Prijeđi na sadržaj

Ksenarh iz Seleukije

Izvor: Wikipedija
Ksenarh, predstavljen kao srednjovekovni naučnik na rukopisu Nirnberške hronike[1]

Ksenarh (grčki: Ξέναρχος, 1. vek pne.) iz Seleukije u Kilikiji, bio je peripatetički filozof i gramatičar. Ksenarh je rano otišao od kuće i postao učitelj, prvo u Aleksandriji, zatim u Atini i napokon u Rimu, gde se sprijateljio sa stoičarom Arijem Didimom, a onda i s carem Oktavijanom Avgustom; još uvek je bio živ kad je Strabon pisao, premda je već bio u odmaklim godinama.[2]

Ksenarh se u mnogim stvarima nije slagao s Aristotelom. Poricao je postojanje etra i sastavio je traktat pod naslovom Protiv petog elementa.[3] Spominju ga Simplikije,[4] Julijan Apostata[5] i Aleksandar iz Afrodizije.[6] Hrišćanski neoplatoničar Jovan Filopon upotrebio je Ksenarhova kritička zapažanja da dokaže da svet nije večan, nego je stvoren.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Die Schedelsche Weltchronik:097
  2. Strabon, Geografija, XIV, 5, 4.
  3. Giovanni Reale, A History of Ancient Philosophy: The Schools of the Imperial Age, SUNY Press, 1990, page 19.
  4. Simplikije, O nebu, 1.
  5. Julijan Apostata, Govori, V, 162 (O majci bogova).
  6. Aleksandar iz Afrodizije, O duši.