Валлетта
Валлетта
Хумиллима Цивитас Валлетта | |
|---|---|
 | |
| Координате: 35°53′Н 14°30′Е / 35.883°Н 14.500°Е | |
| Држава |  Малта
|
| Власт | |
| - градоначелник | Алеxиеи Дингли |
| Површина | |
| - Укупна | 0.8 км² |
| Висина | 56 |
| Становништво (2007.) | |
| - Град | 6154 [1] |
| Службена страница www.цитyофваллетта | |
| Карта | |
  Валлетта | |
Валлетта (малтешки: Ил Белт = град) или како је неки зову Ла Валлетта је главни и највећи град Малте од 6 154 становника (ужи центар), по процјени из 2007.[1]
Валлетта је због својих бројних вриједних хисторијских грађевина уврштена 1980. на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи као риједак примјер очуване архитектонске баштине, и као примјер хармоничног и органског развоја од барока до данашњих дана.[2]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Валлетта лежи на сјевероисточној обали највећег малтешког отока Малта, на истоименом полуотоку Валлетта[1], који раздваја двије одличне природне луке (заљева), Марсамxетт и Велику луку, која је највећа лука на Малти, са терминалом за путничке бродове који је недавно саграђен, дуж старих градских зидина.
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Валлетта је основана 1565. након велике Опсаде Малте [1] коју је неуспјешно водио султан Сулејман Величанствени. Њу су као своју утврду изградили Малтешки витезови желивши помоћу ње спријечити даљње османске продоре према југу Европе. Назвали су је Валлетта у част свог великог мештра реда - Јеан Парисот де ла Валетте.[1] Она је 1570. проглашена пријестолницом Малте.
Малтешке витезове протјерани су са Малте Французи - 1798. за Француске револуције.[1]Британци су вјешто искористили револт Малтежана против француског гарнизона и заузели Валетту 1800.[1]Британци су након 1814. претворили град у своју најснажнију медитеранску поморску базу.
Валлетта је претрпила тешка разарања од стране њемачке Луфтwаффе за вријеме Другог свјетског рата. У Валетти се 1943. предала талијанска морнарица (супермарина) Савезницима.[1]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]| Град Валлетта | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
| Малта | |
| Регистриран: | 1980. (4. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | и, ви |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Валлетта је град препун цркава и палача, али и бројних утврђења (бастиона, полубастиона, равелина и зидина који досежу и до 100 метара висине) која су Малтешки витезови подигли да заштите град од напада.
Највеће атракције града су;
- друга градска катедрала Светог Ивана (Кон-Катидрал та’ Сан Ġwанн), у којој се налазе слике Цараваггиа. Њу је између 1573. - 1578. подигао малтешки архитект Героламо Цассар, као самостанску цркву Малтешких витезова.
- Палача Ауберге де Цастилле ет Леон, бивши хоспициј малтешких витезова (и то само за оне који су долазили из Кастиље, Леона и Португала), у којој се данас налази уред предсједника малтешке владе. I њу је подигао Героламо Цассар 1574., а опсежно ју је рестаурирао и модернизирао 1741. малтежанин Андреа Белли.
- Палача Великог мештра Малтешког реда (или како је малтежани зову ил-Палазз) изграђена између 1571.-1574. (Героламо Цассар), у којој данас столује Малтешки парламент и уред предсједника Малте. То је барокна грађевина једноставних фасада, са два импресивна атрија у којима доминира скулптура Нептуна. У њој је смјештена колекција европског средњовјековног и ренесансног оружја.
- Палача Националног музеја умјетности (основан 1974.), је барокна палача подигнута 1571. као резиденција Малтешких витезова[1], у којој је од 1789. столовао командант британске средоземне флоте.
- Театар Маноел (Театру Манwел) који је изграђен у рекордном року од десет мјесеци од 1731. до 1732.,[1] данас је један од најстаријих театара који још увијек дјелује у истој згради.
- Хоспитал Сацра Инфермериа из 1574. била једна од најцјењенијих болница свога времена која је могла примити 914 пацијената.
- Барокна палача Националне библиотеке подигнута крајем 18. вијека.
Валлетта има универзитет од 1592. који је основан на иницијативу папе Клемента VIII..[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Валлетта нема никакве индустрије већ се њезини становници баве искључиво са туризмом или раде у државној администрацији.
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
