Сеан Пенн

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сеан Пенн

Пенн на црвеном сагу
Рођен/а Сеан Јустин Пенн
17. 8. 1960. (1960-08-17) (доб: 64)
Санта Моница, Калифорнија, САД
Период активности 1974–пресент
Супруг/а/е/зи Мадонна (1985–1989)
Робин Wригхт Пенн (1996–)

Сеан Јустин Пенн (рођен 17. коловоза 1960.), амерички филмски глумац и редатељ, добитник Осцара за најбољу главну улогу. Најпознатији је по улогама жестоких, често несимпатичних ликова без смисла за хумор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Пенн је рођен у Санта Моници, Калифорнија у обитељи Леа Пенна, глумца и редатеља, и Еилеен Рyан, глумице. Пеннов отац био је син Елизабетх Мелинцофф и Маурицеа Даниела Пенна, жидовских имиграната из Русије и Литве. Његова мајка, рођена "Еилеен Аннуцци", је католкиња талијанских и ирских коријена. Презиме Пеннових било је оригинално Пиńон, али је промијењено кад је његов дјед дошао у САД. Пенн има једног живог брата, глазбеника Мицхаела Пенна. Други млађи брат, глумац Цхрис Пенн, умро је 24. сијечња 2006. од срчане болести.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Пенн је похађао колеџ у Санта Моници, студирајући за аутомеханичара и језик, али није успио дипломирати.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру му је лансирао филм из 1981., Тапс, након чега је снимио комедију Побуна на војној академији у улози Јеффа Спицолија (његова једина успјешна улога у комедији), а отада је снимио више од 40 филмова. Награђен је Осцаром за главну улогу у филму Цлинта Еастwоода, Мистична ријека. Осим тога, био је номиниран за своје изведбе у филмовима Ја сам Сам, Бити најбољи и Одлазак у смрт.

1985. је остварио незаборавну улогу у филму Тхе Фалцон анд тхе Сноwман, као Андреw Даултон Лее. Лее је био бивши дилер дроге, који је осуђен због шпијунаже за Совјетски Савез те је осуђен на доживотни затвор. Лее је увјетно пуштен 1998. Према интервјуу за Тхе Гуардиан, 8. травња 2005., Пенн је послије ангажирао Лееја као особног асистента, дјеломично зато што је хтио наградити Лееја што му је допустио да га глуми, а и зато што чврсто вјерује у рехабилитацију и да би Андреw Лее требао бити реинтегриран у друштво као слободан човјек.

1991. Пенн је снимио свој први филм као редатељ, Тхе Индиан Руннер, темељен на пјесми Бруцеа Спрингстеена, "Хигхwаy Патролман", с албума Небраска. Послије тога снимио је још два филма, Чувар пријелаза из 1995., и Тхе Пледге, 2001. У оба филма у главној је улози наступио Јацк Ницхолсон. Наступио је и у спотовима Схание Тwаин "Данце wитх тхе Оне Тхат Броугхт Yоу" 1993., и Петера Габриела, "Тхе Баррy Wиллиамс Схоw" 2002.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Пеннов приватни живот почео је привлачити медије након што је оженио поп звијезду Мадонну 1985. Веза је поремећена изљевима бијеса према медијима, укључујући и инцидент због којег је био ухићен јер је претукао фотографа. У првим данима брака, Мадонна је изјавила како је Пенн "највећа фаца у свемиру". Касније је Пенн оптужен због обитељског насиља. Након развода 1989., Пенн је започео везу с Робин Wригхт, с којом је добио двоје дјеце, кћер Дyлан Францес (1991.) и сина Хоппер Јацка (1993.), прије него што су се вјенчали 1996. Живе у Россу, Калифорнија.

Политички и друштвени ангажман

[уреди | уреди извор]

10. листопада 2002. Пенн је платио оглас у Wасхингтон Посту за 56 тисућа долара, у којем је замолио предсједника Георгеа W. Бусха да прекине циклус насиља. Оглас је био написан као отворено писмо предсједнику, а односило се на план напада на Ирак и рат против тероризма. У писму је Пенн критизирао Бусхову администрацију због "онемогућавања грађанских слобода" и "поједностављен и потпирујући поглед на добро и зло" Бусхове администрације. Пенн је посјетио Ирак у просинцу 2002.

