз сва имена, уписати и презимена која су постала стална, непромјенљива и насљедна. Према академику Петру Шимуновићу, Тридентским концилом, презимена, која карактеришу три споменута обиљежја, главна су одлика којим се „...разликују од личних имена“, како он пише у књизи „Хрватска презимена“. Оно што Шимуновић назива „особно име“, и у ствари је име индивидуе, док се према закону у већини европских земаља лично име састоји од имена и презимена.
Личним именима, проучавањем њихових значења и поријекла бави се лингвистичка грана ономастика.[2]
Лична имена се пишу великим почетним словом. Ако има више имена, свако име почиње великим словом.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "A name given to a person at birth or at baptism, as distinguished from a surname" – according to the American Heritage Dictionary Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2008)
- ^ Андерсон 2008.
Литература
уреди- Андерсон, Јохн M. (2008). Тхе Граммар оф Намес. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-953395-4.
