Sedmi slovenački korpus NOVJ
| 7. slovenački korpus | |
|---|---|
.svg) | |
| Osnivanje | 3. oktobar 1944. |
| Formacija | 14. slovenačka divizija 15. slovenačka divizija 18. slovenačka divizija |
| Jačina | 11.500 boraca i oficira |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden slobode Republike Slovenije |
| Komandanti | |
| Komandant | Rajko Tanasković |
Sedmi slovenački korpus NOVJ formiran je u 3. oktobra 1943. godine. Pri formiranju, u njegov su sastav ušle Četrnaesta, Petnaesta i Osamnaesta slovenačka divizija NOVJ. Prvi komandant korpusa bio je Rajko Tanasković, a politički komesar Jože Brilej.
Korpus je dejstvovao na području Dolenjske, Notranjske i slovenačkog dela Istre.
U drugoj fazi nemačke Oktobarske ofanzive, u prvoj polovini oktobra 1943. godine, 14. divizija Sedmog korpusa vodila je teške borbe protiv nemačkih snaga duž pruge Rakek–Šempeter–Ilirska Bistrica i u Brkinima, a zatim su sve divizije korpusa prešle u protivnapad na nemačka uporišta na periferiji slobodne teritorije Dolenjske i Notranjske. U trećoj fazi ofanzive, od 15. oktobra do 12. novembra, jedinice korpusa vodile su teške borbe protiv nadmoćnih nemačkih snaga i 1200 slovenačkih domobrana. Sredinom novembra, snage korpusa su ponovono prešle u protivnapad, opkolile nemački garnizon u Novom Mestu, likvidirale mnoga, u ofanzivi uspostavljena uporišta slovenačkog domobranstva i oslobodile najveći deo privremeno izgubljene slobodne teritorije (Bela krajina, Kočevsko područje, Ribniška, Loška i Cerkniška dolina, Bloška planota i veći deo Dolenjske između reke Krke i nemačke demarkacione linije. Nemačke snage su zadržale samo Ljubljanu, Novo Mesto, Kočevje u uporišta duž pruge Ljubljana–Rijeka i Šempeter–Trst.
U drugoj polovini novembra, 18. divizija je bila prebačena u Gorski kotar gde je sadejstvovala Trinaestoj primorsko-goranskoj diviziji u uništenju mnogih ustaško-domobranskih i nemačkih uporišta. U Sloveniju se vratila krajem januara 1944. godine. Krajem 1943. godine, iz sastava korpusa je izašla 14. divizija, koja je u januaru 1944. preko Hrvatske upućena u Štajersku.
U 1944. godini, glavna aktivnost jedinica korpusa bila je usmerena na rušenje komunikacija u Dolenjskoj i Notranjskoj, koje je neprijatelj u međuvremenu nastojao da opravi. Stalno su napadani nemački transporti i uporišta kvislinških snaga. Naredbom Glavnog štaba Slovenije od 2. februara 1944. godine u Štabu korpusa bili su ofrmirani operativni odsek, obaveštajni centar, odsek za kadrove, odsek za veze, intendatura, sanitetski, propagandni, sudski odsek i odsek za pozadinu. Nešto kasnije je za obavljanje vojnopozadinskih poslova na vojišnom prostoru korpusa bila obrazovana posebna korpusna vojna oblast od Belokranjskog, Dolenjskog, Notranjskog i Istarskog vojnog područja. U leto 1944. godine, obrazovan je Garnizon Sedmog korpusa kao jedinica i škola za novomobilisane borce, koji su, posle kraće vojno-političke obuke, upućivani u operativne jedinice.
Veće akcije korpusa u prvoj polovini 1944. godine bile su napad na domobranska uporišta Zdensku Vas i Velike Lašče krajem februara, neuspeli napad na jako nemačko-domobransko uporište Ribnicu 19. i 20. aprila, majska ofanziva u Suvoj krajini i na sektoru Trebnja, kad su likvidirana nemačko-domobranska uporišta u Dobravi, Dobrniču, Žužemberku, Trebnju, Mirnoj Peči, Tržišču i Sv. Juriju. Zbog stalnog rušenja železničkih pruga i objekata na njima, nemački vojnici nisu uspeli da osposobe za saobraćaj pruge Ljubljana–Novo Mesto–Karlovac, Ljubljana–Kočevje i Trebnje–Sevnica, a pruga Ljubljana–Trst radila je samo 1/8 propusne moći. Napadi na komunikacije izvođeni su i u drugoj polovini 1944. godine.
Do kraja rata, jedinice Sedmog korpusa stalno su se borile protiv nemačkih i kvislinških snaga, koje su zbog većih potreba obezbeđenja komunikacija i transporta jačale iz meseca u mesec što se više primicao nemački front granicama Rajha. Naročito teške borbe vođene su za odbranu slobodne teritorije Bele krajine u drugoj polovini novembra 1944, na području Kočevja i Novog Mesta, kada su slomljeni jaki napadi nemačkih i domobranskih jedinica. U tim borbama su obe strane imale znatne gubitke, a slovenačkim domobranima naneti su odlučujući porazi.
U aprilu 1945. godine, korpus je ušao u sastav Četvrte armije JA i učestvovao u završnim operacijama. Do 4. maja, oslobodio je kočevsko područje, do 6. maja Dolenjsku, i u sadejstvu s 29. hercegovačkom divizijom Ljubljanu od 8. do 9. maja. Od kraja decembra 1944, u sastavu korpusa borila se italijanska partizanska brigada „Fontanot“ i Austrijski bataljon, a od druge polovine aprila 1945. italijanska divizija „Garibaldi Natisone“ (krajem aprila sa brigadom „Fontanot“ reorganizovana u diviziju „Garibaldi“). Štab korpusa rasformiran je 21. maja 1945. godine, a 15. i 18. divizija ušle su su sastav Treće armije JA.
Ukazom predsednika Republike Slovenije, 2005. godine, Sedmi slovenački korpus NOVJ odlikovan je Zlatnim ordenom slobode Republike Slovenije, najvišim slovenačkim odlikovanjem.
|
Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi. |
- Vojna enciklopedija (knjiga osma). Beograd 1974. godina.
