Сапонин
Сапонини (сапонин гликозиди) су посебна група гликозида које у свом саставу поред шећера имају и тритерпенска или стероидна једињења, а њихови раствори када се мијешају или муте стварају пјену. По тој особини су у 19. вијеку добили име. Од њих се праве пјенушави раствори за гашење пожара, препарати за прање осјетљивих тканина попут свиле и вуне као и шампони, лосиони и други слични производи. У биљци се налазе у ћелијском соку највише подземних органа, плодовима и сјеменима, мада има биљака код којих се налазе у читавом организму.[1][2]
Према нешећерној компоненти, названој сапогенол, дијеле се у две групе:
- стероидни сапонини, који нису отровни за људе и значајни су као прекурсори за синтезу стероидних хормона;
- тритерпенски сапонини који су токсични, имају способност хемолизе.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хостеттманн, К.; А. Марстон (1995). Сапонинс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 3фф. ИСБН 0-521-32970-1. ОЦЛЦ 29670810.
- ↑ „Сапонинс”. Цорнелл Университy. 14 Аугуст 2008. Приступљено 23 Фебруарy 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Којић, M, Јањић Васкрсија: Отровне биљке, Научна књига, Београд, 1991.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Сапонинс ин Wине, бy СциенцеДаилy, аццессед Сеп 9,2003
- Молецулар Еxпрессионс Пхyтоцхемицал Галлерy - Сапонин
- Сапонинс: Суприсинг [сиц] бенефитс оф десерт плантс
- Хоw то сурвиве тхе wорлд'с wорст диет
- Qуиллиа Еxтрацтс ЈЕЦФА Фоод Аддитивес Сериес 48