Глумац је приказан у ратној сатири Теам Америца: Wорлд Полице (2004.), што је навело Пенна да пошаље просвједно писмо ауторима: Треyу Паркеру и Матту Стонеу. Питајући их хоће ли с њим посјетити Ирак, Пенн завршава писмо с "Јебите се", што је развеселило филмаше, који су писмо употријебили као облик властите промиџбе. Пенн је исто тако тврдио да продуценти Соутх Парка не би требали радити филм који би могао утјецати на америчке предсједничке изборе 2004. Паркер и Стоне су у интервјуу за ЦБС 2005., истакнули да бијесни Пенн иронично напада њихову слободу говора, за којег су рекли како га други виде као 'симбол' слободе говора.

10. липња 2005. Пенн је посјетио Иран. Радећи као новинар Сан Францисцо Цхроницлеа на задатку, присуствовао је муслиманској молитви петком на техеранском свеучилишту.

У рујну 2005. Пенн је отпутовао у Неw Орлеанс, Лоуисиана како би помогао жртвама урагана Катрина. Особно је физички помагао многим људима. Један од њих био је 73-годишњи Јохн Броwн, који је рекао својој сестри преко телефона: "Погоди тко је дошао и извукао ме из куће? Сеан Пенн, глумац." Глумац је након тога неким жртвама дао неодређен износ новца како би им помогао, а оне које су требали стручну помоћ одвео је у болницу.

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]

БАФТА награда

[уреди | уреди извор]

Златни глобуси

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Филм Улога Биљешке
1981. Тапс Алеx Дwyер
1982. Побуна на војној академији Јефф Спицоли
1983. Суммерспелл Буддy
Опаки момци Мицхаел О'Бриен
1984. Црацкерс Диллард
Утрка с мјесецом Хенрy 'Хоппер' Насх/Лоу
1985. Сокол и сњеговић Даултон Лее
1986. Изблиза Брад Wхитеwоод Јр.
Шангајско изненађење Глендон Wасеy
1987. Деар Америца: Леттерс Хоме фром Виетнам Приповједач
1988. Цоол Блуе Пхил водоинсталатер непотписан
Боје насиља Полицајац Даннy МцГавин
Суђење у Берлину Гüнтхер X
1989. Жртве рата Наредник Тонy Месерве
Нисмо ми анђели Јим
1990. Одабрани Террy Ноонан
1991. Сцхнееwеиßросенрот Он сам документарац
1992. Цруисе Цонтрол Јеффреy кратки филм
1993. Тхе Ласт Партy Он сам документарац
Царлитов начин Давид Клеинфелд Номиниран - Златни глобус
1995. Одлазак у смрт Маттхеw Понцелет Номиниран - Осцар за најбољег главног глумца;
Номиниран - Златни глобус
1997. Ловед Човјек на брду (Мицхаел)
Тако је слатка Еддие Qуинн
Погрешно скретање Боббy Цоопер
Игра Цонрад Ван Ортен
Хуго Поол Чудни аутостопер
1998. Хурлyбурлy Еддие
Танка црвена линија Наредник Wелсх
1999. Бити Јохн Малковицх Он сам непотписан
Бити најбољи Емметт Раy Номиниран - Осцар за најбољег главног глумца;
Номиниран - Златни глобус
2000. А Цонстант Форге Он сам документарац
Вила над Фиренцом Роwлеy Флинт
Прије ноћи Цуцо Сáнцхез
Тежина воде Тхомас Јанес
2001. Догтоwн анд З-Боyс Приповједач докуменатарац
Тхе Беавер Трилогy Гроовин' Ларрy (сегмент Беавер Кид 2)
Сцене Смокинг: Цигареттес, Цинема & тхе Мyтх оф Цоол Он сам документарац
Сее Хоw Тхеy Рун Он сам документарац
Ја сам Сам Сам Даwсон Номиниран - Осцар за најбољег главног глумца
2003. Ит'с Алл Абоут Лове Марциелло
Мистична ријека Јиммy Маркум Осцар за најбољег главног глумца;
Златни глобус за најбољег глумца - драма; Номиниран - БАФТА
21 грам Паул Риверс Номиниран - БАФТА
2004. Убојство Рицхарда Ниxона Самуел Ј. Бицке
2005. Преводитељица Тобин Келлер
2006. Сви краљеви људи Wиллие Старк
2008. Милк Харвеy Милк Награда Друштва филмских критичара Бостона за најбољег глумца
Награда Удружења филмских критичара Лос Ангелеса за најбољег глумца
Награда Круга филмских критичара Неw Yорка за најбољег глумца
Награда Удружења филмских критичара Југоистока за најбољег глумца
Номинација за Златни глобус за најбољег глумца - драма
Номинација - Награда Индепенедент Спирит
Година Филм Биљешке
1991. Зла крв
1995. Чувар пријелаза
2001. Заклетва
2002. 11'9''01 Септембер 11 кратки филм
2007. У дивљини

Вањске везе

[уреди | уреди извор]