Пипероксан
| |||
| (ИУПАЦ) име | |||
|---|---|---|---|
| 1-(2,3-дихидро-1,4-бензодиоксин-2-илметил)пиперидин | |||
| Клинички подаци | |||
| Идентификатори | |||
| ЦАС број | 59-39-2 135-87-5 (хидрохлорид) | ||
| АТЦ код | није додељен | ||
| ПубЦхем[1][2] | 6040 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 5817 | ||
| УНИИ | 9ЗЦС27634Y 
| ||
| ЦхЕМБЛ[4] | ЦХЕМБЛ31836 | ||
| Хемијски подаци | |||
| Формула | C14Х19НО2 | ||
| Мол. маса | 233,31 г/мол | ||
| СМИЛЕС | еМолекули & ПубХем | ||
| |||
| Фармакоинформациони подаци | |||
| Трудноћа | ? | ||
| Правни статус | Није контролисан | ||
| Начин примене | Орално | ||
Пипероксан (бенодаин) је лек који је био приви откривени антихистаминик.[5][6] Ово једињење је изведено из бензодиоксана током раних 1930-их.[5][6] Иницијално је испитивано као блокатор α-адренергичког рецептора. Касније је показано да оно такође делује као антагонист хистамином индукованог бронхоспазма код морских прасића.[5][6][7] Бовет је награђен Нобеловом наградом за физиологију или медицину 1957. за његов допринос.[8] Један од његових студената је објавио прву САР студију антихистамина 1939. године.[5]
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Сцриабине, Алеxандер; Ландау, Ралпх; Ацхилладелис, Басил (1999). Пхармацеутицал инноватион: револутионизинг хуман хеалтх. Пхиладелпхиа: Цхемицал Херитаге Пресс. ИСБН 0-941901-21-1.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Wиллиамс, Давид Х.; Лемке, Тхомас L.; Фоyе, Wиллиам О. (2008). Фоyе'с принциплес оф медицинал цхемистрy. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 0-7817-6879-9.
- ↑ Фоурнеау, Ернест; Бовет, Даниел (1933). „Рецхерцхес сур л'ацтион сyмпатхицолyтиqуе д'ун ноувеау дéривé ду диоxане”. Арцхивес Интернатионалес де Пхармацодyнамие ет де Тхéрапие 46: 178-91. ИССН 0003-9780.
- ↑ „Даниел Бовет - Биограпхy”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Wиллиамс, Давид Х.; Лемке, Тхомас L.; Фоyе, Wиллиам О. (2008). Фоyе'с принциплес оф медицинал цхемистрy. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 0-7817-6879-9.
- Сцриабине, Алеxандер; Ландау, Ралпх; Ацхилладелис, Басил (1999). Пхармацеутицал инноватион: револутионизинг хуман хеалтх. Пхиладелпхиа: Цхемицал Херитаге Пресс. ИСБН 0-941901-21-1.
- Wиллиамс, Давид Х.; Лемке, Тхомас L.; Фоyе, Wиллиам О. (2008). Фоyе'с принциплес оф медицинал цхемистрy. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 0-7817-6879-9.
- Сцриабине, Алеxандер; Ландау, Ралпх; Ацхилладелис, Басил (1999). Пхармацеутицал инноватион: револутионизинг хуман хеалтх. Пхиладелпхиа: Цхемицал Херитаге Пресс. ИСБН 0-941901-21-1.
